BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261225
DTEND;VALUE=DATE:20261226
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T212930Z
LAST-MODIFIED:20260207T195818Z
UID:6992-1798156800-1798243199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Спиридон Чудотворац\, епископ Tримифунтски
DESCRIPTION:Пролог за 12. децембар\n25. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети Спиридон Чудотворац\, епископ Тримифунтски\n\nОстрво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља\, земљорадника\, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости\, и имађаше деце. А кад му жена умре\, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења\, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога\, већи\, пак\, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време\, заустави ток реке\, васкрсе неколике мртваце\, исцели цара Констанса од тешке болести\, виде и чу ангеле Божје\, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског\, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји\, и својим простим\, но јасним исповедањем вере\, као и чудесима моћним\, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен\, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор\, војник мислећи да је неки просјак\, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много\, како појединцима\, тако и целој Цркви Божјој\, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу\, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима. \n\n\n\nСвештеномученик Александар\, епископ Јерусалимски\n\nБио најпре епископом кападокијским. Но у време гоњења Северова 203. године бачен у тамницу и прогнан. Потом примио престо јерусалимски. Основао чувену библиотеку Јерусалимску\, којом се служио Јевсевије при писању своје Историје црквене. У време Декија би мучен на разне начине\, и бачен пред зверове. Оставши жив и од зверова нетакнут\, бачен у тамницу\, у којој и сконча свој земаљски живот и пређе ка Господу 251. године. \n\n\n\nСвети мученик Разумник\n\nГрчко му је име Синетос или Синезије. Као млади чтец у Риму дерзновено проповедао истину Христову и изобличавао идолопоклонике. Због тога би мучен у време цара Аврелијана и посечен. \n\n\n\n\nКипарска звезда\, и луча цркве.\nБранитељ вере\, Спиридон свети\,\nКо дете препрост\, чедан ко дете\,\nПростотом својом он свету светли.\nИстини што ће множина речи.\nПроста је сасвим Божја истина:\nТворац је један у Тројству светом\,\nУ Тројству Оца\,’ Духа и Cинa.\nСин се спустио на грешну земљу\,\nОд Деве чисте тело примио\,\nДа спасе људе. Човекољубац\,\nЧудеса многа Он је творио\nСилом божанском – свесилан беше –\nНови је устав људима дао\,\nУстав љубави и устав вере.\nПрослављен сада на небу седи\nИ свога труда плодове бере\,\nПлодови слатки Његовог труда\nСвети су људи и свете жене.\nОво је стена људског спасења –\nСпасења нема ван ове стене.\nO Спиридоне\, o светилниче\,\nМоли се за нас\, Христов војниче. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСве нам неће ништа помоћи\, ако не будемо снисходљиви према слабостима људским и праштали их. Јер како се можемо надати\, да Бог нама опрости\, ако ми не опраштамо? Једанпут св. Спиридон продаде неком трговцу сто коза по уговореној цени. И рече светитељ купцу да положи новац. Купац знајући да Спиридон сам никад не броји новац\, положи новац за 99 коза\, a за ону једну утаји. Тада му Спиридон одброја сто коза. Но када трговац са слугама потера козе\, једна се од њих врати вречећи. Он је погна\, но она се опет врати. И тако се коза непрестано повраћаше натраг у обор не хотећи никако ићи са осталим козама. Тада му рече светитељ тихо на ухо: „Посмотри\, синко\, животиња ова не чини то узалуд. Да ниси задржао цену њену?“ Трговац се застиде и признаде грех свој. И када исплати утајено\, коза одмах пође за осталим козама. \nДругом приликом уђоше лопови у тор оваца Спиридонових. Па када похваташе онолико брава\, колико хтедоше\, пођоше да изађу из тора. Али невидљива сила прикова их за земљу\, те не могоше никуда маћи. Када свану\, дође епископ своме тору па видећи лопове\, покара их благо и поучи да се убудуће старају живети од свога труда a не од крађе. Онда узе једног овна и дарова им говорећи: „Примите ово те да ваша мука и свеноћно бденије није узалуд“. И отпусти их c миром. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам благослов Нојев над једном и проклетство над другом децом својом (Постања 9) и то:\n1. како Хам објави голотињу оца свога a Сим и Јафет покрише\n2. како Ноје изрече благослов над Симом и Јафетом\, a проклетство над потомством Хамовим. \n\n\n\nБеседа\nо Мелхиседеку\n\nТи си свештеник ва веки по чину Мелхиседекову. (Пс. 109\, 4; Јевр. 7) \nО колико има Господ скривених и верних слугу Својих\, који му служе дан и ноћ! О колико сјајних комета\, мимо звезданог неба\, људима познатог\, које се изненадно јаве\, заблеште и изгубе у васионском пространству оставивши причу о себи! Праведни Аврам са својим потомством је као познато нам звездано небо над главама нашим\, а Мелхиседек као сјајна комета\, која се изненадно јавила\, пред којом се познато нам звездано небо поклонило\, и која се у незнан скрила. Ко је овај Мелхиседек? Цар салимски\, свештеник Бога вишњега! (Пост. 14\, 18). Он изнесе Авраму хлеб и вино; он благослови Аврама; и њему Аврам даде десетак од свега свога. Па кад је Аврам онолико благословен од Бога\, колико је благословенији онај који благослови Аврама? О неиследивих дубина Божјег Промисла! Човечја мисао простире се од данас до сутра\, а Божја мисао прониче све до последњих времена. Мелхиседек\, по речима св. апостола Павла\, предображава самог Господа Исуса Христа (Јевр. 7). Јер док праотац Аврам беше дивни и богоугодни сељак\, овај Мелхиседек беше цар и свештеник. И Господ наш је Цар и Свештеник. \nМелхиседек понуди Авраму хлеб и вино. Господ наш понуди свему роду људском тело и крв Своју. Аврам се поклони Мелхиседеку и даде му добровољни данак. Право потомство Аврамово\, тј. хришћани поклањају се Господу Исусу и дају Му добровољну жртву\, уздарје за дар\, за дар тела и крви на Крсту. Ко ће исказати род његов? И Христов и Мелхиседеков? Аврам отац ваш рад би био видети дан мој\, и видје и зарадова се (Јов. 8\, 56). Господ тако рече Јеврејима. Како виде? Прозре духом. Откри му Бог. А виде и у праобразу Христовом\, у овом славном и дивном Мелхиседеку\, цару и свештенику и слуги Бога вишњега. \nО Господе Исусе\, благослови и нас као што си благословио верне слуге Твоје\, Мелхиседека и Аврама. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-spiridon-cudotvorac-episkop-trimifuntski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-spiridon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261226
