Св. Преподобномученик Стефан; свети мученик Христо

Као негда Ана, мајка Самуилова, тако и Ана, мајка Стефанова мољаше се Богу, да јој Бог да једнога сина. Молећи се тако једном у цркви Влахерни пред иконом Пресвете Богородице, ухвати је лак сан, у коме она виде Пресвету Деву, као сунце сјајно, и чу глас од ње: “Иди, жено, с миром, према молитви твојој имаш сина у утроби твојој”. И, заиста, заче Ана и роди сина, овога светога Стефана. У шеснаестој години прими Стефан чин иночки на гори Аксентијевој према Цариграду, од старца Јована, од кога се научи мудрости божанској и подвижништву. А када се старац Јован упокоји у Господу, Стефан оста на тој гори строго подвизавајући се и прилажући труд ка труду. Његова светост привуче му многе ученике. Када цар Константин Копроним прогоњаше иконе, још жешће од свога сквернога оца, Лава Исаврјанина, Стефан се показа као ревносни заштитник поштовања светих икона. Безумни цар примаше разне гнусне клевете против Стефана, а и сам удешаваше разне сплетке, само да би Стефана сломио и с пута уклонио. Стефан би прогнан на острво Проконис, потом доведен у Цариград, окован и бачен у тамницу, где га сретоше три стотине четрдесет два монаха сужња, из разних страна доведених у тамницу, због иконопоштовања вргнутих. У тамници они свршаваху све црквено правило као у манастиру. Опаки цар осуди Стефана на смрт. Светитељ предвиде своју смрт на четрдесет дана и опрости се с братијом. Слуге цареве извукоше га из тамнице и бијући га и трзајући вукоше га по улицама цариградским призивајући све оне, који су уз цара, да ударају камењем “противника царева”. Неко од јеретика удари дрветом светитеља по глави, и светитељ издахну. Као што свети Стефан првомученик пострада од Јевреја, тако и овај Стефан пострада од иконоборних јеретика. Пострада овај славни Христов војник 767. године у педесет трећој години свога земнога живота, и би увенчан славом неувелом.

Албански хришћанин, настањен у Цариграду, баштован по занимању. При продаји свога поврћа, он се замери неком Турчину, који га оклевета пред судом, као да је обећао потурчити се па порекао. После истјазања окован и бачен у тамницу. У тамници неко му понуди да једе, што Христо одбије говорећи: “Боље да се гладан јавим пред Христом мојим”. Потом извади завежљај новаца, што је имао под појасом и да једноме сужњу, с молбом, да му се за то одслужи неколико посмртних литургија. Посечен од Турака 1748. године и прослављен заувек у Царству Христа Бога.

Благородна жена, по смрти свога мужа пострижена у монаштво од светог Стефана Новога. Цар Копроним наговарао је, да каже, као да је она имала недозвољених телесних веза са светим Стефаном, да би тако могао Стефана унизити пред народом. Но ова света жена никако није хтела ући у ту цареву сплетку против светитеља, кога је она поштовала као свог духовног оца. Због тога би шибана, а потом у тамницу бачена, где предаде своју свету душу Богу.

Погубљен са пет синова својих од цара Фоке 602. године.