BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261229
DTEND;VALUE=DATE:20261230
DTSTAMP:20260424T020927
CREATED:20241211T214535Z
LAST-MODIFIED:20260207T195922Z
UID:7004-1798502400-1798588799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Агеј; света Теофанија царица
DESCRIPTION:Пролог за 16. децембар\n29. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Агеј\n\nРођен у Вавилону за време робовања Израиљева. Из племена Левијева. Пророковао на 470. година пре Христа. Посетио Јерусалим као младић. Подстицао Зоровавеља и Исуса свештеника\, да обнове храм Господњи у Јерусалиму проричући томе храму већу славу него бившем храму Соломонову. „Слава ће дома овога последњег бити већа него онога првога\, вели Господ над војскама“ (Агеј 2\, 9). Јер ће се у томе новом храму јавити Господ Спаситељ. Доживео да види један део храма сазидан од Зоровавеља. У старости умро и приложио се прецима својим. \n\n\n\nСвети Никола Хрисоверг\, патријарх Цариградски\n\nУправљао црквом од 980. до 995. године. Он је рукоположио за презвитера великог Симеона Новог Богослова онда када овај духовни великан би изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. За његово време десило се на Кареји чудесно јављење архангела Гаврила\, који је том приликом научио монахе\, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест\, написавши ту песму на плочи у цркви једне келије\, која се од тада назива келија „Достојно“ (в. 13. јули). Знаменит и велики јерарх; упокојио се мирно и прешао у Царство Божје. \n\n\n\nСвета Теофанија\, царица\n\nОд знаменитих родитеља\, Константина и Ане\, који беху сродници неколиких царева. Беху њени родитељи дуго бездетни и мољаху се Пресветој Богородици\, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку\, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог детињства\, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте\, ступи у брак са Лавом\, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпе велике беде. По некаквој клевети\, као да Лав носи у чизми нож\, да у згодној прилици убије свога оца\, лаковерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове две невине душе три године. Једном\, о празнику светог пророка Илије\, беше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове речи: „Авај\, авај\, господине Лаве!“ И повтори те речи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења\, и сви замолише цара\, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав\, названи Мудрим. Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што\, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе\, постећи и молећи се и делећи многу милостињу\, и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна реч\, ни сувишна реч\, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње\, и с њима се опрости\, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтеде подићи храм у њено име на гробу њеном\, но како патријарх приговори томе\, подиже он храм „Свим Светим“\, говорећи да ако се Теофанија посветила\, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих Светих у недељу по Светој Тројици. \n\n\n\n\nC престола царског боље се види\nСујета света\, хитра сујета\,\nИ царски престо нештедно бију\nТаласи бурни овога света.\nТеофанија јасно прегледа\nПучину луду света овога\,\nПа срце своје\, срце немирно.\nУкотви тврдо уз живог Бога.\nЦареви земни зар су цареви?\nСтражари многи на брзој смени!\nСмрт стоји\, броји\, и смену врши\nЦареви земни\, пролазне сени!\nТеофанија\, ко мудре деве\,\nСветилник срца духом зажеже\,\nОсветли стазу светлошћу дивном\,\nГреховне јаме срећно избеже.