DTEND;VALUE=DATE:20261227
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T213449Z
LAST-MODIFIED:20260207T195830Z
UID:6995-1798243200-1798329599@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. Муч. Евстратије; св. свештеномуч. Гаврило; св. Никодим српски
DESCRIPTION:Пролог за 13. децембар\n26. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Евстратије\, Аксентије\, Евгеније\, Мардарије и Орест\n\nОвих пет храбрих мужева засијаше као пет сјајних звезда у црно време христоборних царева Диоклецијана и Максимијана. Евстратије свети беше римски војвода у граду Саталиону\, Евгеније му беше друг у војсци\, Орест беше\, такође\, угледан војник\, Аксентије свештеник\, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев\, будући обојица из града Аравракина. Царски намесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видећи невино страдање хришћана\, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави\, да је хришћанин. За време мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: „Лисије\, и ја сам хришћанин“. А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин\, виде их Мардарије са крова своје куће\, опрости се са женом и двоје нејаке деце\, и појури за њима вичући мучитељима у лице: „И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије“. А светом Оресту испаде крст из недара\, када стрељаше нишан пред Лисијем\, по чему га Лисије позна да је хришћанин\, што и сам Орест отворено исповеди. Беше Орест млад и красан војник\, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посечен\, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама\, Орест издахну на усијаном гвожђу\, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове беху доцније пренете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена – Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе\, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском (в. 28. октобар). Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботној полуноћници: Величаја величају тја Господи. \n\n\n\nСвета мученица Лукија (Луција)\, девица\n\nСа мајком посетила гроб свете Агатије у Катанији\, где јој се јави света Агатија. Њена крвоточна мајка исцели се тада чудотворно у цркви. Лукија раздаде све своје имање нишчим\, што огорчи њенога вереника\, који ју као хришћанку оптужи судији Пасхасију. Зли судија нареди\, да је воде у блудилиште\, да је оскврне. Но силом Божјом она поста непокретна као за земљу закована\, и мноштво људи не могоше је с места кренути. Тада неки разјарени незнабожац забоде јој мач у грло и она предаде душу своју Богу и пресели се у царство вечно. Пострада 304. године. \n\n\n\nСвештеномученик Гаврил\, патријарх српски\n\nУ страшно време турске владавине над Србијом овај велики јерарх оде у Русију\, где је учествовао на Сабору московском 1655. године. Вративши се\, би оптужен као велеиздајник. Уз то још подигоше тужбу на њ неки зли Јевреји зато што беше превео неколико Јевреја у веру хришћанску. У својој тужби Јевреји наведоше\, како он ради на покрштењу Турака\, да би тиме јаче озлоједили турске власти. Изведен на суд\, он би осуђен да прими веру мухамеданску. Но како Гаврил не хте о томе ни чути\, то би\, после тамновања\, на смрт осуђен и обешен у Бруси 1659. године. И тако оде своме љубљеном Христу\, да од Њега прими двојни венац\, и као јерарх и као мученик. \n\n\n\n\nПеточисленици\, Христови војници\,\nБестрашни јунаци\, чесни мученици\,\nПоруге и муке\, огањ и вешала\,\nTo све за вас бешe ко детиња шала.\nУ бешчешће римско ниједан не приста\,\nСа радосним срцем страдасте за Христа.\nЕвстратије дивни\, војвода јуначни\,\nПрезре милост царску и свет овај плачни\,\nC њим ко c огњем живим\, што лишће запали\,\nПођоше у муке другови остали.\nАксентије јереј\, верни Христов слуга.\nЗа Христа претрпе безбројно поруга:\nЕвгеније војник и Орест чудесни\nРугаху се смрти\, васкрсења свесни\nМардарије жену и децу остави\,\nТе и њих и себе за навек прослави.\nO јуначко племе\, децо благодати\,\nТакве људе може само Црква дати\,\nТаква срца само Дух Божији ствара\,\nОн што бездне мрачне у пламен претвара!\nМученици славни и нас спомените\,\nМолитвама вашим Цркву укрепите. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЧинити милостињу од онога што човеку треба\, то је права милостиња. Нe грешити онда кад је човек најизложенији грешењу\, то има вредности пред Богом. Када св. Лукија виде своју болесну мајку чудесно исцељену\, она joj предложи\, да своје имање употреби на милостињу беднима. На то joj мајка одговори\, да она не жели да се растаје од имања до смрти своје\, али да пристаје да се њено имање по смрти њеној употреби на цељ\, на какву Лукија хоће. „Прво покриј очи моје земљом“\, рече мајка\, „па онда што ти је угодно чини са имањем.“ Рече joj Лукија: „Није много угодан Богу\, који Њему даје оно што не може собом понети (у гроб) нити што сам не потребује\, но ако хоћеш да учиниш богоугодно дело\, подај My оно што сама потребујеш. По смрти пак ти ништа не потребујеш\, и тада нудиш њему оно што не можеш сама собом да понесеш. Него док си жива и здрава\, подај Христу што имаш; и све што си мени наменила\, почни одмах давати Њему.“ Добра мајка мудре ћерке на ово се сагласи. \nКада мучитељ Пасхасије принуђаваше ову свету девојку на телесни грех\, не хте Лукија ни помишљу сагласити се на то. A када joj мучитељ запрети\, да ће је његови људи насилно оскврнити\, рекавши c подсмехом: „Кад будеш оскврњена\, побећи ће од тебе Дух Свети.“ На то Лукија благодатна одговори: „Никад се тело не може оскврнути без пристанка (саизвољења) ума.“ И пође Лукија света у смрт\, раздавши претходно све своје имање и не оскврнивши своје младо и чисто тело. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам испуњење речи Нојевих над потомством његовим (Постања 9) и то:\n1. како се Јафетити (бела раса) раширише по целом свету\,\n2. како се они уселише у шаторе Симове\, тј. у Цркву\, у духовни шатор Христов\, који се поче од Семита\, Јевреја\,\n3. како племена хамитска осташе до данас у потчињеном положају. \n\n\n\nБеседа\nо Исаку\n\nИ јави му се Господ и рече: Ја сам Бог\nАврама оца Твојега\, не бој се\, ја сам с\nтобом и благословићу те.(Постања 26\, 24) \nОд увек је\, браћо\, тесан пут\, којим праведници ходе. Од увек су они стешњени или од оних који не верују у Бога или од оних који криво верују. Авељ је био стешњен својим братом Каином. Ноје и Лот једним скроз поквареним родом\, а Аврам\, Исак и Јаков незнабошцима. Но Бог не оставља праведника самог на тесном путу. То видимо и код Исака. Ја сам Бог Аврама оца твојега\, не бој се. Ове многозначајне речи Исак је разумео. Тим речима Бог га је и храбрио и опомињао. Хоће рећи: због Аврама и тебе ћу благословити; и као што сам Аврама чувао усред незнабожаца\, тако ћу и тебе; и још: буди ми веран као и Аврам отац твој. И следоваше Исак примеру оца свога и не одступаше од Бога целог живота свог. Беше ратар и сточар као и отац му; беше праведан и кротак\, избегавајући свађу с људима и чинећи добро људима. Видјесмо\, да је Господ с тобом (Постања 26\, 28)\, морадоше му најзад признати мрзитељи и гонитељи његови. И удостоји се Исак\, да се Бог назове Богом његовим; као што се називао Богом Аврамовим\, тако се после називао и Богом Исаковим. \nО Господе дивни у светим Својим\, помени и наша имена уз имена праведника и светитеља Твојих у Царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-muc-evstratije-sv-svestenomuc-gavrilo-sv-nikodim-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenici-evrstratije-i-drugi.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261227
DTEND;VALUE=DATE:20261228
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T213702Z
LAST-MODIFIED:20260207T195839Z
UID:6998-1798329600-1798415999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Тирс\, Левкије\, Филимон\, Аполоније и други с њима
DESCRIPTION:Пролог за 14. децембар\n27. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Тирс\, Левкије и Калиник\n\nСвети Тирс и Левкије беху чесни грађани Кесарије Витинијске\, први крштен а други оглашен хришћанин. Калиник\, пак\, беше жрец идолски. Када цар – Декијев наследник Кумврикије поче нештедице мучити и убијати хришћане\, ступи пред њега неустрашиви Левкије па изобличавајући га\, рече му: „Зашто си сам на своју душу заратио\, о Кумврикије?“ Разјарени судија нареди одмах да га бију и муче\, и најзад мачем посеку. Левкије намучени иђаше на посечење весело као на свадбу. Видећи смрт храброга Левкија\, Тирс блажени распали се ревношћу божанском\, па попут Левкија и он ступи пред судију и изобличи га за злочине и за неверовање у јединог истинитог Бога. И он би бијен и у тамницу бачен. Невидљива рука Божја исцели га од рана\, отвори му врата од тамнице и изведе га. Тирс одмах оде епископу кесаријском Филеју\, да га овај крсти. По крштењу поново би ухваћен и мучен\, но он трпљаше муке подносећи их као у сну\, а не на јави. Силом молитве његове попадаше многи идоли. Видевши ово\, жрец идолски Калиник обрати се у веру Христову. И он и Тирс беху осуђени на смрт. Калиника мачем посекоше\, а Тирса метнуше у дрвени сандук\, да тестером престружу. Но сила Божја не допусти ово\, те тестера не могаше дрво ни запарати. Тада Тирс свети уста из сандука\, помоли се Богу благодарећи му на мукама и предаде мирно дух свој Господу своме. Крајем IV века кесар Флавије построји код Цариграда цркву светом Тирсу\, и у њу положи мошти његове свете. Светитељ се јавио у визији царици Пулхерији и препоручио јој\, да сахрани мошти чердесет мученика до његових моштију. \n\n\n\nСвети мученици Филимон\, Аполоније\, Аријан и други\n\nУ време Диоклецијана неки судија Аријан љуто мучаше хришћане у Мисиру. Па ухвати и Аполонија и припрети му мукама. Овај се уплаши од мука\, па потплати неког познатог музиканта Филимона\, незнабошца\, да би он место њега\, прерушен у његово одело\, принео жртву идолима. Но када Филимон ступи пред идоле\, наједанпут засија светлост хришћанске вере у срцу његовом и он се прекрсти. Потом изађе и поче викати: „Хришћанин сам! слуга Христа Бога живога!“ Чувши ово судија\, насмеја се\, мислећи да се Филимон подсмева хришћанима. Потом Филимон би мучен грозним мукама. Дажд с неба паде на њега и крсти га. Најзад и Филимон и Аполоније беху посечени од Аријана судије. Но тада и Аријан поста хришћанин\, пошто излечи своје слепо око чудесним начином на гробу Филимонову. Осуђен на смрт од цара Диоклецијана\, и погубљен са четири војника\, који такође себе објавише хришћанима. \n\n\n\n\nПознадосте веру\, признадосте Христа\,\nПредадосте тело\, да би душу спасли\,\nЗато вам се име на небеси блиста\nИ у цркви светли\, огњи неугасли.\nМолите се за нас\, бесмртни јунаци\,\nДа c’ одбију од нас греховни облаци\,\nЛевкије блажени и Тирсе витешки\nКалиниче славни\, дични Филимоне\,\nИ остали редом\, бол поднесте тешки\,\nНо сад сте грађани боље васионе\,\nМолите се за нас\, красни светилници\,\nМол’те се за цркву\, Божји мученици.\nПознадосте љубав\, небеску својину\,\nЗемља joj не знаде ни имена правог\,\nВидесте је целу у Божијем Сину\,\nУ знаку pacпeћa и чела крвавог.\nСад сте близу Бога\, и лице My зрите\,\nМолитвама вашим грехе нам покријте. \n\n\n\nРасуђивање\n\nТри су врсте похвалне ревности; ревност o очишћењу себе од греховних жеља и помисли\, ревност према истини вере и ревност према правди Божјој међу људима. Све три ове ревности испуњавале су душу св. Николаја Чудотворца до савршенства. Ревност o очишћењу себе он је показивао кроз цео живот будно стражећи над својим срцем. Ревност према истини вере показао је он нарочито на Првом Васељенском сабору у Никеји\, када је дошао у страшан сукоб c Аријем. Ревност према правди Божјој међу људима показао је он особито у два знаменита случаја\, када је спасао по три невина човека од смртне казне. Једном у његовом одсуству из града Мира златољубиви војвода Евстатије осуди три човека на посечење мачем\, примивши мито за то од неких њихових непријатеља. Извештен o овоме св. Николај у највећој журби дојури у Мир. Осуђеници беху изведени на губилиште. Џелат беше већ дигао мач над невиним људима. У том тренутку Николај ухвати мач\, истрже га из руку џелатових\, и ослободи осуђенике. Потом укори војводу Евстатија\, и приведе га стиду и покајању. Исто тако беху оклеветани код епарха цариградског Евлавија и код цара три царске војводе: Непотијан\, Урс и Ерпилион\, Цар потписа смртну пресуду. Уочи дана погубљења три војводе помолише се Богу говорећи: „Боже Николајев\, избави нас невине од смрти!“ Те ноћи јави се св. Николај на сну цару и епарху\, изобличи их за ту неправду\, и нареди\, да одмах ослободе из тамнице три војводе. Сутрадан цар и епарх испричаше један другом истоветно ноћно виђење\, и одмах ослободише војводе и од смрти и од тамнице. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам богопослушност Авраму и то:\n1. како послуша Аврам Бога\, када му нареди да изађе из земље своје\, и од рода свога и из дома оца свога (Постања 12)\,\n2. како послуша он Бога\, када му нареди да принесе на жртву свога јединца сина. \n\n\n\nБеседа\nо Јакову\n\nВидјех Бога лицем к лицу\, и душа се моја спасе. (Постања 32\, 30) \nБог Аврамов и Исаков би и Бог Јаковљев\, Бог верних\, послушних\, милостивих и кротких. Кротким боговидцем може се назвати Јаков. Јер уистини кротак беше\, и виде Бога\, и говори с Богом\, и виде ангеле Божје\, и лествице од земље до неба. Кротошћу својом победи Лавана\, таста свога\, и Исава\, брата свога; кротошћу унесе мир међу жене своје\, Лију и Рахилу; због кротости би мио и фараону. Кротост Јаковљева праобраз је Христове кротости. Блажени кротки\, рекао је Господ\, јер ће наслиједити земљу (Мат. 5\,5). Ове речи обистиниле су се и на Јакову. Он је наследио земљу отаца својих; његово потомство ослободило се из Мисира\, и наследило је Земљу обећану; а кроз Христа Господа\, свога потомка по телу\, наследио је он сву земљу. То је црква Божја\, која се распрострла по свој земљи. Видех Бога лицем к лицу. Јаков виде Бога у виду човека\, али не као правог човека. И то виђење само је предсказање истински ваплоћеног Бога као човека. И душа се моја спасе. Спасе му се душа од страха и од сваке неправде. Па кад се Јаков спасе видећи само призрак Бога\, кудикамо је лакше нама спасти се\, који знамо Бога као истинског човека\, као Богочовека. \nО Господе кротки\, сило и славо кротких\, као што си спасао Јакова призраком Твојим\, спаси и нас Твојим истинским телом и крвљу. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-tirs-levkije-filimon-apolonije-i-drugi-s-nima/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenici-tirs-i-drugi.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261228
DTEND;VALUE=DATE:20261229
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T214256Z
LAST-MODIFIED:20260207T195851Z
UID:7001-1798416000-1798502399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Елевтерије; преподобни Павле (Материце)
DESCRIPTION:Пролог за 15. децембар\n28. децембар по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Елевтерије\n\nОд добра дрвета и род добар. Овај дивни светитељ имађаше родитеље благородне и великоимените. Рођен би у Риму\, где му отац би царски антипат. Мајка му Антија слушаше Јеванђеље од самог великог апостола Павла\, и од овога апостола би крштена. Оставши рано удова\, она даде сина свога јединца на учење и на службу епископу римском Аникити. Видећи Елевтерија Богом обдарена и просветљена благодаћу Божјом\, епископ га рукоположи у петнаестој години за ђакона\, у осамнаестој за презвитера\, а у двадесетој за епископа. Богодана мудрост надокнађаваше Елевтерију оно што му оскудеваше у годинама. И постављен би овај богоугодник за епископа Илирије са седиштем у Валони (Авлони) Албанској. Добро чуваше стадо своје добри пастир\, и умножаваше га из дана у дан. Адријан\, цар христогонитељ\, посла неког војводу Феликса с војницима\, да ухвати и доведе Елевтерија у Рим. Када јаросни Феликс стиже у Валону и уђе у цркву\, виде и чу светог архијереја Божјег\, наједанпут се промени срце његово\, и он поста хришћанином. Елевтерије га крсти и пође с њим у Рим\, пође весело као да иђаше на пир\, а не на суд и муке. Цар наложи љута истјазања на благородног Елевтерија: шибање\, печење на железном кревету\, кување у смоли\, горење у пећи огњеној. Но силом Божјом Елевтерије би избављен од свих ових смртоносних истјазања. Видећи ово све Корив\, епарх римски\, изјави и сам\, да је хришћанин. Корив би мучен\, па посечен. Исто тако и Феликс блажени. Најзад одсекоше џелати царски и чесну главу светог Елевтерија. Када мајка дође над мртво тело сина свога\, Антија света\, и она би посечена. Њихова тела пренета у Валону\, где свети Елевтерије и до данас прославља име Христово многим чудесима. Пострада у време Адријана\, 120. године. \n\n\n\nСвети Стефан\, исповедник сурожски\n\nРодом од Кападокије. Васпитан у Цариграду код патријарха светог Германа. Удаљио се у самоћу и живео скривен од света. Ангел га објави светом Герману и заповеди му\, да Стефана постави за епископа граду Сурожу (садашњи Судак на Криму). Патријарх тако и учини. Ревносни Стефан обрати многе у хришћанство. Љуто страдао под царем Лавом Исаврјанином за иконе. Прорекао цару скору погибао. По злој смрти овога злог цара Стефан би враћен на своју епархију\, где пасе стадо своје богоугодно и сконча мирно\, крајем VIII века. \n\n\n\nПреподобни Павле у Латри\n\nРодом од Пергама; подвизавао се на гори званој Латра у Малој Азији. Прослављен подвизима и чудесима многим. У старости упокојио се мирно и преселио ка Господу 950. године. \n\n\n\n\nЛав Јерменин нуди Теофану\,\nНуди блага колико му драго\,\nСамо име своје да потпише\nHa злом списку иконобораца.\nИз тамнице Теофан му пише:\n– He могу ти\, царе угодити.\nНити Богу прав и теби бити.\nДок млад бејах и угодан свету\nЈа имадох безмерно богатство\,\nСве оставих\, Богу се управих\,\nСве раздадох\, у пустињу падох.\nУ пустињи још немадох глади.\nБог ме собом и храни и слади.\nШта ми нудиш у мојој старости?\nПрах што презрех у раној младости!\nНишта\, царе\, не можеш ми дати\nШто стоструко Господ ми не даје\,\nОсим мука које чекам давно\,\nМуке ћe ме оделит од света\nA сјединит c премилим Господом.\nШто ратујеш\, царе на иконе?\nHe би л’ и сам Христос ко икона.\nКо икона Вечне Ипостаси.\nКо икона Тројичне свемоћи.\nКо икона Бога скривенога.\nСкривенога и Недоступнога.\nОн ћe судит и теби и мени.\nЦаруј\, царе\, но надај се смени\,\nСвет пролази\, Бог једини стоји.\nKo je c Богом\, света се не боји. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНико\, па ни сам Господ Бог\, не поучава радо гордељивога. Нико не мари да даје поуке ономе ко виче да он зна све. Кроткима се откривају тајне\, вели мудри Сирах (3\, 19). А Давид опет говори да Бог наставља кротки истини\, учи кротке путу своме (Пс. 24\, 9). Гордељив је онај ко хоће свакога да учи а сам се не да ни од кога поучити; а кротак је онај ко не жели никога да учи а жели непрестано да буде ма од кога поучен. Празан клас са издигнутом главом изнад све њиве\, и пун клас са главом обореном! О гордељиви човече\, кад би некако ангел хранитељ твој скинуо завесу с твојих очију и показао ти бескрајну пучину свега онога што ти не знаш\, ти би клекнуо пред сваким човеком пред којим си се гордио и кога си подништавао и узвикнуо плачевно: опрости\, опрости! ја ништа не знам! Смерном и побожном често се открива и кад ће умрета\, а гордога смрт сналази изненадно. \nСв. Григорије Двојеслов прича о неком епископу Карпу\, који сваки дан служаше литургију\, како му се једном јави неко из онога света и рече: „Продужи чинити то што чиниш\, и служећи мени\, нека ти не сустану ноге\, и не ослабе руке. А у дан Успенија Богородице доћи ћеш к мени\, и ја ћу ти дати плату у царству мом небесном\, заједно са свима онима\, за које си се на службама молио.“ После године дана на дан Успенија епископ Карп одслужи службу Божју\, опрости се са својим свештеницима\, и предаде дух свој Богу. И лице се његово засветли као сунце. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса пред Пилатом и то:\n1. како га туже Јевреји пред Пилатом\, а Он не одговара ништа\,\n2. како ни Пилату ништа не одговара на питања\,\n3. како је Господ речит кад треба бранити људе од ђавола\, од греха\, од болести\, смрти\, а ћутљив кад се тражи да се Он\, бранитељ људи\, брани од људи. \n\n\n\nБеседа\nопет о другом доласку Христовом\n\nИ сабраће се Пред њим сви народи. (Мат. 25\, 32) \nСви ће се народи сабрати пред Господом Исусом кад се јави у слави Својој\, окружен светим ангелима\, седећи на престолу као Судија свих живих и мртвих. Сви народи сабраће се\, сви без изузетка. Не само Јевреји који га намучише\, и не само Хришћани који Га прославише\, него и незнабошци који Га не познаше и не признаше. Јер ако се Он не јави свима народима\, Он свакоме посла некога или даде нешто ради познања воље Божје и ради спасења. Зато ће се сви народи морати јавити пред Њега на суд. \nО како страховит и величанствен призор\, кад се сви народи и сва племена земаљска\, која су била и која јесу\, саберу пред Господом\, светлијим од много сунаца! Каква радост светим мученицима и исповедницима кад виде како у тој безбројној маси народа нема ниједнога језика више да одрекне божанство Господу Исусу! Но никоме неће вредети\, да у том часу и на том месту призна и исповеди божанство великога Господа нашег\, ако га је на земљи одрицао. Ту и тад се обрачун врши а не стиче и не расипа. Ко с чим изађе пред Господа\, с тим ће бити или осуђен или оправдан. \nСада је време признати божанство Господу Исусу\, сада када га многи одричу\, и када је оно под сумњом код многих. Они који воле Господа и имају поверења у све Његове речи\, лако ће то признати. Јер кад Он то каже\, шта имају да се муче\, и сумњају и премишљају они који Га љубе! \nГосподе Исусе Христе Боже наш\, помилуј нас! Теби слава и хвала сада и вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-elevterije-prepodobni-pavle/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-elevterije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261229
DTEND;VALUE=DATE:20261230
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T214535Z
LAST-MODIFIED:20260207T195922Z
UID:7004-1798502400-1798588799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Агеј; света Теофанија царица
DESCRIPTION:Пролог за 16. децембар\n29. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Агеј\n\nРођен у Вавилону за време робовања Израиљева. Из племена Левијева. Пророковао на 470. година пре Христа. Посетио Јерусалим као младић. Подстицао Зоровавеља и Исуса свештеника\, да обнове храм Господњи у Јерусалиму проричући томе храму већу славу него бившем храму Соломонову. „Слава ће дома овога последњег бити већа него онога првога\, вели Господ над војскама“ (Агеј 2\, 9). Јер ће се у томе новом храму јавити Господ Спаситељ. Доживео да види један део храма сазидан од Зоровавеља. У старости умро и приложио се прецима својим. \n\n\n\nСвети Никола Хрисоверг\, патријарх Цариградски\n\nУправљао црквом од 980. до 995. године. Он је рукоположио за презвитера великог Симеона Новог Богослова онда када овај духовни великан би изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. За његово време десило се на Кареји чудесно јављење архангела Гаврила\, који је том приликом научио монахе\, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест\, написавши ту песму на плочи у цркви једне келије\, која се од тада назива келија „Достојно“ (в. 13. јули). Знаменит и велики јерарх; упокојио се мирно и прешао у Царство Божје. \n\n\n\nСвета Теофанија\, царица\n\nОд знаменитих родитеља\, Константина и Ане\, који беху сродници неколиких царева. Беху њени родитељи дуго бездетни и мољаху се Пресветој Богородици\, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку\, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог детињства\, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте\, ступи у брак са Лавом\, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпе велике беде. По некаквој клевети\, као да Лав носи у чизми нож\, да у згодној прилици убије свога оца\, лаковерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове две невине душе три године. Једном\, о празнику светог пророка Илије\, беше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове речи: „Авај\, авај\, господине Лаве!“ И повтори те речи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења\, и сви замолише цара\, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав\, названи Мудрим. Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што\, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе\, постећи и молећи се и делећи многу милостињу\, и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна реч\, ни сувишна реч\, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње\, и с њима се опрости\, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтеде подићи храм у њено име на гробу њеном\, но како патријарх приговори томе\, подиже он храм „Свим Светим“\, говорећи да ако се Теофанија посветила\, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих Светих у недељу по Светој Тројици. \n\n\n\n\nC престола царског боље се види\nСујета света\, хитра сујета\,\nИ царски престо нештедно бију\nТаласи бурни овога света.\nТеофанија јасно прегледа\nПучину луду света овога\,\nПа срце своје\, срце немирно.\nУкотви тврдо уз живог Бога.\nЦареви земни зар су цареви?\nСтражари многи на брзој смени!\nСмрт стоји\, броји\, и смену врши\nЦареви земни\, пролазне сени!\nТеофанија\, ко мудре деве\,\nСветилник срца духом зажеже\,\nОсветли стазу светлошћу дивном\,\nГреховне јаме срећно избеже.\nБлажена сада у царству вечном\nМеђу звездама ко звезда сија\,\nТамо где нема муке ни смене\,\nЦарује сада Теофанија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВелики су труд улагали светитељи\, да сузбију у себи гордост и самочиност\, и да се привикну на потпуну послушност и преданост\, било својим претпостављеним\, док су их имали\, било самоме Богу. Манастир Св. Саве Освештаног одликовао се особитом дисциплином\, редом и безропотном послушношћу\, Када св. Јован Дамаскин ступи у тај манастир\, нико од знаменитих духовника не усуди се\, да тако прослављеног великаша и писца узме као свога послушника. Тада га игуман предаде једном простом но строгом старцу. Старац нареди Јовану\, да ништа не сме чинити без његовог знања и одобрења. Догоди се међутим да умре један калуђер\, који у том истом манастиру имаше рођеног брата. Овај брат беше у неисказаној тузи за умрлим братом својим. Ради утехе неутешном брату написа Јован посмртне стихире умрлом\, познате песме на опелу\, које црква и дан-данас држи. Саставивши их\, Јован их поче певати. Када његов старац чу појање\, разгневи се веома\, и одгна Јована од себе. Чувши за ово Јованово изгнање\, братија се нека усудише те одоше старцу и почеше га молити да опрости Јовану и прими га натраг. Но старац оста непоколебљив. Јован горко плакаше и ридаше\, што преступи заповест свога старца. Још једном братија молише старца за Јована\, да му одреди неку епитимију\, па после да му опрости. Тада старац наложи овакву епитимију ученику своме: да све нужнике по свим келијама у целом манастиру рукама својим очисти и опере\, ако жели опроштај. Ожалошћена братија саопштише ово Јовану мислећи да ћe Јован пре напустити манастир\, него што ћe ово учинити. Но кад Јован чу поруку старца\, обрадова се веома\, и c радошћу изврши заповест старчеву. Видећи ово старац расплака се\, загрли Јована\, и кроз плач рече: „О каквог ја страдалца у Христу родих! O како је овај човек истинити син свете послушности!