BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260126
DTEND;VALUE=DATE:20260127
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T215654Z
LAST-MODIFIED:20260207T211424Z
UID:7152-1769385600-1769471999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Ермил и Стратоник
DESCRIPTION:Пролог за 13. јануар\n26. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Ермил и Стратоник\n\nЦар Ликиније подиже велико гоњење на Хришћане. Свети Ермил\, хришћанин и ђакон при некој цркви\, би ухваћен и поведен на суд. Када му рекоше да га воде на мучење\, он се веома обрадова. Узалуд му цар прећаше\, Ермил исповеди слободно своју веру у Христа и одговори цару на све претње: „Господ ми је помоћник\, на бојим се\, шта ми може учинити човек“ (Пс 117\, 6)? После тешких мучења бацише Ермила у тамницу. А тамничар беше Стратоник\, потајни хришћанин\, који свим срцем саосећаше са страдањима Ермиловим. Када и Стратоника доставише цару као хришћанина\, цар пресуди да се обојица потопе у Дунав. Тада везаше Ермила и Стратоника у једну мрежу и потопише их у Дунав. После три дана тела њихова избаци вода на обалу и хришћани их нађоше и сахранише на осамнаест стадија далеко од Београда. Ови славни мученици пострадаше за Христа и прославише се 315. године. \n\n\n\nСвети Јаков\, епископ Нисибијски\n\nКао отшелник живљаше лети у отвореном пољу\, а зими у пећини. Једном сиђе у град Нисибију\, да види како вера хришћанска успева и како хришћани живе. Но ту буде изабран за епископа. Учествовао на I васељенском сабору и заштићавао Православље од Аријеве јереси. Догоди се једном да незнабожни Персијанци нападну с војском на Нисибију. Свети Јаков с литијом изађе до бедема градских\, и сам се попе на бедем и шеташе по бедемима не бојећи се непријатељских стрела које беху управљене на њега. Шетајући тако\, светитељ се мољаше Богу\, да Бог сачува град и верне на тај начин што ће послати мухе и комарце на Персијанце\, и тиме отерати ове од зидова града Нисибије. Није\, дакле\, тражио смрт непријатељима нити ма какву врсту погибије и пораза\, него само једну малу досаду која би их отерала одатле. И Бог услиша молитву свога угодника и посла много муха и комараца на Персијанце\, те ове отера а град Нисибију спасе. Поживе свети Јаков дуго и чесно\, и мирно сконча у дубокој старости\, 350. године. \n\n\n\nПреподобни Максим Капсокалива\n\nУ XIV веку подвизавао се као монах у Светој Гори на свој нарочити начин; наиме\, правио се мало јуродив и стално је мењао своје обиталиште. А његово обиталиште била је колиба од грања. Једну за другом колибу он је подизао и палио\, због чега је и назват Капсокалива\, тј. Паликолиба. Сматран је за лудака све док није у Свету Гору дошао свети Григорије Синаит који у Максиму открије јединственог подвижника\, чудотворног молитвеника и „ангела у телу“. Представио се Господу 1320. године. \n\n\n\n\nМолитва у срцу као срце лупа\,\nМолитва у срцу са дисањем скупа\,\nВнутрена молитва\, та светлост внутрена\,\nНа Атону беше Максимом јављена.\nKao дух без тела Максим се дизаше\,\nОд молитве сав се светлошћу сијаше;\nОд молитве беше испуњен радошћу\nОд молитве беше испуњен ситошћу\,\nКроз молитву виде небо откровено\,\nКроз молитву – биће људско прослављено\,\nмолитвом осети и близину Христа\,\nЈавно му се јави и Света Пречиста.\nМаксимова душа беше небом сита\,\nГригор’је Синаит једном га запита:\n– Праведни Максиме\, кажи откуд знадеш\,\nДа визије добра a не зла имадеш?\nИ да све то нису ђаволска маштања\nИ прелести лажне\, сатанска варања?\n– Отуд\, рече\, знадем\, да то нису лаже\,\nШто ми те визије дух и тело блаже\,\nШто за њима увек душа моја чезне\nШто од крсног знака то неће д’ ишчезне\,\nПо радости слаткој знам да прелест није\,\nПо радости благој што ме свега грије. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДобро дело с ћутањем више вреди него добро дело с објашњењем\, и несравњено више него најдуховитије објашњење без добра дела. Од светог Николаја Мирликијског нису остале никакве речи\, али су остала дела. Без икаквих објашњења он је у три маха долазио ноћу кући једног сиромаха и убацивао тајно кроз прозор по једну кесу злата. – Неки старац у Скиту Мисирском разболи се тешко\, и пожели да једе мало свежег хлеба (јер хлеб који монаси тада јеђаху беше сушен на сунцу и трајаше месецима). Чувши то\, један од монаха ништа не рече него изиђе и оде далеко у неки град одакле донесе свеж хлеб болесноме старцу. Сазнавши старац за труд тога монаха\, не хте јести хлеб рекавши: то је крв брата! (тј. то је брат с муком доставио). Тада остали монаси умолише старца да једе говорећи му\, да не презре жртву брата. – Каква објашњења и какве речи о братољубљу могу заменити ово просто и ћутљиво дело братољубља? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам глад и жеђ Господа Исуса за правдом и то:\n1. како Он долази у свет да поврати погажену правду\,\n2. како Он објављује правду Божију и изобличава неправду\,\n3. како Он журно чини безбројна дела правде\, да би нама оставио пример. \n\n\n\nБеседа\nо Царству Божјем\, које је унутра\n\nЦарство Божје је унутра у вама. (Лк. 17\, 21) \nСве што је Божје\, носи печат бесмртности. И Царство Божје – царство је бесмртно. Ако желимо\, дакле\, да дишемо ваздух бесмртности\, морамо ући унутра у себе\, у срце своје\, у Царство Божје. Изван нас је ваздух времена\, ваздух пролазности и трулежи\, у коме душа тешко дише. Царство природно – царство је чулно\, отуда царство туђине у сравњењу са душом нашом\, која представља унутрашње царство наше. Зашто људи воле да се баве дуго\, дуго у туђини? Зашто ретко и нерадо улазе у своју сопствену кућу? Кад год мислимо на све\, ми мислимо о туђини. Кад год се разговарамо о чулном свету\, ми се разговарамо у туђини. Живећи по чулима\, ми личимо на човека који цео дан јури по туђим кућама\, а само увече се враћа својој кући на спавање. И тако будноћу своју ми посвећујемо смрти\, а спавање бесмртности! Ми долазимо к себи\, враћамо се у себе само у сну! Но и наш сан сања нашу јаву\, тј. и кад смо у својој кући у бесвесном стању\, ми сањамо туђе куће: наши снови чулни су\, јер је наша јава чулна. И тако ми смо у туђини\, и туђи и на јави и у сну. Непрестано ми смо ван себе. А Господ хоће да нас врати у нас саме\, у дом свој и домовину своју. За нас је Царство Божје унутра у нама: ван нас је туђина. Да бисмо избегли из туђине и нашли прави дом свој\, у коме се сретамо непосредно с Богом\, ми морамо ући у себе\, у срце своје. Ту је Цар\, и ту је царство. \nО Господе и Царе ангела и светитеља\, покажи нам богатство и сјај царства Твог унутра у нама. Да бисмо заволели царство Твоје више него што волимо чулну туђину\, царство променљивости и пролазности. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-ermil-i-stratonik/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sveti-ermil-i-stratonik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260125
DTEND;VALUE=DATE:20260126
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T215409Z
LAST-MODIFIED:20260207T211227Z
UID:7149-1769299200-1769385599@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Татијана; икона Млекопитатељица
DESCRIPTION:Пролог за 12. јануар\n25. јануар по новом календару \n\n\n\nСвета мученица Татијана\n\nРимљанка\, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар\, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери\, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов\, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење\, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле\, њима се очи отворише\, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то\, осам њих повероваше у Христа\, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је\, одсецаху јој месо\, стругаху је железом\, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу\, те је храбраху и ране јој исцељиваху\, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава\, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи\, по свом незнабожачком уму\, да јој је у коси скривена нека враџбина\, нека сила волшебна. Најзад\, изведоше је\, заједно са оцем њеним\, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица\, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски. \n\n\n\nСвети мученик Петар Авесаламит\n\nРодом из Елевтеропоља у Палестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина\, 311. године. После многих мука буде на смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду\, он радосно узвикне: „То је једина жеља моја\, да умрем за Бога мојега!“ Буде на крст распет\, као и сам Господ\, и на крсту издахне. \n\n\n\nМлекопитатељница\n\nТако се зове икона Пресвете Богородице\, коју је донео Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима\, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног\, изречено на осамсто година пре тога\, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио манастир Светог Саве Освећеног\, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници\, а жезал у једној келији\, званој „Патерица“\, на Кареји. \n\n\n\nПреподобна Мати Теодора\n\nСлавна монахиња и наставница монахиња из Александрије. „Као што је дрвећу потребна зима и снег\, да би доносило рода\, тако су муке и напасти потребне животу нашем“\, говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком V века. \n\n\n\n\nМладост тела жалиш\, o разуман буди!\nМладост што пролази вреди л’ жалит\, суди!\nИма једна младост\, младост у вечности\,\nTo je права младост\, младост без старости\,\nОву вреди искат\, за њом сузе лити\,\nАко треба смрћу телесном платити.\nТатијана купи скупо за јевтино\,\nЗа пeп’o и воду божанствено вино;\nЗа тело што стари – бесмртну младост\nИ за мало суза – херувимску радост.\nОбручена Христу\, Цару бесмртноме\,\nОна оста верна Обручнику своме;\nСилом чистог духа сатре искушења\nИ поднесе храбро страхотна мучења.\nОко ње се чуше ангелски кораци:\nКо згужвано платно она тело баци\,\nПа слободна душом од земаљских уза\nДиже се на свадбу у Царство без суза. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНа земљи нема веће части ни већег звања него бити хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авесаламита: „Од кога си рода?“ одговори Петар: „Хришћанин сам.“ Упита га даље судија: „У каквом си чину?“ На то Петар: „Нема ни већега ни бољега чина него бити хришћанин.“ А отац Јован Кронштатски пише: „Сав је свет паучина у сравњењу са душом човека хришћанина.“ Хришћанин је земљан суд у који се налила божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на златни престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку\, вредност његова тиме нити се увеличава\, нити умањује. Није ли злату иста вредност\, завили га у свилену мараму или у лист од купуса? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам кротост Господа Исуса и то:\n1. кротост Његову у нечујном животу у Назарету све до 30 година\,\n2. кротост Његову у опхођењу с болесницима и грешницима\,\n3. кротост Његову у опхођењу с Јудом издајником и с неправедним судијама. \n\n\n\nБеседа\nо томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог\n\nНе тражим што је ваше него вас. (II Кор. 12\, 14) \nОвим речима\, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим\, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже: \nТи хришћанине\, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро\, и све је то мени угодно\, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим\, само тебе. \nЉубав хришћанина пак могла би да каже: \nТи ми\, Господе\, здравље дајеш\, и то је добро. Ти светлост палиш\, дажд пушташ\, громом ваздух освежаваш\, и то је добро. Ти дајеш богатство\, и мудрост\, и многолетност\, и пород\, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро\, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе\, Господе\, Тебе јединога тражим. \nО браћо моја\, није оно Бог што се види телесним очима\, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав\, браћо\, што небо спушта к земљи; и човек је љубав\, браћо\, што земљу диже к небу. \nО Господе човекољубиви\, Творче и Сведржитељу\, усели се више\, и још више\, у нас Духом Твојим животворним\, да живи будемо\, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-mucenica-tatijana-ikona-mlekopitateljica/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-tatjana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260124
DTEND;VALUE=DATE:20260125
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T214714Z
LAST-MODIFIED:20260207T211125Z
UID:7146-1769212800-1769299199@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Теодосије Велики; преподобни Михаило
DESCRIPTION:Пролог за 11. јануар\n24. јануар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Теодосије Велики\n\nПрви установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије\, у селу Могариаси\, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника\, који га благослови\, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом\, у коју стави хладно угљевље и тамјан\, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир\, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик\, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком\, јерменском\, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све\, заједничка и сва имовина\, заједнички труд\, заједничко трпљење а неретко и – гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима\, пример у труду\, молитви\, посту\, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства\, те могаше болне целити\, на даљину се јављати и помагати\, зверове укроћавати\, будућност прозирати\, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године). \n\n\n\nБлажени Михаил\n\nБлажени Михаил\, Христа ради јуродиви. Рус\, од рода кнежевског. Прављаше се сулуд да би тако скрио од света врлину своју\, и да га људи не би хвалили. Тако припреми себи похвалу пред Богом. Сконча 1453. године у манастиру Клопском\, близу Новгорода где му и мошти почивају. \n\n\n\n\nОни што са страхом пред Господом стоје\,\nОни што се само живог Бога боје\,\nОни\, само они\, посведочит могу\nДа праведник прима што се моли Богу.\nПо молитви правој Бог људима твори –\nОном светли зора\, ко с’ окрене зори.\nТодосије свети својим молитвама\nПоможе многима\, помаже и нама.\nЈер он и сад живи као и некада\nИ чудеса чини\, ко некад\, и сада –\nМоћ му Господ даде\, због његове вере\,\nИ љубави к Богу\, љубави без мере\,\nТодосије дивни\, истине ревнитељ\,\nМонашког живота чудни устројитељ\,\nНек се од нас слави\, слављени од Бога\,\nСад грађанин славни царства Христовога. \n\n\n\nРасуђивање\n\nБити поткупљив\, значи не бити хришћанин. Православни oци Цркве никад се нису дали ни поткупити\, ни застрашити. Поткупљивање у стварима вере равна се Јудином издајству Христа за новац; такво поткупљивање било је својствено само неким јеретицима. Када цар Анастасије паде у Евтихијеву јерес\, он устаде против опредељења IV Васељенског сабора у Халкидону и хтеде та опредељења обеснажити. Да би придобио знаменитије представнике цркве за себе\, он им поче разашиљати разне дарове. Св. Теодосије беше по знаменитости први у свој Палестини. Њему цар посла 30 литара злата на дар\, као тобож на потребе манастирске. Разумеде одмах Теодосије да га цар хоћаше тиме поткупити. И како мудро поступи светитељ Божји! Не хте задржати новац за манастир\, премда беше у великој нужди\, нити га хтеде вратити цару\, да не би цара још више озлобио против Православља\, него одмах раздаде све то злато у име царево сиромасима да би том милостињом поткрепио своју молитву Богу за исправку цара и повратак на прави пут. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам плач Господа Исуса и то:\n1. плач и тугу над мртвим Лазаром\, као и над судбом Јерусалима\,\n2. плач и тугу у врту Гетсиманском због људског робовања греху\, демону и смрти. \n\n\n\nБеседа\nо постепености у духовном развићу\n\nТврда је храна савршенијех\,\nкоји имају осјећања дугијем учењем обучена\nза разликовање добра и зла. (Јевр. 5\, 13-14) \nОни који се хране млечном храном чулног расуђивања не могу лако разликовати добро од зла. Они обично долазе до закључка да су све вере од подједнаке вредности; да је грех неопходна сенка врлине; да је зло уопште неминован пратилац добра. До оваквих погрешних закључака не може доћи прави хришћанин. Јер прави је хришћанин зрео човек\, који се не храни млечном храном\, који је неповерљив према чулима\, који много финије расуђује и прави финије разлике међу вредностима свега онога што јесте и што бива. Хришћанину су\, истина\, дати јасни упути Откровењем Божјим за разликовање добра и зла\, но њему је ипак потребно дуго и трудно учење\, да би као савршен могао у сваком даном случају знати шта је добро а шта зло. То његово знање треба да пређе у осећање\, да би било поуздано и непогрешно. И добро и зло желе да се косну срца човечјег. Зато човек треба да је извежбан\, да осећањем у срцу одмах позна шта му се приближује\, онако исто као што се језиком одмах осети слано и неслано\, слатко и горко. \nТрудимо се\, браћо\, сваки дан и сваки час\, да изоштримо срце своје да би могло разликовати увек добро и зло. Све оно што нам се догађа\, ставља нам питање: шта је добро\, а шта зло? Управо све што нам се догађа\, догађа нам се само зато да бисмо ми могли уочити шта је добро\, и определити се за добро. И по сто пута на дан стављамо се ми на таква кушања. Ко има очи да види\, нека види. \nО Господе човекољубиви\, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас\, Господе\, за разликовање добра од зла. И укрепи нас\, Владико\, да увек можемо пригрлити добро а одбацити зло\, ради славе Твоје\, човекољупче\, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-teodosije-veliki-prepodobni-mihailo/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prepodobni-teodosije-veliki.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260123
DTEND;VALUE=DATE:20260124
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T214531Z
LAST-MODIFIED:20260207T211029Z
UID:7143-1769126400-1769212799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Григорије Ниски; преподобни Дометијан
