[:SR]БОЖИЋНИ ПОСТ[:]

Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана. По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости само у среду и петак. Понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра (од 2. до 6. јануара по новом календару) пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Најстрожији пост је 24.децембра (6. јануара по новом календару), уочи Божића, то јест на Бадње вече.

Последњи вишедневни пост у години Православне Цркве бива пред празником Рождества Христовог, од 15. новембра до 25. децембра (по новом календару то је од 28.новембра до 7.јануара). У црквеном уставу се назива и Четрдесетницом, пошто траје четрдесет дана. Назива се још и Филиповим, по дану свeтог апостола Филипа, који се празнује 14. новембра (27.новембра по новом календару), а после кога наступа пост. Божићни пост јесте зимски и служи нам да њиме освештамо завршни период године тајанственим обнављањем духовног јединства са Богом и припремимо се за Рождество Христово. Установа Божићног поста, слично осталим вишедневним постовима, датира још из древних хришћанских времена. Већ од IV века налазимо јасна указања на Божићни пост. У том веку о њему говоре свети Амвросије Милански, Филастрије, и блажени Августин. У V веку, сведочећи о Божићном посту као већ древном у то време, Лав Велики каже: “Сама пракса уздржавања запечаћена је четирима временима да бисмо током године ми познали како нам је потребно непрестано очишћење и да се у животу свагда морамо старати и трудити на искорењивању греха, постом и милостињом, јер, прљавштином тела и нечистотом наших прохтева, умножава се грех”. По речима Лава Великог, Божићни пост јесте наша жртва Богу за сабране плодове. “Како је Господ нас опскрбио плодовима земље, каже Светитељ, тако смо и ми дужни, током овог поста, да снисходимо убогима”. По речима светог Симеона Солунског, “пост божићне Четрдесетнице изображава Мојсијев пост, јер је овај, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, на каменим плочама примио написане Божије речи. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, записану не на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовом божанском телу”.

“ПОСТ је знак снаге а не слабости. Пост је увод у сва светла јунаштва. Страх од поста или избегавање поста је знак слабости.”

Свети Владика Николај Велимировић

Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана. По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости само у среду и петак. Понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра (од 2. до 6. јануара по новом календару) пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Најстрожији пост је 24.децембра (6. јануара по новом календару), уочи Божића, то јест на Бадње вече.

Последњи вишедневни пост у години Православне Цркве бива пред празником Рождества Христовог, од 15. новембра до 25. децембра (по новом календару то је од 28.новембра до 7.јануара). У црквеном уставу се назива и Четрдесетницом, пошто траје четрдесет дана. Назива се још и Филиповим, по дану свeтог апостола Филипа, који се празнује 14. новембра (27.новембра по новом календару), а после кога наступа пост. Божићни пост јесте зимски и служи нам да њиме освештамо завршни период године тајанственим обнављањем духовног јединства са Богом и припремимо се за Рождество Христово. Установа Божићног поста, слично осталим вишедневним постовима, датира још из древних хришћанских времена. Већ од IV века налазимо јасна указања на Божићни пост. У том веку о њему говоре свети Амвросије Милански, Филастрије, и блажени Августин. У V веку, сведочећи о Божићном посту као већ древном у то време, Лав Велики каже: “Сама пракса уздржавања запечаћена је четирима временима да бисмо током године ми познали како нам је потребно непрестано очишћење и да се у животу свагда морамо старати и трудити на искорењивању греха, постом и милостињом, јер, прљавштином тела и нечистотом наших прохтева, умножава се грех”. По речима Лава Великог, Божићни пост јесте наша жртва Богу за сабране плодове. “Како је Господ нас опскрбио плодовима земље, каже Светитељ, тако смо и ми дужни, током овог поста, да снисходимо убогима”. По речима светог Симеона Солунског, “пост божићне Четрдесетнице изображава Мојсијев пост, јер је овај, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, на каменим плочама примио написане Божије речи. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, записану не на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовом божанском телу”.

“ПОСТ је знак снаге а не слабости. Пост је увод у сва светла јунаштва. Страх од поста или избегавање поста је знак слабости.”

Свети Владика Николај Велимировић