“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам великодушност Аврамову и то:\n1. како Аврам не хте да се свађа c Лотом због свађе њихових чобана него предложи деобу\,\n2. како при деоби он остави Лоту да бира\, било на лево\, било на десно\,\n3. како Аврам победивши цара содомског\, одби понуђено благо и не хте узети ни конца ни каиша. \n\n\n\nБеседа\nо Мојсеју\n\nА Мојсеј (бјеше) човјек кротак врло мимо све људе на земљи. (IV Мојсеј 12\, 3) \nМуж избрани\, чудотворац велики\, праобраз Господа Исуса Христа у чудотворству\, победилац у Мисиру\, победилац у пустињи\, вођ народа – како да се не погорди! Но да се погордио\, Мојсеј не би био све оно што је био. Горде се они\, који мисле\, да они своје дело делају у овоме свету а не Божје\, и који мисле\, да својом силом делају а не Божјом. А велики Мојсеј знао је да је он делатељ Божјег дела\, и да је сила\, којом је деловао\, била сила Божја а не његова. Зато се није погордио ни страшним чудесима\, које учини\, ни великим победама\, које задоби\, ни мудрим законима\, које даде народу. Сила је моја и песма је моја Господ\, рече Мојсеј (II Мојс. 15\,2). Од целога збора Израиљева у пустињи нико није осећао толику своју сопствену немоћ као овај највећи у том збору. У сваком послу\, на сваком месту\, и у сваком тренутку он је очекивао помоћ само од Бога. Шта ћу чинити? питао је он Бога с вапијањем\, и непрестано ослушкивао одговор Божји и силу Божју. Кротак – мимо све људе на земљи. Јер сви други држали су нешто на себе\, уздали се нешто у себе\, а он – ништа. Он је био сав упијен у Бога\, сав скрушен пред Богом. Је ли требало народ хранити и појити\, он се обраћао Богу; или је требало с непријатељима борити се\, он је дизао руке к небу; или је требало буну у народу утишавати\, он је вапијао Богу. Кротки\, прекротки Мојсеј! И Бог награди слугу Свог верног славом великом. И удостоји га Бог да се јави на Тавору са Илијом поред Господа Спаситеља. \nО Господе\, Боже кротких\, Пастиру добрих\, учини и нас кротким\, слично Мојсеју и апостолима. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-agej-sveta-teofanija-carica/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prorok-agej.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261230
DTEND;VALUE=DATE:20261231
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T214810Z
LAST-MODIFIED:20260207T195933Z
UID:7007-1798588800-1798675199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Данило; свети преподобномуч. ђакон Авакум и игуман Пајсије
DESCRIPTION:Пролог за 17. децембар\n30. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Данил и три отрока: Ананије\, Азарије и Мисаил\n\nСва четворица беху од царског племена Јудина. Када Навуходоносор (или Невукаднезар) разори и оплени Јерусалим\, тада и Данил\, као дечак\, беше одведен у ропство заједно с јудејским царем Јоакимом и мноштвом других Израиљаца. Опис његова живота\, страдања и пророчанства може се наћи исцрпно у књизи његовој. Сав предан Богу\, свети Данил од ране младости добио је од Бога дар велике видовитости. Његова слава међу Јудејима у Вавилону почела је онда када је он изобличио два похотљива и неправедна старца\, судије јудејске\, и спасао целомудрену Сосану (Сузану) од неправедне смрти. А његова слава међу Вавилонцима почела је од онога дана када је он погодио и протумачио сан цару Навуходоносору. За то га цар учини кнезом на свом двору. Кад цар направи златног идола у пољу Деиру\, три отрока не хтеше се поклонити идолу\, због чега бише бачени у пећ огњену. Но ангел се Божји јави у пећи прохлади огањ\, тако да отроци шетаху по пећи\, неповређени од огња\, и појаху: „Благословен јеси Господе отаца наших“. И виде цар то чудо и беше ужаснут. Па изведе цар отроке из пећи и обасу их великим почастима. У време цара Валтазара\, када цар једном на пиру јеђаше и пијаше са гостима својим из освећених судова\, узетих из храма Јерусалимскога\, невидљива рука написа на дувару три речи: мани\, текел\, фарес. Те речи нико не могаше протумачити осим Данила. Те ноћи цар Валтазар би убијен\, Два пута Данил би бачен у јаму лавовску због вере у једнога живога Бога. И оба пута Господ га спасе и оста у животу. Виде Данил Бога на престолу са ангелским силама\, виђао ангеле\, проницао у будућност појединих људи\, царства и васцелог рода људског\, прорекао време доласка Спаситеља на земљу. Према светом Кирилу Александријском Данил и три отрока доживеше у Вавилону дубоку старост и бише мачем посечени због вере праве. Када Ананија посекоше\, Азарије простре одећу своју и прихвати главу његову; по том Азаријину главу прихвати Мисаил\, а Мисаилову Данил. Ангел Божји пренесе тела њихова у Јудеју на гору Гевалску и положи под камен. По предању\, ова четири Божја угодника усташе у време смрти Господа Христа и јавише се многим па опет заснуше. Данил се рачуна међу четири велика пророка (Исаија\, Јеремија\, Језекил и Данил). Живео и пророковао на пола хиљаде година пре Христа. \n\n\n\nПреподобни Данил (Донале)\n\nВеликаш и гувернер острва Ниверте\, код Кадикса у Шпанији. Познавши сву сујету овога света\, напусти и славу и богатство\, па дође у Рим\, где се замонаши. Потом оде у Цариград\, где је разговарао с царевима\, Константином и Романом Порфирородним\, па се онда упути у Јерусалим. У Јерусалиму прими велику схиму од патријарха Христодула\, који му даде име Стефан. Кињен од Сарацена\, који га примораваху да обрије браду\, он се удаљи у Мисир\, где за име Исусово претрпе многе муке и смрт. Пресели се у Царство Христово крајем X века. \n\n\n\nПреподобни новомученици: Пајсије и Авакум\n\nПајсије беше игуман ман. Трнаве код Чачка\, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац\, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године. Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је певао. Кад га је мајка с плачем молила\, да се потурчи\, да би сачувао свој живот\, одговори јој овај дивни Христов војник: „Мајко моја на мл’јеку ти хвала Ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов\, радује се смрти…“ \n\n\n\n\nMajко мојa на мл’јеку ти хвала\nАл’ не хвала на твоме савјету:\nСрб је Христов\, радује се смрти.\nКо се боји Бога истинога\,\nНe боји се људи ни демона.\nВерне слуге Господ награђује\nИ од сваке злобе ограђује\nДанил свети међу лавовима\nНеповређен оста од зверова:\nТри отрока у пећи огњеној\nЖиви бише\, живи остануше\,\nУсред огња Бога прославише\nСа ангелом\, Божјим послаником.\nKao Ноје у свету злобноме\,\nКо Лот свети у Содому бесном\,\nИ ко Јосиф у Мисиру гнилом\,\nТако Данил посред Вавилона\nОста веран и оста праведан\nСа три своја пријатеља млада:\nАнанијем и са Азаријем\nИ са младим верним Мисаилом.\nМуке бише\, муке и минуше\,\nМучени се славно прославише\nУ бесмртном Царству Христовоме. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПостом се задобија чистота телесна на првом месту\, a кроз чистоту телесну и чистота духовна. Уздржљивост у храни\, према речима сина благодати\, св. Јефрема Сирина\, значи „не желети и не искати многих јела\, слатких и скупих; не јести ништа ван одређеног времена; не предавати се духу чревоугодија; не раздражавати глад у себи гледањем на добра јела; и не желети час једног час другог јела.“ Велика је заблуда\, да уздржљивост у јелу и посна храна шкоде здрављу телесном. Позната је ствар\, да су испосници најдуже живели и најмање боловали. Пример за то пружа нам и св. пророк Данил са три отрока у Вавилону. Када цар нареди евнуху своме\, да ове младиће храни јелима са царске трпезе и да их поји добрим вином\, рече Данил евнуху\, да они не желе узимати царску храну и пиће\, него само храну биљну. (Јер Данил не хтеде да једе јела\, попрскана крвљу од идолских жртава.) A евнух се побоја\, да младићи не ослабе од посне хране\, и исказа своју бојазан Данилу. Тада му пророк предложи\, да учини једну пробу и да се увери\, да их посна храна неће ослабити; наиме\, да остале младиће на царском двору хране јелима царске трпезе a њих четворицу да хране само семенима биљним у току десет дана\, па онда нека учини сравњење. Евнух послуша Данила\, и учини по његовом предлогу. После десет дана беху лица у четворице младића испосника светлија a тела њихова јача него ли у младића вавилонских\, који јеђаху и пијаху од царске трпезе. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам гостољубље и милосрђе Аврамово (Постања 18) и то:\n1. како Аврам виде три човека (ангела) где иду\, па им истрча у сусрет\, сврати их к себи и угости их\,\n2. како он мољаше Бога да поштеди Содом због праведника\, који могу бити у томе граду. \n\n\n\nБеседа\nо Исусу Навину\n\nНе одступај (од заповијести) ни на десно ни на лијево… Не бој се и не\nстраши се\, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш. (Ис. Нав. 1\, 7\, 9) \nИсус Навин је у свему до краја послушао Господа не одступајући ни десно ни лево од заповести Господњих. Великим ужасима и страхотама бивао је он окружен водећи народ кроз земљу непознату и кроз густе редове непријатеља\, но он се није ни убојао ни устрашио. Он је сматрао себе оруђем Божјим\, и ратове своје ратовима Божјим. Као што веран војник слуша заповести војводе свога\, тако је он ослушкивао и слушао вољу Бога живога. Себи није приписивао никакво добро\, никакву силу\, никакву заслугу\, но све Богу\, и само Богу. У своју војску и у своје оружје и у своју мудрост није се поуздавао ни најмање\, но у Бога\, и само у Бога свесилнога и свемудрога. Видите\, браћо\, с каквим људима Бог ходи. О кад би хришћански владари и војводе видели ово и научили се од Исуса слуге Божјег\, како се служи Богу! О кад би сви они једном разумели\, да се најбоље служи народу\, кад се служи Богу\, и да се не може служити народу а да се не служи Богу! Господ Бог је испунио обећање Своје и био је са Исусом Навином до краја рада и живота његова. А да је Господ био с њим\, то показују чудеса велика и страшна\, која Господ показа кроз овога верног слугу Свога. Бог раздвоји Јордан\, те народ без моста пређе по суху; Бог учини те падоше зидови јерусалимски на глас трубе; Бог отвори очи Исусу да види великог Архангела с мачем у руци; Бог предаде силне непријатеље у руке Израиљаца; Бог заустави сунце над Гаваоном и месец над долином Елонском. Ваистину\, никад и нигде Бог не остави слугу Свог Исуса\, јер и Исус не остави неиспуњену ниједну заповест Божју. Сведок живога Бога\, и праобраз Светитеља света\, када беше стар и временит\, поучи народ свој\, као што Њега Бог у почетку поучи: не одступајте ни на десно ни на лијево него се држите Господа Бога својега (гл. 23). \nО Господе Исусе\, Сине Божји\, који си предивна чудеса показао кроз Исуса Навина\, верног слугу Твога\, укрепи нас и охрабри нас\, да не одступимо од Тебе ни на десно ни на лево\, ради славе Твоје и спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-danilo-sveti-prepodobnomuc-djakon-avakum-i-iguman-pajsije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prorok-danil.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261231
DTEND;VALUE=DATE:20270101
DTSTAMP:20260420T224157
CREATED:20241211T220803Z
LAST-MODIFIED:20260207T195945Z
UID:7010-1798675200-1798761599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Севастијан; свети Модест и други с њим
DESCRIPTION:Пролог за 18. децембар\n31. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Севастијан и други с њим\n\nОвај славни мученик Христов роди се у Италији и би васпитан у граду Милану. У младости још преда се служби војничкој\, и као научен\, изгледан и храбар омили цару Диоклецијану\, који га постави за началника своје дворске гарде. У тајности исповедаше веру хришћанску и мољаше се Богу живоме. Као муж чесан\, правичан и милостив беше Севастијан омиљен веома од војника својих. Где год могаше\, он спасаваше хришћане од муке и смрти\, а где то не могаше\, он их храбраше\, да неодступно гину за Христа Бога живога. Два брата Марка и Маркелина\, који беху у тамници због Христа и већ на ивици да се одрекну Христа и поклоне идолима\, Севастијан утврди у вери и охрабри за мучеништво. Када им говораше да се не боје смрти за Христа\, лице његово просветли се и сви видеше лице његово светло као лице ангела Божјег. Своје речи потврди Севастијан у чудесима: исцели од немила Зоу\, жену тамничара Никострата\, нему шест година\, и приведе крштењу и њу и сав дом Никостратов; исцели и два болесна сина Клавдија војводе\, и приведе крштењу Клавдија и дом његов; исцели од једанаестогодишње подагре и ногобоље Транквилина\, оца Маркова и Маркелинова\, и приведе га крштењу\, заједно са целим домом његовим; исцели од исте болести и епарха римског Хроматија\, и приведе крштењу њега и сина његовог Тивуртија. Од њих прво пострада света Зоа\, коју ухватише на гробу апостола Петра где се Богу мољаше. После мучења бацише је у реку Тибар. Тада