[:en]Paschal Holidays in New York City – А Joyful Celebration[:SR]Васкршњи празници свечано прослављени у Њујорку[:]

[:en] 

Good and Holy Friday

Although the Saint Sava Serbian Cathedral community in New York City lost its church in the fire on Pascha May 1, 2016, with God’s grace, thanks to the brotherly love of the Greek and the Russian people, it continued uninterruptedly to conduct its services. Both the Greek and the Russian Churches opened the doors of their temples to the faithful of the Saint Sava parish.

One of those churches, where the Serbs regularly conduct their Sunday and weekly services, is a beautiful Greek Orthodox Church of Saint Eleftherios. This year the Serbs and Greeks gathered together here for the Great and Holy Friday service. Leading the service was His Grace Bishop Irinej, accompanied by V. Rev. Stavrophor Dr. Albert Demos, parish priest at the Greek Church of Saint Eleftherios, V. Rev. Stavrophor Dr. Zivojin Jakovljevic, Saint Sava Cathedral Dean, and V. Rev. Vladislav Radujkovic, parish priest at the Saint Sava Cathedral.

In His address to the faithful that evening, His Grace Bishop Irinej emphasized how the friendship between the Greek and Serbian people goes back many years and endures until the present day. The Bishop especially pointed out the significant and the unforgettable act of love from the World War I when the Greek people welcomed and embraced exiled and anguished Serbian soldiers at the island of Corfu. Incidentally, many of the Greek faithful who belong to Saint Eleftherios parish come exactly from this area. In his address the Bishop greeted the Greek parishioners on behalf of the Serbian clergy and the faithful extending His deep and heartfelt appreciation. “I was this evening transported to the island of Corfu in 1916 during World War I when the entire Serbian government lead by an elderly and very fragile King Peter the First together with the entirety of the Serbian army had to leave Serbia to her own fate, cross over the Albanian mountains, which is known as the Albanian Golgotha. Thanks to our wonderful Greek brothers and sisters and their love, Serbia survived World War I. There is a magnificent video clip, which shows how your people took care of our people for one year, as you here in Saint Eleftherios are now taking care of us. I know that this is a burden for you, but the burden is nothing strange to the good and faithful Greek Orthodox people. You nurtured us in 1916 and here in 2017 once again you are doing the same. This is the sacrificial love from the Cross, the love, which took Christ to His tomb and through His tomb to His Resurrection.”

Resurrection Matins and Divine Liturgy

The next day, on Saturday at midnight, the Serbian congregation joined the Russian faithful at the Russian Orthodox Cathedral of Our Lady of the Sign for the Resurrection matins. The presence of His Eminence Metropolitan Hilarion, His Grace Bishop Nicholas and His Grace Bishop Irinej, accompanied by the clergy from both the Russian and the Serbian communities, in the presence of many faithful, who filled both the Cathedral and the courtyard, made this service exceptionally beautiful. According to Bishop Nicholas, who joined the Serbs during the Divine Liturgy on Sunday morning, this was not only a very beautiful celebration, but also a historic one, as this was the first time the Russians and the Serbs served Paschal matins together.

Both hierarchs emphasized that the friendship of the two people, who share the same blood and faith, has been cherished for many centuries and has been strengthened with mutual support particularly during the time of suffering and affliction. The Russian solidarity with the Serbs in World War I left such an impact on the Serbs that they attribute the survival of the Serbian nation during this time to “the sacrificial love” that Russia showed, a love that, in the words of Saint Nicholai Velimirovich, can hardly ever be repaid.

In the same way, as a token or reciprocal love, the Serbs opened their arms and hearts and provided a safe heaven to many Russians after the Revolution. A number of the children of these émigrés, whom the author of this text met and who attend this aforementioned beautiful church of Our Lady of the Sign, were born in Serbia. In their minds and the minds of many other faithful Russian people the joint Paschal celebration this year was not an accident. The miraculous Kursk-Root icon, which is safeguarded in this beautiful Russian Cathedral and which accompanied the Russian émigrés through Serbia, according to Bishop Nicholas made this gathering possible. As the Serbs provided the refuge for the Russian people and this extraordinary icon, in the same manner did the icon now bring the Serbian people to the Russian Church.

The Serbian faithful that were present at the service indeed felt at home, surrounded with their own closest and dearest relatives. The overall ambience of love and sincere joy epitomized this most festive and the most jubilant Christian celebration.