\nБлажена сада у царству вечном\nМеђу звездама ко звезда сија\,\nТамо где нема муке ни смене\,\nЦарује сада Теофанија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВелики су труд улагали светитељи\, да сузбију у себи гордост и самочиност\, и да се привикну на потпуну послушност и преданост\, било својим претпостављеним\, док су их имали\, било самоме Богу. Манастир Св. Саве Освештаног одликовао се особитом дисциплином\, редом и безропотном послушношћу\, Када св. Јован Дамаскин ступи у тај манастир\, нико од знаменитих духовника не усуди се\, да тако прослављеног великаша и писца узме као свога послушника. Тада га игуман предаде једном простом но строгом старцу. Старац нареди Јовану\, да ништа не сме чинити без његовог знања и одобрења. Догоди се међутим да умре један калуђер\, који у том истом манастиру имаше рођеног брата. Овај брат беше у неисказаној тузи за умрлим братом својим. Ради утехе неутешном брату написа Јован посмртне стихире умрлом\, познате песме на опелу\, које црква и дан-данас држи. Саставивши их\, Јован их поче певати. Када његов старац чу појање\, разгневи се веома\, и одгна Јована од себе. Чувши за ово Јованово изгнање\, братија се нека усудише те одоше старцу и почеше га молити да опрости Јовану и прими га натраг. Но старац оста непоколебљив. Јован горко плакаше и ридаше\, што преступи заповест свога старца. Још једном братија молише старца за Јована\, да му одреди неку епитимију\, па после да му опрости. Тада старац наложи овакву епитимију ученику своме: да све нужнике по свим келијама у целом манастиру рукама својим очисти и опере\, ако жели опроштај. Ожалошћена братија саопштише ово Јовану мислећи да ћe Јован пре напустити манастир\, него што ћe ово учинити. Но кад Јован чу поруку старца\, обрадова се веома\, и c радошћу изврши заповест старчеву. Видећи ово старац расплака се\, загрли Јована\, и кроз плач рече: „О каквог ја страдалца у Христу родих! O како је овај човек истинити син свете послушности!“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам великодушност Аврамову и то:\n1. како Аврам не хте да се свађа c Лотом због свађе њихових чобана него предложи деобу\,\n2. како при деоби он остави Лоту да бира\, било на лево\, било на десно\,\n3. како Аврам победивши цара содомског\, одби понуђено благо и не хте узети ни конца ни каиша. \n\n\n\nБеседа\nо Мојсеју\n\nА Мојсеј (бјеше) човјек кротак врло мимо све људе на земљи. (IV Мојсеј 12\, 3) \nМуж избрани\, чудотворац велики\, праобраз Господа Исуса Христа у чудотворству\, победилац у Мисиру\, победилац у пустињи\, вођ народа – како да се не погорди! Но да се погордио\, Мојсеј не би био све оно што је био. Горде се они\, који мисле\, да они своје дело делају у овоме свету а не Божје\, и који мисле\, да својом силом делају а не Божјом. А велики Мојсеј знао је да је он делатељ Божјег дела\, и да је сила\, којом је деловао\, била сила Божја а не његова. Зато се није погордио ни страшним чудесима\, које учини\, ни великим победама\, које задоби\, ни мудрим законима\, које даде народу. Сила је моја и песма је моја Господ\, рече Мојсеј (II Мојс. 15\,2). Од целога збора Израиљева у пустињи нико није осећао толику своју сопствену немоћ као овај највећи у том збору. У сваком послу\, на сваком месту\, и у сваком тренутку он је очекивао помоћ само од Бога. Шта ћу чинити? питао је он Бога с вапијањем\, и непрестано ослушкивао одговор Божји и силу Божју. Кротак – мимо све људе на земљи. Јер сви други држали су нешто на себе\, уздали се нешто у себе\, а он – ништа. Он је био сав упијен у Бога\, сав скрушен пред Богом. Је ли требало народ хранити и појити\, он се обраћао Богу; или је требало с непријатељима борити се\, он је дизао руке к небу; или је требало буну у народу утишавати\, он је вапијао Богу. Кротки\, прекротки Мојсеј! И Бог награди слугу Свог верног славом великом. И удостоји га Бог да се јави на Тавору са Илијом поред Господа Спаситеља. \nО Господе\, Боже кротких\, Пастиру добрих\, учини и нас кротким\, слично Мојсеју и апостолима. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-agej-sveta-teofanija-carica/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prorok-agej.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261230
DTEND;VALUE=DATE:20261231
DTSTAMP:20260424T020927
CREATED:20241211T214810Z
LAST-MODIFIED:20260207T195933Z
UID:7007-1798588800-1798675199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Данило; свети преподобномуч. ђакон Авакум и игуман Пајсије