DESCRIPTION:Пролог за 10. јануар\n23. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети Григорије\, епископ Ниски\n\nБрат светог Василија Великог. Био је најпре само презвитер\, пошто беше жењен\, а када му умре жена\, блажена Теозва\, изабраше га и посветише за епископа у Ниси. Одликовао се огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на II васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други део Символа Вере. Велики беседник\, тумач Светог Писма\, и богослов. Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника\, те у време цара Валента\, њиховог једномишљеника\, успеше да га збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај Свети Отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило цркве. \n\n\n\nПреподобни Амон\n\nПодвижник мисирски. Четрнаест година трудио се и Богу молио само да победи гнев у себи. Достигао толико савршенство доброте да није био више свестан да постоји зло у свету. Особит зналац Светог Писма. Упокојио се прочетком V века. \n\n\n\nСвети Маркијан\n\nРођен у Риму\, но као презвитер проживео до краја свој век у Цариграду\, већим делом у време царовања Маркијана и Пулхерије. Наследивши велико богатство од родитеља\, он га је нештедице истрошио на две сврхе: на зидање или обнављање храмова и на милостињу сиромасима. Сазидао је две нове цркве у Цариграду\, знамените по својој лепоти и светињи: светој Анастасији и светој Ирини. Кад су га питали зашто тако много троши на цркве\, он одговори: „Кад бих ја имао ћерку\, и хтео је удати за некога племића\, зар ја не бих потрошио много злата да је украсим као достојну невесту? А овде ја украшавам Цркву\, невесту Христову“. Колико је\, пак\, овај дивни муж био издашан према црквама и сиромасима\, толико је био тврд\, и веома тврд\, према самом себи\, следујући савету апостолском: „Кад имамо храну и одећу\, будимо овим задовољни“ (1. Тим 6\, 8). Пише се о њему: „Сав би у Богу и Бог у њему\, и представи се Богу испуњен годинама и добрим делима“\, 471. године. \n\n\n\n\nДух дарове држи\, Дух дарове дели\,\nНеком милост благу\, неком разум смели.\nНекоме изрјадну девичку чистоту\,\nНеком љубав живу\, ил’ ума правоту\nПо јачини вере Дух дар нов домеће:\nПорасте ли вера што брда покреће\,\nРизница је Духа\, отворена тада\nИ дар на дар\, ко дажд\, на вернога пада.\nЗбог велике вере Григорије свети\nВисини духовној ко оро узлети.\nЗбог велике вере и свети Маркијан\nМилошћу небеском беше обасијан:\nГpигop’јy се даде светлост богословља.\nМаркијану милост – јелеј славословља.\nO небесни Душе\, Господе и Царе\,\nТи нам не ускрати твоје чудне даре\,\nНо молитвом Твојих избраних сасуда\nСпаси нас осуде у дан Страшног Суда. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСујетљивост због одела нарочито узима маха у наше време. Ко нема чим другим да се горди\, тај се горди оделом. А онај ко би имао чим другим\, драгоценијим од одела\, да се горди\, тај се и не горди. Као што злато што не излази на површину земље\, тако се ни духовне вредности једнога човека не показују споља. Прича се како је неки знаменити филозоф видео једнога младића\, како се горди својим оделом\, па му приђе и шапну на ухо: „То исто руно носио је пре тебе ован\, па ипак је био само ован!“ – Бити хришћанин и гордити се оделом још је луђе него бити цар и гордити се прашином под ногама својим. Док је св. Арсеније носио златоткано одело у царском двору\, нико га није називао Великим. Великим је назват онда када се безобзирно сав предао служби Богу и обукао у дроње. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам нишчету Господа Исуса и то:\n1. нишчету цара који се роди у пећини\,\n2. нишчету најбогатијега који гладова и жеђова\,\n3. нишчету Свемоћнога у општењу с нишчим на земљи. \n\n\n\nБеседа\nо задовољењу с оним што нам је најнужније\n\nА кад имамо храну и одећу\, будимо задовољни. (I Тим. 6\, 8) \nАпостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу\, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу\, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско\, него скупље\, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње\, задовољство од мира и љубави Божје у срцу\, то је задовољство виших људи\, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хране као и прости војници\, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су\, браћо\, у борби непрестаној\, у борби за победу духа над материјом\, у борби за преодолење вишег над нижим\, човека над скотом. Није ли\, дакле\, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој\, и подржава нас у свакој сујетној помисли\, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама\, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним\, и споредно главним\, и погубно корисним\, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек. \nГосподе свети\, крепки и бесмртни\, који си нас од блата сазидао\, и у блато душу живу удахнуо\, не дај\, Господе\, да блато надвлада! Помози духу нашем да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-grigorije-niski-prepodobni-dometijan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-grigorije-niski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260122
DTEND;VALUE=DATE:20260123
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T214305Z
LAST-MODIFIED:20260207T210924Z
UID:7140-1769040000-1769126399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Полиевкт; свети Филип Московски
DESCRIPTION:Пролог за 9. јануар\n22. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Полиевкт\n\nГрад Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог Полиевкта\, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен\, Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана\, Неарх се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге Неархове\, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан; јавио му се беше сам Господ у светлости\, скинуо с њега старо одело и обукао га у ново\, пресјајно\, и поставио га у седло крилатоме коњу. Затим Полиевкт оде у град\, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен на губилиште\, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне: „Спасавај се\, драги мој друже! Сети се завета љубави међу нама утврђенога!“ И Неарх свети доцније сконча као мученик за Христа у огњу. Празнични му је спомен 22. априла. \n\n\n\nПреподобни Евстратије\n\nОд Тарса. Велики испосник и молитвеник. За седамдесет пет година у манастиру није легао на леву страну да спава но увек на десну. За време службе Божје од почетка до краја у себи говорио: „Господи помилуј!“ Умро је у својој деведесет петој години. \n\n\n\nСвети Филип\, митрополит Московски\n\nРођен 11. фебруара 1507. године. Стојећи једном као младић у цркви чу где свештеник чита из Јеванђеља: „Нико не може два господара служити“\, и уплаши се од тих речи као да се то искључиво њему говори и просвети се у исто време\, па се удаљи у Соловецки манастир где се после дугог и тешког искушеништва замонаши. Поставши временом игуман\, просија као сунце\, и сва руска земља чу за њега. Зато га цар Иван Грозни доведе на упражњено место митрополита московског 1566. године. Но не могаше свети човек гледати равнодушно грозоте грознога цара\, него га саветоваше и неустрашиво изобличаваше. Цар нађе лажне сведоке против Филипа\, збаци овога и нареди те га обуку у просту одрпану монашку расу\, па га затвори у Тверу. Скуратов\, један повереник царев\, дође у ћелију Филипову и удави га јастуком. Но ускоро злом смрћу свршише сви они који беху против Филипа. А после неколико година тело светитеља нађе се читаво\, и неиструлело\, и мирисно\, и би пренето у Соловецки манастир. \n\n\n\n\nHeapx и Полиевкт\, војници Keсapa\,\nПосташе војници Небескога Цара\,\nЈедан крштен водом\, други својом крви\,\nДруги првог мину и постаде први.\nO блажено нек је ово надметање\nИ Христовом царству јуначко хитање!\nПолиевкт одбаци све чим земља мази\,\nСве што као ветар долази\, пролази\,\nИ за хитне муке купи царство трајно:\nТрговина ова испаде му сјајно:\nЗа бесмртан живот – нек се коси трава!\nЗа пролазне муке – непролазна слава!\nПомоли се за нас\, o Христов воине\,\nДа ниједна душа од нас не погине! \n\n\n\nРасуђивање\n\nПравославна Црква учећи људе савршеној љубави\, учи их у исто време и савршеној послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима. Епископи дугују послушност Господу\, свештеници епископима\, верни једним и другим. О томе пише св. Игњатије: „Ви сте дужни повиновати се без сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа\, насмејао би се над Невидљивим… Молим вас\, старајте се све извршивати у једнодушности Божјој под председништвом епископа\, који заузимају место Бога\, и презвитера\, који састављају сабор апостола… не мислећи да би ма шта било правилно\, што ви чините сами\, оделито.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам све добродетељи у личности Господа Исуса Христа и то:\n1. како је свака добродетељ у Њему потпуна и савршена као ни у коме другом у историји света\,\n2. како се све дивно допуњују\, једна у другу залежући\, и једна другу чинећи сјајнијом. \n\n\n\nБеседа\nо бризи за спасење наших ближњих\n\nНико да не гледа што је његово\,\nнего сваки да гледа што је другога. (I Кор. 10\, 28) \nТо је начело светитеља Божјих\, и сада и некада\, од увек и довека. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније\, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваку врсту тешкоћа\, са којима се савремени људи боре\, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим\, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити\, како ће се гладни нахранити\, чиме ли наги оденути. Брине се и моли се Богу\, да се суседи њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства; да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости. \nНо пазите\, браћо\, како исто тако од речи до речи може да гласи и начело ђаволско\, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело како да га очува у чистоти од греха\, него свак да гледа туђе тело како да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе\, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни\, оклевета\, осиромаши\, упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови\, него свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице како да их напуни\, него свак да гледа туђе житнице како да их покраде и испразни. Видите ли\, Браћо\, како ово начело може да буде начело добра и начело зла: мач оштар с обе стране; ангел или сатана. Погледајте како је ово начело\, у сатанском духу и облику\, данас узело маха на све стране! \nО Господе Душе Свети\, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег\, као светле зраке сунчане\, да нас обасјају а не да нас сагоре\, помози нам\, да их испунимо у правом смислу небесном\, на славу Бога Тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-polievkt-sveti-filip-moskovski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-polievkt.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260121
DTEND;VALUE=DATE:20260122
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T214103Z
LAST-MODIFIED:20260207T210750Z
UID:7137-1768953600-1769039999@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. муч. Јулијан и Василиса; пр. Георгије Хозевит; св. Григорије Охридски
DESCRIPTION:Пролог за 8. јануар\n21. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Јулијан и Василиса\n\nОбоје од племенитих и богатих родитеља. Венчани у брак заветовали се живети девствено као брат и сестра. Раздаду све своје имање сиротињи\, а они се замонаше\, и то Јулијан оснује мушки\, а Василиса женски манастир. Јулијан је имао до десет хиљада монаха\, а Василиса до хиљаду монахиња. Када наста љуто мучење хришћана под Диоклецијаном\, Василиса Бога мољаше да се ниједна од њених монахиња не устраши од мука и не одступи од вере православне. Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току шест месеци узе к Себи све монахиње\, редом\, па напослетку и њихову игуманију Василису. Пред смрт Василиса имала виђење својих сестара из онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и призиваху своју духовну мајку да им што пре дође. Јулијанов манастир пак буде огњем сажежен од мучитеља\, а Јулијан безчовечно мучен и уморен најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио\, те је све јуначки издржао\, веру одржао\, и име Христово прославио. Заједно с Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и Марионила\, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука\, обратише се и сами у веру Христову; двадесет војника римских; седам браће из тога места; презвитер Антоније\, и неки Анастасије\, кога Јулијан у време мучења молитвом васкрсе из мртвих. Сви чесно за Христа пострадаше и грађани Царства небескога постадоше око 313. године. \n\n\n\nПреподобни Георгије Хозевит\n\nПодвизавао се у VII веку у обитељи Хозевитској\, на путу из Јерусалима у Јерихон где се прво подвизавао преподобни Јован Хозевит. \n\n\n\nСвета Домника\n\nУ време цара Теодосија дошла као некрштена из Картагине у Цариград са још четири девојке незнабошке. Патријарх Макарије крсти их и благослови им да живе као инокиње. Света Домника преда се подвигу са великом ревношћу и у тој ревности није слабила до саме смрти у дубокој старости. Упокојила се у Господу око 474. године. Просветљена Духом Светим она је могла прозирати догађаје у будућности и молитвом чудеса творити. \n\n\n\nСвети Григорије\, епископ Охридски\n\nБлагочестив учитељ и пастир стада Христова. Упокојио се 1012. године. У натпису једном у цркви Свете Софије у Охриду назива се „Григоријем премудрим“. \n\n\n\n\nБраком везани\, Христом везанији.\nСавез духовни – савез је трајнији.\nУ књигу Живих Дух их уписа:\n„Братац Јулијан\, сестра Василиса“.\nСве оставише\, за Христом пођоше.\nИ час кад куцну животе дадоше\nЗа љубав Божју\, љубав трисунчану\,\nСлаву презреше. сву славу земљану;\nЉубављу к Богу себе прославише\nИ пример диван наш оставише.\nБогатство цркви\, и украс и дика:\nКрв чудотворна чудних мученика. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНа једној плочи у цркви Свете Софије биле су урезане ове речи: „Умиј грехе своје а не само лице“. Ко год је улазио у ту славну цркву\, читао је овај натпис и сећао се да хришћанска вера захтева од њега чистоту моралну: чистоту душе\, срца и ума. Но како је у срцу усредсређен сав духовни човек\, то је и Господ рекао: Блажени чисти сердцемъ. Сва спољашња чистота не помаже ништа у задобијању царства небеског. О кад бисмо ми улагали онолики труд око умивања себе од греха колико труда улажемо посведневно око умивања лица свога! У срцу би се нашем тада\, ваистину\, видео Бог као у огледалу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам три искушења којим сатана кушаше Господа Исуса и то:\n1. сластољубље (искушење хлебом)\,\n2. славољубље (уздизање изнад храма).\n3. среброљубље (нуђење у посед васцелог света). \n\n\n\nБеседа\nо потребној опрезности оних који мисле да су сигурни\n\nКоји мисли да стоји нека се чува да не падне. (I Кор. 10\, 12) \nАпостол\, који даје овакав савет\, правасходно је познавао природу људску и сву немоћ њену. Дан за даном потврђује то искуство\, да тек што се човек усправио из блата греховног\, а већ поново гиба се и пада. Тек што се излечио од порока среброљубља\, а већ пада у порок славољубља. Или\, тек што је отворио руку да помогне бедна човека\, а гордост га обара на другу страну. Или\, тек што се мало привикао молитви\, а он отвара широм уста своја да ружи оне који се још нису молитви привикли. Или\, тек што је осетио да га Дух Божји руководи на пут спасења\, а он се одмах намеће за учитеља васцелом свету\, док\, авај\, тиме сасвим не отера Духа од себе. \nКада је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви они одрећи и разбећи\, тада је Петар\, самоуверен у постојанство своје\, узвикнуо: Ако се и сви саблазне али ја нећу. Прозирући му само срце\, и видећи га већ пала у самомњење и гордост\, Господ му одговори: Ноћас док пијетао не запјева\, три пута ћеш ме се одрећи! Па кад се овакав пад десио с апостолом\, у непосредној близини Господа\, како снама да се не деси? Зато\, браћо\, кад се дигнемо и повратимо он неког греха\, и станемо усправно\, треба то да приписујемо сили и милости Божјој а не себи; и треба да се добро обазиремо\, и чувамо\, и Богу молимо\, да опет не паднемо\, било на једну страну\, било на другу\, но да ходимо право путем Господњим. \nГосподе свевидећи\, помози нам да се усправимо Духом к Теби; и кад се усправимо\, подржи нас\, да више не падамо. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-muc-julijan-i-vasilisa-pr-georgije-hozevit-sv-grigorije-ohridski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prepodobni-georgije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260120
DTEND;VALUE=DATE:20260121
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T213720Z
LAST-MODIFIED:20260207T210639Z
UID:7134-1768867200-1768953599@stsavanyc.org
SUMMARY:САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ЈОВАЊДАН
DESCRIPTION:Пролог за 7. јануар\n20. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети Јован Крститељ\n\nЗбог тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења\, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије\, где је велики пророк и посечен био од Ирода\, у Антиохију\, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века\, па је после пренета у Цариград\, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години\, но највише свечара има овога дана\, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским\, које окружавају Спаситеља\, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место\, како по начину свога доласка у свет\, тако и по начину живота у свету\, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије\, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се\, ваистину\, пре могао назвати ангелом\, како га Свето Писмо и назива\, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена\, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину\, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25. мај 24. јун 29. август \n\n\n\nСвети мученик Атанасије\n\nОвај мученик Христов беше прост и сиромашан човек\, али богат вером и мудар Духом Божјим. Једном нехотично ступи у препирку о вери с неким Турчином. Турчин беше школован и вешт на речи\, но Атанасије се труђаше свим силама да истакне и утврди истинитост и преимућство хришћанске вере над мухамеданском. У том се растану. Другог дана Атанасије би позван пред суд. Овај Турчин стајаше ту као његов тужитељ. Када судија позва Атанасија да се одрекне вере Христове и потурчи\, као што је тобож и изјавио пред својим сапутником дан раније\, узвикну Атанасије: „Пре ћу примити хиљаду смрти него што ћу се одрећи вере Христове!“ Зато би на смрт осуђен и обезглављен 1700. године у Смирни. Тело му је сахрањено у цркви свете Параскеве у истом граду. \n\n\n\n\nТридесет година поста и молчања!\nTo ни горске звери не могу поднети.\nЛав глад своју блажи музиком рикања.\nИ дрво зашуми кад ветар налети\,\nA ти не зашуми\, нит рикну\, нит јекну.\nПустињом ни плач ти ни песма одјекну!\nЧовек ли си\, реци? Како ти је име?\nДа л’ ћеш икад хтети проговорит’ c киме?\n– „Глас\, глас\, глас\, ја сам глас\, a Он Реч Божја\,\nПослат сам да вичем деци Израиља:\nПокајте се\, људи\, ево Он долази\,\nДобар плод творите свак по својој снази.\nЕво\, ево иде\, o чудо чудеса\,\nУсред воде скривен огањ са небеса!\nЕво јагње Божје сред вукова ходи;\nВукови\, перите ћуд вучју у води!\nТридесет година молчања и поста\,\nШта од твога тела сем гласа преоста?\nТвоје сухо тело\, сенка гласа твога\,\nШто вест једну гласи: ево к нама Бога!\nТвоје сухо тело\, трску\, Ирод скpши.\nHo глас оде\, оде\, – нико да г’ угуши.\nЧиј’ је глас то? Од ког векови трепере?\nЛава гладног? Не\, не – човека од вере. \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Човек није нешто видљиво“\, рекао је св. Василије Велики. Као што кућа личи на кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част према ономе ко станује у њој\, тако и човеку према духу који станује у њему. И телесном виду јасно је да кућа није домаћин но само кућа у којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је да тело није човек но само кућа у којој станује човек. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам одлазак Господа на гору искушења и то:\n1. како се Он после крштења одмах упућује на пост и молитву\,\n2. како крштеном човеку ђаво прави сплетке нарочито у време поста и молитве\,\n3. како Он кротко као јагње но одлучно као господар одби сва искушења ђаволска. \n\n\n\nБеседа\nо покорности вољи Божјој\n\nНека буде воља твоја и на земљи као на небу. (Мат. 6\, 10) \nБлаго Јовану Крститељу\, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу\, он се предао беше потпуно вољи Божјој\, и телом и душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад. ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године\, нити му душу повреди очајање због самоће\, нити гордост због небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе\, јер се беше потпуно предао вољи Божјој. \nНити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу\, вели се: „бысть глаголъ Божїи Іоанн?“ (Лк. 3\, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га не знадох (тј. Христа); него онај који ме посла да крстим водом\, он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему\, то је онај који ће крстити Духом светијем. И ја видјех и засвједочих да је овај син Божји. (Јов. 1\, 33-34) Како нежно и просто говори он о небеским предметима! А како је страшан\, као лав\, кад говори против неправде људи\, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је тако приступачна и јасна као и ангелима на небу. \nГосподе премудри\, управи према Твојој вољи живот и нас грешних у пустињи овог живота као што си управио живот св. Јована Крститеља. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sabor-svetog-jovana-krstitelja-jovanjdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jovan-krstitelj.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260119
DTEND;VALUE=DATE:20260120
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T000157Z
LAST-MODIFIED:20260207T210548Z
UID:7131-1768780800-1768867199@stsavanyc.org
SUMMARY:Богојављење