V. Rev. Stavrophor Dr. Zivojin Jakovljević
Dean of Saint Sava Cathedral in New York City[:SR]Велики петак

Иако је српска заједница у Њујорку остала без свога храма који је пострадао у пожару на Васкрс, 1. маја 2016. године, Божијом благодаћу, захваљујући братској љубави и подршци грчког и руског народа, ниje oстала без богослужења и богослужбеног места. И Грчка и Руска црква у Њујорку отвориле су врата својих храмова верницима парохије Светог Саве.

Једна од ових цркава где Срби редовно одржавају своје недељне и празничне службе је грчка црква Светог Елефтерија. Ове године у току Страсне седмице Срби и Грци су служили заједно. На Велики петак, уз присуство верника из обе цркве служио је Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј уз саслуживање локалних свештеника, протојереја ставрофора др Алберта Демоса, старешине храма Светог Елефтерија, протојереја др Живојина Јаковљевића, старешине Саборног храма Светог Саве и протојереја Владислава Радујковића, пароха Саборног храма Светог Саве. После опхода око храма,  обративши се присутним верницима, Епископ Иринеј је нагласио да пријатељство српског и грчког народа има дубоке корене и траје до данашњег дана.  Епископ  је нарочито подсетио на незабораван подвиг који је грчки народ показао у Првом светском рату, када је раширених руку прихватио изнемоглу и напаћену српску војску на острву Крфу. Интересантно је напоменути овде да добар број парохијана цркве Светог Елефтерија потиче управо из ових предела Грчке. Обраћајући се присутним верницима Епископ Иринеј је изразио своју срдачну благодарност рекавши: „Ово вече ме je пренело на острво Крф 1916. године за време Првог светског рата, када је цела српска влада предвођена старим и немоћним краљем Петром Првим заједно са целом српском армијом морала да препусти Србију њеној судбини и превали страховит пут преко албанских планина, такозвану Албанску голготу. Захваљујући нашој дивној грчкој браћи и сестрама и њиховој љубави, Србија је преживела Први светски рат. Постоји сјајан видео запис који показује како је ваш народ водио бригу о нашем народу годину дана, исто као што и ви овде у цркви Светог Елефтерија водите бригу о нама. Знам да је ово терет за вас, али овај терет није ништа страно добром и верном грчком православном народу. Ово је жртвена љубав са крста, љубав која је Христа одвела у Његов гроб и кроз гроб у Његово васкрсење.”

Васкршње јутрење и Света Литургија

Следећег дана, на Велику суботу у поноћ, Срби су се придружили верницима руског Саборног храма Богородице Знаменске на васкршњем јутрењу. Присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита г. Илариона, Његовог Преосвештенства г. Николајa и Његовог Преосвештенства г. Иринеја, у овом прелепом храму и црквеној порти где се окупило мноштво верног народа, допринело је лепоти ове изузетно свечане службе.  По речима Епископа Николаја, који се Србима придружио и следећег дана на Светој Литургији, ово је био не само диван већ историјски догађај, када су први пут Руси и Срби били заједно на богослужењу на ускршњем јутрењу.

И Епископ Иринеј и Епископ Николај истакли су обострано вековно пријатељство два истокрвна и истоверна народа, које је ојачано међусобном подршком нарочито у време страдања и прогонства. Руска солидарност у Првом светском рату оставила је трајан и снажан утисак на српски народ да је он опстанак своје нације приписао ”жртвеној љубави” коју је руски народ показао.  По речима Светог Николаја Велимировића, ова жртва се тешко може икада надокнадити.  ”Овај дуг љубави, када неко умре спасавајући ближњега…дуг који српски народ дугује руском за његов подвиг 1914. године је толико велики да се неће моћи одужити генерацијама и вековима.”

Истовремено, као знак узајамне љубави, Срби су раширених руку и срца прихватили многе руске породице после револуције. Неки од потомака ових имиграната, који су рођени у Србији, били су присутни на овогодишњем васкршњем јутрењу. По њиховом мишљењу овогодишња заједничка ускршња служба није случајност. Чудотворна Курска икона, која се чува у овој саборној руској цркви, нашла је после револуције уточиште у Србији заједно са руским народом. По речима Епископа Николаја управо је ова икона посредовала да до овог сусрета на Васкрс ове године дође. Као што су Срби пружили уточиште овој изузетној икони, тако је ова икона сада прихватила српски народ.

Верници Саборног храма Светог Саве који су били присутни на ускршњем богослужењу су се осећали да су у својој цркви међу својим најближима. Општа атмосфера љубави, пажње и искрене радости обележила је овај најсвечанији и најузвишенији хришћански празник.

Протојереј-ставрофор др Живојин Јаковљевић,
Старешина Саборног храма Светог Саве у Њујорку

 [:]