DESCRIPTION:Пролог за 17. децембар\n30. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Данил и три отрока: Ананије\, Азарије и Мисаил\n\nСва четворица беху од царског племена Јудина. Када Навуходоносор (или Невукаднезар) разори и оплени Јерусалим\, тада и Данил\, као дечак\, беше одведен у ропство заједно с јудејским царем Јоакимом и мноштвом других Израиљаца. Опис његова живота\, страдања и пророчанства може се наћи исцрпно у књизи његовој. Сав предан Богу\, свети Данил од ране младости добио је од Бога дар велике видовитости. Његова слава међу Јудејима у Вавилону почела је онда када је он изобличио два похотљива и неправедна старца\, судије јудејске\, и спасао целомудрену Сосану (Сузану) од неправедне смрти. А његова слава међу Вавилонцима почела је од онога дана када је он погодио и протумачио сан цару Навуходоносору. За то га цар учини кнезом на свом двору. Кад цар направи златног идола у пољу Деиру\, три отрока не хтеше се поклонити идолу\, због чега бише бачени у пећ огњену. Но ангел се Божји јави у пећи прохлади огањ\, тако да отроци шетаху по пећи\, неповређени од огња\, и појаху: „Благословен јеси Господе отаца наших“. И виде цар то чудо и беше ужаснут. Па изведе цар отроке из пећи и обасу их великим почастима. У време цара Валтазара\, када цар једном на пиру јеђаше и пијаше са гостима својим из освећених судова\, узетих из храма Јерусалимскога\, невидљива рука написа на дувару три речи: мани\, текел\, фарес. Те речи нико не могаше протумачити осим Данила. Те ноћи цар Валтазар би убијен\, Два пута Данил би бачен у јаму лавовску због вере у једнога живога Бога. И оба пута Господ га спасе и оста у животу. Виде Данил Бога на престолу са ангелским силама\, виђао ангеле\, проницао у будућност појединих људи\, царства и васцелог рода људског\, прорекао време доласка Спаситеља на земљу. Према светом Кирилу Александријском Данил и три отрока доживеше у Вавилону дубоку старост и бише мачем посечени због вере праве. Када Ананија посекоше\, Азарије простре одећу своју и прихвати главу његову; по том Азаријину главу прихвати Мисаил\, а Мисаилову Данил. Ангел Божји пренесе тела њихова у Јудеју на гору Гевалску и положи под камен. По предању\, ова четири Божја угодника усташе у време смрти Господа Христа и јавише се многим па опет заснуше. Данил се рачуна међу четири велика пророка (Исаија\, Јеремија\, Језекил и Данил). Живео и пророковао на пола хиљаде година пре Христа. \n\n\n\nПреподобни Данил (Донале)\n\nВеликаш и гувернер острва Ниверте\, код Кадикса у Шпанији. Познавши сву сујету овога света\, напусти и славу и богатство\, па дође у Рим\, где се замонаши. Потом оде у Цариград\, где је разговарао с царевима\, Константином и Романом Порфирородним\, па се онда упути у Јерусалим. У Јерусалиму прими велику схиму од патријарха Христодула\, који му даде име Стефан. Кињен од Сарацена\, који га примораваху да обрије браду\, он се удаљи у Мисир\, где за име Исусово претрпе многе муке и смрт. Пресели се у Царство Христово крајем X века. \n\n\n\nПреподобни новомученици: Пајсије и Авакум\n\nПајсије беше игуман ман. Трнаве код Чачка\, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац\, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године. Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је певао. Кад га је мајка с плачем молила\, да се потурчи\, да би сачувао свој живот\, одговори јој овај дивни Христов војник: „Мајко моја на мл’јеку ти хвала Ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов\, радује се смрти…“ \n\n\n\n\nMajко мојa на мл’јеку ти хвала\nАл’ не хвала на твоме савјету:\nСрб је Христов\, радује се смрти.\nКо се боји Бога истинога\,\nНe боји се људи ни демона.\nВерне слуге Господ награђује\nИ од сваке злобе ограђује\nДанил свети међу лавовима\nНеповређен оста од зверова:\nТри отрока у пећи огњеној\nЖиви бише\, живи остануше\,\nУсред огња Бога прославише\nСа ангелом\, Божјим послаником.\nKao Ноје у свету злобноме\,\nКо Лот свети у Содому бесном\,\nИ ко Јосиф у Мисиру гнилом\,\nТако Данил посред Вавилона\nОста веран и оста праведан\nСа три своја пријатеља млада:\nАнанијем и са Азаријем\nИ са младим верним Мисаилом.\nМуке бише\, муке и минуше\,\nМучени се славно прославише\nУ бесмртном Царству Христовоме. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПостом се задобија чистота телесна на првом месту\, a кроз чистоту телесну и чистота духовна. Уздржљивост у храни\, према речима сина благодати\, св. Јефрема Сирина\, значи „не желети и не искати многих јела\, слатких и скупих; не јести ништа ван одређеног времена; не предавати се духу чревоугодија; не раздражавати глад у себи гледањем на добра јела; и не желети час једног час другог јела.“ Велика је заблуда\, да уздржљивост у јелу и посна храна шкоде здрављу телесном. Позната је ствар\, да су испосници најдуже живели и најмање боловали. Пример за то пружа нам и св. пророк Данил са три отрока у Вавилону. Када цар нареди евнуху своме\, да ове младиће храни јелима са царске трпезе и да их поји добрим вином\, рече Данил евнуху\, да они не желе узимати царску храну и пиће\, него само храну биљну. (Јер Данил не хтеде да једе јела\, попрскана крвљу од идолских жртава.) A евнух се побоја\, да младићи не ослабе од посне хране\, и исказа своју бојазан Данилу. Тада му пророк предложи\, да учини једну пробу и да се увери\, да их посна храна неће ослабити; наиме\, да остале младиће на царском двору хране јелима царске трпезе a њих четворицу да хране само семенима биљним у току десет дана\, па онда нека учини сравњење. Евнух послуша Данила\, и учини по његовом предлогу. После десет дана беху лица у четворице младића испосника светлија a тела њихова јача него ли у младића вавилонских\, који јеђаху и пијаху од царске трпезе. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам гостољубље и милосрђе Аврамово (Постања 18) и то:\n1. како Аврам виде три човека (ангела) где иду\, па им истрча у сусрет\, сврати их к себи и угости их\,\n2. како он мољаше Бога да поштеди Содом због праведника\, који могу бити у томе граду. \n\n\n\nБеседа\nо Исусу Навину\n\nНе одступај (од заповијести) ни на десно ни на лијево… Не бој се и не\nстраши се\, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш. (Ис. Нав. 1\, 7\, 9) \nИсус Навин је у свему до краја послушао Господа не одступајући ни десно ни лево од заповести Господњих. Великим ужасима и страхотама бивао је он окружен водећи народ кроз земљу непознату и кроз густе редове непријатеља\, но он се није ни убојао ни устрашио. Он је сматрао себе оруђем Божјим\, и ратове своје ратовима Божјим. Као што веран војник слуша заповести војводе свога\, тако је он ослушкивао и слушао вољу Бога живога. Себи није приписивао никакво добро\, никакву силу\, никакву заслугу\, но све Богу\, и само Богу. У своју војску и у своје оружје и у своју мудрост није се поуздавао ни најмање\, но у Бога\, и само у Бога свесилнога и свемудрога. Видите\, браћо\, с каквим људима Бог ходи. О кад би хришћански владари и војводе видели ово и научили се од Исуса слуге Божјег\, како се служи Богу! О кад би сви они једном разумели\, да се најбоље служи народу\, кад се служи Богу\, и да се не може служити народу а да се не служи Богу! Господ Бог је испунио обећање Своје и био је са Исусом Навином до краја рада и живота његова. А да је Господ био с њим\, то показују чудеса велика и страшна\, која Господ показа кроз овога верног слугу Свога. Бог раздвоји Јордан\, те народ без моста пређе по суху; Бог учини те падоше зидови јерусалимски на глас трубе; Бог отвори очи Исусу да види великог Архангела с мачем у руци; Бог предаде силне непријатеље у руке Израиљаца; Бог заустави сунце над Гаваоном и месец над долином Елонском. Ваистину\, никад и нигде Бог не остави слугу Свог Исуса\, јер и Исус не остави неиспуњену ниједну заповест Божју. Сведок живога Бога\, и праобраз Светитеља света\, када беше стар и временит\, поучи народ свој\, као што Њега Бог у почетку поучи: не одступајте ни на десно ни на лијево него се држите Господа Бога својега (гл. 23). \nО Господе Исусе\, Сине Божји\, који си предивна чудеса показао кроз Исуса Навина\, верног слугу Твога\, укрепи нас и охрабри нас\, да не одступимо од Тебе ни на десно ни на лево\, ради славе Твоје и спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-danilo-sveti-prepodobnomuc-djakon-avakum-i-iguman-pajsije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prorok-danil.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261231
DTEND;VALUE=DATE:20270101
DTSTAMP:20260424T020927
CREATED:20241211T220803Z
LAST-MODIFIED:20260207T195945Z
UID:7010-1798675200-1798761599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Севастијан; свети Модест и други с њим
DESCRIPTION:Пролог за 18. децембар\n31. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Севастијан и други с њим\n\nОвај славни мученик Христов роди се у Италији и би васпитан у граду Милану. У младости још преда се служби војничкој\, и као научен\, изгледан и храбар омили цару Диоклецијану\, који га постави за началника своје дворске гарде. У тајности исповедаше веру хришћанску и мољаше се Богу живоме. Као муж чесан\, правичан и милостив беше Севастијан омиљен веома од војника својих. Где год могаше\, он спасаваше хришћане од муке и смрти\, а где то не могаше\, он их храбраше\, да неодступно гину за Христа Бога живога. Два брата Марка и Маркелина\, који беху у тамници због Христа и већ на ивици да се одрекну Христа и поклоне идолима\, Севастијан утврди у вери и охрабри за мучеништво. Када им говораше да се не боје смрти за Христа\, лице његово просветли се и сви видеше лице његово светло као лице ангела Божјег. Своје речи потврди Севастијан у чудесима: исцели од немила Зоу\, жену тамничара Никострата\, нему шест година\, и приведе крштењу и њу и сав дом Никостратов; исцели и два болесна сина Клавдија војводе\, и приведе крштењу Клавдија и дом његов; исцели од једанаестогодишње подагре и ногобоље Транквилина\, оца Маркова и Маркелинова\, и приведе га крштењу\, заједно са целим домом његовим; исцели од исте болести и епарха римског Хроматија\, и приведе крштењу њега и сина његовог Тивуртија. Од њих прво пострада света Зоа\, коју ухватише на гробу апостола Петра где се Богу мољаше. После мучења бацише је у реку Тибар. Тада Тивуртија ухватише\, и судија постави пред њега жар говорећи му\, да избере живот или смрт\, то јест или да баци тамјан и покади идолима\, или да сам стане бос на жар. Свети Тивуртије прекрсти се и стаде босоног на жар\, и оста неповређен. Потом би посечен мачем; Никострат би убијен мотком; Транквилијан потопљен у воду; Марко и Маркелин мучени и копљима избодени. Тада Севастијан би изведен пред цара Диоклецијана. Цар га укори за издајство\, но он рече: „Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског“. Цар нареди да га голог стрелама стрељају. Војници га дотле стрељаху\, докле све тело мучениково не би покривено стрелама\, те се више и не виђаше од стрела. И када сви мишљаху да је мртав\, он се јави жив и потпуно здрав. Тада га незнабошци моткама убише. Пострада славно за Христа Господа свога и пресели се у Царство небеско 287. године у време Диоклецијана цара\, и Гаја\, епископа римског. \n\n\n\nСвети Флор\, епископ Амински\n\nЖивео у време цара Јустина II и Маврикија (565-602). Беше од племића и племић. Остави метеж и сујету света и повуче се у манастир на подвиг ради спасења душе. Потом изабран за епископа града Аминса у области Кападокијској. И као подвижник и као јерарх угодио Богу и преселио се мирно у Царство Божје. \n\n\n\nСвети Модест\, патријарх Јерусалимски\n\nКада му родитељи умреше\, њему беше само пет месеци. Но Божјим Промислом би васпитан у духу хришћанском. Када одрасте\, би продан као роб неком незнабошцу у Мисир. Но он успе\, те обрати свога господара у веру Христову. Господар му дарова слободу. Он се повуче на гору Синајску\, где се подвизавао до педесет девете године своје. Тада би изабран за патријарха јерусалимског. Пасао стадо Христово као прави пастир и упокојио се мирно 633. године у деведесет седмој години свога живота. \n\n\n\n\nСевастијан свети стрелама покривен\,\nУ кострет од стрела тело му одето\,\nПод стрелама душа ничим нетакнута\,\nK небесима срце молитвом узнето.\nСевастијан муке за Христа трпљаше\,\nШта су царства силна\, шта богатства многа\,\nПрема овој части\, према овом блеску –\nПод стрелама бити због живога Бога?\nСевастијан дивни то је и желео:\nЗа распетог Спаса и сам распет бити\,\nМукама и крвљу истину потврдит\,\nПред небом и земљом веру сведочити.\nСвевидећи Господ што све ствари гледа\nСве му капље крви измери\, изброја\,\nИ у царству вечном награду му даде\,\nОбасу га благом без мере\, без броја.