DESCRIPTION:Пролог за 6. јануар\n19. јануар по новом календару \n\n\n\nБогојављење\n\nКада Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења\, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам\, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода\, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала\, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило\, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха\, Дух се јавио чувству вида\, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: „Гле\, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета“ (Јн 1\, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану\, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени\, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ\, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија\, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости\, заслугом Сина и силом Духа Светога. \n\n\n\n\nO Господе свети\, свети у стварању\,\nСве што Речју ствараш\, Духом освештаваш.\nO Господе крепки\, крепки у страдању\,\nЗа свет у смрт ходиш\, за свет васкрсаваш.\nГосподе бесмртни\, певамо Ти у глас:\nОче\, Сине\, Душе – Боже\, помилуј нас!\nОче што се јави гласом над Јорданом\,\nДуше што ко голуб млечни летијаше\,\nСин што се крсти пророком Јованом\,\nТри зрака светлости\, једна светлост сјаше\,\nТројице јављена\, певамо Ти у глас:\nОче\, Сине\, Душе – Боже\, помилуј нас! \n\n\n\nРасуђивање\n\nНекад су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој\, а сада јој досађују басне богоодступничке. Истрајношћу у вери\, приљежном молитвом\, исповедништвом па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће побеђена и ова нова досада. И Црква Божја\, сасуд Истине божанске\, на крају ће тријумфовати\, јер ће врагу на крају нестати оружја (Пс. 9\, 7). Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише цркву: „Онај ко је пао у јерес\, путује кроз суху пустињу\, напуштајући јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду\, скупља рукама бесплодност\, улази у ненасељену и жедну земљу.“ То исто се данас може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима који се руководе маштом својом а не истином Божјом. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам догађај крштења Господа и то:\n1. Његов скромни долазак на Јордан\, непознат свима осим Јовану\,\n2. Његово погружење у воду; лепршање голуба над Њим и глас с висине. \n\n\n\nБеседа\nо тајанственом божанском Тројству\n\nЈер је троје што свједочи на небу:\nОтац\, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.\nИ троје је што свједочи на земљи:\nдух\, и вода\, и крв; и троје је заједно. (I Јов. 5\, 7-8) \nКад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу\, нпр.\, неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно\, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац\, Син и Дух Свети су једно\, док су дух и вода и крв само заједно\, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело\, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5\, 17); нису\, дакле\, једно\, али су пак заједно. И кад човек умре\, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну\, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно. \nНо има једно тројство у унутрашњем небу човековом\, које треба да буде не заједница него јединство\, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума\, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници\, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно\, тако да ниједно не влада и ниједно не робује\, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4\, 7)\, сваку реч\, свако објашњење\, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје\, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку. \nГосподе троједини\, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/bogojavljenje/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/bogojavljanje.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260118
DTEND;VALUE=DATE:20260119
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250117T000013Z
LAST-MODIFIED:20260207T210451Z
UID:7128-1768694400-1768780799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Теопемт и Теона Крстовдан
DESCRIPTION:Пролог за 5. јануар\n18. јануар по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Теопемт и Теона\n\nКада Диоклецијан објави гоњење хришћана\, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара\, и цар му запрети смртном казном\, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: „Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело\, а душу не могу убити. Ти\, царе\, имаш власт кад мојим телом\, чини с њим што ти драго“. Би много бијен\, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара\, Теону\, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона\, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту\, он се окрете к цару и узвикну: „И ја сам хришћанин\, и клањам се Распетоме“. Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше\, а Теону жива у земљу затрпаше\, 298. године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше. \n\n\n\nСвети пророк Михеј I\n\nСавременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је\, пак\, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему\, и књигу пророчанства написао. \n\n\n\nПреподобна мати Синклитикија\n\nПореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца\, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости\, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером\, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге\, него кроз страдање\, муку\, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: „Ако је време поста\, немој се отказивати поста тобож због болести\, јер гле и они који не посте\, падају у исте болести“. Још је говорила: „Као што се открито благо брзо разграби\, тако и добродетељ\, када се разглашава\, помрачује се и губи“. \n\n\n\nПреподобна Аполинарија\n\nКћи Антимија\, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи\, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати\, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј\, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима\, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји\, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима\, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године. \n\n\n\n\nЗбог Бога и душе невине девице\nПостадоше Христу верне следбенице.\nНасладе и раскош и смех оставише\nАнгелскоме свету душе узвисише;\nУ телима слабим луче запаљене\,\nДухом Светим душе дивно осветљене\nВековима светле и пут указују\,\nC ангелима светим на небу ликују.\nАполинарија и Синклитикија\,\nУ срцима вашим Дух Свети засија\,\nОн вас и утврди\, Он вас веде\, учи\,\nОн вас уневести и Христу обручи\,\nМолите се за нас\, чудне испоснице\,\nЈунакиње храбре\, бесмртне девице. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПлод\, плод\, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце\, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива\, као: положај\, власт\, част\, здравље\, новац\, ученост – све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода\, сијече се и у огањ баца“ (Мат. 3\, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана\, на коме беху и изасланици шпартански\, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима\, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро\, но не творе добро.“ Ко твори добро\, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро\, богољубиво срце. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам савршенство првога човека\, Адама и то:\n1. његову близину Богу\,\n2. његову силу\, мудрост и красоту од Бога\,\n3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама. \n\n\n\nБеседа\nо немоћи нашој без Христа Господа\n\nБез мене не можете чинити ништа. (Јов. 15\, 5) \nГоспод наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже\, да ми без Њега не можемо чинити ништа\, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа\, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник\, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега\, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот\, а ви лозе\, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа\, осим постати горивом. \nМоже човек мислити колико хоће\, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу\, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне\, да он чини добра и човечна дела мимо Христа\, знајте\, да су та његова дела кварна у језгру и разједена\, било од сујете\, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се\, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.\nГосподе Боже Троједини\, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-teopemt-i-teona-krstovdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-teopemt-i-teona.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260117
DTEND;VALUE=DATE:20260118
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250116T235745Z
LAST-MODIFIED:20260207T210353Z
UID:7125-1768608000-1768694399@stsavanyc.org
SUMMARY:Сабор 70 светих апостола; свети Јевстатије српски
DESCRIPTION:Пролог за 4. јануар\n17. јануар по новом календару \n\n\n\nСабор светих Седамдесет апостола\n\nОсим дванаест великих апостола\, Господ је изабрао још и седамдесет других\, малих апостола\, и послао их на проповед Јеванђеља\, „И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи… Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове“ (Лк 10\, 1 и 5). Но као што је један од Дванаесторице\, Јуда\, отпао од Господа\, тако су неки од ових Седамдесет одустали од Господа не с намером издајства\, него по немоћи људској и маловерности (Јов 6\, 66). И као што је Јудино место било попуњено другим апостолом\, тако су и места ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола\, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели су они од људи и демона\, но њихова тврда вера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима царства небескога. \n\n\n\nЈевстатије\, архиепископ Српски\n\nРођен у Будимљанској жупи од родитеља богобојажљивих. Као младић замонашио се у Зети\, па је прешао на виши подвиг у Хилендар. Временом постане игуманом хилендарским. И као игуман буде изабран за епископа зетског\, а после извесног времена и за архиепископа српског. Био је муж високо добродетељан и управљао је стадом Христовим с ревношћу и љубављу. Упокојио се мирно 1279. године у старости\, узвикнувши пред смрт: „У руке твоје Господе предајем дух мој“. Мошти му почивају под спудом у храму Пећке патријаршије. \n\n\n\nЕвнух царице Кандакије\n\nАпостол Филип крстио је овога црнца и евнуха (Дап 8\, 26-40). По крштењу\, евнух се вратио дома и почео проповедати Христа. Он је био првим апостолом вере међу црнцима у Етиопији. Скончао је мученички и удостојио се царства Божјег. \n\n\n\nПреподобни мученик Онуфрије Хилендарац\n\nУ младости наљути се на родитеље и пред Турцима изјави да ће се потурчити. Одмах за тим покаја се за те речи\, оде у хилендар где се замонаши. Мучен савешћу\, он се реши на мучеништво. Зато\, с благословом духовника свога\, оде у Трново\, где се јави Турцима\, објави себе хришћанином\, наруга се Мухамеду\, због чега би посечен 4. јануара 1818. године у тридесет и другој години свога живота. Тело овог духовног витеза није сачувано\, јер га Турци бацише у море. \n\n\n\n\nO витези крста\, синови светлости\,\nВи још нисте прошли\, децо будућности\,\nЈер ви нисте мртви\, ка’ што Христос није\,\nНо живи животом што никад не гније.\nВенцедавац Господ\, увенча вас красно\nШто му име свето објависте гласно\,\nПред цари и књази\, пред страшни џелати.\nВи служисте Богу – свет вам муком плати.\nХодисте за Христом\, o Христове пчеле!\nСвет налисте медом\, напунисте зделе!\nУблажисте душе\, умиристе страсти\,\nХристовим мирисом земљу окадисте\,\nCo и светлост свету и тамјан му бисте.\nСедамдесет друга\, сви c љубављу истом\,\nКо гране са стаблом сви сљубљени c Христом;\nСедамдесет звезда око Сунца – Христа\,\nИ ангели ту су\, и Дева Пречиста\,\nТу сласт несказана\, радост невиђена\,\nПобедника славних пролазног времена.\nАпостоли свети\, слава вам и хвала\,\nИз ваше је крви правда процветала. \n\n\n\nРасуђивање\n\nБог слуша молитве праведника. То се јасно види из живота Мојсеја и Илије и осталих старозаветних праведника и пророка. као и из живота апостола и светитеља. Када се св. Геновева као калуђерица подвизавала у Паризу\, догоди се да Атила са својим дивљим Хунима опколи Париз. Страх и ужас обузме све житеље Париза који су свакога часа очекивали заузеће града од непријатеља. Тада св. Геновева позове народ да пости и Богу се моли па ће се несрећа отклонити. Мноштво људи и жена одазову се позиву ове светитељке и почну постити и молити се. Сама пак Геновева највише је постила и најусрдније се Богу молила. После кратког времена непријатељ се окрене од Париза\, без икаквих видљивих узрока\, и оде на другу страну. Оно што не може учинити мач многих грешника\, може молитва једног праведника. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам богатство Божје силе\, мудрости и љубави и то:\n1. богатство те силе\, мудрости и љубави\, показане у створеној природи\,\n2. богатство те силе\, мудрости и љубави\, откривене свету кроз Господа Исуса Христа. \n\n\n\nБеседа\nо грађанима онога света\n\nОд свијета нијесу\,\nкао ни ја што нијесам од свијета. (Јов. 17. 16) \nХристос Господ није од овога света него само у оделу овога света. То је војвода\, преобучен у одело сужња\, да спасе сужње\, заробљене грехом\, материјом и сатаном. Па какав је војвода\, такви су и војници његови. И они по духу нису од овога света: нису сужњи но слободни\, нису робови но господари\, нису трулежни но бесмртни\, нису пропали но спасени. Такви су сви они које Христос регрутова и који\, окусивши бесмртни живот\, драговољно се одрекоше света и присташе уз Њега\, и осташе му верни до краја живота на земљи. Рекао је Авва Мојсеј: „Нико не може ступити у војску Христову\, ако не буде сав као огањ\, и не презре почасти и покој\, и ако не одсече све жеље телесне\, и не ушчува све заповести Божје.“ Регрутован би и Јуда\, но он отпаде и заволе тамницу више него царски двор\, и ропство више него слободу\, и трулеж више него бесмрће\, и пропаст више него спасење. Но остали апостолски регрути велики и мали осташе му верни до краја\, и извојеваше победу\, која их прослави на земљи међу људима и на небу међу ангелима. Зато се славе и благосиљају и на земљи и на небу. Сви који се светом прославише\, са светом и пропадоше\, а који се Христом прославише\, Христом се и спасоше. Слава света је смрт\, а слава Христова је живот\, живот вечни и никад умрли. \nГосподе бесмртни\, иако смо и ми од света по телу и греху\, регрутуј нас у Твоју војску\, која није од света по духу\, по сили\, по мудрости и љубави. Да и ми кад умремо свету\, живимо у бесмртном царству Твоме\, с ангелима\, апостолима и светитељима. Због љубави и молитава светих апостола Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sabor-70-svetih-apostola-sveti-jevstatije-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jevstatije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260116
DTEND;VALUE=DATE:20260117
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250113T225129Z
LAST-MODIFIED:20260207T210252Z
UID:7112-1768521600-1768607999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Малахија; свети мученик Гордије
DESCRIPTION:Пролог за 3. јануар\n16. јануар по новом календару \n\n\n\nПророк Малахија\n\nПоследњи од пророка по времену. Родио се после повратка Јевреја из ропства вавилонског. Био је лицем необично леп. По предању\, народ га је називао ангелом\, можда због његове спољашње лепоте или због душевне чистоте\, или пак због дружбе с ангелом Божјим. Често је говорио с ангелом лицем у лице. Када се то дешавало\, и други су неки чули глас ангелски\, али се нису удостојили да виде лице ангелско. Оно што му је ангел јављао\, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике. На петсто година пре Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но\, у главном\, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља. \n\n\n\nСвети мученик Гордије\n\nРођен у Кесарији Кападокијској. Био је официр у римској војсци у време цара Ликинија. Но када наста страшно гоњење хришћана\, он напусти војску и свој чин и удаљи се у пустињу Синајску. Усамљен на планини Хориву\, Гордије провођаше време у молитви и размишљању о тајнама неба и земље. Нарочито\, пак\, размишљаше о сујети и ништавности свега онога око чега се људи толико муче и боре на Земљи\, па најзад пожели да умре и пресели се у живот непролазни и нетрулежни. С том жељом он сиђе у град у време неких незнабожачких трка и игара. Пријави се градоначелнику као хришћанин. Узалуд га овај одвраћаше од вере\, с ласкама и претњама. Гордије оста непоколебљив и тврд као дијамант и говораше: „Није ли очито безумље куповати овим кратковременим животом вечну муку и погибао душевну?“ На смрт осуђен\, он радосно хиташе губилишту и успут говораше џелатима о дивној и слаткој науци Христовој. И с именом Исусовим на уснама он предаде своје младо тело мачу а праведну душу Богу 320. године. \n\n\n\nСвета Геновева\n\nЗаштитница града Париза. Постом\, молитвом и милостињом удостојила се Царства Божијег и упокојила се 3. јануара 512. године у 89. години свога живота. \n\n\n\n\nМалахија јавља што му ангел збори:\n– Дан\, дан\, o дан иде! дан што ко пећ гори.\nКо ћe га поднети? Ко се одржати?\nКо са својом правдом пред Судију стати?\nСви безбожни бићe ко суха стрњика.\nХрана гладном огњу. Плач\, уздах и цика!\nПрелива се огањ и ко река тече\,\nШта ту може језик грешника да рече?\nСвештеници моји\, беславници моји\,\nШто вам језик славу Господњу не поји?\nПрезрени постасте код народа свуда\,\nЈер суд мој презресте\, и закон\, и чуда.\nJa Господ\, говорим\, Господ над војскама\,\nO да тешка суда мрским врачарама!\nКад огањ појури\, дим\, и страшна хука\,\nТад Господња више не милује рука.\nПокајте се људи\, док још има дана\,\nВратите се к мени\, па ћу и ja к вама.\nЈа\, Господ\, гoвоpим\, Господ над војскама:\nВратите се к мени\, пa ћy и ja к вама.\nМалахија јавља што му ангел збори:\nДан\, дан\, o дан иде! Дан што ко пећ гори! \n\n\n\nРасуђивање\n\nПонижење и пропаст попушта Бог на охола човека\, када овај мисли да је његова сила за навек осигурана. Када зли римски епарх Тарквиније посече блаженог Тимотија\, призва он светога Силвестра и запрети му смрћу ако му не прокаже заоставштину Тимотијеву и ако још уз то одмах не принесе жртву идолима. Без страха и трепета одговори му прозорљиви светац јеванђелским речима: „Безумни\, ове ноћи узећу душу твоју од тебе\, а оно што се хвалиш да ћеш нанети мени (тј. смрт)\, десиће се теби“. Охоли епарх окова Силвестра у окове и врже га у тамницу с намером да га ускоро погуби. Учинивши то\, он седе да руча. Но рибља кост застаде му у грлу. Од подне до поноћи мучише се лекари да му живот спасу\, али све узалуд. У поноћи\, Тарквиније испусти своју охолу душу у највећим мукама. И тако се обистини пророчанство св. Силвестра а и реч библијска: Охолост долази пред погибао (Приче Сол. 16\, 18). \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам ангела хранитеља и то:\n1. како ми он стоји с десне стране подржавајући ме све док ја не оставим закон Божји\,\n2. како сам га ја много пута увредио и од себе одагнао\, грешећи се о законе Божје. \n\n\n\nБеседа\nо томе како се срцем задобија Царство Божје а не језиком\n\nНеће сваки који ми говори: Господе! Господе;\nући у царство небеско. (Мат. 7\, 21) \nЈезиком се\, браћо\, не осваја царство Божје него срцем. Срце је ризница онога блага којим се царство купује\, срце а не језик. Ако је ризница пуна блага Божјега\, то јест јаке вере\, добре наде\, светле љубави и добрих дела\, онда је и весник тога блага\, језик\, веран и мио; ако ли је ризница празна од свега тога блага\, онда је и весник њен лажан и дрзак. Какво срце\, онакве и речи. Какво срце\, онаква и дела. Све\, све зависи од срца. \nПритворство је немоћно и пред људима\, још немоћније пред Богом. Ако сам ја отац\, говори Господ кроз пророка Малахију\, ако сам ја отац\, где је чест моја? И ако сам господар\, где је страх мој? То јест: чујем да ме зовете оцем\, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме зовете господарем\, али не видим страха према мени у срцима вашим. \nНаша молитва: Господе! Господе! красна је и корисна само онда када извире из молитвеног срца. Сам је Господ наредио да се молимо непрестано\, али не само језиком\, да би нас људи чули\, него затворени у клијет срца\, да би нас Господ чуо и видео. \nГосподе величанствени и дивни\, избави нас од лицемерства и улиј страх Твој у срца наша\, да би срце наше стајало непрестано усправно на молитви пред Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-malahija-sveti-mucenik-gordije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prorok-mahalija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260115
DTEND;VALUE=DATE:20260116
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250113T224940Z
LAST-MODIFIED:20260207T210135Z
UID:7109-1768435200-1768521599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преп. Серафим Саровски; свети Силвестар