Тивуртија ухватише\, и судија постави пред њега жар говорећи му\, да избере живот или смрт\, то јест или да баци тамјан и покади идолима\, или да сам стане бос на жар. Свети Тивуртије прекрсти се и стаде босоног на жар\, и оста неповређен. Потом би посечен мачем; Никострат би убијен мотком; Транквилијан потопљен у воду; Марко и Маркелин мучени и копљима избодени. Тада Севастијан би изведен пред цара Диоклецијана. Цар га укори за издајство\, но он рече: „Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског“. Цар нареди да га голог стрелама стрељају. Војници га дотле стрељаху\, докле све тело мучениково не би покривено стрелама\, те се више и не виђаше од стрела. И када сви мишљаху да је мртав\, он се јави жив и потпуно здрав. Тада га незнабошци моткама убише. Пострада славно за Христа Господа свога и пресели се у Царство небеско 287. године у време Диоклецијана цара\, и Гаја\, епископа римског. \n\n\n\nСвети Флор\, епископ Амински\n\nЖивео у време цара Јустина II и Маврикија (565-602). Беше од племића и племић. Остави метеж и сујету света и повуче се у манастир на подвиг ради спасења душе. Потом изабран за епископа града Аминса у области Кападокијској. И као подвижник и као јерарх угодио Богу и преселио се мирно у Царство Божје. \n\n\n\nСвети Модест\, патријарх Јерусалимски\n\nКада му родитељи умреше\, њему беше само пет месеци. Но Божјим Промислом би васпитан у духу хришћанском. Када одрасте\, би продан као роб неком незнабошцу у Мисир. Но он успе\, те обрати свога господара у веру Христову. Господар му дарова слободу. Он се повуче на гору Синајску\, где се подвизавао до педесет девете године своје. Тада би изабран за патријарха јерусалимског. Пасао стадо Христово као прави пастир и упокојио се мирно 633. године у деведесет седмој години свога живота. \n\n\n\n\nСевастијан свети стрелама покривен\,\nУ кострет од стрела тело му одето\,\nПод стрелама душа ничим нетакнута\,\nK небесима срце молитвом узнето.\nСевастијан муке за Христа трпљаше\,\nШта су царства силна\, шта богатства многа\,\nПрема овој части\, према овом блеску –\nПод стрелама бити због живога Бога?\nСевастијан дивни то је и желео:\nЗа распетог Спаса и сам распет бити\,\nМукама и крвљу истину потврдит\,\nПред небом и земљом веру сведочити.\nСвевидећи Господ што све ствари гледа\nСве му капље крви измери\, изброја\,\nИ у царству вечном награду му даде\,\nОбасу га благом без мере\, без броја.\nМучениче славни\, што за Христа страда\,\nИ страдањем својим што Цркву увећа\,\nПомоли се Богу за Цркву на земљи\,\nДа све бива лепша\, да све бива већа. \n\n\n\nРасуђивање\n\nУ овоме животу човеку се ставља на избор: или царство земаљско или царство небеско. Бог не чини никакав притисак на тај избор\, но свак се одлучује слободно. Када браћа Марко и Маркелин беху осуђени на смрт\, остави им пагански судија месец дана за размишљање\, да или се одрекну Христа и његовог царства\, или да буду погубљени. Тада дођоше у тамницу њихови сродници са једним саветом\, a св. Севастијан са другим. Сродници плакаху и мољаху их\, да учине судији по вољи и поштеде своју младост. Плачни отац показиваше им своју седу косу и болест своју; мајка их заклињаше храном својих груди\, којом их је исхранила; деца њихова плакаху око њих. Сви они у суштини предлагаху им\, да се одрекну царства небеског ради царства земаљског. A Севастијан свети саветоваше им супротно томе\, говорећи: „О храбри војини Христови\, зар због ласкања својих сродника хоћете да изгубите венац вечни …Зар хоћете због женских суза да упустите победну заставу?… Овај живот је пролазан\, и толико непостојан и неверан\, да ни своје љубитеље никада не може очувати. Шта вреди живот овај\, ма неко и сто година поживео? Када приспе последњи дан\, не изгледају ли све прошле године и све земаљске насладе као да никад нису ни биле? Заиста неразумно је бојати се изгубити овај скоропролазни живот\, када ћe ce примити онај вечни\, у коме наслада\, богатства и весеље тако почињу да се никада не сврше и остају бесконачни ва век века. Сетите се речи Господњих: непријатељи су човеку његови домашњи (Мат. 10\, 36). Нису вам пријатељи ови\, који вас од Бога растављају.“ \nОвим и многим другим речима преовлада св. Севастијан\, и мученици свети заволеше више царство небесно него царство земаљско\, и радосно пођоше у смрт за Христа. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам целомудреност Јосифову (Пост. 39) и то:\n1. како похотљива жена Пентефријева повуче Јосифа на грех\,\n2. како је Јосиф одби из страха Божјега и из поштовања господара свога\,\n3. како га жена ухвати за хаљину\, но он остави хаљину и побеже наг c душом својом светом. \n\n\n\nБеседа\nо Рути\n\nТвој је народ мој народ\, твој је Бог мој Бог…\nсмрт ће ме само раставити од тебе. (Рут. 1\, 16-17) \nОве су речи дивне и кад их каже син оцу\, и ћерка мајци и жена мужу. Но оне су трипут дивније\, кад их снаха каже свекрви својој. А ове речи рекла је блажена Рута Ноемини\, ожалошћеној свекрви својој. Када умреше два Ноеминина сина у земљи Моавској\, где живљаху као дошљаци\, старица мајка умисли вратити се у Витлејем\, постојбину своју\, и тамо кости своје оставити. Па\, саветоваше Ноемина\, племенита у болу своме – саветоваше младим снахама својим\, да остану у земљи својој и да се преудају. Орфа остаде а Рута рече: смрт ће ме само раставити од тебе. Ево прекрасног примера\, како свекрва може нежно волети снахе своје\, и опет како снаха може бити свим срцем одана свекрви својој. Но у Витлејему требаше неко да храни ове две душе. Ко ће их хранити? Бог и вредне руке Рутине. Да идем у поље да пабирчим класје\, рече снаха свекрви. Иди\, кћери моја\, одговори Ноемина. У туђој њиви\, за туђим жетеоцима\, требало је пабирчити класје. То није само труд\, него и стид. Но Рута прими на себе и труд и стид из љубави према старој свекрви својој. Виде Бог Свевидећи ове две слатке душе и зарадова се. Зарадова се Творац њихов и награди их и прослави\, како само Он зна наградити и прославити оне\, који се Њега боје. И удеси Бог Промислом Својим да Рута изађе на њиву богатога Воза\, да сабира класје. А Воз виде Руту и запроси је у Ноемине. Из тога брака роди се Овид\, отац Јесејев и ђед Давида цара. \nБеше се\, дакле\, Рута унизила до просјакиње а Бог је учини родоначалницом цара великог\, од кога произађоше цареви многи\, па најзад и сам Цар над царевима\, Господ наш Исус Христос. \nО Господе Свевидећи\, Господе благи\, како си диван у промишљању Твоме о праведним и милостивим. Управи и нас и смилуј се на нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-sevastijan-sveti-modest-i-drugi-s-nim/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenik-sevastijan.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR