Преподобна Петка – Параскева. Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос, између Силимврије и Цариграда). Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једнога сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ Мадитски. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и искушења демонска, која претрпе св. Петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој: „остави пустињу, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу“. Св. Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У београдском граду налази се вода (агиазма) св. Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.
Чисто срце Господ жели, Јеванђеље тако вели: Чиста дева ти остаде, Чисто срце Богу даде – О предивна светитељко, Наш узоре, света Петко! Ум пречисти Господ тражи, Без маштања и без лажи: Ти му даде ум пречисти. К’о анђелски – такав исти. О предивна светитељко, Чуј нам молбе, света Петко! Душу чисту Господ иште К’о небеско светилиште; Такву душу ти одгаји, Што на небу сад се сјаји, О предивна светитељко, Помози нам света Петко! Помози нам молитвама У животним невољама: У облачној земној тузи Засветли нам слично дузи – О предивна чедна дево, Света мајко Параскево!