Свети апостоли Олимп, Ераст, Родион и други с њима

Беху сви из Седамдесет апостола. Последња тројица спомињу се још и на другом месту, и то: Иродион 8. априла, Сосипатер 28. априла а Терције 30. октобра. Свети Олимп и Родион беху следбеници апостола Петра; и када Петар пострада, пострадаше и они, јер по заповести Нероновој беху обезглављени. Ераст био најпре економ цркве Јерусалимске, а потом епископ у Панеади Палестинској. Кварт био епископ у Бејруту; много је страдао но многе је и привео вери Христовој. Сосипатер био епископ у Иконији; а Терције био другим епископом у истој тој Иконији. Духовно војеваху, победници беху, и венцима се славе овенчаше.

Из града Тијане у Кападокији. Свети Орест беше хришћанин од рођења и лекар по занимању. Би истјазаван сурово неким опаким кнезом Максимином у време царовања Диоклецијанова. Када га кнез најпре саветоваше, да се одрекне Христа и поклони идолима, одговори Орест: “Кад би ти познавао силу Распетога, ти би одбацио лаж идолску и поклонио би се Богу истиноме”. За то би бијен много, па струган и трзан, па опаљиван врелим гвожђем, па најзад бачен у тамницу, да умре од глади. Седам дана проведе Орест млади без хлеба и воде. Осмог дана поново би изведен пред кнеза, који му поче страшно претити мукама. На то му Орест одговори: “Готов сам сваке муке претрпети имајући знамење Господа мога Исуса Христа изображено на срцу моме”. Тада нареди кнез, те му ударише у ноге двадесет клинаца гвоздених, па везаше за коња и најурише по трњу и камењу, докле мученик Божји не издахну. На том месту где беше тело Орество бачено, јави се неки човек светао као сунце, па сабра све кости Орестове и пренесе их на једно брдо близу града Тијане, и ту чесно сахрани. Овај дивни светитељ Орест јавио се светом Димитрију Ростовском и показао му све своје ране на телу.

Беше се прочуо као велики подвижник у Тавенском манастиру у Мисиру, због чега би изабран за епископа 448. године на епархију Едеску. Доцније пређе на епархију Илиопољску. Овде он обрати тридесет хиљада Арапа у веру Христову. По смрти епископа Ива свети Нон поново се врати у Едесу, где остане до смрти, наиме до 471. године када се и упокоји. По његовим молитвама обраћена у веру Христову знаменита грешница Пелагија, која се после прославила светошћу живота свога (в. 8. октобар).