Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
На светом Првом Васељенском сабору свети оци вођаху дуге спорове о Једноме Богу у Светој Тројици. Да би показао Јединство Свете Тројице свети Спиридон учини ово: узе циглу, стисну је, и из цигле изиђе огањ увис, вода наниже, а блато остаде у руци. И рече светитељ: Ето три стихије а једна цигла. Тако је и у Светог Тројици: три Лица а један Бог.
Кипарска звезда, и луча цркве.
Бранитељ вере, Спиридон свети,
Ко дете препрост, чедан ко дете,
Простотом својом он свету светли.
Истини што ће множина речи.
Проста је сасвим Божја истина:
Творац је један у Тројству светом,
У Тројству Оца,’ Духа и Cинa.
Син се спустио на грешну земљу,
Од Деве чисте тело примио,
Да спасе људе. Човекољубац,
Чудеса многа Он је творио
Силом божанском – свесилан беше –
Нови је устав људима дао,
Устав љубави и устав вере.
Прослављен сада на небу седи
И свога труда плодове бере,
Плодови слатки Његовог труда
Свети су људи и свете жене.
Ово је стена људског спасења –
Спасења нема ван ове стене.
O Спиридоне, o светилниче,
Моли се за нас, Христов војниче.
СУТРА СВИ ДА УПАЛИМО ЧЕТИРИ СВИЈЕЋЕ И ДА УЗНЕСЕМО ЧЕТИРИ МОЛИТВЕ
ПРВА СВИЈЕЋА: За све наше мајке, за мајке наших мајки, и њихове мајке… за све честите домаћице које су чувале и храниле своје породице, подизале дјецу. Захваљујући тој свијести, тој жртви и том подвигу ми данас постојимо као народ!
ДРУГА СВИЈЕЋА: За све данашње мајке. Данас је родитељство пуно потешкоћа и искушења. Ко часно испуњава улогу домаћице и мајке он носи тежак крст на својим плећима. Тежак крст који води Васкрсењем право на небо.
ТРЕЋА СВИЈЕЋА: За све млађе нараштаје. Да и ове дивне дјевојчице постану мајке. За све дјевојке, да их ова западњачка ријека не однесе у нека мртва мора него да одрасту васпитани да треба да стварају породице, рађају и подижу дјецу.
ЧЕТВРТА СВИЈЕЋА: Нека она буде мало већа од других. Она је за све оне које пуно желе да буду мајке а то им још увијек није могуће. Оне, можда, носе највећи крст.
Сљедеће недеље исто ово… само за очеве!
Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
На светом Првом Васељенском сабору свети оци вођаху дуге спорове о Једноме Богу у Светој Тројици. Да би показао Јединство Свете Тројице свети Спиридон учини ово: узе циглу, стисну је, и из цигле изиђе огањ увис, вода наниже, а блато остаде у руци. И рече светитељ: Ето три стихије а једна цигла. Тако је и у Светог Тројици: три Лица а један Бог.
Кипарска звезда, и луча цркве.
Бранитељ вере, Спиридон свети,
Ко дете препрост, чедан ко дете,
Простотом својом он свету светли.
Истини што ће множина речи.
Проста је сасвим Божја истина:
Творац је један у Тројству светом,
У Тројству Оца,’ Духа и Cинa.
Син се спустио на грешну земљу,
Од Деве чисте тело примио,
Да спасе људе. Човекољубац,
Чудеса многа Он је творио
Силом божанском – свесилан беше –
Нови је устав људима дао,
Устав љубави и устав вере.
Прослављен сада на небу седи
И свога труда плодове бере,
Плодови слатки Његовог труда
Свети су људи и свете жене.
Ово је стена људског спасења –
Спасења нема ван ове стене.
O Спиридоне, o светилниче,
Моли се за нас, Христов војниче.
СУТРА СВИ ДА УПАЛИМО ЧЕТИРИ СВИЈЕЋЕ И ДА УЗНЕСЕМО ЧЕТИРИ МОЛИТВЕ
ПРВА СВИЈЕЋА: За све наше мајке, за мајке наших мајки, и њихове мајке… за све честите домаћице које су чувале и храниле своје породице, подизале дјецу. Захваљујући тој свијести, тој жртви и том подвигу ми данас постојимо као народ!
ДРУГА СВИЈЕЋА: За све данашње мајке. Данас је родитељство пуно потешкоћа и искушења. Ко часно испуњава улогу домаћице и мајке он носи тежак крст на својим плећима. Тежак крст који води Васкрсењем право на небо.
ТРЕЋА СВИЈЕЋА: За све млађе нараштаје. Да и ове дивне дјевојчице постану мајке. За све дјевојке, да их ова западњачка ријека не однесе у нека мртва мора него да одрасту васпитани да треба да стварају породице, рађају и подижу дјецу.
ЧЕТВРТА СВИЈЕЋА: Нека она буде мало већа од других. Она је за све оне које пуно желе да буду мајке а то им још увијек није могуће. Оне, можда, носе највећи крст.
Сљедеће недеље исто ово… само за очеве!
[:]