\nМучениче славни\, што за Христа страда\,\nИ страдањем својим што Цркву увећа\,\nПомоли се Богу за Цркву на земљи\,\nДа све бива лепша\, да све бива већа. \n\n\n\nРасуђивање\n\nУ овоме животу човеку се ставља на избор: или царство земаљско или царство небеско. Бог не чини никакав притисак на тај избор\, но свак се одлучује слободно. Када браћа Марко и Маркелин беху осуђени на смрт\, остави им пагански судија месец дана за размишљање\, да или се одрекну Христа и његовог царства\, или да буду погубљени. Тада дођоше у тамницу њихови сродници са једним саветом\, a св. Севастијан са другим. Сродници плакаху и мољаху их\, да учине судији по вољи и поштеде своју младост. Плачни отац показиваше им своју седу косу и болест своју; мајка их заклињаше храном својих груди\, којом их је исхранила; деца њихова плакаху око њих. Сви они у суштини предлагаху им\, да се одрекну царства небеског ради царства земаљског. A Севастијан свети саветоваше им супротно томе\, говорећи: „О храбри војини Христови\, зар због ласкања својих сродника хоћете да изгубите венац вечни …Зар хоћете због женских суза да упустите победну заставу?… Овај живот је пролазан\, и толико непостојан и неверан\, да ни своје љубитеље никада не може очувати. Шта вреди живот овај\, ма неко и сто година поживео? Када приспе последњи дан\, не изгледају ли све прошле године и све земаљске насладе као да никад нису ни биле? Заиста неразумно је бојати се изгубити овај скоропролазни живот\, када ћe ce примити онај вечни\, у коме наслада\, богатства и весеље тако почињу да се никада не сврше и остају бесконачни ва век века. Сетите се речи Господњих: непријатељи су човеку његови домашњи (Мат. 10\, 36). Нису вам пријатељи ови\, који вас од Бога растављају.“ \nОвим и многим другим речима преовлада св. Севастијан\, и мученици свети заволеше више царство небесно него царство земаљско\, и радосно пођоше у смрт за Христа. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам целомудреност Јосифову (Пост. 39) и то:\n1. како похотљива жена Пентефријева повуче Јосифа на грех\,\n2. како је Јосиф одби из страха Божјега и из поштовања господара свога\,\n3. како га жена ухвати за хаљину\, но он остави хаљину и побеже наг c душом својом светом. \n\n\n\nБеседа\nо Рути\n\nТвој је народ мој народ\, твој је Бог мој Бог…\nсмрт ће ме само раставити од тебе. (Рут. 1\, 16-17) \nОве су речи дивне и кад их каже син оцу\, и ћерка мајци и жена мужу. Но оне су трипут дивније\, кад их снаха каже свекрви својој. А ове речи рекла је блажена Рута Ноемини\, ожалошћеној свекрви својој. Када умреше два Ноеминина сина у земљи Моавској\, где живљаху као дошљаци\, старица мајка умисли вратити се у Витлејем\, постојбину своју\, и тамо кости своје оставити. Па\, саветоваше Ноемина\, племенита у болу своме – саветоваше младим снахама својим\, да остану у земљи својој и да се преудају. Орфа остаде а Рута рече: смрт ће ме само раставити од тебе. Ево прекрасног примера\, како свекрва може нежно волети снахе своје\, и опет како снаха може бити свим срцем одана свекрви својој. Но у Витлејему требаше неко да храни ове две душе. Ко ће их хранити? Бог и вредне руке Рутине. Да идем у поље да пабирчим класје\, рече снаха свекрви. Иди\, кћери моја\, одговори Ноемина. У туђој њиви\, за туђим жетеоцима\, требало је пабирчити класје. То није само труд\, него и стид. Но Рута прими на себе и труд и стид из љубави према старој свекрви својој. Виде Бог Свевидећи ове две слатке душе и зарадова се. Зарадова се Творац њихов и награди их и прослави\, како само Он зна наградити и прославити оне\, који се Њега боје. И удеси Бог Промислом Својим да Рута изађе на њиву богатога Воза\, да сабира класје. А Воз виде Руту и запроси је у Ноемине. Из тога брака роди се Овид\, отац Јесејев и ђед Давида цара. \nБеше се\, дакле\, Рута унизила до просјакиње а Бог је учини родоначалницом цара великог\, од кога произађоше цареви многи\, па најзад и сам Цар над царевима\, Господ наш Исус Христос. \nО Господе Свевидећи\, Господе благи\, како си диван у промишљању Твоме о праведним и милостивим. Управи и нас и смилуј се на нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-sevastijan-sveti-modest-i-drugi-s-nim/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenik-sevastijan.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR