Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 116 (15,1-7)
Дужни смо пак ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати. Сваки од нас нека угађа ближњему на добро ради напретка. Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: „Ружења оних који руже тебе падоше на мене.”
Јер што се раније написа за нашу се поуку написа, да кроз трпљење и утехом Писма имамо наду. А Бог трпљења и утехе нека вам да исто да мислите међу собом по Христу Исусу, да би једнодушно, једним устима славили Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа. Зато примајте један другога као што је и Христос примио вас на славу Божију.
Јеванђеље Матеј, зачало 33. (9,27-35)
А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слепца вичући и говорећи: „Помилуј нас, сине Давидов!” А када дође у кућу, приступише му слепци, и рече им Исус: „Верујете ли да могу то учинити?” А они му рекоше: „Да, Господе.” Тада се дохвати очију њихових говорећи: „По вери вашој нека вам буде.” И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: „Гледајте да нико не дозна!” А они изишавши, разгласише га по свој земљи оној. Када пак они излажаху, гле, доведоше му човека нема и бесомучна. И пошто изагна демона, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: „Никада се то није видело у Израиљу.” А фарисеји говораху: „Помоћу кнеза демонског изгони демоне.” И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповедајући јеванђеље о Царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.