DESCRIPTION:Пролог за 2. јануар\n15. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети Силвестар\, епископ Римски\n\nРођен у Риму и од младости изучен светској мудрости и вери Христовој. Свој живот је увек управљао према заповестима јеванђелским. Много се користио поукама свештеника Тимотеја\, чијем је погубљењу за веру и сам присуствовао\, па гледајући пример јуначког пожртвовања свога учитеља\, и сам се запојио таквим духом за цео живот свој. У тридесетој години постао је епископ римски. Поправљао је обичаје хришћана. Тако\, на пример\, укинуо је пост сваке суботе\, како се то дотле држало код неких хришћана\, и одредио\, да се пости само Велика Субота као и оне суботе које падну уз постове. Својим молитвама и чудесима помагао је\, да се цар Константин и мајка му Јелена обрате у веру праву и крсте. Садејствовао царици Јелени да пронађе Часни крст. Управљао је црквом Божјом двадесет година и чесно је скончао свој земаљски живот преселивши се у Царство небеско. \n\n\n\nПреподобни Серафим Саровски\n\nЈедан од највећих руских подвижника\, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а преставио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио\, он је себе називао „убоги Серафим“. \n\n\n\nСвета Теодота Мајка свете браће Козме и Дамјана\, бесребреника и чудотвораца\n\nЖивела је животом богоугодним и у такав живот упутила и синове своје. \n\n\n\nПреподобни Амон\n\nВелики подвижник V века. Био настојатељ манастира Тавенисиотског у горњем Мисиру. Под његовим руководством подвизавало се око три хиљаде монаха. Имао је благодатни дар чудотворства и прозорљивости. Кад га је један монах питао за савет\, он му рече: „Буди сличан преступнику у тамници\, и као што он непрестано пита: кад ће доћи судија\, тако се и ти питај са страхом“. \n\n\n\n\nГосподе предивни\, у светим си диван\,\nКроз свеце се јављаш мoћaн\, милостиван\,\nКо сунце кроз звезде Ти кроз свеце сијаш.\nСмерним силу дајеш\, у Рај их узвијаш.\nПростим мудрост делиш\, кроз њих зналце срамиш\,\nБедне благом блажиш\, гладне небом храниш.\nТи од сваке врсте светитеља имаш\,\nОд сваког узраста Ти у свеце примаш.\nОд сваког узраста\, и од сваке крви\,\nБез касте\, без марке: последњи ил’ први.\nЧисте од грехова\, и у добру родне\,\nДуше благородне\, Твоме Христу сродне\nТи свецима зовеш. И сваког призиваш\nДа светитељ буде. Одзване омиваш.\nОмиваш од греха\, да с’ ко вуна беле.\nСва небеса c Тобом таквим се веселе.\nСилвестар би такав\, њему се веселиш\,\nЗбог њега и нама ти благослов делиш. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКако да одговориш онима који говоре: не може Христос Чудотворац да стане у нашу логику. Одговори просто: станите ви у Његову. У Његову логику стаје сва вечност и све благородство времена па ће се\, ако желите\, наћи места и за вас. Ако не може буре у напрстак\, може напрстак у буре. Блажени Климент Александријски вели: „Филозофи су деца све док не постану људи кроз Христа… јер истина никад није само мишљење.“ Христос је дошао да поправи људе па\, дакле\, и логику људску. Он је наш Логос и наша Логика. Зато ми морамо управљати наш разум према Њему а не Њега према нашем разуму. Он је коректив нашег разума. Не равна се сунце према нашем сату него наш сат према сунцу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса Христа као божанско Слово (Логоса) и то:\n1. како је троједини Бог све саздао Словом Својим\, тј. Христом Господом\,\n2. како је бесловесан сваки човек који се удаљава од Христа\, Слова Божјега\, и у коме нема Христа. \n\n\n\nБеседа\nо охолости\n\nОхолост долази пред погибао\,\nи поносит дух пред пропаст. (Приче Сол. 16\, 18) \nОд свега што постоји на четири стране света шта нас\, људе смртне\, може учинити охолим осим глупости и демонске обмане? Нисмо ли голи и јадни дошли у овај свет\, и нећемо ли такви из њега изаћи? Све што имамо\, нисмо ли позајмили и нећемо ли смрћу све морати повратити? Ах\, колико је пута ово речено и – пречувено! Ништа не донесосмо у овај свијет\, дакле не можемо ништа ни однијети\, (I Тим. 6\, 7) говори премудри апостол. И кад Богу жртву приносимо\, прост хлеб и просто вино\, ми говоримо: Твоја од Твојих Теби приносимо!\, јер ништа у свету ми немамо своје: ни мрву хлеба\, ни кап вина – ништа што од Бога није. Ваистину\, охолост је кћи глупости\, кћи ума помрачена\, рођена из зле везе с демонима. \nОхолост је широк прозор кроз који брзо изветравају све наше заслуге и сва добра дела. Ништа нас не чини пред људима тако празним ни пред Богом тако недостојним као охолост. Кад Господ није охол\, како ми то да будемо? Ко би имао више права да буде охол од Господа\, који свет створи и који га својом силом држи? И гле\, Он се понизи до слуге\, слуге целом свету; до смрти\, смрти на крсту! \nО Господе смерни\, сагори у срцу нашем ђаволски усев охолости огњем Духа Твог Светог\, и усади у њ благородни усев смерности и кротости. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/prep-serafim-sarovski-sveti-silvestar/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-silvestar.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260114
DTEND;VALUE=DATE:20260115
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250113T224745Z
LAST-MODIFIED:20260207T205625Z
UID:7106-1768348800-1768435199@stsavanyc.org
SUMMARY:ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ; СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ (НОВА ГОДИНА)
DESCRIPTION:Пролог за 1. јануар\n14. јануар по новом календару \n\n\n\n\nОбрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа\n\nУ осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује\, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно\, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон\, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. „Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање\, него нова твар“ (Гал. 6\, 15)\, објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства). \n\n\n\nСвети Василије Велики\, архиепископ Кесаријски\n\nРођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији\, реторици\, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан\, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година\, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља\, велика луча моралне чистоте и ревности верске\, велики богословски ум\, велики стројитељ и стуб цркве Божје – Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове\, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве\, богословска\, апологетска\, подвижничка и канонска; исто тако и служба\, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години\, и то: 1. јануара\, уочи Божића\, уочи Богојављења\, у све недеље Часног поста осим Цветне\, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово. \n\n\n\n\nTи што закон свету и човеку даде\,\nТи\, Законодавче\, сам под закон стаде\,\nДруге силом – Себе драговољно – веза\,\nЗато осмог дана телом се обреза.\nИспунивши закон ти га смени новим:\nОбрезање плотско замени духовним.\nДа нечисте страсти режемо од себе\nИ у духу чистом да гледамо Тебе.\nВољу тела духом сећи и теснити\,\nВољу Твоју\, Спасе\, духом испунити –\nТом се обрезању свеци научише\,\nСвој пламени пример нама оставише.\nВасилије дивни\, сличан сјајној лучи.\nТаквом обрезању поколења учи.\nСлава Василију\, Твом великом слузи\,\nВелик\, јер због Тебе смири се и сузи.\nЗато већи поста\, и Велики оста. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗашто треба слушати Цркву а не једнога човека који мисли против цркве\, ма он био назват и највећим мислиоцем? Зато што је цркву основао Господ Исус Христос\, и зато што цркву надахњујући руководи Дух Божји Свети. Зато још што црква означава државу светих\, градину питомих воћака. Ако један устаје против државе светих\, значи да је он несвети\, те зашто њега слушати? „Црква је ограда\,“ говори премудри Златоуст; „ако си унутра\, вук не улази; ако ли изађеш\, зверови ће те ухватити… Не удаљуј се од цркве: ништа силније од цркве нема. Црква ти је нада\, црква спасење. Од небеса је она виша\, од камена тврђа\, од земље шира; никад не стари\, увек се подмлађује.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам обрезање Господа Исуса и то:\n1. Његову славу у небесном царству где му херувими служе са страхом и трепетом\,\n2. Његово понижење и смирење у чину обрезања\, намењеном за грешнике\,\n3. да созерцавам срце своје: колико сам га обрезао од грешних помисли\, порока и страсти. \n\n\n\nБеседа\nо томе како се трeба уклањати од зла и чннити добро\n\nУклони се од зла и учини добро (Пс. 33\, 15) \nОвим речима исказан је сав труд наш којим треба да се трудимо овде на земљи и у земљи\, то јест на овој земљи материјалној и у овоме телу материјалном. Шта треба\, дакле\, да буде труд наш? Да стекнемо две навике: једну — уклањати се од зла\, и другу — чинити добро. А о томе шта је добро а шта зло\, казује нам наша савест непотпуно и нејасно\, јер је грехом помрачена\, а наука Христова потпуно и јасно. \nШта тражи од нас Господ наш\, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку\, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да остављамо зло иза леђа\, у сенци\, у понору заборава\, у тами бившега\, а ми из године у годину\, из дана у дан\, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру\, да чезнемо за добром\, да говоримо о добру\, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро\, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло\, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца. \nМрзећи на зло\, држите се добра (Рим. 12\, 9)\, учи нас апостол Христов. Мрзи на зло\, но не мрзи на човека који чини зло\, јер је болесник. Ако можеш\, лечи болесника\, но не убијај га мржњом твојом. Држи се добра\, и само добра\, јер је добро од Бога\, и јер је Бог ризница свих добара. \nО Господе добри и сведобри\, научи нас уклањати се од зла и чинити добро ради славе Твоје и ради спасења нашег. Тебислава и хвала вавек\, Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/obrezanje-gospodnje-sv-vasilije-veliki-nova-godina/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/obrezanje-gospoda.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260113
DTEND;VALUE=DATE:20260114
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250113T224553Z
LAST-MODIFIED:20260207T205506Z
UID:7103-1768262400-1768348799@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобна Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповедник
DESCRIPTION:Пролог за 31. децембар\n13. јануар по новом календару \n\n\n\nПреподобна Меланија Римљанка\n\nРођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи\, и рече мужу своме\, да ће оздравити само тако\, ако се он закуне пред Богом\, да ће убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле\, и Меланија од духовне радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно\, да им узме обоје деце\, то се они реше\, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге\, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру\, и од њих се много научили и надахнули. За све то време Меланија се подвизавала у строгом посту\, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај\, да сваке године три пут прочита цело Свето Писмо\, Стари и Нови Завет. Са својим мужем живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију\, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим\, и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију\, посту и молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака\, сенатора Волусијана\, незнабошца\, оде у Цариград\, и обрати овога у веру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску\, где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота. \n\n\n\nСвети праведни Јосиф\, цар Давид и Јаков брат Господњи\n\nПразнују се у недељу по Рождеству Христовом. О цару Давиду\, сину Јесејеву\, може се сазнати све из књига Царства. О Јакову светом в. 23. октобар. Јосифа праведнога назива Јеванђеље „мужем праведним“ (Мт 1\, 19). Зато му се и даде од Бога Пресвета Дева у заштиту и додели му се велика част у домостројству људскога спасења. Мада Јосиф беше од царскога рода Давидова\, ипак он беше скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години својој узео Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом\, а у стотину десетој\, упокојио се. \n\n\n\nПреподобни мученик Зотик Сиропитатељ (хранитељ убогих)\n\nЗнаменит по роду и по чину. Преселио се у Цариград\, одбацио све светско од себе\, и примио свештени чин. Основао дом за убоге\, и у њему смештао кужне и служио им. Лични познаник цара Константина Великог. За узето злато од цара и утрошено на кужне узе га Констанције\, син Константинов\, веза га за дивљу мазгу\, која би гоњена дотле докле свети Зотик од рана не издахну. Пострада у IV веку. \n\n\n\nБлажени Теофилакт\, архиепископ Охридски\n\nРођен на острву Еврипу а васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као клирик Велике Цркве изабран за епископа и послат\, мимо своје воље\, у Охрид\, где је провео око двадесет пет година (од прилике од 1082-1108). Хоматијан Охридски назива га „најмудријим архиепископом“. Човек огромне учености\, светске и богословске\, утанчаног византијског укуса\, меланхоличан и осетљив\, Теофилакт се осећао међу Словенима у Охриду као изгнаник међу варварима. Написао Тумачења сва четири јеванђеља и других књига Новог Завета. То је најбоље дело те врсте после светог Златоуста\, које се и дан-данас чита са великом коришћу. Од осталих његових дела позната су још: Писма\, и Живот светог Климента Охридског. У старости свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун где је\, како се мисли\, и скончао свој земаљски живот и преселио се у блажену вечност. \n\n\n\n\nМеланија богаташка\nзлата имала\,\nРади Христа и спасења\nнишчим раздала.\nЗлато вреди ко са њиме\nмудро тргује\,\nИ небеско царство њиме\nхитро купује.\nМеланија богомољка\nоста убога\,\nНишта у свет не имаде\nсем живог Бога.\nИ без злата – c Богом живим\nбогата поста:\nМеланија говорила:\nсам Бог је доста!\nМеланија целитељка\nмуке цељаше\,\nДо последњег издисаја\nБога хваљаше. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКако су свети људи и свете жене умели мудро руковати богатством! Како су они земаљским благом вешто куповали вечна блага небеска! O како су они мало\, мало ценили блага земаљска сама по себи! Kao прашину и дим! Када св. Меланија похађаше свете оце пустињаке у Мисиру c намером\, да им учини неку новчану помоћ\, запрепасти се видећи њихово крајње презирање имања и богатства. Тако посети она некога пустињака Ефестиона\, и не виде у његовој колиби ништа осим асуре\, суда за воду\, мало суха хлеба и једне сланице. Знајући унапред\, да старац неће хтети примити злата од ње\, она уграби прилику и завуче у со у сланици неколико златника. Но када она беше на обратном путу чу\, старца где трчи за њом и иза свег гласа виче да стане. Она стаде. Старац држаше на длану златнике и пружаше их Меланији говорећи: „Мени је ово непотребно\, узми себи своје!“ Меланија му рече: „Ако је теби непотребно\, подај другоме.“ „У овоме месту“\, одговори он\, „нико тога ни за што не потребује.“ Када Меланија не хте примити злато\, старац замахну руком и баци златнике у реку\, па се врати у своју келију. \nУ време куге у Цариграду нареди цар\, да се сваки кужан одмах баца у море. Св. Зотик откупљиваше кужне и ношаше их у свој дом\, и тамо их неговаше. Кад му неста новаца\, он оде цару и затражи новаца\, да купи за цара драгоценог бисера. Цар му даде\, a он c тим новцем и даље куповаше кужне људе и неговаше их. Једнога дана упита цар Зотика за обећани бисер\, a Зотик га одведе и показа му кужне људе у свом дому и рече: „Ово су\, царе\, живи бисери\, које стекох трудом и новцем за спасење твоје.“ Разјарени цар осуди Зотика на смрт. Но Зотик пређе у вечни живот\, a цар оста да испашта и каје свој грех. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам сабор (лик) покајника и покајница и то:\n1. како они без знања или са знањем грешише против закона Христа\,\n2. како се покајаше\, живот свој исправише\, и закон Христов испунише\,\n3. како сад ликују у Царству Христовом\, и нама својим молитвама помажу. \n\n\n\nБеседа\nо победи Јагњетовој\n\nОви ће се побити с Јагњетом\, и јагње ће их побиједити. (Откров. 17\, 11-14) \nРадујмо се\, браћо\, и веселимо се победи Јагњетовој над свима зверовима. Лавове и тигрове и вуке и лисице и хијене и змије победиће јагње! Ко је то чуо и видео? Наше уши су то чуле\, и наше очи су виделе. Јагње је Христос Господ\, а зверови су сви противници Његови\, видљиви и невидљиви. И у наше време Јагње односи победе\, и убудуће\, све до последњег дана\, Јагње ће побеђивати. Победило је и побеђује и победиће све цареве и господаре земаљске са зверињом ћуди\, и њихове војске и најамнике\, и прослављаче\, и следбенике њихове. Такву силу има кротко Јагње Божје. О браћо моја убога\, не бојте се\, не устрашите се\, не посумњајте: највећи Победитељ вођ је ваш\, помоћник ваш\, пријатељ ваш. Он се именује Јагњетом\, да би нас научио\, да будемо као јагањци: тихи\, кротки\, незлобни\, трпељиви\, готови на победоносну жртву и предани вољи Пастира свога. Кад је Бог с јагњетом\, јаче је јагње од вука\, силније од лава\, умешније од змије и лисице. Но правда се не може познати нити победа коначна видети\, док се оба света не узму у рачун. О браћо моја\, кад оба света узмемо у рачун\, ми познајемо правду вечну и победу бесмртну. Јагње побеђује\, и само – Јагње. \nО Исусе Господе\, Царе над царевима\, Победитељу у свима сукобима и борбама\, Јагње Божје\, кротко и милосрдно\, учини и нас победоносним јагањцима. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobna-melanija-sv-dositej-zagrebacki-ispovednik/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prep-melanija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260112
DTEND;VALUE=DATE:20260113
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250113T224254Z
LAST-MODIFIED:20260207T205235Z
UID:7100-1768176000-1768262399@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Анисија\, Преподобна Теодора Цариградска
