Интервју са Ненадом Милинковићем, Председником Извршног одбора цркве Светог Саве у Њујорку

Црква осигурана, али то неће надокнадити штету

У режиму смо „менаџмента ванредне ситуације” и свакодневно одржавамо телефонске конференције, каже Ненад Милинковић
Аутор: Милан Мишић, петак, 13.05.2016. у 08:04

Унутрашњост светиње СПЦ у Њујорку (Фото Источноамеричка епархија)

Београд, Њујорк – Пожар који је у ускршњу недељу уништио Саборну цркву Светог Саве у Њујорку, здање које је било не само стециште духовног и културног живота Срба у највећем америчком граду, него и његова историјска знаменитост, још је нерасветљен и још је у жижи медијског публицитета. Репортаже и разговоре о томе „Волстрит џорнал” и „Њујорк тајмс” објавили су и ове недеље, цитирајући, између осталих, и старешину цркве, оца Ђокана Мајсторовића, који је „браћу и сестре” позвао „да останемо заједно, да се заједно молимо и заједно плачемо”.

О ватреном стихијом нанетој штети и плановима за обнову, овог здања из средине 19. века, у којем је 1860. одржана прва православна молитва у Америци, док је православни храм од 1944, телефоном смо разговарали са Ненадом Милинковићем, председником Црквеног одбора храма још од 2007. Црквени одбор, који бира парохијска скупштина, одговоран је према цивилним властима кад је реч о правним и административним питањима, док су она духовна у надлежности свештеника

Где вас је затекла вест да црква гори?

Био сам код куће – станујем на око сат вожње од ње – где сам се вратио по подне, после ускршње посете „Светом Сави”: тог дана је кроз храм прошло око 700 људи. Наравно, одмах сам кренуо и тамо сам затекао већ око стотину парохијана који су спонтано дошли кад су чули за страшну вест. Ватрогасци су радили свој посао, док смо ми, беспомоћни, могли само да плачемо…

Шта је све ватра прогутала. Фотографије показују да су остали су само голи зидови?

Уништила је готово све што се налазило у катедрали. Олтар и све друго што је овај простор чинило црквом. Једно је међутим то видети на фотографији, али сва страхота овог пожара може да се сагледа само на лицу места. Од згаришта се кожа јежи.

Шта је од уништеног ненадокнадиво, шта су биле највеће драгоцености у цркви?

То је свакако иконостас, који је, колико ја знам, наменски израђен у манастиру Свети Наум у Охриду, и почетком шездесетих година прошлог века оданде пренет у нашу цркву.

До овог пожара је дошло мало после завршетка обнове цркве, у коју је уложено 4,5 милиона долара?

Да, тим парама су финансиране три фазе обнове обављене током 15 година. Први велики посао била је промена крова на катедрали, друга ојачавање његове структуре челичним гредама (црква је камена, али је кровна конструкција од дрвета). Последњи посао, промена крова на парохијском дому, окончан је пре пет година. Парохијски дом је, срећом, у овој несрећи неоштећен.

Истрага је још у току, али медијску пажњу је привукла изјава ватрогасног инспектора како су пожар изазвале не сасвим угашене свеће, одложене у картонској кутији испод дрвене клупе у задњем  делу цркве?

Ја мислим да је изјава главног противпожарног инспектора у медијима погрешно пренета. У њој се каже да су те свеће „можда” узрок пожара. То „можда” се међутим изгубило. Истрага у сваком случају још траје.

Да ли је оштећена и биста Николе Тесле која је испред цркве?

Теслина биста није изгорела. Није изгорела ни биста Михајла Пупина, која је била скинута са постамента да би била рестаурирана.

Није много оштећена ни црквена канцеларија – ватрогасци су успели да пожар обуздају пре него што је ватра стигла до ње. То је сачувало и једну велику икону Светог Саве која се тамо налазила.

Црква је била осигурана. Шта то практично значи?

Црква јесте била осигурана, али – не знам колико се разумете у осигурање – оно ретко када надокнађује сву штету, мада ситуацију донекле олакшава. Најважније је да смо ми као заједница одлучни да цркву обновимо и да смо сигурни да ћемо се поново окупљати и молити у храму Светог Саве.

Имате ли неке почетне, грубе процене колико ће за то бити потребно новца и времена?

Таквих процена још нема, али је сигурно да ће то бити знатна средства, да ће нам бити потребна помоћ и да ће обнова трајати више година. То је нешто са много димензија – од процене штете, преко пројекта рестаурације, до конкретних радова, па ће захтевати ангажовање много експерата, а треба узети у обзир и административни, то јест регулаторни део посла, прибављање многобројних дозвола. Наш Црквени одбор на томе већ ради, у режиму смо „менаџмента ванредне ситуације” и свакодневно одржавамо телефонске конференције.

Да ли је већ почела акције сакупљања прилога за обнову?

Акција је почела и одзив је велики. Прилоге за обнову свакодневно дају Срби из Америке и других земаља, али трећина свих прилога је од Американаца који немају везе са Србијом, на чему смо им веома захвални. Користим ову прилику да кажем да Црква Светог Саве није овластила ниједну организацију, нити „28. јун” нити било коју другу да у наше име прикупља новчане прилоге за обнову.

Приметна је солидарност других цркава у Њујорку и њихова спремност да вам за верску службу на располагање ставе свој простор?

Да, помоћ су понудиле многе деноминације, неке су нам предочиле да можемо да користимо и неке њихове цркве које су тренутно празне. У овим тешким данима доста сарађујемо са Епископалном црквом, помоћ је понудила и Римокатоличка, а солидарност су исказали и неки јеврејски рабини. Свима смо свакако на томе веома захвални.

Рачунате ли на неку помоћ и од градских власти Њујорка?

Градска администрација нам се ставила на располагање, али она нема начина да нам помогне новчано. Њихова помоћ ће бити добродошла око административних послова у процесу обнове цркве.

Оригинални чланак можете прочитати овде.

© 2016 Sveti Sava. All Rights Reserved. Powered by Radoje Dedić