DESCRIPTION:Пролог за 30. децембар\n12. јануар по новом календару \nСвета мученица Анисија\nРођена у Солуну од родитеља угледних и богатих\, и васпитана у вери Христовој. Оста рано сироче\, и сва се предаде богомислију и молитви у дому своме. Одушевљена љубављу Христовом често говораше: “О лажни животе младих\, јер или саблажњаваш\, или се саблажњаваш. Боља је старост\, но\, ах\, туга ме обузима због дужине времена\, која ме дели од небесних”. Потом продаде све своје имање и раздаде нишчим\, а сама живљаше од труда руку својих. Држаше строги пост\, спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на молитви. Када би је сан савлађивао\, она говораше себи: “Опасно је спавати када непријатељ мој бди”. У то време издаде опаки цар Максимијан проглас\, да свак може убити хришћанина где види и сретне\, без суда и осуде. Једном изађе ова света девојка на улицу\, да иде у цркву. Тог дана беше незнабожачки празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу\, па јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му: “Слушкиња сам Христова\, и идем у цркву”. Када јој дрски војник приђе ближе и поче јој безумно говорити\, она га одгурну и пљуну му у лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света девица 298. године и би од хришћана чесно погребена\, а од Бога у Царству небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.\nПреподобна Теодора Цариградска\nМонахиња и послушница светог Василија Новог (в. 26. март). По смрти јавила се светом Григорију\, ученику Василијевом\, и описала му свих 20 митарстава\, кроз које је душа њена прошла\, док није помоћу молитава светог Василија ушла у вечни покој. Представила се 30. децембра 940. година.\nСвети апостол Тимон\nједан од седам ђакона (Дап 6\, 5) и од Седамдесет апостола. Постављен за епископа батрског у Арабији\, он проповедаше Јеванђеље и претрпе многе муке од незнабожаца. Би бачен у огањ\, но оста неповређен. Најзад сконча распет на крсту и пресели се у Царство Христово.\nПреподобна Теодора Кесаријска\nПосле многих подвига у манастиру Свете Ане мирно се упокојила 755. године.\nПреподобни мученик Гедеон\nПореклом Грк од врло бедних родитеља. У младости насилно потурчен. Раскајан одбегне у Свету Гору\, где у манастиру Каракалу прими чин монашки. Жељан мучеништва за Христа\, он узе благослов од свог духовника и оде у оно место где се и потурчио беше\, и јавно пред Турцима исповеди веру Христову и наружи Мухамеда као лажног пророка. Турци му обријаше главу\, метнуше наопако на магарца и водише кроз град. Но он се радоваше тој порузи ради Христа. После му одсекоше секиром све прсте на рукама и ногама\, као негда светом Јакову Персијанцу (в. 27. новембар)\, и најзад га бацише у нужник где предаде душу своју свету Богу\, 1818. године у месту Турнову у Тракији. Чудотворне мошти почивају му у цркви Светих Апостола у селу Турнову\, а један део моштију налази се у манастиру Каракалу.\n\n\n\n\nБога моли света Анисија\nСве клечећи и сузе лијући:\n– O Исусе\, Боже и Господе\,\nИсточниче живота бесмртног\,\nСокровиште нетрулежних блага\,\nПомози ми\, Боже\, помози ми\,\nДа до смрти останем девојком\,\nКо девојка да се упокојим\nИ Твојега царства удостојим;\nДај ми\, Спасе\, твоје благодати\,\nДа за Тебе могу пострадати\,\nДа за Тебе ја жртвујем себе\,\nЖелим бити жртвом своме Богу\,\nO помози\, што желим да могу!\nБог услиши деву Анисију.\nИ даде joj Своје благодати.\nДа за Њега може пострадати\,\nСад у Рају света Анисија\nKao звезда међ звездама сија\,\nKao ангел међ ангели блиста\nМолећ за нас бесмртнога Христа. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЕво још два примера\, како Бог милостиви помаже у невољи оне\, који сe c вером у Њега надају. Блажена Теодора Кесаријска беше рођена у великашкој кући и дата у манастир Св. Ане на васпитање. Теодора се не само васпитаваше него и подвизаваше спремајући се да прими чин монашки. Цар Лав Исавријанин силом је извуче из манастира и обручи за једнога свога војводу. Теодора се противљаше браку свом душом\, али беше немоћна као јагње у вучјим шапама. Она туговаше у срцу непрестано се Богу мољаше\, да је Бог не остави. И на сами дан венчања\, када гости пироваху\, изненадно дође вест цару\, да су Скити напали његову царевину. Цар нареди томе свом војводи да одмах c војском иде против Скита. Војвода оде\, и више се не врати\, јер погибе у рату. Тако се св. Теодора ослободи помоћу Божјом\, и као чиста девојка опет врати у свој манастир\, где се замонаши и као монахиња прослави необичним подвигом својим. \nДруги пример. У манастиру „Неусипајушчих“ беше једне гладне године велика оскудица. Св. Маркел игуман дочека једнога дана неке сиромахе и угости их\, па им још хтеде дати и новаца на пут. Упита Маркел економа манастирског\, колико има свега новаца. Економ одговори: десет сребреника. Игуман нареди\, да свих десет да тим сиромасима. Економ не даде свих десет него девет\, a један задржа за потребе манастирске. И беше економ врло забринут за манастир\, јер беше крајња оскудица. У томе изненадно посети манастир неки богати човек и донесе игуману 90 таланата злата. Тада видовити Маркел дозва економа и рече му: „Ево\, Бог је хтео преко овог благочестивог човека да нам пошље 100 таланата\, но како си ти преслушао мене и задржао један сребреник\, због тога нас свеопшти Промислитељ лиши десет таланата. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам сабор (лик) подвижника\, девственика и девственица и то:\n1. како се они из љубави према Христу одрекоше свега и предадоше драговољном трпљењу\,\n2. како победише себе\, свет и ђавола\, истрајном трпељивошћу\,\n3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама\nпомажу. \n\n\n\nБеседа\nо царству светитеља\n\nАли ће светитељи Вишњега преузети царство\nи држаће га на вијек и до вијека. (Данил 7\, 18) \nПонижени и потлачени у царствима земаљским\, светитељи\, вечно ће царовати у Царству небеском. Последњи на земљи\, они ће се као први веселити на небу. Гладни и жедни и боси и голи у царствима пролазним\, они ће бити као царски синови\, насићени и обучени у царске одеће у царству непролазном. Туђини у царствима трулежним\, они ће бити господари у царству свом\, у царству нетрулежном. То је последње царство\, и управо једино\, које се може назвати царством. Друго је све пролазност\, привремена школа\, обмана и сујета. За вечно царство светитеља регрутују се на земљи грађани из свих царстава земаљских и из свих времена. То су синови и кћери Христа Спаситеља\, деца Бога живога. Они од њих\, који су се преселили из овог живота у онај\, и сада царују\, но још није показан сав блесак и сва величина њихова царовања. То ће се показати по другом доласку Христа\, Судије живих и мртвих. Тада ће се показати сав блесак и сва величина царства светитеља. То\, је царство вечно Христа Бога нашега. Томе царству неће бити ни смене ни краја на вијек и до вијека. \nО Господе Исусе\, Стројитељу царства светитеља\, смилуј се и на нас грешне и припреми нас за вечито царство светитеља Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-mucenica-anisija-prepodobna-teodora-carigradska/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-anisija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260111
DTEND;VALUE=DATE:20260112
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250113T224039Z
LAST-MODIFIED:20260207T205132Z
UID:7097-1768089600-1768175999@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих 14. 000 младенаца Витлејемских
DESCRIPTION:Пролог за 29. децембар\n11. јануар по новом календару \nСветих четрнаест хиљада младенаца витлејемских\nКако се мудраци источни не вратише из Витлејема у Јерусалим\, да јаве Ироду о новорођеном Цару\, него по заповести ангела другим путем одоше у домовину своју\, разјари се Ирод као звер љути и нареди\, да се побију сва деца од две године и испод две године у Витлејему и по свој околини витлејемској. Та страшна заповест царева би извршена дословце. Војници његови једну децу мачем посекоше\, другу о камен разбише\, трећу ногама згњечише\, четврту рукама удавише. И диже се плач и јаук матера до небеса: “Глас у Рами чу се\, плач и ридање и нарицање много\, Рахила оплакује децу своју\, и неће да се утјеши\, јер их нема”\, као што је и пророковано (Јер 31\, 15; Мт 2\, 18). Овај злочин над многом невином децом изврши се годину дана по рођењу Христовом 29. децембра. За то време Ирод трагаше\, не би ли пронашао божанског Младенца. Искаше од Захарије сина му Јована\, наравно да би га убио\, пошто мишљаше да је Јован тај нови Цар. Па како Захарија не даде Јована\, то по наредби Иродовој сам Захарија би убијен у храму. Био би убијен и свети Симеон Богопримац\, да се ускоро по Сретењу не представи Богу. Побивши децу витлејемску\, Ирод се тада окоми на старешине јеврејске\, који му толковаху\, где се има Месија родити. Тако уби Иркана првосвештеника и седамдесет стараца из Синедриона. Тако зло скончаше они који се саглашаваху с Иродом\, да новога Цара Младенца треба убити. Потом уби свога брата и сестру и жену и три своја сина. Најзад постиже и њега казна Божја: поче се сав трести\, ноге му отекоше\, доњи део тела му се загноји\, и из гноја црви потекоше\, нос му се затвори\, и смрад неподносиви распростираше се из њега. Пред сам издисај сети се\, па да се они не би обрадовали смрти његовој\, нареди да их све побију. Тако изврже своју нечовечну душу овај грозни владар и предаде је ђаволу у вечиту својину.\nПреподобни Маркел\, из Апамије Сиријске\nИгуман обитељи “Неусипајушчих” у Цариграду. Прозорљивац\, исцелитељ и чудотворац велики. С ангелима разговарао\, демоне лако побеђивао и одгонио. По смрти јавио се сабрату светоме Лукијану и рекао му\, да је умолио Бога\, да и њега ускоро узме у Царство небеско. Овај свети и славни муж упокојио се 486. године.\nПреподобни Марко Гробар и Теофил Плачљиви\nКијевопечерски монаси. Свети Марко имаше толику благодат\, да мртвима заповедаше и они га слушаху. “Почекај\, брате\, до сутра јер ти гроб још није готов\,” поручи Марко да се каже једном умрлом монаху\, који беше већ и окупан и опојан. И монах отвори очи и би жив до другог дана. Теофил плакао непрестано за грехе своје. Сузе своје пролевао је над једним судом. Пред смрт јави му се ангел и показа му један већи суд\, испуњен сузама. То беху сузе Теофилове\, које падоше на земљу или бише утрте руком или се на лицу осушише. Тако се на небу знају и чувају све сузе наше\, као и све муке\, трудови и уздаси ради спасења. Упокојише се ове свете слуге Божје у XI веку и пређоше у Царство Христово.\n\n\n\nГлас у Рами чу се и много ридање\nИ очајних мајки Богу вапијање.\nПоклани младенци у крви лежаху\nA над њима мајке тужно туговаху.\nГрад Давидов јеца c околином целом\,\nИ небо се згрози над људским неделом;\nИ небо и земља згрози се и стресе\,\nКад се крик невиних ваздухом пронесе\nНамењени удар Божијему Сину\nСвом тежином паде на децу невину;\nНа Христове мале\, немоћне вршњаке.\nНасртоше слуге цареве опаке.\nТамо где ангели Божији појаху\nИ пастири Христу смерно се клањаху\,\nТамо сад потече бујица од крви.\nЗашто? Да би Ирод вазда био први!\nТек што Лекар вечни на земљи се јави\nЗемља своје ране и грехе објави\,\nДа се види људство колико је кужно\,\nИ лекарство c неба колико је нужно:\nПретечама малим Својега мучења\nХристос Рај дарова вечнога весеља. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПрича o Пречистој Деви Марији. Она заче Господа Исуса у петак\, као што у петак би и страдање Његово\, a роди Га у дан недељни. У дан недељни рече Бог да буде свјетлост (Пост. 1\, 3); у дан недељни паде мана c неба; у тај дан се Господ Спаситељ роди\, и у тај дан би крштен на Јордану. У Витлејему живљаше у то време старица Саломија\, нека сродница Јосифу и Марији. Она није могла примити своје рођаке на конак код себе\, али их је посећивала у пећини овчарској. Када Пресвета Дева непорочно роди Господа Спаситеља\, дође joj Саломија у посету и зачуди се\, како је тако млада девица могла родити без бабиње помоћи\, па још Младенца повити\, и поред свега на ногама бити. Када се Саломији објасни\, да је то рођење од Бога a не од човека\, да је нетљено и безболно\, и да је Дева Мати остала дева по рођењу као што је била и пре рођења\, не хте Саломија веровати. Heгo пружи Саломија руку к телу Пречисте Деве\, да по бабичјем обичају испита\, да ли је то заиста тако. Но за њено неверовање и дрскост постиже је казна: рука joj сe ухвати и осуши. Устраши се баба веома од чуда и ожалости због осушене руке. Но када се потом руком дохвати божанског Младенца\, оздрави joj рука и би као што је и била. Тако Саломија поверова у девичанство Пречисте Деве Марије и у божанство Христово. \nКада пак после 40 дана\, по обичају\, дође Пречиста Дева c Младенцем у храм Јерусалимски\, стави је првосвештеник Захарија на место\, одређено за девојке. Фарисеји и свештеници се узбунише због тога\, и хтедоше је одвести на место\, одређено за жене\, но Захарија видовити то не допусти тврдећи\, да је она девојка иако је родила. Због овога јеврејске старешине омрзоше на Захарију и искаху од Ирода\, да се он убије. Одмах по изласку из храма Богородица c Joсифом удаљи се из Јерусалима у Назарет па у Мисир. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам сабор (лик) светих јерарха и учитеља цркве и то:\n1. како они ревносно проповедаху Јеванђеље и пастирствоваху над стадом Христовим\, како веру благочестиву утврђиваху и јереси попираху.\n2. како сад ликују у Царству Христовом и нама својим молитвама помажу. \n\n\n\nБеседа\nо Пресветој Деви Богородици\n\nА теби ће самој мач проћи кроз душу. (Лк. 2\, 35) \nКо би се и приближно могао сравнити с Господом у стрпљивом подношењу страдања на земљи тако као Пресвета Богомати Његова? Старац Симеон\, украшен сединама као бели лабуд\, пророчки је провидео њене болове у будућности\, и сравнио је те болове са продирањем мача кроз душу. Један мач прошао је кроз душу њену\, када је праведни Јосиф посумњао у њу за време бременитости\, други кад је морала бежати у Мисир испред мача Иродова\, трећи и четврти и десети и многи и многи када је посматрала ненавист и сплетке старешина јеврејских против Сина њеног\, из дана у дан за све време Његове проповеди и чудесног деловања међу људима. Но најоштрији мач прошао је кроз душу њену када је стајала под Крстом Сина и Господа свога. Тај мач је провидео и њој прорекао свети старац Симеон. Величанствено је и узбудљиво њено ћутање\, којим је као завесом покривала све болове своје\, све ране срца свога. У сумраку свих тих многобројних болова\, наслаганих у срцу њеном пречистом\, светлило је неугасиво кандило вере и наде у Бога и преданост Богу. Ненадмашна у племенитости слушкиња Господња! Она је видела себе јасно у Божјем плану људског спасења; она је читала у пророцима о себи; она је разговарала с ангелима – весницима Божјим. Зато све што је долазило на њу\, радост или мука\, она је знала да од Бога долази\, те нити је клицала у радости нити роптала у муци. Него је ћутала и све слагала у срцу своме. \nО Пресвета Дево Богородице\, помози и нама да слично Теби будемо покорни вољи Божјој. Сину Твоме и Господу кроз Тебе слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-14-000-mladenaca-vitlejemskih/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/svetih-14000-mladenaca.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260110
DTEND;VALUE=DATE:20260111
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250105T235746Z
LAST-MODIFIED:20260207T204917Z
UID:7065-1768003200-1768089599@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих 20.000 мученика никомидијских
DESCRIPTION:Пролог за 29. децембар\n11. јануар по новом календару \nСветих двадесет хиљада мученика никомидијских\nУ време опаког цара Максимијана Херкула цветаше вера хришћанска у Никомидији и увећаваше се из дана у дан. Једном цар бавећи се у томе граду\, сазнаде о множини хришћана и напредовању цркве хришћанске\, па се огорчи веома и смишљаше план\, како да их све погуби. У том се приближи празник Рождества Христова\, и цар сазнавши да се сви хришћани о том празнику скупљају у цркву\, нареди\, да се тога дана црква опколи војском и запали. Када се сви хришћани сабраше у цркву\, после пола ноћи\, и почеше торжествено празновање\, војници окружише цркву\, да не пусте никога ван\, и царев изасланик уђе у цркву и објави хришћанима цареву заповест\, да одмах или принесу жртву идолима или сви да буду сажежени. Тада архиђакон\, јуначки војник Христов\, распали се ревношћу божанском\, па поче храбрити народ подсећајући верне на три отрока у пећи вавилонској. “Погледајте\, браћо”\, рече\, “на жртвеник у олтару Господњем и разумите\, да се на њему сада за нас жртвовао Господ и Бог наш истинити; па зар ми да не положимо за њега душе наше на месту овом светом!” Народ се одушеви да умре за Христа\, и сви који беху оглашени\, крстише се и миропомазаше. Војници тада зажегоше цркву са свих страна\, и хришћани\, двадесет хиљада њих на броју\, сагореше у пламену певајући славу Божју. За пет дана потом гораше црква\, и дим неки дизаше се из ње с опојним и дивним мирисом\, и нека чудна златозарна светлост показиваше се на том месту. Тако славно скончаше многобројни људи и жене\, девојке и деца\, и примише венац вечне славе у Царству Христовом. Пострадаше и прославише се 302. године.\nПреподобни Симон Мироточиви\nОснивач светогорског манастира Симоно-Петра. Прослављен подвизима\, виђењима и чудесима. Упокојио се мирно и прешао ка Христу 1257. године.\nСвета мученица Домна\n\nДевица и жреца скверних идола на двору цара Максимијана. Прочитавши однекуд Дела светих апостола\, она поверова у Христа и крсти се\, заједно са евнухом Индисом\, од епископа Кирила у Никомидији. Свети Кирил упути је у женски манастир\, где беше игуманија блажена Агатија. Но када цар поче трагати за њом\, Агатија је обуче у мушко одело и посла у мушки манастир. У то време би сажежено од цара Максимијана двадесет хиљада хришћана у цркви. Одмах потом по царевој наредби свети Индис\, Горгоније и Петар са камењем о врату беху бачени у море: војвода Зинон\, који јавно изобличи цара због идолопоклонства\, посечен; свети Теофил\, ђакон епископа Антима\, убијен камењем и стрелама\, игуманија Агатија\, монахиња Теофила и великаши Доротеј\, Мардоније\, Мигдоније и Јевтимије\, сви погубљени због Христа. Једне ноћи хођаше Домна обалом морском и виде рибаре где бацају мрежу у море. А она у то време нарочито туговаше за светим Индисом. Позвата од рибара да помогне\, она им поможе\, и Божјим Промислом извукоше у мрежу и три људска тела. Домна познаде у њима светог Индиса\, Горгонија и Петра\, узе тела њихова и чесно их сахрани. Када цар дознаде\, да неки младић чува и кади гробове хришћанских мученика\, нареди да се посече. И би света Домна ухваћена и посечена\, а у небеском царству са осталим мученицима венцем славе увенчана. \n\n\n\n\nМученици свети\, муке су вам прошле\,\nСузе убрисане\, ране залечене\,\nАл’ још муке иду\, још cве нису дошле\nНа Божију цркву и на верне њене.\nСвети мученици\, молимо се вама:\nСтражите над црквом вашим молитвама!\nМученици свети\, дивни победници\,\nсве вражије војске на вас се дигоше\,\nВи без страха бисте\, велики војници\,\nПротивници ваши у бездан падоше.\nВи Тројицу Свету сада јасно зрите\nУ светлости Њеној ви се веселите.\nМученици свети\, хвала вам за ране\,\nИ за ваше сузе и за крвцу чисту\,\nШто постаде цркви тврђава одбране.\nМолите се за нас Спаситељу Христу.\nДа нас удостоји браћом вас назвати\,\nO витези чесни\, децо благодати! \n\n\n\nРасуђивање\n\nПрича o божанском Младенцу Христу. Када се Пресвета Дева c божанским Младенцем својим и c Јосифом праведним приближише граду Ермопољу\, угледаше једно дрво пред капијом града. Далеки путници беху заморени од пута и приђоше томе дрвету\, да мало почину\, мада дрво беше врло високо и немаше удобна хлада. To дрво називаху Мисирци „Персеа“ и клањаху му се као Богу\, јер вероваху да се неко божанство крије у том дрвету. У ствари\, у том дрвету становаше неки зли дух. Па како се божанска породица приближи дрвету томе\, затресе се дрво веома\, и зли дух устрашен од приближења Младенца Христа – побеже. Тада се дрво сави врхом својим к земљи и поклони се Создатељу своме као неки словесни створ. Тако савијено дрво даваше велику сенку у којој починуше заморени путници. Од тога дана то дрво доби од Христа Господа чудотворну целебну моћ\, да исцељује сваку болест на људима. Потом одоше свештени путници у село Матареу. Близу села угледаше једно дрво смоково\, и док Јосиф оде у село неким послом\, Пресвета Дева склони сe c Господом под то дрво. И o чуда\, дрво се приклони к земљи круном својом\, да направи сенку путницима\, a доњим делом раступи се тако\, да Мајка c Дететом могаше ући у њ и починути. И што је још најчудније: близу те смокве отвори се наједном живи извор воде. Ту у близини Јосиф нађе неку колибу\, где се сместише. И ту живљаху\, и воду са оног чудесног извора пијаху. To je једини извор живе воде\, који се налази у Мисиру. (Јер сва друга вода у Мисиру долази од реке Нила\, који се грана у безбројне канале). И тако слично изазива слично. Господ Исус\, бесмртни и небесни извор живе воде\, изазвао је присуством Својим извор живе воде из земље. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам лик (сабор) светих мученика Христових и то:\n1. како они муке претрпеше a Христа се не одрекоше\,\n2. како из љубави према Христу Господу на муке и смрт одоше као на пир\,\n3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама помажу. \n\n\n\nБеседа\nо Пресветој Деви Богородици\n\nРече мати његова слугама: што год вам рече – учините. (Јов. 2\, 5) \nЕво радости свима вернима: она која је најближа Христу Спаситељу на небу\, као што је била и на земљи\, брине се о вернима\, јавља им се\, помаже их и саветује их: што год вам рече\, Он Син и Бог мој\, учините. Тако је она посаветовала слуге на свадби у Кани. и слуге су је послушале и виделе чудо. Из оно мало речи Пресвете Деве Богоневесте што је записано у Јеванђељу\, ово је једна драгоцена поука\, управо једина њена јеванђелска поука\, коју је она дала људима за време свог живота на земљи. Што год вам рече – учините! Као да је хтела рећи: Он зна све\, Он може све\, Он вас љуби све\, зато не обзирите се ни тамо ни амо него Њега чујте и Њега послушајте. Она је схватила дужност у овоме свету\, да за Њега живи и да к Њему као извору живота друге упућује. Ту дужност она је драговољно продужила да врши и са небеса. Кроз сву историју цркве она је учила верне\, да чине оно што је Он рекао. И дан-данас она се тајанствено спушта из славе своје небеске међу верне да их посаветује\, да чине оно што је Он заповедио. То је њено Јеванђеље – Јеванђеље Пресвете Деве Богородице. Оно се састоји не из четири Јеванђеља него из четири речи: Што год вам рече – учините. О браћо моја\, послушајмо је! Послушајмо је као мајку\, и више него мајку своју\, јер она нам жели највеће добро – царовање у вечном царству Сина њеног. \nО Пресвета Дево\, помози нам испунити речи Његове. Теби и Њему слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-20-000-muchenika-nikomidijskih/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/20000-mucenika.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260109
DTEND;VALUE=DATE:20260110
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250105T235220Z
LAST-MODIFIED:20251230T161323Z
UID:7062-1767916800-1768003199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети првомученик архиђакон Стефан
DESCRIPTION:Пролог за 27. децембар\n9. јануар по новом календару \nСвети првомученик Стефан\, архиђакон\n\nСродник апостола Павла\, и Јеврејин од оних Јевреја\, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона\, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим\, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа\, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји\, навикнути на потворе и клевете\, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана\, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ\, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6\, 15)\, то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју\, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја\, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7\, 12). И док они шкргутаху зубима\, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде\, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7\, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле\, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога\, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил\, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога. \n\n\nПреподобни мученик Теодор и Теофан Начертани\n\nРођена браћа\, родом из Палестине\, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној. Монаси у обитељи Светог Саве Освећеног\, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три цара: Лава Јерменина\, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче\, и нареди\, те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови\, због чега су и прозвати Начертани. Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана. Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила\, и постављен од патријарха Методија за митрополита никејског. Свети Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше за Христа\, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости. \n\n\n\n\nHa Стефана Духом обасјана\nНавалише Јевреји крвници.\nКрвав Стефан на колена клече\nИ повика к небу иза гласа:\n– O Господе\, што c Крста опрости\nГрех највећи што земљу потресе\,\nГрех највећи што га небо виде\,\nШто опрости Својим крвницима\,\nСад и мојим опрости\, Преблаги!\nШта је овај злочин спрам онога!\nИ ја шта сам спрам Господа мога!\nTo изрече\, дух Богу предаде.\nГневни старци\, грдне плашљивице\,\nКад убише\, тад се разбегоше.\nТад ангели c неба се слетеше\nОко тела првомученика\,\nУ хору му песму отпојаше\,\nРајску душу у рaj узнесоше. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПрича o божанском Младенцу Христу. Оба велика пророка\, Исаија и Јеремија\, прорекли су\, да ће Господ доћи у Мисир\, и да ће се од присуства Његова потрести храмови идолски и идоли разорити. Исаија је писао: гле Господ ће доћи у Мисир и затршће се идоли Мисирски од лица Његова (Иса. 19\, 1; Јер. 43\, 12). Када божански бегунци стигоше у град Ермопољ (Каиро)\, и тамо се приближише неком храму идолском\, наједанпут сви идоли у том храму падоше и разбише сe. O томе пише и св. Паладије (у Лавсаику): „Видесмо“\, вели\, „тамо храм идолски\, у коме од приласка Спаситељева падоше сви истукани (идоли) на земљу.“ У некоме месту\, званом Сирен\, беше 365 идола. Када пресвета Дева ступи у тај храм c божанским Младенцем на рукама\, сви ти идоли попадаше и разбише се. Исто тако попадаше идоли свуда по целом Мисиру. Св. пророк Јеремија бавећи се у старости својој у Мисиру\, прорекао је жречевима мисирским\, да ћe сви идоли попадати и сви рукотворени ликови сокрушити се у оно време када у Мисир дође Дева Мајка c Младенцем\, рођеним у јаслама. Ово пророчанство запамтили су жречеви добро\, и сходно њему изображавали су на храмовима својим Деву како почива на постељи\, и до ње у јаслима Младенца њеног\, у пелене повијеног. И клањали су се томе изображењу. Цар Птоломеј питао је жречеве\, шта означава то изображење\, a они су му одговарали\, да је то испуњење те таше. И та је тајна ваистину се и испунила и не само Мисиру него и васцелом свету објавила. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам мудрост Пресвете Деве Марије и то:\n1. како она мудро разговараше c ангелом Божјим (Лк. 1\, 28-38)\,\n2. како она размишљаше o свему што се зби o рођењу Господа Исуса и o свему што се рече o Њему\, и све то слагаше у срцу своме.\n3. како она у Кани мудро рече слугама\, да чине све оно што им Он рече. \n\n\n\nБеседа\nо Пресветој Деви Богородици\n\nВелича душа моја Господа. (Лк. 1\, 46) \nМи имамо\, браћо\, свега неколико речи записаних у Јеванђељу\, што их је изрекла Пресвета Богородица. Све те њене речи односе се на величање Бога. Она је била ћутљива према људима\, али је душа њена непрестано разговарала с Богом. Сваког дана и часа она је налазила нови разлог и повод да велича Бога. Кад би се могла знати и записати сва њена величања Бога кроз цели јој живот\, о колико би то великих књига изнело! Но и по оном једном величању\, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом\, мајком великог пророка и Претече Јована\, може сваки хришћанин ценити\, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета. То је само један дивни псалам душе Богородичине\, који је дошао до нас кроз Јеванђеље. Но такви псалми били су многобројни и многобројни у току живота Преблагословене. И пре него што је чула Јеванђеље из уста Сина свога\, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити. То јој је знање долазило од Духа Светог Божјег\, чија се благодат непрестано улевала у њу као бистра вода у чисти сасуд. Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој\, зато и њу Бог возвеличи изнад херувима и серафима. И нас\, малене и грешне\, возвеличаће исти Господ који је и њу возвеличао\, у царству Своме\, ако се и ми потрудимо\, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима\, речима\, мислима и молитвама. \nО Пресвета\, Пречиста и Преблагословена Богородице\, закрили нас молитвама Твојим. Теби и Сину Твом и Господу нашем слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prvomuchenik-arhidjakon-stefan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-arhidjakon-stefan.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260108
DTEND;VALUE=DATE:20260109
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250105T235009Z
LAST-MODIFIED:20251230T161121Z
UID:7059-1767830400-1767916799@stsavanyc.org
SUMMARY:Сабор Пресвете Богородице
DESCRIPTION:Пролог за 26. децембар\n8. јануар по новом календару \nСабор Пресвете Богородице\n\nДруги дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери\, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато\, што се тога дана сабирају сви верни\, да прославе њу\, Матер Богорoдицу\, и што се торжествено\, саборно\, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај\, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер. \n\n\nСпомен бекства у Мисир\n\nИсточни мудраци-звездари поклонивши се Господу у Витлејему\, упутише се по наређењу ангела другим путем за домовину своју. И Ирод опаки цар умисли поклати сву децу у Витлејему. Виде Бог ту намеру Иродову\, па посла ангела Свога Јосифу. Ангел се Божји јави Јосифу на сну и заповеди му\, да узме Младенца и Матер Његову и бежи у Мисир. Јосиф тако и поступи. Узевши божанског Младенца и Матер Његову Пресвету\, он се упути прво у Назарет (Лк 2\, 39)\, где уреди своје домаће ствари\, и узе собом сина свог Јакова\, па онда одоше у Мисир (Мт 2\, 14). И тако се испунише речи пророчке: „Гле\, Господ сједећи на облаку лаку доћи ће у Мисир“ (Иса 19\, 1). У старом Каиру и данас показују пећину\, где је живела света породица\, а у селу Матареа\, близу Каира\, указују на дрво\, под којим се одмараху Пресвета Богородица с Господом Исусом\, као и чудотворан извор воде под тим дрветом. Проживевши неколико година у Мисиру\, света породица врати се по наређењу ангела Божјег опет у Палестину. И тако се испуни друго пророчанство: „Из Мисира дозвах сина својега“ (Ос 11\, 1). Ирод беше умро\, а на његов крвави престо седе достојни му у злу син Архелај. Чувши Јосиф\, да Архелај царује у Јерусалиму\, упути се у Галилеју\, у свој град Назарет\, где се настани у дому своме. Галилејом тада владаше други син Иродов\, Ирод млађи\, који беше нешто блажи у злу од свог брата Архелаја. \n\n\n\nПреподобни Еварест\n\nЧитајући дела светог Јефрема Сирина од дипломате постао монах. Врло суров према себи: носио ланце на телу и јео суха хлеба једном недељно. Проживео седамдесет пет година и преселио се ка Господу око 825. године. \n\n\n\nСвети Јевтимије Исповедник\, епископ Сардијски\n\nПрисуствовао VII васељенском сабору. Око тридесет година провео у изгнанству због иконопоштовања. При цару Теофилу иконоборцу шибан воловским жилама\, при чему мученички сконча 840. године и прими венац славе на небу. \n\n\n\nПреподобни Константин Синадски\n\nКао Јеврејин обрати се у хришћанство. При крштењу метну крст себи на главу\, и оста му на глави чудотворан отисак крста до смрти. Скончао у Цариграду у VII веку. Славан због испосништва и чудеса многих. На седам година прорекао дан своје смрти. \n\n\n\n\nМеђа измeђ ноћи и сунчана дана\nЗора је румена\, румена и росна\,\nТи си зоро рујна\, Дево богодана\,\nПретходница дана\, рујна и поносна;\nTи поправи Еву и у Рај поврати.\nТвоју помоћ ни нам грешним не ускрати.\nCуx Израиљ прође кроз Црвено море.\nИз пустињске стене студен извор тeчe\,\nКупина гораше\, не може да згоре –\nКо што зора личи на румено вече\nТако и ти\, Дево\, на праслике ове\,\nO ти коју Црква Богомајком зове.\nГреху непозната\, греху неодана.\nO пречиста Мати нашег Спаситеља\,\nЗбог чистоте Твоје Богом си избрана\nДа на земљу спустиш вечног Створитеља:\nЗато власт имадеш за нас се молити\nA ми радост Тебе пјети и славити! \n\n\n\nРасуђивање\n\nПрича o божанском Младенцу Христу. Када божанска породица бежаше испред мача Иродова за Мисир\, искочише разбојници на друм c намером да штогод упљачкају. Праведни Јосиф вођаше једно магаре\, на коме беше нешто ствари\, и на коме Пресвета Богородица са Сином својим на грудима овда-онда јахаше. Разбојници ухватише магаре\, да одведу. У томе приђе један од разбојника Богоматери да види\, шта то она држи на грудима. Видевши Дете Христа\, разбојник се задиви необичној красоти Његовој\, па у дивљењу рече: „Кад би Бог узео на себе тело човечје\, не би био лепши од овог детета!“ И нареди тај разбојник осталим друговима својим\, да ништа не узимају од ових путника. Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику Пресвета Дева рече му: „Знај\, да ћe те ово Дете наградити добром наградом зато што си га данас сачувао“. После тридесет и три године тај исти разбојник за злочине своје висио је на крсту распет c десне стране Крста Христовога. Његово је име Дисмаз\, док је име онога разбојника c леве стране Гестас. Гледајући у Христа Господа невино распетог\, Дисмаз се покаја за сва зла живота свога\, па докле Гестас хуљаше на Господа\, Дисмаз га брањаше говорећи: он никаква зла није учинио. Дисмаз је дакле\, онај благоразумни разбојник\, коме Господ рече: данас ћеш бити са мном у Рају (Лк. 23\, 41-43). И тако Господ дарова Рај ономе\, који Њега у детињству поштеди. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чистоту Пресвете Богородице и то:\n1. непорочну чистоту тела њеног\, бестрасног и испоштеног\,\n2. непорочну чистоту срца њеног\, у коме се не настани никад грешна жеља\,\n3. непорочну чистоту ума њеног\, у коме се никад не настани грешна помисао. \n\n\n\nБеседа\nо Пресветој Дјеви Богородици\n\nА Марија рече: ево слушкиње Господње. (Лк. 1\, 38) \nВаистину\, браћо\, ево истинске слушкиње Господње! Је ли слушкиња она која је своју вољу заменила потпуно вољом господара свога\, онда је Пресвета Дјева прва међу свима слушкињама Господњим. Је ли слушкиња она која с напрегнутом и свецелом пажњом гледа господара свога\, онда је Пресвета Дјева опет прва међу слушкињама Господњим. Или је слушкиња она која кротко и ћутљиво подноси све увреде и тегобе очекујући само награду од господара свога\, онда је опет Пресвета Дјева прва и најпревасходнија од свих\, слушкиња Господњих. Њој није стало било до тога да угоди свету\, него Богу; нити јој је стало било да се оправда пред светом\, него само пред Богом. Сама послушност\, сама пажљивост\, сама кротост. Пресвета Дјева је с правом могла рећи ангелу Божијем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част\, коју може жена достићи на земљи\, јесте да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила\, а то савршенство и ту част Дјева Марија је с трудом ван Раја задобила. \nМолитвама Пресвете Дјеве Богородице\, Господе Исусе\, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sabor-presvete-bogorodicze/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sabor-presvete-bogorodice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260107
DTEND;VALUE=DATE:20260108
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250105T234810Z
LAST-MODIFIED:20251230T161024Z
UID:7056-1767744000-1767830399@stsavanyc.org
SUMMARY:РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО - БОЖИЋ
DESCRIPTION:Пролог за 25. децембар\n7. јануар по новом календару \nРождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа\n\n„А кад се наврши вријеме\, посла Бог Сина својега јединороднога“ (Гал 4\, 4)\, да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести\, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету\, говорећи: „Радуј се\, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина\, и надјени му име Исус“ (Лк 1\, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа\, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем\, град Давидов\, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа\, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући\, због чега се склонише у једну пећину овчарску\, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини\, а у ноћи између суботе и недеље\, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света\, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола\, као што Га је и зачела без греха\, од Духа Светога\, а не од човека\, она Га сама пови у ланене пелене\, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф\, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља\, упућени од ангела Божјег\, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: „Слава на висини Богу и на земљи мир\, међу људима добра воља“ (Лк 2\, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом\, са даровима својим: златом\, ливаном и измирном\, и поклонише Му се као Цару над царевима\, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај\, чији долазак би проречен од пророка\, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве\, у граду Витлејему\, од колена Давидова по телу\, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина\, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења\, изасланика и весника\, пророка и праведника\, мудраца и царева\, најзад се јави Он\, Господар света и Цар над царевима\, да изврши дело спасења људског\, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин. \n\n\n\nИз љубави жарке Ти сe c неба спусти\,\nИз вечне красоте у ругобу муке\,\nИз вечне светлости у мрак злобни\, густи\,\nДављеним у греху пружи свете руке.\nЗачуди се небо\, земља затресе се:\nДобро дошо\, Христе! Људи\, радујте се!\nИз љубави жарке\, којом свет сотвори\,\nКо роб се понизи\, да робље одрешиш\,\nДа обновиш кућу што Адам разори\,\nДа мрачне просветиш\, грешне да разрешиш.\nЉубав не зна страха нити понижења.\nДобро дошо Христе\, Владико спасења!\nИз љубави жарке\, Царе свих красота\,\nТи остави блесак красних херувима\,\nУ пећину сиђе људскога живота\nC буктињом и миром очајним људима.\nУстраши се земља: како да Т’ одржи?\nДобро дошо\, Христе. Тебе небо држи!\nДевица прекрасна давно Ти се нада\,\nЗемља Ти ју диже да се кроз њу спустиш\nC високог престола\, из небеског града\,\nДа донесеш здравље\, грехе да отпустиш.\nO девице света\, кадилнице златна\,\nСлава ти и хвала\, мати благодатна! \n\n\n\nРасуђивање\n\nГосподу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци (звездари) c Истока\, дакле\, најпростији и најмудрији овога света. И дан-данас најискреније се клањају Господу Исусу\, Богу и Спасу\, најпростији и најмудрији овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци c Истока? Ово питање је нарочито проучавао св. Димитрије Ростовски. Он тврди\, да су они били цареви неких мањих области или појединих градова у Персији\, Арабији и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономији). Њима се јавила она чудесна звезда\, која је наговештавала рођење Новога Цара. По св. Димитрију та се звезда њима јавила на девет месеци пре рођења Господа Исуса\, тј. у време зачећа Пресвете Богородице. To време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде\, у припремању за пут и у путовању. Стигли су у Витлејем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он је био стар\, сед\, са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена\, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Валтазар\, лицем црн и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград\, из Цариграда у Милано\, a из Милана у Келн. Могло би се још додати\, да су ова тројица мудраца били представници три главне pace људске\, које су произашле од Нојевих синова: Сима\, Хама и Јафета. Персијанац је представљао Јафетите\, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тројицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:\n1. како душа њена беше светла и непорочна\,\n2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога\,\n3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава. \n\n\n\nБеседа\nо рођењу Господа Сина Божијег\n\nИзађох од оца и дођох на свијет. (Јов. 16\,28) \nСин Божији јединородни\, браћо\, рођен у вечности од Оца без матере\, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучена је тајна Свете Тројице у вечности\, ово друго недокучена је тајна силе и човекољубља Божијег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности. Не улазећи с маленом свећом нашега разума у ову највећу тајну\, задовољимо се\, браћо\, сазнањем\, да је наше спасење потекло не од човека и не од земље него од највиших висина божанскога невидљивог света. Толика је милост Божија и толико је достојанство човеково\, да је сам Бог Син спустио се из вечности у време\, с неба на земљу\, с престола славе у пећину овчарску\, само да људе спасе\, од греха очисти\, и у Рај поврати. Изађох од оца\, где имадох све\, и дођох на свет\, који ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ\, да покаже\, да је цео свет једна тамна пећина\, коју само Он једини може осветлити. У Витлејему се роди Господ – а Витлејем значи дом хлеба – да покаже\, да је Он једини хлеб живота\, достојан правих људи. \nО Господе Исусе\, превечни Сине Бога Живога\, и Сине Деве Марије\, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/rozhdestvo-hristovo-bozhic/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/bozic.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260106
DTEND;VALUE=DATE:20260107
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250101T222436Z
LAST-MODIFIED:20251230T160920Z
UID:7048-1767657600-1767743999@stsavanyc.org
SUMMARY:Света преподобномученица Евгенија\, Бадњи дан
DESCRIPTION:Пролог за 24. децембар\n6. јануар по новом календару \nПреподобна мученица Евгенија и други с њом\n\nЋерка Филипа\, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја\, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир\, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним\, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех\, и не слутећи\, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније\, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд\, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово\, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који\, дошавши у Александрију\, тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву\, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа\, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она евнуха\, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду\, потом у огањ\, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој\, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави\, и утеши је. \n\n\nПреподобни Никола војвода\n\nНеки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске\, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми\, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату\, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа. \n\n\n\n\nЕвгенија славна дева\nБога познала\,\nНа службу се своме Богу\nцела предала.\nВремен живот жртвовала\nвечном и трајном.\nСрце своје обручила\nХристу бескрајном.\nТрпљењем je победила\nзлобу вражију.\nИ благодат задобила\nчудну\, Божију.\nC ангелима на небеси\nСад се радује\,\nСа свецима вечни празник\nславно празнује.\nЕвгенијо\, красна дево\,\nБог те посвети\,\nТи си сада и нас грешних\nпред Богом сети. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПобеда над искушењем – победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара\, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка\, која\, занесена спољашњом красотом царског војводе\, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj\, да је то дело\, на које га она зове\, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело. Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје\, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече\, да је он војник\, и да иде у рат\, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом\, које ћe Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу\, и види близу себе једнога силнога човека\, како седи са претуреном десном ногом преко леве. Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој\, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му\, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве\, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску\, a када он промени став и претури леву ногу преко десне\, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој. Цело поље беше покривено лешевима\, и то све леш до леша. \nСамо у средини тих лешева беше једно место празно\, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело\, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење\, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији\, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу\, a Никола се врати дому жив\, али не више у касарну него у – манастир. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам сабор (лик) праотаца\, пророка и праведника на небесима и то:\n1. како они пре Христа испунише закон Божји;\n2. како они прорекоше Христа Господа\, било речју\, било сликом живота свога\,\n3. како сада ликују у Царству Христовом. \n\n\n\nБеседа\nо праведном Јосифу\n\nЈосиф муж праведан… учини како му\nзаповједи ангел Господњи. (Матеја 1\, 19\, 24) \nТреба се бојати Бога више него људи\, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа\, сродника и заштитника Свете Деве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати\, и беше веран закону\, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија\, он поста веран благодати. Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Деву\, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света\,но кад му ангел Божији јави\, да је Марија зачела од Духа светога\, он се трже од своје намере\, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу. Тихо и тајно он послужи Богу\, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег\, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне\, који се Њега боје и Њега слушају. \nО Господе велики\, Боже праведнога Јосифа\, помози и нама грешнима правду твоју љубити и Тебе се јединога бојати\, Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-prepodobnomuchenicza-evgenija-badnji-dan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/rozdestvo.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260105
DTEND;VALUE=DATE:20260106
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250101T222237Z
LAST-MODIFIED:20251230T160748Z
UID:7045-1767571200-1767657599@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих 10 мученика Критских; преподобни Наум Охридски Туциндан
DESCRIPTION:Пролог за 23. децембар\n5. јануар по новом календару \nСветих десет мученика на Криту\n\nПострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул\, Сатурнин\, Евпор\, Геласије\, Евникијан\, Зотик\, Помпије\, Авгатопус\, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани\, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште\, они беху радосни веома\, и препираху се\, ко ће од њих први бити посечен\, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: „Прости\, Господе\, слугама Твојим\, и прими изливену крв нашу за нас\, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество\, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду\, истиниту светлост\, о Царе вечни!“ Посечени беху и у царство славе пређоше\, да се радују вечно. \n\n\nСвети Нифонт Чудотворац\n\nРођен у Пафлагонији\, васпитан у Цариграду на двору неког војводе. Запавши у рђаво друштво\, млади Нифонт се поквари и предаде многим гресима и пороцима. Због греха не могаше се ни Богу молити. Милошћу Свете Богородице враћен на пут правде\, и замонашен. Имао безбројна виђења небеског света. Четири године водио тешку борбу с демоном\, који му је непрестано шаптао: „Нема Бога! Нема Бога!“ Но када му се јави сам Господ Исус као жив на икони\, Нифонт задоби силу велику над злим дусима\, и ослободи се тешких искушења. Толико је прозорљив био\, да је виђао ангеле и демоне око људи исто као и људе\, и познавао људске помисли. С ангелима је разговарао често\, а с демонима се препирао. Сазидао цркву Пресветој Богородици у Цариграду\, прикупио монахе и спасавао многе. Архиепископ александријски Александар по откривењу с неба посвети га за епископа града Констанције на Кипру. Беше у то време свети Нифонт већ стар\, и управљавши добро црквом Божјом неко недуго време\, пресели се у вечно Царство Христово. Пред смрт га посети свети Атанасије Велики\, архиђакон цркве александријске\, и виде му по смрти лице просветљено као сунце. \n\n\n\nПреподобни Наум Чудотворац Охридски\n\nУченик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика\, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим\, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише\, помоћу цара Бориса Михаила\, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду\, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир\, који и дан-данас краси ту обалу\, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ\, јединствен руковођ монаха\, одлучан подвижник\, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма\, и осталих црквених књига\, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима\, нарочито исцељењима од тешких болести\, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога (в. 20. јун). \n\n\n\n\nНаум преподобни\, апостол Словена\,\nХристовом светлошћу обасјан свецело\,\nДухом неколебљив као тврда стена\,\nДуху благодатном он покори тело.\nПостом и молитвом и бденијем ноћним\nОн очисти душу од опаких страсти\,\nУподоби себе ангелима моћним.\nИ Бог му дарова од божанске власти:\nПокори му Господ све силе природе\nИ демоне злобе\, и тамне прелести\,\nОн за Христа доби људе и народе\nРечју и чудесним лечењем болести.\nУмро и неумро\, грађанин небеса\,\nСвети Наум и сад на свет овај гледа\,\nИ телом и духом он твори чудеса\,\nНародима и сад Христа проповеда.\nO Науме свети\, поносе Балкана.\nУгодниче Божји\, ангелима друже\,\nВелика ти сила од Бога је дана\,\nO помози свима\, да Господу служе. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЖивећи још у телу\, светитељи су имали велика откровења од Бога и визије небеских и паклених сила. Сва та њихова откровења и визије потврђују веру православну у свима учењима њеним. Светитељи су радост\, радост велика вернима. Свети Нифонт видео је живу Богородицу\, и живога Господа Христа у слави; виђао је исход душа људских из тела\, и ангеле хранитеље појединих људи! На јави се разговарао c ангелима и препирао c демонима. Црква учи да искрено покајање грешника ма и у последњем часу\, спасава душу покајника. Свети Нифонт је видео душу једног таквог грешника\, покајаног у последњем часу\, видео је како је ангели одбранише од насртљивих демона и узнесоше у Рај. Црква учи да је самоубиство грех смртни. Свети Нифонт је видео душу једног самоубице како је ђаволи вуку у Ад. Анђео хранитељ те душе иђаше и горко плакаше. A та душа беше некога слуге\, који изврши самоубиство зато што му господар беше немилостив\, a он не хте отрпети до краја\, да би спасен био. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Божју награду покајаном Давиду и то:\n1. како Бог прослави покајаног Давида и даде му дар Духа Свог Светог\, да састави чудесни Псалтир\,\n2. како Бог учини покајаног Давида родоначалником многих добрих царева и видовитих праведника\,\n3. како га учини Бог родоначалником по телу и самога Господа Исуса Христа. \n\n\n\nБеседа\nо Данилу пророку\n\nА камен који сруши идола поста гора\nвелика и напуни сву земљу. (Дан. 2\, 35) \nСтрадање\, браћо\, раслабљава карактер човека\, раскош пак раслабљава га још више. Данила\, човека Божјег\, не може раслабити ни страдање ни раскош. Он оста исти у оба случаја; и у оба случаја он би подједнако весник Бога живог и јединог и видовити откривач Тајни Божјих. Он живљаше у раскоши царској\, потом у јами лавовској. У оба та случаја он оста непромењен: у раскоши царској он пошћаше\, а у лавовској јами не би гладан. Свога верног слугу награди Бог Свевишњи великим\, великим даром пророчанства. Главни предмет његових прорицања јесте Христос Господ. Христос ће доћи и срушити идолопоклонство по свој земљи. Он ће напунити Собом сву земљу као никад нико од свих људи\, обучених у тело. Он је тај коме ће се дати власт и слава и царство\, да му служе сви народи и племена и језици. Велики пророк Божји Данил прорекао је и време\, тачно време\, доласка у свет Господа Исуса. \nКако се морамо ми хришћани стидети овога Данила! Ми гледамо сва обећања у Христу испуњена\, па ипак смо лабави у вери и христољубљу. А Данилу не беше све откривено што нама крштеним\, па ипак он не одступи од Бога ниједанпут. \nГосподе Боже Данилов\, укрепи нас\, покај нас и помилуј. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-10-muchenika-kritskih-prepodobni-naum-ohridski-tuczindan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-naum-ohridski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260104
DTEND;VALUE=DATE:20260105
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250101T221856Z
LAST-MODIFIED:20251230T160457Z
UID:7039-1767484800-1767571199@stsavanyc.org
SUMMARY:Света великомученица Анастасија (Оци)
DESCRIPTION:Пролог за 22. децембар\n4. јануар по новом календару \nСвета великомученица Анастасија Узорешителница и други с њом\n\nОва славна јунакиња вере Христове роди се у Риму у дому сенаторском и богатом\, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости прилепи се љубављу ка Господу Исусу\, руковођена у науци Христовој неким благочестивим учитељем Хрисогоном. Приморана оцем Анастасија ступи у брак с неким незнабожачким властелином Публијем. Но\, изговарајући се на женску болест\, она никако не хте с њим ступити у телесне везе. Због тога је муж горко мучаше затвором и глађу. А још веће муке удари на њу\, када дознаде\, да она тајно одлази у тамнице хришћанским мученицима\, односи им понуде\, служи им\, пере им ране\, дреши узе њихове. Но Божјим Промислом би ослобођена од опаког мужа. Послан би Публије царем у Персију\, па путујући морем\, утону. Тада света Анастасија поче слободно служити мученим хришћанима и својим великим наследством тешити сиромахе делећи им милостињу. Једном цар Диоклецијан беше у граду Аквилеји\, па нареди\, да му доведу исповедника Христова Хрисогона. Овога праћаше на путу света Анастасија. Хрисогону светом би одсечена глава по царевој заповести. Тада пострадаше и три сестре\, Агапија\, Хионија и Ирина (в. 16. април): прве две бачене у огањ\, а трећа стрелом прострељена. Њихова тела узе света Анастасија\, зави у бело платно и многим ароматима обложив\, чесно сахрани. Потом Анастасија оде у Македонију\, где помагаше страдалницима Христовим. Ту би распозната као хришћанка\, због чега би ухваћена и вођена на саслушања и истјазања код разних судија. Желећи умрети за Христа љубљенога\, Анастасија непрестано вапијаше у срцу к Њему. Некакав началник жречева Улпијан хтеде се похотљиво коснути тела свете Анастасије\, но ослепе наједном и издахну. Осуђена на смрт глађу света Анастасија прележа у тамници тридесет дана без хране\, хранећи се једино сузама и молитвом. Потом стављена у лађу са још неколико хришћана да буде потопљена\, но Бог је и од те смрти сачува. Најзад би над огњем привезана ногама и рукама за четири коца\, те предаде Богу душу своју свету. Пострада и пресели се у Царство Христово 304. године. \n\n\nСвета мученица Теодотија с три детета\n\nОставши младом удовом с три чеда своја\, Теодотија се сва предаде служби Богу и васпитању деце своје\, у вери благочестивој. Код ње становаше света Анастасија\, када беше у Македонији\, и заједно с њом обилажаше узнике Христове по тамницама. Изведена на суд Теодотија дерзновено исповеда Христа Господа. Тада би послана антипату витинијском Никитију. Кад се један бестидни незнабожац хтеде дотаћи тела њеног\, угледа наједанпут ангела Божјег крај ње\, и би ударен од ангела. На смрт осуђена и у зажарену пећ бачена заједно са троје деце своје света Теодотија чесно сконча живот свој и пређе у Царство славе вечне. \n\n\n\n\nБогу служи света дева\nАнастасија\,\nВером\, надом и делима\,\nБогом се сија.\nМужа\, славу и богатство\nдева оставља\,\nИ сужњима радо служи.\nБога прославља.\nУзе дреши\, ране мије.\nмученицима;\nУзе дреши\, даре даје.\na не узима:\nНи од људи ни од земље\nплату не тражи\,\nХристом Богом душу своју\nи срце блажи.\nПрође мука\, оста слава\nАнастасије.\nC ангелима сад на небу\nона ликује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМилостиви Бог често шаље утеху угодницима и угодницама Својим на земљи преко светитеља Својих из онога света. Пре свете Анастасије пострада за Христа света Теодотија. Потом Анастасија би вргнута у тесну и мрачну тамницу да у њој\, по суду мучитеља\, од глади сконча. За време од 30 дана тамновања њеног сваке joj сe ноћи јављаше света Теодотија из онога света и крепљаше је у њеном страдању. Пошто је Анастасија довољно питала и довољно чула од Теодотије\, упита она ову једне ноћи\, како то она њој да дође после смрти. Теодотија joj одговори\, да је душама мученичким дата од Бога та нарочита благодат\, да по растанку c овим светом могу долазити коме хоће ради давања поуке и утехе. Када се наврши 30 дана изведе мучитељ Анастасију из тамнице и зачуди се видећи је живу. Па онда је осуди\, са још неколико других\, на потопљење у море. Војници метнуше хришћане у једну малу лађицу\, a они се вожаху у другој. Па када се извезоше на дубину\, они провртеше ону лађицу\, да би вода ушла и потопила осуђене. Тада се деси једна чудесна појава. Наиме: јави се света Теодотија на води и управи лађицу ка обали. И тако се сви на смрт осуђени спасоше c Анастасијом. Видевши ово чудо Божје\, 120 незнабожаца одмах повероваше у Христа и крстише се. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам страдања Давидова због греха и то:\n1. како наста беда у дому Давидову; један син уста против другог\, и брат против сестре\,\n2. како Авесалом поведе рат против оца свога Давида\,\n3. како цео народ снађе беда због греха царевога. \n\n\n\nБеседа\nо Јову трпељивом\n\nГоспод даде\, Господ узе; да је благословено име Господње. (Јов. 1\, 21) \nНека се не боји ничега праведник\, браћо\, све ће добро с њим бити. Цело Свето Писмо показује нам\, да Бог не оставља праведника до краја. Пример Јова показује нам то јасно као сунце. Имаше Јов седам синова и три кћери\, имаше богатство и поштовање међу људима\, и пријатеље. И све то он изгуби за један дан. Он не заропта на Бога него паде на земљу и поклони се\, и рече: го сам изашао из утробе матере своје\, го ћу се вратити онамо. Тада изгуби Јов и здравље\, последње што имаде\, а цело му тело\, од темена до пета\, покрише ране и гној. И сеђаше Јов на пепелу и уздизаше хвалу Богу. А жена га наговараше\, да се одрекне Бога свога. Рече јој Јов праведни: кад смо добро примали од Бога\, зар зло да не примимо? \nПријатељи га укореваху\, да је грешан и горђаху се својом памећу и праведношћу пред њим\, но Јов се смерно мољаше Богу\, и трпељиво подношаше ране своје и несрећу своју. И данас бива као и онда\, да кад нас снађе нека беда\, суседи наши праве се паметнији и праведнији од нас. Но Бог Свемудри пусти све ове беде на Јова да куша не само Јова\, слугу Свога\, него и сроднике и пријатеље његове. Па кад се свак показа какав је\, кад свак положи испит пред Богом\, тада Бог свесилном десницом Својом поврати Јову и здравље и двојином онолико богатства колико му беше узео\, и даде му опет седам синова и три кћери. \nКо има јаку веру\, браћо\, тај има и јасан вид духовни\, да може видети прст Божји и у свом благовању и у свом страдању. Ко има јаку веру\, има и велику трпељивост у страдању. Кад му Бог даје\, он благодари\, кад му Бог узима\, он благосиља: да је благословено име Господње. \nГосподе Боже Јова многострадалнога и трпељивога\, научи и нас благосиљати име Твоје у страдању нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-velikomuchenicza-anastasija/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-anastasija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260103
DTEND;VALUE=DATE:20260104
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250101T222039Z
LAST-MODIFIED:20251230T160057Z
UID:7042-1767398400-1767484799@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Јулијана; свети Петар Кијевски
DESCRIPTION:Пролог за 21. децембар\n3. јануар по новом календару \nСвета мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом\n\nОва славна девица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповед\, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живети тачно по заповестима Господњим. Неки сенатор Елевсије беше њен обручник. Да би га одвратила од себе\, Јулијана му рече\, да неће за њега поћи\, ако не буде постао епарх тога града. То му она предложи мислећи\, да тај млади човек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди\, те ласкањем и митом постављен би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри\, да је она хришћанка\, и да не може ступити с њим у брак\, док он не прими њену веру говорећи: „Шта нам вреди бити телесно уједињени а духом раздељени?“ Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби\, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди\, те је тукоше веома\, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцели у тамници\, и она се јави пред епарха потпуно здрава. Епарх је врже у зажарену пећ\, но огањ је не опали. Видећи то чудо\, многи повероваше у Христа Бога. Беше таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их посекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на посечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште\, помоли се Богу на коленима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсечена\, а душа оде у царство вечне Христове светлости\, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору\, разби му се лађа\, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води\, него исплива на неко острво\, где га пси растргоше и поједоше. \n\n\nСвети Петар Чудотворац\, митрополит руски\n\nРођен у Волинској области\, и у дванаестој години примио чин монашки. Био диван подвижник и иконописац. Основао манастир на реци Рати\, и био игуман. И преко своје воље постављен за митрополита кијевског и посвећен у Цариграду од патријарха Атанасија. Као митрополит трпео доста од завидљиваца и јеретика. Управљао црквом осамнаест година као пастир добри и ревносни. За живота свога саградио себи гробницу у Успенском храму\, где му до данас почивају свете и чудотворне мошти. Упокојио се 1326. године и прешао у своју праву домовину. \n\n\n\nСвети мученик Темистокле\n\nКао чобанин чуваше Темистокле млади овце у неком пољу близу града Мира Ликијскога. У то време мучитељи хришћана гоњаху светог Диоскорида\, па наиђоше на Темистокла у пољу и питаху\, да ли виде гоњенога\, и да ли зна\, где се крије. Темистокле иако знаде\, не хте проказати\, него и себе објави хришћанином. Мучен и посечен у време Декија 251. године. \n\n\n\n\nСлавна мајка Петра светитеља\,\nКада беше Петром бременита\,\nСан уснила и у сну видела\,\nКако држи јагње на рукама\,\nБело јагње c витким роговима\,\nСред рогова дрво му прекрасно.\nНа дрвету миришљиво цвеће\,\nИ пo цвећу плодови мирисни\,\nСвећама му гране искићене\,\nСветле свеће као сјајне звезде\,\nПа миришу небеским мирисом.\nСан се мајчин дивно остварио:\nЈагње кротко Петра предобрази\,\nРогови му – Петрово мужество\,\nДрво красно – душа светитељска\,\nШарно цвеће – множина врлина.\nA плодови – дела милосрђа\,\nСвеће сјајне – вера у молитве.\nШто се мајци у слици објави\,\nУ Петру се показа на јави. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКа год се пење Царству Христовоме\, мора наилазити на препоне. Те препоне су и многобројне и разнолике. Нарочито су опасна лукавства демонска. Зато сваки ревнитељ духовног живота мора бити особито опрезан\, и не примати сваку светлу појаву из онога света као појаву божанску. Да се и враг може јавити као ангел светлости\, то доказује и живот св. муч. Јулијане. Када ова света девица лежаше у тамници\, јави joj се враг у светлости ангелској и поче је саветовати\, да принесе жртву идолима\, да је мучитељ не би више мучио. Устрашена Јулијана упита: „Ко си ти?“ Враг одговори: „Ангел сам Божји! Много се Бог o теби брине\, зато ме и посла c поруком\, да се покориш епарху\, те да ти тело не буде мукама сатрвено; благ је Господ и опростиће ти то због немоћи твога израњављеног тела.“ Ужасну се мученица од ових речи и збуни се\, па припаде c плачем на молитву Богу\, да joj јави\, ко је то што је говорио c њом. Тада joj дође глас c неба: „Храбри се\, Јулијано\, Ја сам c тобом\, дајем ти власт и силу над оним који ти дође\, и од њега самог узнаћеш ко је он.“ И ђаво би везан и приморан да призна\, да је он онај исти\, који Еву у Рају превари\, који наговори Каина да убије Авеља\, и Ирода да побије младенце витлејемске\, и Јевреје да убију камењем Стефана\, и Нерона да распне Петра стрмоглав a Павла да посече итд. И тако ова света девица\, опасана силом Божјом\, не даде се прелестити од злог духа\, него га својом опрезношћу и топлом молитвом Богу победи. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам покајање Давидово и то:\n1. како цар Давид не погреши докле би пастир и потчињени грађанин\,\n2. како згреши Богу као цар\,\n3. како одмах увиде свој грех\, исповеди га и покаја се горко. \n\n\n\nПреподобни Пард Отшелник\n\nУ младости био рабаџија\, но због једног нехотичног греха напустио свет и повукао се у пустињу на подвиг. Живео у Палестини у VI веку. \n\n\n\n\nЕлевтерије светитељ Божји\nИстину Божју не скри од људи\,\nИстином Божјом људе просветли\,\nСпасење сваком и свим’ понуди.\nНек се весели црква Божија\,\nНек се радује сва Илирија\,\nГле\, Бог joj посла дивнога мужа\,\nИстинског свеца – Елевтерија.\nСамо му име слободу значи\,\nСлободу носи Елевтерије\,\nСлободу праву од ропства греху\nСлободе праве без Христа није.\nНек се весели и град Валона\,\nСвечеве мошти у њојзи леже\,\nЧудесне мошти што болне лече\,\nПламен од кога демони беже.\nБлажена мајка што свеца роди\,\nТри пут блажена света Антија\,\nУ рајском врту сада се блажи\nИ гледа сина свог Елевтерија\,\nМоли се за нас\, Елевтерије\,\nБог благи и нас да помилује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗа нехотично убиство суд земаљски ослобађа убицу. Црква пак налаже епитимију на нехотичног убицу\, епитимију много лакшу него на хотимичног убицу\, но ипак без епитимије не оставља. Ако је свештеник нехотично убио\, црква му доживотно забрањује свештенослужења. Хришћанин са осетљивом душом и изоштреном савешћу налаже на себе и тежу епитимију него што је црква одредила. Св. Пард као рабаџија дошао беше једном у Јерихон. Оставивши своје мазге пред гостионицом\, он уђе у гостионицу. Утом дете неко падне под мазгу\, и мазга га ногама згази и умртви. Када Пард виде мртво и крваво дете\, умртвљено његовом мазгом\, толико се сокруши срцем\, као да је сам он хотимично крив за смрт детињу. И наложи овај савесни човек на себе претешку епитимију: остави своје занимање\, напусти свет\, иако беше сасвим млад\, и удаљи се у сурову пустињу на тешки подвиг телесног и духовног труда и покајања. C многим плачем приносио је он покајање Богу за убиство детета. Желео је платити живот детињи својим животом. И молио се Богу\, да Бог то некако устроји. Задиркивао је лава\, да би га лав растргао\, но лав је бежао од њега. Легао је на уску стазу\, којом је лав ходио\, да би био од звери умртвљен\, но лав је прескакао преко њега и није га хтео такнути. Видећи по томе\, да је воља Божја\, да он живи a не да погине\, он се успокојио\, но остао је до смрти своје скрушени покајник. Није ли то осетљива\, човекољубива и богобојажљива душа? Није ли то префињена и изоштрена савест једног правог хришћанина? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам силну веру Аврамову (Постања 15) и то:\n1. како обећа Бог бездетном и престарелом Авраму пород многи\,\n2. како му Бог обрече потомство многобројно као звезде на небу\,\n3. како Аврам поверова Богу\, насупрот свему\, и како му Бог то прими у правди. \n\n\n\nБеседа\nо Јосифу\n\nИ оставив (Јосиф) хаљину своју у руци њеној побјеже и изађе ван. (Постања 39\, 12) \nДва велика и тешка искушења претрпе и победи незлобиви и целомудрени Јосиф: искушење злобне зависти од стране рођене браће\, и искушење блудне страсти од заводљиве жене Мисирке. Завист га продаде као роба\, а блудна страст га невиног отера у тамницу. И у једном и у другом случају он врати злу добром: гладној браћи даде хране\, и устрашеном фараону спасе и живот\, и престо\, и народ. Браћа га умислише убити\, Бог га сачува; блудна жена умисли га уништити\, Бог га сачува. Од роба и сужња Бог га увенча славом и влашћу неограниченом. И од онога\, кога злобна браћа могаху једним ударцем убити\, и кога моћна жена Петефријева могаше једним мигом смрвити\, учини Бог господарем неограниченим над животом многих милиона људи и јединим хранитељем изгладнеле браће његове. Тако је чудесна милост Божја с праведницима. Тако зна Господ да сачува и прослави незлобиве и целомудрене. У величини судбе Јосифове ми видимо величину милости Божје. Једно око никад не спава\, о браћо моја. Држимо се Бога\, и не бојмо се никога. Будимо незлобиви и целомудрени и не бојмо се ни злобе\, ни клевете\, ни тамнице\, ни поруге\, ни беде. Напротив\, радујмо се\, кад нас све то снађе због незлобивости и целомудрености\, радујмо се и с вером очекујмо појаву Божјег чуда с нама. Очекујмо у свакој бури гром Божје правде и – тишину. \nО Господе тајанствени\, који притајено но будно пратиш праведника у ропству и у тамници\, јављаш милост Своју у своје време\, помози нам бити незлобивим и целомудреним. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-muchenicza-julijana-sveti-petar-kijevski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-julijana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260102
DTEND;VALUE=DATE:20260103
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250101T221640Z
LAST-MODIFIED:20251230T155908Z
UID:7036-1767312000-1767398399@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило\, Други Арх. српски
DESCRIPTION:Пролог за 20. децембар\n2. јануар по новом календару \nСвештеномученик Игњатије Богоносац\n\nБогоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још\, по предању\, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности\, узе једно дете и ставивши га међу њих\, рече им: „Који се\, дакле\, понизи као дијете ово\, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18\, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у светог Јована Богослова\, заједно с Поликарпом\, епископом смирнским. Као епископ у Антиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри\, и први уведе антифонски начин појања у цркви\, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца\, дознаде за Игњатија\, призва га к себи и поче саветовати\, да принесе жртву идолима\, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве\, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим\, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу\, да зверови буду гроб његовом телу\, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије\, Македоније и Епира\, Игњатије приспе у Рим\, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше\, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ. \n\n\nСвети Данило\, архиепископ српски\n\nСин богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор\, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски\, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина\, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана\, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх\, велики подвижник\, велики трудољубац и велики родољуб. \n\n\n\n\nАрхијереј Христов\, дивни и узорни\,\nАрхијереј благи a не богоборни\,\nHe од богоборних што Христа убише\nНо од богоносних што Христа љубише –\nИгњатије свети\, муже богоносни\,\nТебе прослављамо\, тобом смо поносни.\nЦар Трајан ти нуди звања и почасти\,\nСамо кад би хтео пред идоле пасти.\nТи задиви цара\, јер не хте пристати\,\nНи за цело царство Господа издати\,\nНа смрт радо пође\, оче богоносни\,\nЗато те славимо\, тобом смо поносни.\nПред зверове бачен ти мирно чекаше\,\nРим забаве хоће: c тобом се играше!\n– Пшеница сам Божја! – ти прозбори туде\n– Зверови ме мељу\, хлеб добар да буде!\nA сад где је Трајан? Ти си рајски житељ\,\nАнгелима песма\, нама си учитељ.\nИгњатије свети\, ти што Бога носи.\nХлеб живота за нас у Бога испроси! \n\n\n\nРасуђивање\n\nKao пламеном неугасивим били су мученици свети обузети љубављу Христовом. Та љубав олакшавала им је страдања и чинила смрт слатком. За св. Игњатија каже св. Златоуст: „Он je c таквом лакоћом скинуо са себе тело као што неко скида са себе одећу своју“. Путујући за Рим на смрт\, Игњатије се само једнога бојао\, наиме\, да га хришћани некако не задрже од мучеништва за Христа\, било молитвама Богу. било пак неким спољашњим начином. Зато их је непрестано молио и писмено и усмено да то не чине. „Простите ми“\, говорио је он\, „ја знам што ми је на корист. Сад тек почињем бити учеником Христовим\, када не желим ништа од видљивог или невидљивог\, једино да Христа достигнем. Нека дођу на мене сва ђаволска мучења: огањ\, крст\, зверови\, сечење\, раздирање\, крушење „крстију\, раздробљење целога тела – само да добијем Исуса Христа. Боље ми је умрети за Христа неголи царовати до крајева земље… Moja љубав је прикована за крст\, и у мени нема огња љубави ни према каквој ствари светској!’ Када је био уведен у циркус\, он се обрати речима народу: „Грађани римски\, знајте да ја не бивам кажњен због каквог злочина\, нити сам осуђен на смрт због безакоња неког\, но ради Бога мога\, чијом сам љубављу обузет и кога ненасито желим: Његова сам пшеница\, и зуби зверињи ће ме самлети\, да чист хлеб Његов будем“. Када би изеден од зверова\, Божјим Промислом остане му срце међу костима. И када неверни расекоше срце свечево\, видеше унутра на срцу написано златним словима име: Исус Христос. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам храброст Исуса Навина и то:\n1. како Исус Навин држаше све заповести Господње неодступно\,\n2. како c вером у Божју помоћ храбро иђаше у све борбе против непријатеља народа свога\,\n3. како свуда побеђиваше и све победе Богу приписиваше. \n\n\n\nБеседа\nо Давиду\n\nТада рече Давид Натану: сагријеших Господу…\nсузе су ми хљеб\, дан и ноћ. (II Сам. 12\,13; Пс. 41) \nСагреши цар Давид Богу\, покаја се\, и Бог му опрости. Велик беше грех царев\, но још веће покајање. Винован беше Богу за два тешка греха\, за прељубу и убиство\, али кад га изобличи Натан\, пророк Божји\, он болно узвикну: сагријеших Господу! Исповеди\, дакле\, свој грех и покаја се горко\, прегорко. И скрушено се мољаше Богу\, плачући\, постећи\, лежећи на земљи\, и подносећи кротко страшне ударе\, које Бог посла на њ и на дом његов и на народ његов због греха његова. У својим покајничким псалмима он говори: ја сам црв а не човјек (пс. 22\, 6). Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје (101\, 5). Не спавам (ст. 7). Једем пепео као хлеб и пиће своје растварам сузама (9). Колена моја изнемогоше од поста. Ево правог покајања\, ево истинитог покајника! Нити је отврднуо у греху\, нити је пао у очајање. Него надајући се у милост Божју\, он се кајао непрестано. И Бог\, који љуби покајнике. смиловао се на овог узоритог покајника. И опрости му Бог\, и прослави га изнад свих царева Израиљевих\, и даде му благодат превелику да спева најкрасније молитве покајничке\, и да прорече долазак у свет Спаситеља света\, и то од колена његовог. \nВидите\, браћо\, како је дивна милост Божја према покајницима! Толико омиле Богу овај покајни Давид\, да се Бог не устиде сам узети на себе тело из семена његовог. Благо онима\, који не отврдну у греху\, и онима који не падну у очајање због греха. Покајање спасава и од једног и од другог зла. \nГосподе милостиви\, омекшај срце наше сузама покајничким. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-ignjatije-bogonosacz-sv-danilo-drugi-arh-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-ignjatije-bogonosac.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260101
DTEND;VALUE=DATE:20260102
DTSTAMP:20260418T200135
CREATED:20250101T221455Z
LAST-MODIFIED:20251230T155946Z
UID:7033-1767225600-1767311999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Бонифатије
DESCRIPTION:Пролог за 19. децембар\n1. јануар по новом календару \n\n\n\n\nСвети мученик Бонифатије\n\n\n\nМучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример светог Бонифатија. Он беше најпре слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму\, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију\, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију\, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: „Ако не могаднем наћи никаквог мученика\, и ако теби\, госпођо\, донесу моје тело за Христа намучено\, да ли ћеш га примити с чашћу?“ Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонифатије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге\, другима руке\, трећима очи избодене\, четврте на вешалима итд. Бонифатију се промени срце\, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: „И ја сам хришћанин!“ Судија га узе на истјазање\, нареди те га грозно шибаху\, потом налише му врело олово у уста\, и – пошто га то не повреди – одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: „Прими онога који негда беше слуга твој\, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога“. Аглаида\, ужаснута\, изађе у сусрет\, прими тело Бонифатијево\, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја\, раздаде све своје имање бедним\, а она се повуче од света\, и поживе још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године. \n\nСвети Григорије (Григентије)\, епископ Омиритски\n\nБеше најпре ђакон цркве Мадиоланске\, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију\, где га патријарх Протерије\, према једном небеском откровењу\, рукоположи за епископа земље Омиритске\, у јужној Арабији\, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску\, уз помоћ христољубивог цара Аврамија\, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима\, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године. \n\n\n\nСвети Бонифатије Милостиви\, епископ Ферентијски\n\nОд детињства био необично милостив\, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку. \n\n\n\nПреподобни Илија Муромец\n\nМонах кијевопечерски. Скончао 1188. године. Његове нетљене мошти чудотворне. На његовој десној руци и до сада стоје три прва прста састављена за молитву. Из тога се види\, да је на молитви умро. И то је обличење оних\, који се не крсте с три прста. \n\n\n\n\nГрешна душа у Бонифатија.\nГрешна душа грехом притиснута\,\nПокаја се и Христом засија\nИ уздахну по стотину пута.\nМуке виде мученика свети’\nМуке виде\, ко восак растаја\,\nЗаплака се и плачем освега\,\nЗа све грехе своје се покаја.\nШта је живот? Намењена жртва\nЈа л’ ђаволу\, ја ли Создатељу\nПрва смрди ко лешина мртва.\nДруга с’ пење своме Спаситељу\,\nПокајање – животу обнова\,\nБи обнова и Бонифатију\,\nЗа спас душе он тело жртвова.\nКупи царство за врећу костију.\nОд грешника па до покајника.\nПокајника па до мученика\,\nНије даље него прст од прста\,\nНије даље но земља од крста. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДа ли се вером могу брда покретати (Мат. 17\, 20)? Несумњиво могу; и још више може: вером се може и сам Бог покренути на милосрђе према нама грешнима. У омиритском граду Афару већина становника беху Јевреји. Св. Григорије се труђаше да их преведе у хришћанство. Тада Јевреји предложише св. Григорију и цару Аврамију препирку o вери\, c тим да ако они буду побеђени\, да сви пређу у веру Христову. Неколико дана трајала је та препирка у присуству неколико хиљада људи\, Јевреја и хришћана. Видећи Јевреји да ће бити побеђени неодољивим разлозима и доказима Григоријевим\, потражише да им Григорије неким начином покаже Христа жива\, тако да га они виде чувственим очима\, па ће онда веровати. Имајући велико дерзновење пред Господом због чистоте срца свога\, св. Григорије клече пут истока пред свима и поче се молити Богу. Када заврши молитву\, потресе се земља и гром загрми\, и на истоку отвори се небо. Од истока се крете један облак светао c пламеном огњеним и блиставим лучама\, па се полако спушташе к земљи према оном месту\, где беше збор људи. Посред облака стајаше човек неисказане красоте\, c лицем необичног сјаја и у оделу као од муње извезеном. Он се креташе на облаку докле не дође над самог епископа Григорија. Сви га видеше у слави и красоти невиђеној\, и од страха попадаше лицем на земљу. Григорије узвикну: Једин свјат\, једин Господ\, Исус Христос\, во славу Бога Отца. Амин. У томе дође глас из славе Господње к Јеврејима: „Због молитве епископове исцељује вас Распети од отаца ваших“. И светли облак се полако уклони као што је и дошао. Јевреји се потом крстише. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам смерност Мојсејеву пред Богом и то:\n1. како Мојсеј увек истицаше само Бога a себе никад\,\n2. како он сву силу\, све добро\, сву помоћ очекиваше само од Бога и ни од кога више\,\n3. како се он у сваком послу скрушено обраћаше Богу за помоћ и вођство. \n\n\n\nБеседа\nо Самуилу\n\nЗа дете ово молих се\, и испуни ми Господ молитву\nшто молих у њега. Зато и ја дајем њега Господу\nдокле је год жив на служење Господу. (I Сам. 1\, 27-28) \nОд Бога испрошен и Богу посвећен био је Самуил\, пророк и вођ народа израиљског. Блажена Ана\, бездетна мајка његова\, сузама и жртвама испросила га је од Бога. И њега јединца\, највеће благо своје\, предала је од самог детињства на служење Господу. Мудра мајка не сматра своју децу својом него Божјом. Божја су и кад их Бог даје\, Божја су и кад их Бог узима\, но највише су Божја\, кад их мајка сама Богу посвећује. Божји дар враћа се Богу као уздарје. Јер ми ничега свог немамо\, да бисмо Богу дали\, него од онога што од Њега примамо. И живљаше мали Самуил при храму међу поквареним синовима архијереја Илије и не поквари се. И не хте се Господ јавити грешним старцима\, него се јављаше овом чистом детету… Јер Самуил твораше вољу Божју и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова (3\, 19). И би Самуил судија народу израиљском од младости до старости\, и не учини ништа криво ни Богу ни људима. И Бог му даде моћ\, те пророковаше и чињаше чудеса; све непријатеље Божје и народне победи\, и два цара помаза\, Саула и Давида. А када остари\, сазва народ и упита\, да ли је кадгод коме учинио насиље\, или од кога узео мито. А народ\, једногласно одговори: ниси нас увредио\, нити си нам насиља учинио\, нити си нас притеснио\, нити си узео што из чије руке (12\, 4). Ето такав је човек био онај\, који је од Бога дароват и Богу за уздарје дат\, и који је растао с благословом Божјим и благословом материним. Нека се мајке користе примером Ане блажене; нека се судије и вође народне користе примером Самуила праведног. \nО Господе свети и пресвети\, благи и преблаги\, отвори душу нашу да видимо светост и благост Твоју\, те да би се покајали од злоба својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-muchenik-bonifatije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-bonifatije.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR