BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261005
DTEND;VALUE=DATE:20261006
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251002T071805Z
LAST-MODIFIED:20260207T192326Z
UID:8204-1791158400-1791244799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Фока; свети пророк Јона
DESCRIPTION:Пролог за 22. септембар\n5. октобар по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Фока\, епископ Синопски\n\nОд младости подвизавао се у свим хришћанским добродетељима. Као епископ у своме месту рођења\, у граду Синопу\, на обали Црнога Мора\, примером и речима божанским утврдио правоверне у вери\, и обратио у веру праву многе идолопоклонике. Окамењени незнабошци беху испуњени гневом на Фоку светога. И Господ предочи Фоки мученичку кончину кроз једну визију. На име: виде Фока голуба светла како слети с неба носећи у устима својим красан венац од цвећа\, и како спусти венац на главу његову. И чу Фока глас од голуба: „чаша твоја напуни се\, и треба да је испијеш!“ Из те визије сазнаде угодник Божји\, да му треба ускоро за Христа пострадати. И не устраши се\, него с благодарношћу Богу припремаше се за муке. Ускоро после тога неки кнез Африкан узе Фоку на истјазање\, наложи на њега љуте муке; све му тело испребија и израњави\, па после тамновања баци га у кључалу воду\, у којој овај храбри Христов војник сконча земни живот и пресели се у радост Господа свога. Пострада у време цара Трајана. \n\n\n\nСвети пророк Јона\n\nЖивео на преко 800 година пре Христа. У његовом животопису вели се\, да је он био син оне удовице у Сарепти Сидонској\, кога пророк Илија васкрсе из мртвих. Својим тридневним пребивањем у утроби кита св. Јона предображавао је тридневно пребивање Христа у гробу\, а његово спасење из утробе кита – васкрсење Господа из мртвих. Остало све о овом дивном пророку треба прочитати у књизи пророка Јоне. \n\n\n\nСвети мученик Фока Баштован\n\nЗемљак свештеномученика Фоке. У Синопу близу Црнога Мора имао Фока башту\, коју је сам обрађивао. Плодовима своје баште он је гостио све мимопролазнике не пропуштајући да им и душу угости словом Божјим. Но чу за њега кнез мучитељ хришћана и посла војнике да га убију. Фока угости војнике тако срдачно\, да се они устезаху да га убију. Но по његовој молби они извршише заповест и одсекоше му главу. На томе месту\, а на његовим чудотворним моштима ускоро је подигнут храм његовог имена. Светог Фоку нарочито морнари поштују\, и призивају у помоћ сви путници на мору. Пострада 320. год. \n\n\n\nПреподобни Козма Зографски\n\nПореклом од племићске фамилије бугарске. Кад су га родитељи хтели оженити\, побегне у Св. Гору. Отшелник и чудотворац. Подвизавао се у пештери близу ман. Зографа. У више махова јавила му се св. Богородица. Највећи Зографски подвижник и чудотворац. Страшна келија\, у којој се Козма ћутке подвизавао и борио с демонима\, постоји и данас северозападно од манастира Зографа. Видовито гледао духом и описивао догађаје у даљини времена и простора. Скончао у старости\, 22. сеп. 1323. год. и после многотрудног живота преселио се у радост Господа свога. \n\n\n\nСвети Петар Милостиви\n\nУгодник Божји из VI века. \n\n\n\nСвети Јона презвитер\n\nОтац св. Теофана\, писца канона и св. Теодора Начертаног. Чудотворац. Скончао у ман. Св. Саве Освештаног у IX столећу. \n\n\n\n\nНинива\, Нинива\, сва од греха јечи\,\nПа Бог шаље Јону\, да Ниниву лечи.\nНеће Јона\, неће\, но од Бога бега!\nО куда ћеш\, Јона\, утећ’ од Вишњега?\nСпава Јона\, спава\, а бура се диже\,\nБог лагано ходи\, ал’ у време стиже.\nУ таласе бачен\, прогутан од кита\n– Од кога сам бег’о? Јона себе пита.\nБег’о сам од ког се утећи не може!\nБог накара Јону\, па опет избави\nИ Промислом Својим за навек прослави.\nНа Ниниву Јона не хте ли да вичеш?\nКазном ћеш бесмртног Христа да проричеш.\nРечима ли не хте? Тада мораш делом\nДа проричеш Христа – смрт и васкрс телом!\nДело твоје\, Јона\, никад не увену\,\nИ Христос те Господ људима спомену;\nКроз тебе се откри милост Бога жива\,\nЊоме ти се спасе\, и спасе Нинива.\nКроз тебе се откри сила покајања\,\nСила покајања и Божјег праштања.\nТи зажали тикву\, Бог зажали људе\,\nО покај нас\, Боже\, и спаси осуде! \n\n\n\nРасуђивање\n\nКад човек јасно осети милост Божју према себи\, тргне се као иза тупог и нечувственог сна\, и застиди се своје дуговремене слепоће према непрекидној милосрдности Божјој. У време цара Јустинијана главни царски скупљач пореза за Африку беше неки Петар\, човек врло богат но врло тврд и немилостив. Једном се просјаци међу собом вајкаху\, како ниједан од њих никад не доби милостињу од Петра. Тада се опклади један од просјака\, да ће он успети да испроси неку милостињу од Петра. И оде\, и дотле неуклоно мољаше тврдицу за милостињу\, док га овај у јарости не удари једним хлебом\, пошто немаше ништа друго при руци. Радостан он узе хлеб и побеже. Одмах за тим разболе се Петар изненадно и тешко\, и имаде овакву визију: виде себе истјазавана од демона у другом свету. На једну страну теразија демони трпаху грехе Петрове\, тако да та страна сасвим претеже; док на другој страни стајаху ангели\, жалосни што немају ниједног доброг дела у животу Петровом\, да ставе на другу\, празну страну теразија. Један од ангела рече: ваистину немамо шта да ставимо осим једнога хлеба\, којим је прекјуче ударио неког просјака. Тада брзо ставише ангели један хлеб на празну страну теразија\, и тај један хлеб претеже другу страну теразија са свима гресима Петровим. – Када се визија сврши\, рече Петар сам себи: заиста\, ово није привиђење него жива истина\, јер видех све грехе своје од младости своје. Па кад ми толико поможе један хлеб\, којим се баци за просјаком\, колико ли тек могу помоћи многа дела милостиње\, учињене од срца и са кротошћу? И од тада Петар се обрати у најмилостивијег човека у своме граду. Све своје имање раздаде сиромасима; па кад сврши са имањем\, он и самога себе продаде у ропство за 30 златника\, те и ову цену самога себе раздаде бедним као милостињу у име Христово. Зато би прозван Петар Милостиви. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам гнев Божји на цара Јосафата (II Днев. 18-20)\, и то:\n1. како се Јосафат здружи са богоодступним царем Ахавом\, и за мало не погибе;\n2. како се опет он здружи са царем Охозијом који чињаше безакоња\, и како имаде велику штету;\n3. како Бог не жели\, да се верни везују с невернима. \n\n\n\nБеседа\nо Богу Духу Утешитељу\n\nИ ја ћу умолити оца\, и даће вам другога\nутјешитеља да буде с вама вавијек. (Јов. 14\, 16) \nТамо где постоји љубав\, браћо\, не постоји заповест\, него молба замењује заповест. Код оних који се љубе молба има већу силу него заповест код оних који се не љубе. Света Тројица представља врховно царство и величанство љубави. Исаија именује Свету Тројицу велики савјет (Ис. 9\, 6)\, а ваплоћеног Сина Божјег великога савјета ангелом\, тј. послаником. Како се слаже савет са јединством Божјим? И ти си један\, па ипак се саветујеш сам са собом. Твој ум пита твоју вољу: можеш ли? и пита срце: хоћеш ли? А воља и срце: питају твој ум: умеш ли? Па и поред тога унутрашњег саветовања у теби самоме\, ти си један\, један човек\, једна личност. Наравно\, ово је само бледа слика и сен Свете Тројице и њенога савршенога савета. Јер је у Св. Тројици потпуна равномерност и хармонија ипостаси. Оно што хоће Отац\, одмах хоће и Син и Дух Свети. И даће вам другога утјешитеља. Видите\, како је Син Божји сигуран\, да оно што Он буде умолио и посаветовао\, биће одмах усвојено у Великом Савету божанском. И Отац ће се сагласити да пошаље\, и Дух ће се сагласити да иде. Син Божји не каже: ја ћу умолити Оца да вам да\, и верујем\, да ће Он дати; не\, него: ја ћу умолити\, и даће вам. Он зна унапред\, да ће Отац дати оно што Он буде искао; Он то зна\, ако се може тако рећи\, из вечнога искуства Свога. Јер кроз сву вечност хармонија влада међу Оцем и Сином и Духом Светим. Даће вам другога утјешитеља. Овим речима открива се потпуно равенство Сина и Духа Светога. Отац ће вам послати другога утјешитеља\, равносилног са Мном\, једнобитног са Мном\, равночесног са Мном. Он ће моћи потпуно заменити Мене на свој начин\, сходно Својој дивној ипостаси\, која је једино различна од ипостаси Сина. \nО браћо моја\, видите ли\, како цела Света Тројица узима учешћа у нашем спасењу? Видите ли ви\, чији смо ми? Видите ли\, какво се достојанство нама смртнима и грешнима даје? \nО пресвета и преславна Тројице\, Боже наш\, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-foka-sveti-prorok-jona/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-foka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261006
DTEND;VALUE=DATE:20261007
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251002T071930Z
LAST-MODIFIED:20260207T192336Z
UID:8207-1791244800-1791331199@stsavanyc.org
SUMMARY:Зачеће светог Јована Претече и Крститеља
DESCRIPTION:Пролог за 23. септембар\n6. октобар по новом календару \n\n\n\nЗачеће светог Јована Крститеља\n\nОвога дана прославља се милост\, чудо и мудрост Божја; милост према побожним и праведним родитељима св. Јована\, старцу Захарији и старици Јелисавети\, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења. Јер са Јованом имађаше Бог нарочите велике намере\, на име\, да он буде пророк и Претеча Христу Господу\, Спаситељу света. Преко Својих ангела Бог је објавио рођење Исака од бездетне Саре\, и Самсона од бездетног Маноја и његове жене\, и Јована Претече од бездетних Захарије и Јелисавете. Преко ангела Својих Бог је објављивао рођење оних\, с којима је имао нарочите намере. Како су се могла родити деца од старих родитеља? Ако је ко љубопитљив да то дозна\, нека не пита о томе ни људе\, јер људи то не знају\, ни природне законе\, јер то је изнад природних закона\, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога\, који је из ништа створио сав свет\, и који за стварање првога човека\, Адама\, није потребовао никакве родитеље ни старе ни младе. Место љубопитства одајмо хвалу Богу\, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природне законе\, у које оковани ми би\, без нарочитих чудеса Божјих\, пали у очајање и Богозаборав. \n\n\n\nСвета мученица Ираида\n\nНегде је називају Раис\, или Раида. Девица из неког Мисирског града Ватана\, дакле по свој вероватноћи Мисирка. Једном изађе Ираида да захвати воде из бунара близу мора\, и угледа лађу напуњену везаним хришћанима: свештеницима\, ђаконима\, иноцима\, женама и девојкама. Распитавши се сазнаде\, да сав тај народ воде мучитељи незнабошци на муке и на смрт ради имена Христа Господа. У срцу младе Ираиде распламти се жеља\, да и она пострада за Господа. Остави судове код бунара\, уђе у лађу и исповеди\, да је и она хришћанка. Одмах и њу везаше и са осталима одведоше у Мисирски град Антинопољ. После разних мучења прво Ираиди одсекоше главу\, а по том и осталима. Чесно пострада и прослави се почетком IV века. \n\n\n\nСвети новомученик Никола Пантопол\n\nКао младић пострадао за веру Христову од Турака у Цариграду 1672. год. Тамо му се отац беше преселио из Тесалије. Па како му отац држаше сваштарницу\, то и он би прозван Сваштар\, грчки: Пантопол. После многог принуђавања да се потурчи\, и мучења што се не хте потурчити\, био посечен\, и преселио се у царство Божје. Мошти му почивају у ман. Ксиропотаму у Св. Гори. \n\n\n\nСвети новомученик Јован\n\nРодом из места Коница у Албанији. Рођен као муслиман од муслиманских родитеља. Но доцније видећи чудесну силу вере хришћанске на разним местима и у разним случајевима\, он се крсти. За то буде тужен и изведен пред турски суд. Намучен за веру Христову од Турака у Етолији и посечен после мука 1814. год. Пред смрт узвикнуо: „помјани мја Господи во царствіи твоемъ.“ \n\n\n\n\nИраида\, чедна дева\,\nпође на воду\nНе врати се мајци више –\nоде Господу.\nДраговољно Ираида\nмуке потражи\,\nЈер јој Христос Господ беше\nод мајке дражи.\nПуна лађа мученика\nтек да се крене\,\nИраида хитро рече:\n„примте и мене!“\nХристова сам раба и ја\nХристос ми је све\,\nИ ја желим струна бити\nЊегове песме\,\nПесме муке и страдања\nради истине\,\nО примите Ираиду\nнека погине.\nПа погибе Ираида\nза Бога свога\,\nИ живота наследница\nпоста вечнога.\nМолитвама сада својим\nи нас спасава\,\nИраиди светој хвала\nа Богу слава! \n\n\n\nРасуђивање\n\nКо сиромаху дели\, Христу даје. То је смисао јеванђелске науке\, која се у искуству светитеља потврдила. Петар Милостиви кад се покајао почео је делити милостињу сиромасима\, где год му се указала прилика. Једном га срете неки бродоломник\, који једва спасе своје наго тело при бродолому\, срете га и запроси неку одећу. Петар свуче са себе своју скупоцену доламу и обуче нагога. Но после кратког времена Петар виде своју доламу у дућану неког трговца\, који је беше изложио на продају. Ожалости се Петар веома\, што онај бродоломник продаде његову доламу место да је сам употреби. „Нисам достојан\, говораше сам себи Петар\, не прима Господ милостињу моју“. Но на сну му се јави Господ у виду човека благообразна\, сјајнијег од сунца\, са крстом на глави својој\, и са доламом Петровом на себи. „Зашто се жалостиш\, Петре?“ упита га Господ\, „Како да се не жалостим\, Господе мој\, кад видим да оно што ја убогим дајем продаје се на пазару?“ Тада га Господ упита: „познајеш ли ову одећу на мени?“ Петар одговори: „познајем\, Господе\, то је моја одећа којом оденух нагога“. Тада му опет Господ рече: „не жалости се\, дакле\, ти си дао сиромаху\, а ја сам је примио\, и похваљујем дело твоје“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам грехе цара Јорама и казну Божју (II Днев. 21)\, и то:\n1. како Јорам поби сву браћу своју и обнови идолопоклонство по гајевима и брдима;\n2. како му непријатељи опљачкаше и поробише земљу;\n3. како он доби тешку болест у цревима\, и умре и нико не зажали за њим. \n\n\n\nБеседа\nо Богу Духу Светом\, који од Оца исходи\n\nА кад дође утјешитељ\, кога ћу вам послати\nод оца\, Дух истине\, који од оца исходи\,\nон ће свједочити за мене. (Јов. 15\, 26) \nНедокучне су дубине бића Божјега\, браћо. Но Бог нити се сакрио од нас сасвим нити нам је открио све. Колико немоћ наша може носити\, толико нам је откривено; колико год нам је потребно за спасење\, толико нам је откривено. О Духу Светом откривено нам је\, да Он од Оца исходи и Сином се шаље. Нека нико не тражи више\, да не би пао у заблуду. Чим од Оца исходи\, значи да је једног бића са Оцем; чим се Сином шаље\, да настави службу Сина\, значи да је раван Сину. Отац свједочи за мене\, рекао је Господ Исус најпре; а сад каже за Духа истине: он ће свједочити за мене. Оба су сведока једнака\, зато се Господ позива час на једног час на другог. И Онај који је сведочио и Онај који ће сведочити једнаки су у битности\, јер не би Господ оставио сведока за будућност мањег од сведока из прошлости. Овако ми говоримо по човечански и у односу к времену\, у ствари троје сведоче вечно на небу\, по речима Јеванђелиста: јер је троје што свједочи на небу: Отац\, Ријеч и свети Дух; и ово је троје једно. \nИма људи\, који тврде\, да Дух Свети исходи од Оца и Сина. Ко им је то открио\, и кад? Ми знамо\, да Дух Свети од Оца исходи\, јер нам је то открио Син Божји\, Господ наш Исус Христос. Зато одбацујемо оне додатке нашој вери православној\, који се не слажу са речима самога Господа. Но да се усвоје речи Господа пречистог потребна је велика чистота срца. Зато се више трудимо да очистимо срце наше од страсти него ли да се љубопитно навозимо умом на бескрајне дубине бића Божјег са нечистим срцем\, јер ко је год тако чинио\, пао је у јерес и душу своју изгубио. \nО Господе Боже\, велики и моћни\, хвала Ти што си нам се јавио кроз Спаситеља нашег Исуса Христа\, те знамо да нисмо деца мрака него синови светлости. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/zacece-svetog-jovana-pretece-i-krstitelja/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/zacece-sv-jovana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261007
DTEND;VALUE=DATE:20261008
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251002T072043Z
LAST-MODIFIED:20260207T192346Z
UID:8210-1791331200-1791417599@stsavanyc.org
SUMMARY:Света првомученица Текла; преп. Симон\, св. Краљ Владислав и преп. Давид
DESCRIPTION:Пролог за 24. септембар\n7. октобар по новом календару \n\n\n\nСвета првомученица Текла равноапостолна\n\nРођена у Иконији од родитеља знаменитих али незнабожачких. Као осамнаестогодишња девојка била верена за некога младића у оно време\, када апостол Павле дође са Варнавом у Иконију на проповед Јеванђеља. Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се обрати потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Видевши је мајка\, како и не гледа више на свога вереника нити помишља на брак\, поче је најпре саветовати а по том тући и морити глађу. Најзад је предаде судији и захтеваше\, опака мајка\, да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ\, но Бог је спасе неповређену. Тада Текла пође за апостолом Павлом\, и дође са њим у Антиохију. Привучен спољашном красотом Теклином некакав старешина градски хтеде је узети к себи силом\, но Текла се ишчупа из његових руку. Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку\, која се гнуша брака. Кнез је осуди на смрт и баци пред зверове\, но зверови се не такнуше тела свете девице. Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти\, и каква је сила у теби\, да ти ништа не може нашкодити?“ Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога“. Тада је кнез пусти на слободу\, и она пође проповедати Јеванђеље\, и успе да обрати многе у веру истиниту\, међу којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену. По томе се св. Текла\, по благослову апостола Павла\, удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцелењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у хришћанство. Позавидеше јој лекари и врачари из Селевкије\, те послаше неке младе људе\, да је оскверне\, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну. Текла бегаше од оних дрских младића\, и кад виде да ће је ухватити\, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном\, и стена се раступи и сакри ову св. девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб. О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели св. Златоуст „чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство а другом руком мучеништво“. \n\n\n\nСвети Стефан\, краљ српски првовенчани\n\nКрунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца св. Саве. Побожан хришћанин\, мудар и мирољубив владалац\, Стефан је са св. Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи св. Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септ. 1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници. \n\n\n\n\nСвета Текла равноапостолна\,\nОд девицa првомученица\,\nТело беше духу покорила\,\nДух и тело Христу свемогућем\,\nЗато и њој све покорно беше:\nОгањ страшни\, и зверови љути\,\nИ демони\, и људски недузи –\nСве покорно вери и чистоти\,\nСве послушно светој невиности\,\nНевиности Христове невесте.\nНије л’ мајка благо превелико?\nШта је мајка – с Христом поређена?\nИ вереник од земље саздани\nПрашина је пред славом Христовом.\nИ богатство и земна красота –\nСан пролазни и ветар крилати.\nЈедна стена само вечно стоји\,\nВремена се ни буре не боји\,\nТо је женик Текле мученице\,\nТо је Христос\, Цар над царевима.\nСвета Текло\, Рајем обасјана\,\nПомоли се Христу Спаситељу\,\nИ нас грешне од греха да спасе. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСваки је светитељ близу онога места где се у помоћ призива или где се празнује и прославља светиња његова. Они који су видовити виде их; они који нису видовити нека верују\, и видеће их у своје време. Св. Козма Зографски још као млад монах беше видовит. Једном о Благовештењу беше он дошао са још неким монасима у ман. Ватопед на славу. Па и за време службе у цркви као и за време обеда у трпезарији виде Козма једну жену царске красоте и величанства\, како самовласно све распоређује\, упућује\, а и сама услужује. И не само да је виде тренутно него је гледаше дуго времена како у цркви тако и трпезарији. Овим виђењем беше Козма смућен и запрепашћен\, јер му не беше ни мало право што виде жену у манастиру Светогорском. Када исприча својим самонасима из Зографа виђење своје негодујући на приступ жена у Свету Гору\, удивљени монаси му објаснише\, да је то Царица Свете Горе\, Пресвета Богородица. И смућено срце Козмино испуни се радошћу великом. – Толико је видовит био св. Козма\, да је доцније као старац и отшелник из своје пећине видео душу игумана Хилендарског како узлазећи к небу мучи се да прође кроз митарства\, истјазавана од демона. Посла Козма одмах некога да јави братији у Хилендар\, да се моле Богу за душу игумана њиховог умрлог. То беше одмах после јутрење\, тек што монаси са игуманом беху изашли из цркве. Чувши поруку Козмину\, монаси се подсмехнуше говорећи\, да њихов игуман тек што је отишао у своју келију да се спрема за литургију. Но кад уђоше у келију\, нађоше игумана свога мртва. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам грех цара Охозије и казну Божју (II Днев. 22)\, и то:\n1. како Охозија чињаше што је зло пред Господом; и удружи се са грешним домом Ахавовим;\n2. како би погубљен Охозија са многим сродницима својим. \n\n\n\nБеседа\nо Богу Духу Светом Прославитељу\n\nОн (Дух) ће ме прославити\, јер ће од\nмојега узети и јавити вам. (Јов. 16. 14) \nДух Свети је равносилан Оцу и Сину\, и све што може Отац\, може и Син\, може и Дух Свети. И све што зна Отац\, зна и Син\, зна и Дух Свети. Но по бескрајној љубави једног према другом и по бескрајној мудрости у погледу домостројства спасења људског они се наизменично јављају људима\, с гледишта времена. Као што је Отац прославио Сина\, тако и Син Оца\, тако и Дух Свети Сина. Он ће ме прославити. Зар Син Себе није прославио? Јесте\, али не у онолико колико је могао него само у онолико колико су људи у то време могли примити и поднети. А временом Дух Свети ће открити још већу славу Сина Божјега\, када Он\, Свеблаги\, буде испунио верне благодатним даровима Својим. Он ће ме прославити. Ове речи говори Господ и за поуку нама\, браћо\, те да би и ми\, ако учинимо неко добро дело\, оставили да нас други прославља а не прослављали сами себе. Јер ће од мојега узети и јавити вам. Овим речима објављује Господ јединство Духа Божјег са Њим а не потчињеност Духа. Пре тога рекао је: упутиће вас на сваку истину. Па да ученици не би помислили\, да Дух зна више истина неголи Син\, и да је према томе Дух већи од Сина\, Он објављује\, да ће Дух од мојега узети и јавити вам. И Христос је могао упутити ученике на сваку истину\, али ученици у то време још нису били оспособљени\, да приме сваку истину. Зато ће их Дух Свети у своје време упутити на сваку истину. Но објављујући им сваку истину Дух неће ништа објављивати\, што Сину није познато\, или што је\, још мање\, супротно знању и вољи Сина. Зато и вели Господ: јер ће од мојега узети и јавити вам. \nО чудесно јединство Свете Тројице\, о тропламена сило\, светлости и љубави из једнога истога огња! О Тројице света и пресвета\, зажежи љубав божанску у срцима нашим. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-prvomucenica-tekla-prep-simon-sv-kralj-vladislav-i-prep-david/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-tekla.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261008
DTEND;VALUE=DATE:20261009
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121041Z
LAST-MODIFIED:20260207T192357Z
UID:8231-1791417600-1791503999@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобна Ефросинија; свети Сергије Радоњешки
DESCRIPTION:Пролог за 25. септембар\n8. октобар по новом календару \n\n\n\nПреподобна Ефросинија\n\nКћи богатог и знаменитог човека Пафнутија из Александрије. Од бездетних родитеља молитвом од Бога испрошена. Благочесни родитељи њени васпиташе кћер своју вером Христовом. Не хотећи да ступа у брак млада Ефросинија\, да би се сакрила од оца\, свога\, преобуче се у мушко одело и пријави се игуману једног манастира као евнух цара Теодосија с именом Измарагд. Игуман га прими и предаде на руководство духовнику Агипиту. Својим постним и молитвеним подвигом Измарагд брзо превазиђе све монахе у том манастиру. Када наврши 38 година тешког подвига посети Пафнутије тај манастир\, и игуман га упути Измарагду на молитву и утеху. Измарагд познаде Пафнутија а Пафнутије не позна Измарагда. Када отац исповеди своју тугу за изгубљеном ћерком\, рече му Измарагд\, да не губи наду\, јер ће још у овом животу видети кћер своју\, и замоли га да опет к њему дође кроз три дана. Када Пафнутије опет дође Измарагд лежаше на самртној постељи. Тада самртник рече Пафнутију: ја сам Ефросинија\, кћер твоја; ти си отац мој! Отац дуго не могаше доћи к себи од ужасног изненађења. У том издахну блажена Ефросинија\, и отац њен ридаше над њом. Пошто сахрани кћер своју\, Пафнутије и сам ступи у тај манастир\, и усели се у келију своје упокојене и свете кћери. После 10 година подвига упокоји се у Господу и Пафнутије свети. \n\n\n\nПреподобни Сергије Радонежски\n\nВелики подвижник и светилник руске цркве. Родио се 1313. год. у Ростову од побожних родитеља Кирила и Марије. По смрти родитеља Вартоломеј – тако му беше крштено име – замонаши се и основа обитељ св. Тројице у шумама Радонежским. Тихи и кротки слуга Божји знађаше само за труд и молитву. Због његове чистоте срца удостоји се дара чудотворства\, те је и мртве васкрсавао именом Христовим. Више пута јавила му се Света Богородица. Кнежеви и владике долазили су к њему ради савета. Благословио кнеза Димитрија Донског и предсказао му победу у рату за ослобођење Русије од Татара. Прозирао у срца људска и у догађаје на даљини. Обитељ његова напунила се монасима још за живота његова\, и кроз векове и векове служила је једним од најглавнијих центара духовног живота и чудеса Божјих. Св. Сергије упокојио се 1391. год. После смрти јављао се више пута разним лицима. \n\n\n\nПреподобна Ефросинија Суздаљска\n\nКрштено јој име Теодула. Кћи Михаила Всеволодовића и вереница Суздаљскога кнеза Мине. Никако није желела у брак\, и молила се Богу да је до смрти сачува девојком. Кад су је као невесту повели у Суздаљ\, наједанпут умре кнез Мина\, њен вереник. Она се не врати родитељима него ступи у манастир\, где се до смрти подвизавала. Од Бога обдарена чудотворством. Упокојила се 1250. године. \n\n\n\n\nПример кротости и молитвености\nСергије свети\, од своје младости\nВозљуби Бога и Божју красоту\,\nУсади у се тихост и доброту;\nМолитвом сталном испуни пустињу\,\nПретвори шуму у Божју светињу\,\nСветска сујета њега не узмути.\nНикад ни на ког он се не наљути.\nСве тихо\, тихо\, и кротко са сваким\nСамо некротко са врагом опаким.\nСа врагом Божјим\, с оцем сваке лажи\,\nШто душе људске да прогута тражи.\nСергије храбри љуту борбу веде\nТрудно и силно до крајње победе.\nИ умре старац\, али светац оста\,\nНароду руском стуб огњени поста;\nБлагослов сваки он од Бога проси\nИ роду своме с небеса доноси.\nСергије свети\, не престај светлити\,\nВишњега Бога не престај молити\nЗа добро цркве\, за добро Русије\,\nУ славу Христа\, о свети Сергије! \n\n\n\nРасуђивање\n\nСветитељ не блиста спољашњошћу; Његово је све богатство унутра\, у души. Неки сељак дође из далека у манастир\, да види св. Сергија. Када упита монахе за игумана\, они му рекоше\, да је на раду у башти. Оде сељак у башту и виде тамо човека у одећи бедној и искрпљеној где копа као и сваки други тежак. Сељак се врати у манастир незадовољан мислећи у себи\, да му се монаси подсмевају\, и поново рече\, да би јаснији био\, да он жели видети прослављеног светог оца Сергија. У том и Сергије дође у манастир\, и угости сељака служећи му сам око трпезе. Прозираше светац у срце свога госта и знађаше\, како он о њему има сасвим ниско мишљење. Па га ублажаваше обећавајући му\, да ако мало почека видеће Сергија. У том пристиже у манастир неки кнез са својим бољарима. И кнез и бољари дубоко се поклонише св. Сергију и потражише његов благослов. Тада монаси удаљише онога сељака из одаје\, да би било места за нове госте. И сељак онај у чуду издалека гледаше и извириваше се да издалека види онога кога није хтео видети из близа. И укореваше самога себе због свог незнања\, и стиђаше се веома. Када кнез оде\, сељак брзо приђе к светитељу\, паде пред ноге његове и поче молити за опроштај. А велики светитељ га помилова и рече: „не тугуј\, сине\, ти си једини истину помислио о мени сматрајући ме за ништа\, док се други сви саблазнише сматрајући ме за нешто велико“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам правду и грех цара Јоаса\, и награду и казну Божју (II Днев. 24)\, и то:\n1. како Јоас најпре слушаше првосвештеника Јодаја и чињаше све што је право пред Господом;\n2. како Бог благослови Јоаса дугом и мирном владавином;\n3. како се Јоас промени\, и уби праведнога сина Јодајева\, и друга зла почини;\n4. како малена Сирска војска победи Јоаса и опљачка земљу\, а Јоаса\, тешко болесног\, убише слуге у постељи. \n\n\n\nБеседа\nо заједничком богатству Оца и Сина\n\nСве што има отац моје је. (Јов. 16\, 15) \nОво је једна од последњих речи Христа Господа пред само страдање. Најкрупнија реч – јер објављује свету Божанство Христа Спаситеља\, а у вези са идућим речима: за то рекох да ће од мојега узети и јавити вам – објављује и равенство Духа Светога са Оцем и Сином. То што ће Дух узети од мојега не може бити ни другчије ни супротно ономе што је Очево\, јер све што има Отац моје је. Зашто Господ не каже: узеће моје него од мојега? Зато што Дух неће све донети људима\, него само нешто од свега\, колико људи могу примити\, и колико им је потребно. Један део Божјих дарова даје се вернима на земљи\, а један део пак даће им се у царству небеском. А овај небески део јесте оно што апостол видовити описује: што око не видје\, и ухо не чу\, и у срце човјеку не дође\, оно уготови Бог онима који га љубе. И све то\, и несравњено више\, спада у имање Христово. Његово имање није само овај свет\, него и онај и несравњено више и веће и драгоценије нешто од оба света. Његова је вечност\, Његова – бесмртност\, Његова – савршена моћ\, Његова – савршена мудрост\, Његова – савршена љубав\, Његова – савршена доброта и милост и правда и истина – и шта још има доброга што ум наш може поумити и језик исказати? – Његово је свако савршенство\, које превазилази све што људи могу и поумити. То све има Отац\, то све има Син\, то све има Дух Свети. Све што има Отац моје је. Овим речима неописани Богаташ\, недостиживи Царев Син\, објавио је ученицима Својим богатство Своје непрегледно и недомисливо у оној тамној ноћи\, када је босоног имао изаћи пред старешине Јеврејске\, да буде шибан и пљуван. \nО Господе Боже наш\, Тројице Пресвета и Пребогата\, помилуј нас грешне и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobna-efrosinija-sveti-sergije-radonjeski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sergije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261009
DTEND;VALUE=DATE:20261010
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121159Z
LAST-MODIFIED:20260207T192407Z
UID:8234-1791504000-1791590399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
DESCRIPTION:Пролог за 26. септембар\n9. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети Јован Богослов\, апостол и јеванђелист\n\nСин рибара Зеведеја и Саломије\, кћери Јосифа\, обручника св. Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске\, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа. На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа\, Јован је са св. Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син св. Деви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног. По успенију св. Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану. Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров\, који му дадоше да испије\, нити кључало масло\, у које га вргоше\, цар се уплаши\, и сматрајући га бесмртним посла га у изгнанство на острво Патмос. На том острву св. Јован преведе многе у хришћанство речима и чудесима\, и утврди добро цркву Божју. Ту написа Јеванђеље своје и Откровење. У време цара Нерве\, који даде слободу свима сужњима\, Јован се упути поново у Ефес\, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи Господу. Када му ученици после отворише гроб\, не нађоше тела његовог\, али сваке године 8. маја исходио је из његовог гроба неки ситан прах\, мирисан и лековит. После дугог\, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб цркве у радост Господа свога\, у мирну и бесмртну радост. \n\n\n\nПреподобни Нил Калабријски\n\nВелики подвижник међу Грцима у Калабрији\, оснивач неколиких манастира\, чудотворац и бранитељ чистоте вере православне. Предузимао дуга путовања само да спасе некога човека какве тешке казне. Имао је\, дакле\, жарку љубав према својим ближњим. Упокојио се 1005. год. Оставио многе ученике\, достојне себе\, међу којима се нарочито истакао св. Вартоломеј († 1044)\, писац неколиких канона. \n\n\n\n\nСвети Јован Јеванђелист\,\nСин рибара Зеведеја\,\nМлад бејаше кад га љубав\nИсусова силно згреја.\nНајвернији друг Господњи\nС чистом душом девојачком\,\nС душом чистом и љубавном\,\nВидовитом и јуначком.\nОн објави чудне тајне.\nСа вечности печат скиде\,\nУдес света од почетка\nПа до краја он провиде.\nОн је љубав проповед’о\,\nЉубављу је и ходио\,\nДо престола Вишњег Бога\nЉубављу се узвисио.\nЉубављу је он пораст’о\nК’о планина белоснежна –\nСин громова\, пророк страшни.\nМа да срца кротка\, нежна.\nО Јоване чудовидни\,\nО громовни светитељу:\nПринеси нам молбе мале\nСвоме другу\, Спаситељу!\nПриведи нас ближе к Њему.\nСилном Богу\, слатком Богу;\nПрси смо Му недостојни –\nНо бар близу\, близу – ногу! \n\n\n\nРасуђивање\n\nОнај ко обрати грешника с кривога пута његова спашће душу од смрти и покрити мноштво гријеха; тако пише апостол Јаков (5\, 20). Апостоли Христови нису само овако говорили\, него су и делом ово потврђивали. За св. Јована апостола прича св. Климент Александријски\, како у неком месту у Малој Азији беше крстио једног незнабожачког младића\, и поверио га бризи месног епископа\, а он отишао даље на проповед јеванђеља. У одсуству св. Јована онај се младић поквари и почне се опијати\, и красти\, а најзад ступи у неку разбојничку дружину\, која је из шуме нападала људе и харала. После извесног времена врати се св. Јован у то место\, и чу од епископа\, шта се догодило са оним младићем. Тада св. Јован\, не часећи часа\, потражи коња и спроводника и одјури ка оној шуми\, где се разбојничка дружина нахођаше. Тражећи по шуми светитељ нађе хајдуке и изађе пред старешину хајдучког. А онај младић чим га угледа и позна\, нададе се у бегство. Старац Јован појури за њим\, те и поред старости своје сустиже га. Видећи да је сустигнут младић паде пред ноге апостола\, и од стида не смеде му у очи погледати. Јован га загрли и поче љубити\, као пастир кад нађе изгубљену овцу. И поврати га Јован у град\, и утврди поново у вери и добродетељном животу. И угодивши Богу упокоји се младић тај у своје време. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам подељено срце цара Амасије према Богу\, и казну Божју (II Днев. 25)\, и то:\n1. како Амасија најпре чињаше што је право пред Господом\, и Бог му дарова победу над Едомцима;\n2. како донесе Едомске идоле у Јерусалим (који ни Едомцима не помогоше) и клањаше им се;\n3. како Бог пусти Израиљце да га победе\, а против њега диже се буна и убише га. \n\n\n\nБеседа\nо молитви надахнутој Љубављу\n\nОсвети их истином твојом;\nријеч је твоја истина. (Јов. 17\, 17) \nКада мајку на смрт поведу\, она се више брине о деци\, коју оставља иза себе\, него о себи. Таква је веза велике љубави. Још је већу љубав имао Господ Христос према ученицима Својим него ли мајка према деци својој. Полазећи на смрт Господ се моли Оцу Свом небесном за ученике Своје. Не моли се Он зато што не би Он могао све за њих учинити него да покаже јединство бића и љубави са Оцем Својим. Но зашто сад приписује истину Оцу\, кад је пре тога Духа назвао Духом истине\, рекавши ученицима: Дух истине упутиће вас на сваку истину? Да покаже равенство Оца и Духа Светога. Није ли Господ најпре за Себе рекао: Ја сам истина (Јов. 14\, 6)? Није ли по том Духа Светога утешитеља назвао Духом истине? А гле сада приписује истину Оцу: освети их истином твојом! Ко би у томе видео ма какву противречност\, тај не би схватио Бога као јединство и тројичност\, јединство по бићу а тројичност по ипостаси. Баш тиме што свакоме лицу божанске Тројице приписује истину као нешто битно и неразлучно Господ објављује равенство Оца и Сина и Духа Светога. Јер ако би једно лице божанске Тројице имало мање истине\, оно би било мање и по бићу од друга два лица. А с мањком истине скопчан је и мањак моћи и љубави и мудрости. Зато Господ и назива истином и Себе\, и Оца\, и Духа Светога\, да би људи знали и веровали у Њихову потпуну битну једнакост. Нека се\, дакле\, нико из верних не саблажњава учењем јеретичким о битној неједнакости лица Свете Тројице. Но свак нека се стара\, да избрише срце своје од греха као што се огледало брише од прашине\, и видеће онда истину велике догме равенства Оца\, и Сина и Духа Светога. \nО троједина Истино божанска\, просвети нас Собом\, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-i-jevandjelist-jovan-bogoslov-2/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jovan-bogoslov.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261010
DTEND;VALUE=DATE:20261011
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121312Z
LAST-MODIFIED:20260207T192439Z
UID:8237-1791590400-1791676799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Калистрат
DESCRIPTION:Пролог за 27. септембар\n10. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Калистрат\n\nРодом из Картагене. Хришћанин од рођења\, јер му и отац и ђед беху хришћани. Један од Калистратових предака\, по имену Неокор\, служио је као војник у Јерусалиму при Понтијском Пилату у време страдања Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Видевши многа чудеса при смрти Христовој Неокор поверова у Њега и би научен вери и крштен од апостола. Вративши се дома Неокор донесе својима веру Христову као драгоцени бисер. Тако по времену и св. Калистрат би рођен\, крштен и васпитан као хришћанин. Када беше у војсци\, у његовом пуку не беше ни једнога више хришћанина осим њега. Неко од његових другова видеше Калистрата светог како ноћу устаје и Богу се моли\, и пријавише га војводи Персентину као хришћанина. А Персентин беше љути мучитељ хришћана. Да би се уверио\, да ли је Калистрат заиста хришћанин\, војвода му нареди\, да принесе жртву идолима\, што Калистрат одмах отказа. Тада Калистрат би много бијен\, па онда бачен у море. Но Божја сила спасе га\, и он изађе здрав из мора. Видећи трпљење Калистратово и чудеса његова 49 војника повероваше у Христа Господа. И они бише бијени и с Калистратом у тамницу бачени. У тамници св. Калистрат научи вери другове своје и укрепи их. И они показаше велико мужество у страдању\, а Господ показа велику силу на њима. Опаки мучитељ посла војнике у тамницу ноћу\, те убише св. Калистрата и 49 његових другова. Пострадаше за истину 304. год. На њиховим моштима доцније подигнута црква. \n\n\n\nСвети апостоли: Марко\, Аристарх и Зинон\n\nОд Седамдесеторице. Св. Марко\, звани другчије и Јован. У кући његове мајке Марије у Јерусалиму сабираху се св. апостоли на молитву (Дела Ап. 12\, 12). Проповедао Јеванђеље са апостолима Павлом и Варнавом (12\, 25). По том био епископ у граду Вивлосу. Св. Аристарх\, сапутник ап. Павла (Дела Ап. 16\, 29)\, био епископом у Апамеји Сиријској. Св. Зинон\, или Зина назван од ап. Павла закоником (Тит. 3\, 13)\, био епископом у Лиду Палестинском. Као звезде блистали у тами незнабоштва и многе обратили вери Христовој. А сада блистају као звезде у царству Христа свог љубљеног. \n\n\n\nСвета новомученица Акилина\n\nИз села Закливери у епархији Једренској; осамнаестогодишња девојка. Отац јој се потурчи\, па примораваше и ћерку да се потурчи. Но мајка је подржаваше у вери Христовој. После многих мучења\, сва рањава и искрвављена\, издахну на крилу своје мајке\, и прими венац мучеништва 27. септ. 1764. год. \n\n\n\nПреподобни Саватије Соловецки\n\nСпомиње се са св. Зосимом 17. априла. Упокојио се у Господу 27. септ. 1435. год. \n\n\n\n\nБога моли свети Калистрате\,\nБога моли\, Богу благодари\nНа мукама за веру Христову\,\nМучитељ се Калистрату руга:\nСам верујеш у Христа распета!\nКад те пошљем из овога света\,\nНеће бити једног хришћанина\nУ овоме граду великоме. –\nБога моли свети Калистрате\,\nБога моли\, судији говори:\n– Ти ћеш скрушит моје грешно тело\nМојом крвљу земљу обагрити\,\nНа тој крви црква ће се дићи\,\nТвојим мачем циљ ћу мој достићи! –\nКа’ко рече свети Калистрате\,\nКако рече\, онако се стече:\nКрв његова као јасна труба\nСавест брзо у људи пробуди\,\nГрад се крсти\, црква се подиже\,\nИ мученик своме циљу стиже.\nСад на небу у небеској војсци\,\nВојник Христов свети Калистрате\nС друговима\, међу ангелима\,\nБога моли\, да и нас избави\nДа и кроз нас Господ се прослави! \n\n\n\nРасуђивање\n\nСве наше богатство и слава и чест јесте као један оброк\, који се завршује смрћу. Од тога оброка нико не носи ни једну мрву у онај свет. Благо оном ко је схватио\, да је душа једина имовина његова\, која се ничим не прекраћује\, па ни смрћу. Такав мисли само о три чињенице: о смрти\, о души и о Богу Судији. „Постојано држи у памети предстојећи ти конац и суд\, и сачуваћеш душу своју од греха“\, учи св. Евагрије. Све наше телесне бриге у овом животу јесу бриге о оброку\, који се мора ускоро прекратити. „Свакодневно имајте смрт пред очима\, говори св. Исаија отшелник; брините непрестано о том\, каквим ћете се начином разлучити од тела\, каквим ћете начином моћи проћи кроз област власти таме\, које ће вас срести на ваздуху\, каквим ћете начином благополучно предстати Богу. Предготовите се за страшни дан одговарања на Суду Божјем\, као да га већ гледате“. Светом Саватију Соловецком дође једнога дана неки богат трговац Јован и донесе му многу милостињу. Саватије не прими ништа од свега\, него рече дародавцу да све то разда бедним људима. Ожалости се Јован\, веома\, а светитељ да би га утешио и све му учинио јасним\, рече му: „сине Јоване\, остани овде и одмори се до сутра\, па ћеш сутра видети благодат Божју“. Јован послуша. Сутрадан уђе Јован у келију Саватијеву и виде старца мртва\, и осети дивно благоухање у келији. Ко провиђа у конац свога живота\, тај не мисли о благу земаљском. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам правду цара Озије и награду Божју (II Днев. 26)\, и то:\n1. како цар чињаше што је право пред Господом;\n2. како докле год тражаше Господа\, даваше му срећу Бог. \n\n\n\nБеседа\nо последњој молитви Христовој за верне\n\nДа сви једно буду као ти\, оче\,\nшто си у мени и ја у теби. (Јов. 17\, 21) \nМилост је Божја велика\, браћо; њу кад осети праведник плаче\, а кад је осети грешник – стиди се. По милости Божјој ми се чистимо\, светлимо\, спасавамо\, усиновљавамо\, сједињавамо са самим Богом. Но ово сједињење с Богом нека нико не разуме тако као да ми постајемо једнога бића с Богом и равни Богу. Никад ми нећемо бити једнога бића с Богом нити равни Богу у ономе смислу\, у коме су Отац\, Син и Дух Божји једнога бића и равни у бићу. Да сви једно буду\, говори Спаситељ Оцу Своме за ученике Своје\, као ти што си у мени и ја у теби мислећи на јединство љубави а не на јединство јестества. Из љубави проистиче узајамна послушност\, узајамна помоћ\, узајамна милост\, кротост\, смерност\, доброта\, добра воља\, пожртвовање. И кад Господ вели: будите савршени као што је савршен Отац ваш небески (Мат. 5\, 48)\, Он не мисли\, да људе изједначи с Богом него да им покаже врховни пример савршенства у сваком добру. Јер многи учитељи људски истицали су и истичу пример савршенства у нечем и неком другом а не у Богу; чак су често учили људе злу и истицали им зло и примере зла као савршенство. Зато Господ и учи људе\, да узму Оца небеског као пример сваког савршенства\, и да се труде и устреме ка томе савршенству истинитом а не неком другом. По благодати Божјој ми се усиновљавамо\, и бивамо сви једно у Христу Исусу (Гал. 3\, 28). Но не бивамо богови; не бивамо равни са ипостасима Свете Тројице. Не заборавите\, да је речено у Писму: и небо је нечисто пред Њим (Јов. 15\, 15?)\, тј. величанствене силе небеске\, а камо ли човек. Но по благодати Божјој а због страдања Господа Исуса верни се узвишују у јединство с Богом по љубави и духу. Потрудимо се за то\, да творимо вољу Божју\, да би се у истини узвисили на такву величанствену висину. \nО Господе Исусе\, Боже наш\, Боже сваке милости и доброте\, подржи нас до краја у милости Твојој\, и не разгневи се на нас\, но опрости нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-kalistrat/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-kalistrat.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261011
DTEND;VALUE=DATE:20261012
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121427Z
LAST-MODIFIED:20260207T192452Z
UID:8240-1791676800-1791763199@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Харитон Исповедник (Михољске задушнице)
DESCRIPTION:Пролог за 28. септембар\n11. октобар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Харитон исповедник\n\nУгледан и благочестив грађанин града Иконије. Запојен духом своје земљакиње св. Текле Харитон јавно исповедаше име Христово. Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана\, Харитон одмах би изведен на суд пред хегемона. Рече му судија\, да се поклони боговима (тј. идолима)\, на што му Харитон одговори: „сви ваши богови су бесови\, који су негда због гордости свргнути с неба у ад преисподњи“. И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога\, Творца свега\, и Господа Исуса Спаситеља људи. Тада нареди хегемон\, те бише и истјазаваше тело Харитоново у толикој мери\, да му цело тело беше покривено ранама\, и све беше као једна рана. После зле смрти Аврелијанове\, која злотвора постиже у то време\, Харитон би ослобођен мука и тамнице. Он се упути у Јерусалим. На путу га ухвате разбојници\, од којих се Промислом Божјим ослободи. И не хте се више враћати у Иконију него се повуче у пустињу Фаранску\, где основа једну обитељ и сабра монахе. Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону\, где опет временом би основана друга обитељ\, названа Харитонова. Најзад основа и трећу обитељ\, Сукијску\, – грчки звану Стара Лавра. – Скончао у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 28. септ. 350. год. Мошти његове почивају у првој његовој обитељи. Св. Харитону приписују састав чина пострижења монашког. \n\n\n\nСвети пророк Варух\n\nУченик и верни пријатељ великога пророка Јеремије. Прорицао повратак Јудеја из ропства Вавилонског\, пропаст Вавилона и долазак Сина Божјег на земљу. Држи се\, да је и он убијен био од Јевреја у Мисиру као и пророк Јеремија\, у VII столећу пре Христа. \n\n\n\nСвети мученик Марко пастир\n\nУ време Диоклецијана неки Магн\, хегемон Антиохијски\, пође у лов с војницима. Гонећи некаквог звера видеше војници\, како звер прибеже Марку пастиру\, који чуваше ту стадо своје. И стаде се звер умиљавати око Божјег човека Марка. Видећи то 30 војника и поучени од св. Марка повероваше у Христа\, и одмах бише посечени. Хегемон веза Марка\, доведе у град\, и позва три брата ковача: Александра\, Алфеја и Зосима\, и поручи им\, да направе мучитељске справе за мучење Марка. Но они сва тројица разговоривши се са св. Марком примише веру Христову\, и отказаше поруџбину хегемонову. Хегемон их осуди на смрт\, и нареди\, те им се нали у уста растопљено олово. А светоме Марку по том би одсечена глава\, и положена у храм Артемидин\, од чега се тај храм Божјом силом сруши. \n\n\n\nСвети мученик Вацлав краљ Чешки\n\nУнук св. Људмиле. И као краљ подвизавао се у вери слично великим подвижницима\, и утврђивао веру православну у свом народу. Строго је пазио\, да на судовима не пострада ко невин. По ревности према вери Христовој и по љубави према ближњим свети Вацлав је куповао незнабожачку децу\, која су продавана као робље\, и одмах их крштавао и као хришћане васпитавао. Превео Јованово Јеванђеље на чешки језик. Пренео мошти св. Вита и св. Лудмиле\, бабе своје\, у Праг. Брат његов Болеслав позвао га у госте и убио га у своме двору. Одмах по том Болеслав почео доводити Немце за свештенике и уводити службу на латинском језику. Вацлав свети пострада 935. год. Мошти му почивају у Прагу. \n\n\n\n\nОд зле мајке добар плод се роди\,\nСвети Вацлав\, што Богу угоди\,\nЗла му мајка само тело даде\,\nБаба – светлост и вере и наде;\nСлавна баба\, побожна Лудмила\,\nВацлаву је душу одгајила.\nКо крин бели Вацлав узрастао\,\nУ чистоту сав се обукао.\nКраљ краљује\, народ се радује\,\nНарод с краљем Бога почитује.\nНо враг људи нит спава нит дрема\,\nГрешне замке свакој души спрема\,\nБолеслава диже на Вацлава\n– Што ће брате\, теби моја глава? –\nВацлав рече\, но брат га посече!\nАл’ од Бога злотвор не утече.\nОде душа Вацлава светога\nПред вишњега Бога праведнога\,\nПред Онога кога вазда воли;\nСа Лудмилом сад се Вацлав моли\nЗа свој народ\, да се вером крепи –\nВацлав свети\, к’о ангел прелепи! \n\n\n\nРасуђивање\n\nРуководећи домостројство овога света а нарочито цркве Своје свете Бог често чини изненадне потезе и мења злу судбу Својих слугу на добро. У животу св. Харитона то се показало више пута. После љутих мука Харитон беше бачен у тамницу и обречен на сигурну смрт. Но изненадно погибе цар Аврелијан\, и под новим царем хришћански сужњи беху пуштени у слободу. Тако Харитон избеже смрт. Када пак путоваше за Јерусалим\, ухватише га разбојници и одведоше у своју пећину; ту га оставише\, а они одоше у пљачку\, с тим да кад се врате уморе Харитона смрћу. У тој пећини беше неки суд с вином\, у који се увуче змија отровна\, напи се вина и избљува га\, са једом\, поново у суд. Када се вратише разбојници\, они ожеднели од пута и жеге\, напише се вина и један по један попадаше мртви. И тако и тога пута изненадним догађајем избави се св. Харитон од смрти. Наваљиваше Господ беде на слугу Свога\, да би га бедама\, као злато огњем\, прекалио и очистио и за Себе више везао\, а избављаше га од смрти зато што требаше Харитон да установљењем неколиких манастира и својим личним подвигом упути многе душе људске на пут спасења. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам промену цара Озије на зло (II Днев. 26)\, и то:\n1. како се погорди и поквари Озија када се с помоћу Божјом беше осилио;\n2. како погази закон\, па узе кадионицу и хтеде у храму да служи на супрот протестима свештеника. \n\n\n\nБеседа\nо последњој молитви Христовој за верне\n\nОче\, хоћу да и они које си ми дао\nбуду са мном гдје сам ја. (Јов. 17\, 24) \nЕво воздајанија трудбеницима Божјим! Ева славне награде следбеницима Христовим! Оно што Син Божји хоће\, и Отац хоће\, и Дух Свети хоће. А оно што Света Тројица хоће\, оно бива. А шта хоће Господ Син Божји? Он хоће\, да и ученици Његови буду са Њим заједно у царству небеском; и не само Његових 12 ученика него и сви они\, вели Господ\, који ме узвјерују њихове ријечи ради (17\, 20). У те се и ми рачунамо\, браћо моја\, који се крстисмо и веру апостолску примисмо и одржасмо; али само под условом\, ако се сами тога великог блага не одрекнемо неделима својим\, одступањем од вере\, нечистотом греха\, богохулним речима и помислима. Оче\, хоћу\, говори Господ даље\, да виде славу моју коју си ми дао. Нека нико не закључи из ових речи\, да је Син мањи од Оца. Јер пре тога сам Господ говори Оцу Своме: Ја Тебе прославих (Јов. 17\, 4). Видите ли\, какво је равенство Оца и Сина\, и каква је бесконачна љубав Њихова међусобна. Ја тебе прославих… и сад прослави ти мене\, оче. Но да слава Христова не почиње на земљи и у времену\, показују речи Господа Христа – славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде. То није\, дакле\, слава земаљска ни времена\, нити слава светска и људска\, него слава небеска\, вечна\, непролазна\, неисказива. Како\, на име\, хоће Син Божји да Га Отац прослави? На тај начин што ће ту небеску и вечну славу показати свима онима који Сина Његовог послушаше\, за Њим пођоше и заповести Његове испунише. У тој слави жели човекољубиви Господ да и ми узмемо учешћа – не само апостоли него сви ми који се именом Његовим именујемо. О милости\, о човекољубља! Догма нашег бесмрћа и живота вечног и славе вечне није од људи\, браћо\, него од самога Господа и Спаса нашег. О да нас само телесне бриге\, леност на молитви\, и узајамна мржња не одвоје од ове славе Христове\, од живота бесконачнога! \nО Господе благи и милостиви\, опрости нам грехе наше и даруј нам царство Твоје вечно. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-hariton-ispovednik-miholjske-zadusnice/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-hariton.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261012
DTEND;VALUE=DATE:20261013
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121543Z
LAST-MODIFIED:20260207T192505Z
UID:8243-1791763200-1791849599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Киријак Отшелник - Михољдан
DESCRIPTION:Пролог за 29. септембар\n12. октобар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Кириак Отшелник\n\nРођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер\, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Св. Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем\, како прослави све истините слуге Бога живога\, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија\, који му даде почетна упутства у монашком животу. По том оде св. Јевтимију\, који га прозре као будућег великана духовног\, обуче га у схимну и посла на Јордан св. Герасиму\, где Кириак проведе 9 година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир св. Јевтимија\, где оста на безмолвију 10 година. После тога мењаше место за местом бегајући од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи св. Харитона\, где најзад и сконча свој земни пут навршивши 109 година живота. Прослављени подвижник и чудотворац св. Кириак је био крупан и снажан телом\, и такав остао до дубоке старости\, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси\, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио\, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу св. Харитона монаси су јели само једанпут дневно\, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико\, стуб Православља\, дика монасима\, моћни исцелитељ болних\, и благи утешитељ тужних. Пожививши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. год. \n\n\n\nСвети мученици Дада и Говделај\n\nДада – великаш Персијски и сродник цара Сапора\, а Говделај син истога цара. Када св. Дада јавно исповеди веру своју у Христа\, нареди цар Сапор\, те га мучише љутим мукама. Но при тим мукама Дада сотвори именом Христовим чудеса велика\, која тако силно утицаше на сина царева Говделаја\, да и он поверова у Христа. Незнабожни цар не поштеди ни сина свога\, него и њега удари на тешке муке. И Дада и Говделај прославише Бога истрајним трпљењем и многим чудесима\, и у мукама предадоше Богу душе своје. Пострадаше у IV столећу. Са њима пострадаше – јер повероваше у Христа – и сестра Говделајева Каздоја и главни жрец Гаргал. \n\n\n\nСвети Теофан Милостиви\n\nБогат грађанин из Газе. Толико беше милостив\, да раздајући своје имање ништим и сам обништа. Пред конац живота нападе га водена болест\, и он у тој болести издахну. Но из његовог тела потече целебно миро\, којим се болни исцељиваху. \n\n\n\nСвета Марија Палестинска\n\nБила најпре чтеца Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица\, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи Марија се удаљи у пустињу Сукијску\, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. 18 година проживе св. Марија у пустињи\, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Застали је још живу а потом и сахранили ученици св. Кириака. \n\n\n\n\nМарија се\, краснолика\,\nкрасна родила\,\nМарија се\, Христоверна\,\nХристу молила:\n– Помози ми\, мој Господе\,\nнемоћној жени\,\nПокажи ми пут спасења\,\nубогој мени;\nЈа се трудим да не грешим\nс Твојом помоћи\nАл’ саблазан лицем бивам\nтуђој немоћи. –\nМарија се живом Богу\nс плачем поклони\,\nУ пустињу\, од очију\nљуди се склони.\nС Богом Мара разговара\,\nто јој је плата;\nСветлија јој душа поста\nод чиста злата.\nКад су лета прохујала\,\nтело увену.\nАнгел сиђе\, у Рај диже\nнебесну жену.\nМеђ ангели сад ликује\nк’о ангел сија\,\nИ за нас се Богу моли\, света Марија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМноги људи по незнању више се труде како ће ублажити муке у старости и предсмртној болести него ли како ће се избавити од мука адских у животу после старости и смрти. Беше тако неки нежењен човек\, велики среброљубац\, који из године у годину све са јачом страшћу сабираше себи непотребна богатства. Кад су га питали\, на што се труди толико и сабира благо\, које је сувишно за његов живот\, он одговори: „сабирам за старост. Ово ће ме благо лечити и хранити у старости и болести“. И заиста\, слутња се његова обистини. У старости га спопаде тешка и дуготрајна болест. Он је раздавао уштеђена блага лекарима да га лече и слугама да га чувају и хране. Но благо се истроши а болест се продужи. Лекари и слуге га оставише\, и он паде у очајање. И суседи му додаваху нешто хлеба до смрти\, а по смрти сахрањен би о трошку општинском. На што је наменио био своје благо\, на оно је и дао. Бог му је учинио по вољи\, и послао му болест\, о којој је он говорио\, и за коју је велико благо припремао. Све благо његово ипак није могло да ублажи муке његове у овом свету\, а чиме ли ће их он тек моћи ублажити у оном? Чиме – кад није понео собом ни вере\, ни наде\, ни милосрдних дела\, ни молитава\, ни покајања? Неко виде човека усопшег у великој рајској слави\, и упита га\, чиме се он удостоји те славе? Одговори човек: „ја сам у земаљском животу био најамник једнога злотвора\, који ми никад није најам плаћао; но ја сам све трпео\, и служио до краја с надом у Бога“. Виде и другог још у већој слави\, и кад га упита одговори онај: „ја сам био губав\, и до краја\, приносих Богу благодарност за то“. А онога\, који гомилаше новац за болест у старости никад нико не виде у слави рајској у ономе свету. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју којом би кажњен цар Озија (II Днев. 26)\, и то:\n1. како се у свом високоумљу приближи Озија с кадионицом олтару Божјем;\n2. како му на једанпут изађе губа на челу. \n\n\n\nБеседа\nо познавању Оца и Сина\n\nОче праведни\, свијет тебе не позна\,\nа ја те познах. (Јов. 17\, 25) \nРаван равнога најбоље познаје. Нижи не познаје вишега\, ни смртни бесмртнога. Старозаветни пророци и неки од мудраца старога века знали су Бога као Створитеља и Промислитеља\, но нико Га није знао као Родитеља. Они који су Га знали у старини\, знали су Га кроз стварање а не кроз рађање. Кроз стварање познали су они нешто од правде и мудрости и силе Божје\, но нису познали љубав Његову\, јер се љубав познаје кроз рађање. Родитељ познаје тајну рођенога\, и рођени познаје љубав родитеља. Свијет тебе не позна\, јер свет гледаше Тебе као Господара а себе као роба; а ја те познах\, јер ја те видим као родитеља и осећам неисказану љубав Твоју. Свет Тебе гледа кроз завесу дела Твојих\, а ја Те гледам лицем у лице\, у вечној красоти љубави Твоје. Тај пламен вечне родитељске и синовске љубави донео је Господ међу људе. Да би људи видели Бога у том пламену\, у тој новој и дотле непознатој светлости. То ново богопознање кроз љубав предао је Господ апостолима Својим. И оно је дошло до нас. О да би се и у нама разгорео тај пламен божанске непролазне љубави! Да би тако познали Бога као Родитеља\, а себе као децу Његову\, усиновљену кроз жртву Сина Божјег Јединородног. \nО тропламени Боже\, Оче\, Сине и Душе Свети\, осветли и нас\, помрачене грехом\, вечним сјајем љубави Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-kirijak-otselnik-miholjdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-kiriak.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261013
DTEND;VALUE=DATE:20261014
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121700Z
LAST-MODIFIED:20260207T192516Z
UID:8246-1791849600-1791935999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Григорије; свети Михаил Кијевски
DESCRIPTION:Пролог за 30. септембар\n13. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети Григорије Просветитељ\, епископ Јерменски\n\nРођен у знаменитој фамилији\, која је била сродна царској кући Персијској (цару Артабану) и Јерменској (цару Курсару). Када ове две куће заратише међу собом\, Григорије се удаљи у Кесарију Кападокијску\, где прво позна веру Христову\, крсти се и ожени се. Из тога брака имаше два сина\, Ортана и Аростана\, и обојицу посвети на службу цркви. По смрти своје жене врати се Григорије у Јерменију и стави се на службу цару Тиридату. И служаше Григорије верно цару своме\, и цар вољаше Григорија. Но када цар сазнаде\, да је Григорије хришћанин\, наљути се веома\, и поче га саветовати да се одрекне вере Христове и поклони идолима. Не успевши у томе ништа Тиридат удари на Григорија тешке муке\, и после многих мука баци га у једну дубоку јаму\, испуњену сваким отровним гадом\, да би га тако сасвим уморио. Но Бог свевидећи сачува жива св. Григорија у тој јами пуних 14 година. Тиридат потом настави гоњење хришћана у царству своме\, и удари на један женски манастир\, где беше 37 сестара са игуманијом Гајанијом. Када их све грозним мукама умори\, полуде Тиридат\, и беше као дивљи вепар. Сестри царевој пак јави се у сну неки муж пресветао и рече јој\, да полудели брат њен неће оздравити докле се Григорије не извади из јаме. Извађен из јаме св. Григорије исцели и крсти Тиридата. По том Григорије\, по жељи Тиридатовој\, поста епископом Јерменије\, и уз помоћ цареву\, а најпре Божију\, просвети сву Јерменију и околне стране вером Христовом. И сконча св. Григорије свој многотрудни живот у старости\, око 335. год. На његово место би посвећен за епископа син му Аростан. који продужи дело свога оца\, и телесног и духовног. Аростан беше један од 318 св. Отаца на I Васељенском Сабору. \n\n\n\nСвете мученице Гајанија\, Рипсимија\, и осталих 35 монахиња\, које погуби Тиридат због вере у Христа\n\nРипсимија света беше необичне лепоте\, због чега је хтеде узети цар Диоклецијан за жену. Отуда и поче страдање свих 37 монахиња. Рипсимија се отказа да пође за цара зато што се беше посветила Христу као Женику своме. Тада је Тиридат савлађиваше да пође за њега\, јер беше цар као опијен лепотом њеном. Но Рипсимија света опираше се свом силом цару безбожноме. „И онај који кнежеве Готске победи и Персијанце порази не могаше савладати једну девицу Христову“. Јаростан цар предаде је на љуте муке (језик јој осекли\, трбух расекли\, и утробу просули)\, у којима Рипсимија предаде душу своју Богу. По том и остале монахиње бише похватане и мачем посечене. Над моштима ових св. мученица подигнут је знаменити манастир Ечмиадзински\, близу Еривана\, главни духовни центар Јерменски кроз многе векове. \n\n\n\nСвети Михаил\, први митрополит Кијевски\n\nНа молбу великог кнеза Владимира послат од патријарха Цариградског у Русију\, да крштава незнабожни народ и цркву утврђује и уређује. Св. Михаил крсти народ у Кијеву\, Новгороду\, Ростову и по многим другим градовима и селима; уреди цркву\, постави епископе и презвитере\, положи темељ Михаиловском манастиру у Кијеву\, посла мисионаре међу Бугаре и Татаре\, те многе и од њих придоби за Христа. И то и много другога кориснога учини овај светитељ за циглих 4 године. Упокоји се мирно 992. год. Мошти му почивају у лаври Печерској. \n\n\n\n\nГригорије\, велико светило\,\nСвоме роду и своме народу\,\nОдрече се славе и богатства\nРад скудости Христа Распетога\,\nРад богатства на небу вечнога;\nУм свој Богу на небо узнесе\,\nТе све муке телесне поднесе\,\nИ све муке без муке отрпе\,\nСнажан силом Божје благодати\,\nХрањен хлебом од Бога послатим\,\nБрањен од зла Божијим Промислом.\nОд славе се спусти у низину\,\nИз низине диже на висину\,\nНа висину славе непролазне\nГригорије велики и свети\nЈерменију Исусом просвети\,\nДивљег вепра\, лудог Тиридата\,\nКрстом крсти\, у јагње обрати\nСлавом слави земља Јерменија\nЧудотворца свога Григорија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЧудесне промене дешавају се у судби људи посведневно\, и данас као и некада: понижени због правде Божје дижу се на велику висину\, и хулитељи вере Божје обраћају се у служитеље те исте вере. Св. Григорија баци цар Тиридат у дубоку јаму. 14 година провео је светитељ у тој јами\, заборављен од васцелог света\, али не заборављен од Бога. Ко је могао од људи и помислити\, да се највеће светило народа Јерменског налази у мраку једне јаме? И од куд је могао и помислити силни и насилни цар Тиридат\, да ће му једног дана тај исти Григорије\, кога је он на смрт осудио\, спасти живот и помоћи му више него што му је цели свет могао помоћи? После 14 година Бог објављује Григорија живим. Григорије чудотворно исцељује полуделог цара. Цар Тиридат\, необуздани гонитељ Христа\, крштава се и постаје највећи ревнитељ вере Христове. Могло би се рећи\, да су Божјом помоћи и Григорије и Тиридат извучени из мрачне јаме: Григорије телом а Тиридат душом. О бесконачне мудрости Божје у управљању судбама људским! Некад дивљи и страстни Тиридат толико се био умекшао покајањем и облагородио вером Христовом\, да је по карактеру пре личио на св. Григорија него ли на себе самога пре крштења. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам правду цара Јотама и награду Божју (II Днев. 27)\, и то:\n1. како Јотам чињаше што је право пред Господом и стараше се о Храму Господњем;\n2. како му Бог поможе те беше срећан у рату и у миру: у рату победи а у миру обогати и осили народ свој. \n\n\n\nБеседа\nо царству не од овог света\n\nЦарство моје није од овога свијета. (Јов. 18\, 36) \nОнај ко има велико благо\, има и мало. Нека нико\, дакле\, и не помисли\, да Христос Господ нема царствене власти и над овим светом зато што Он рече Пилату: царство моје није од овога света. Онај ко поседује непролазно\, влада и над пролазним. Господ спомиње Своје непролазно царство\, независно од времена\, независно од трулежи\, неправде\, обмане и смрти. Као кад би неко рекао: благо моје није у хартији него у злату. Но зар онај ко има злата\, нема хартије? Зар не господари злато хартијом? Не каже\, дакле\, Господ Пилату\, да Он није цар\, него\, напротив\, Он хоће да каже\, да је Он виши Цар од свих царева\, и да је Његово царство веће и силније и постојаније од свих царстава земаљских. Он указује на Своје главно царство\, од кога зависе сва царства у времену и у простору. Царство моје није од овога света – ове речи не значе\, да Он нема моћи над царством овога света него баш напротив оне потврђују Његову страшну моћ на овим светом. Не показују ли сва дела Његова на земљи Његову недостижну господарску моћ над овим светом? Пред којим се другим царем\, реците ми\, ветар утишао\, море умирило? И зар сте заборавили речи Његове у Гетсиманији\, да кад би Он само хтео\, дванаест легиона анђела притрчали би Њему у помоћ (Мат. 26\, 53)? А један једини ангел има силу већу од васељене. Господар душа\, господар је и тела. Господар вечности\, господар је и времена. Господар највећих добара\, господар је и малих добара. Ништа се\, браћо не може измаћи моћи свемоћнога Исуса Христа\, Господа нашег\, пострадалог за нас по Својој вољи и васкрслог из гроба по Својој сили. \nО Господе Исусе Христе\, Спаситељу свемоћни\, помози нам да иштемо царства Твог небеског\, и да вечно будемо с Тобом тамо где нема греха ни смрти\, но живот и радост и мир. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-grigorije-sveti-mihail-kijevski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-grigorije-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261014
DTEND;VALUE=DATE:20261015
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T121818Z
LAST-MODIFIED:20260207T192526Z
UID:8249-1791936000-1792022399@stsavanyc.org
SUMMARY:Покров Пресвете Богородице
DESCRIPTION:Пролог за 1. октобар\n14. октобар по новом календару \n\n\n\nПокров Пресвете Богородице\n\nОд увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога\, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима\, како у миру тако и у рату\, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама\, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају\, окружена апостолима\, светитељима\, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом\, и упита га: „видиш ли\, брате\, Царицу и госпођу над свим\, како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „видим\, оче\, и ужасавам се!“ Због тога се установи ово празновање\, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице\, кад год ми то покровитељство\, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. \n\n\n\nСвети апостол Ананија\n\nЈедан од Седамдесеторице. Беше епископ у Дамаску. Према јављењу Божјем (Дела Ап. 9.) крстио Савла\, доцнијег апостола Павла. Насупрот свима гоњењима храбро проповедао Јеванђеље\, због чега буде камењем убијен у граду Елевтеропољу. Његове свете мошти пренете су у Дамаск а доцније у Цариград. \n\n\n\nПреподобни Роман Слаткопојац\n\nРодом из Емеса града Сиријског. Служио као црквењак најпре у Бејруту\, а по том у Цариграду при саборној цркви у време патријарха Јевтимија (490-504. год.). Био неписмен и невешт појању\, због чега су му се подсмевали неки учени клирици. Св. Роман се плачевно молио Пресветој Богородици\, и она му се јави на сну\, пружи му неки свитак хартије (звани кондак)\, и рече му да прогута. Сутрадан је освануо Божић\, и Роман изађе на амвон и ангелским гласом испева „Дјева днес“. Сви беху удивљени како садржају те песме тако и гласу појца. Примивши од Богородице дар песнички Роман испева преко 1000 кондака. Као ђакон велике цркве упокојио се 510. год. у Цариграду\, и преселио се међу ангелске хорове. \n\n\n\nПреподобни Јован Кукузељ\n\nСловенин из Драча. Као младић био узет у музичку школу у Цариград\, где постане омиљени појац на двору царском. Бојећи се људских ласки и похвала одбегне у Св. Гору\, и пријави се у Лаври као чобанин. Као чобанин и монах он се изванредно подвизавао. У два маха јавила му се Пресвета Богородица. Упокојио се у XII столећу. \n\n\n\nПреподобни Григорије\n\nМонах Лавре Светогорске из XIV столећа. \n\n\n\n\nСвети Роман у сред службе\nПојави се на амвону\nПа запева песму чудну\nУ ангелском слатком тону:\n„Дјева данас рађа Њега\n„Који беше прежде свега;\n„Земља вертеп-худи свој дом\n„Нуди Њему Неприступном\,\n„А мудраци трагом звезде\n„У посјету Њему језде.\n„Нас ради се Бог превјечни\n„Роди као отрок млечни!“\nСлушајући песму ову\nСвак осети наслађење\nИ на лицу свег народа\nБеше силно удивљење.\nСлава нек је Божјој Мајци\nШто молитве сузне чује\,\nШто молитве богомољне\nПремилосно испуњује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПресвета Богородица често се јављала светим људима ради неке потребе\, било да их ободри у подвигу\, било да их исцели од болести\, било пак да им открије неку тајну. Два донекле слична и дивна случаја догодила су се у Лаври Светогорској\, и то са св. Јованом Кукузељем и св. Григоријем монахом\, само у разна времена. У време великог Акатиста уз часни пост\, а по отпојању истога\, Јован се беше заморио и спустио у столицу према икони Богородичној. Како је сео тако је и заснуо. У томе јави му се Света Пречиста сва у небеском сијању\, и рече му: „радуј се\, Јоване! Пој и не престај појати\, а ја те за то нећу оставити.“ При тим речима Она метну у руку Јованову један златник. Кад се Јован трже ода сна\, златник беше у његовој руци. Поражавајућа чудеса после тога дешавала су се како од иконе Богородичине тако и од тог златника. Други случај десио се са монахом Григоријем. И он је\, као и Кукузељ\, био појац у цркви. Патријарх Калист беше установио\, да се на службама св. Василија пева „о Тебe радуется“ место „Достойно.“ Његов наследник патријарх Филотеј обустави то\, и нареди да се због краткоће пева увек „Достойно“. Но једанпут у очи Богојављења\, а у присуству Григорија патријарха Александријског\, отпева Григорије „О Тебе радуется“. После тога одмах му се јави Света Пречиста\, као и Кукузељу\, метну му златник у руку и рече: „много ти благодарим за твоје појање у част моју.“ Због тога и од тада установи се\, да се на службама св. Василија увек пева „о Тебе радуется.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам неправде цара Ахаза и казне Божје (II Днев. 28)\, и то:\n1. како Ахаз чињаше што је зло пред Господом целога века свога;\n2. како подиже идоле по свима угловима у Јерусалиму и по целој земљи и клањаше им се;\n3. како имаше многе ратове\, и у свима би побеђен\, земља му би опустошена\, стотине хиљада изгибоше и толико одведоше у ропство. \n\n\n\nБеседа\nо мужу блаженом\n\nБлаго мужу који не иде на савјет\nнечестивих\, и на пут грјешникa не ста\,\nи на сједиште губитеља не сједе. (Пс. 1\, 1) \nБлаго оном пре свега\, браћо\, ко није толико окорео од греха\, да може чути и испунити савет Божји\, који долази преко пророка. Нечестиви су они који све што мисле\, мисле насупрот Богу и вољи Божјој; грешници су они који иду путем својих жеља и својих мисли\, насупрот жељи Божјој и закону Божјем; губитељи су они који упропастивши себе злим делима упропашћују и друге. И тако прво долази зла помисао (зао савет)\, па зло дело\, па зао пример – саблазан. Благо\, дакле\, мужу који нити тражи савета у нечестивих људи нити се саглашава са нечастивим мислима својим\, него налази довољно савета за све што му треба за спасење у закону Божјем. Благо мужу који ни једанпут не ста на пут\, којим грешници ходе\, или ако ста\, покаја се и поврати се на пут живота\, који је од Господа. Благо мужу који не седе на позорницу губитеља душа невиних\, да својим саблажњивим примером саблажњава и губи душе невине. Јер је речено о саблазнитељу: боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да потоне у дубину морску (Мат. 18\, 6). \nБраћо моја\, благо свима вама\, и мушкима и женскима\, који се опрезно клоните од ова три зла: од нечестивих мисли и савета\, од дела грешничких\, и од саблажњавања других. Сва та три зла јесу као једна иста отровна змија\, која од малене змије порасте у велику змију. \nО Господе благи\, Створитељу наш\, помози нам силом Твојом и добротом Твојом\, да се спасемо од змије ове љуте\, коју Ти\, Христе Господе\, победи оружјем непобедивим Крста Твога часнога. Помози нам\, да слушамо само Твој савет\, да идемо само Твојим путем\, и да светлимо само Твојим примером. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/pokrov-presvete-bogorodice/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/pokrov-presvete-bogorodice-2.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261015
DTEND;VALUE=DATE:20261016
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T122856Z
LAST-MODIFIED:20260207T192639Z
UID:8252-1792022400-1792108799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Кипријан; преподобни Андреј
DESCRIPTION:Пролог за 2. октобар\n15. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети Андреј Јуродиви\n\nСловенин по пореклу. Као роб купљен неким богаташем Теогностом у Цариграду у време цара Лава Мудрога\, сина цара Василија Македонца. Андреј беше красан младић телом и душом. Теогност заволи Андреју и даде га да се учи писмености. Андреј се усрдно Богу мољаше\, и с љубављу црквене службе похођаше. Послушавши неко небесно јављење он се реши на подвиг јуродства Христа ради. И једном кад оде на бунар за воду\, он исцепа на себи одело и ножем исече\, па се направи луд. Ожалошћен тиме господар му Теогност спута га у ланце и одведе у цркву св. Анастасије Узорешителнице\, да му се читају молитве Но како се Андреј не поправи у очима господара свога\, пусти га овај у слободу као умоболног. Андреј свети дању се прављаше луд а ноћу по сву ноћ се Богу мољаше. Живео је без крова и уточишта. Ноћевао је на пољу\, ишао полунаг\, у једној издртој хаљини\, јео је мало хлеба кад би му добри људи уделили. Од онога што је примао он је делио просјацима\, и то кад би им дао изругао би их\, да му не би благодарили. Јер сву награду очекиваше Андреј свети само од Бога. Зато се и велика благодат Божја усели у њ\, те је могао прозирати у тајне људске\, виђати ангеле и демоне\, одгонити демоне од људи\, исправљати људе од греха. Имао је предивна виђења Раја и највиших небеских Сила; видео је Господа Христа на престолу славе; видео је\, са својим учеником Епифанијем\, Пресвету Богородицу у цркви Влахерни како одеждом својом покрива род хришћански (в. Покров Богородичин); чуо је на небесима речи неисказане\, које није смео људима поновити. После нечувено тешких подвига упокојио се 911. год. и преселио у вечну славу Господа свога. \n\n\n\nСвештеномученик Кипријан и Јустина девица\n\nКипријан – досељен из Картагене у Антиохију\, где живљаше и Јустина са својим родитељима\, Едесијем и Клеодонијом. Едесије беше жрец идолски и цео дом његов незнабожачки. Но када Јустина ходећи по црквама хришћанским позна веру праву\, она обрати и оца и мајку Христу Господу. И све троје примише крштење од Оптата епископа. Кипријан пак беше волх\, имаше везе са дусима нечистим и гаташе. Неки развратни младић Аглаид незнабожац хтеде пошто по то прелестити св. Јустину\, јер се занесе лепотом њеном\, па како га св. девица одсудно одби\, он потражи помоћ код Кипријана. Кипријан навођаше зле духове\, једне за другим\, на Јустину\, да би у њој распалили страст нечисту за Аглаидом\, но не успе у томе ништа\, јер св. Јустина крсним знамењем и молитвом Богу одгоњаше од себе духове злобе. Тада Кипријан позна силу крста\, и сам се крсти\, и временом постаде презвитер и епископ. Озлобљени незнабошци оптужише њега и Јустину\, и обоје беху предати суду у Дамаску\, по том мучени и посечени у Никомидији крајем III столећа. \n\n\n\nСвети мученици Давид и Константин\n\nКнежеви хришћански из Аргвента. На смрт осуђени за Христа у Имеретији од калифа Емил-ел-Муменима и потопљени у реци 730. год. Пред смрт се молили Богу\, да Бог опрости грехе свима онима који буду њих призивали у молитви на помоћ. По свршеној молитви пуче гром и чу се глас с неба да им је молитва услишена. Мошти им почивају у Грузији\, у ман. Моцамети. \n\n\n\n\nЈуродиви Андреј у ноћи стајаше\,\nПод покровом звезда Богу се мољаше:\nО Свевишњи Боже\, три по ипостаси\,\nУспаване душе пробуди и спаси!\nО Исусе слатки\, слађи од живота\,\nРизницо радости и вечних красота\,\nОчисти пастире\, цареве просвети\,\nУтеши невољне\, и сав свет освети\,\nПа и мене грешног\, Андреју Јурода\,\nНе издвој\, Господе од светог народа! –\nО свети Андреје\, пун Божје мудрости\,\nТи што свет учаше речима лудости.\nЈезиком си света свету говорио\nИ лудошћу мнимом Христа си славио.\nЉуди те презреше као безумнога\,\nИ пси те гонише са легала свога!\nНа ђубришту светском ти си олтар био\,\nМолитвама твојим сав свет си кадио.\nНо сав свет не беше достојан те\, диве\, –\nСлава ти Андреје\, свети Јуродиве! \n\n\n\nРасуђивање\n\nВиђење св. Андреје Јуродивог. Неки монах у Цариграду беше знаменит као подвижник и духовник\, и свет му много хођаше па молитве. Но имаше тај монах тајни порок среброљубља. Новац сабираше\, а ником не даваше. Срете га св. Андреј на улици\, и виде му око врата обвијену страшну змију. Сажали се на њ св. Андреј\, па му приступи и поче га саветовати: „зашто си\, брате\, душу своју погубио? Зашто си се везао са демоном среброљубља? Зашто си му дао почивање на себи? Зашто сабираш злато\, као да ће оно с тобом у гроб а не у руке других? Зашто давиш сам себе тврдичлуком; док други гладују и жеђују и умиру од зиме\, ти се веселиш гледајући у множину злата? Зар је то пут покајања? Зар је то чин монашки?… Видиш ли онога?“ И у том часу отворише се очи монаху и виде демона црна\, и ужасну се веома. А демон се скиде са монаха и побеже\, гоњен силом Андрејевом. У том ангел Божји пресветли приступи ономе монаху\, јер се срце монахово измени на добро. И одмах оде монах и раздаде све своје сабрано злато ништим и убогим. И после тога угоди Богу у свему\, и прослави се много више него пре. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам правду цара Језекије и награду Божју (II Днев. 30- 31)\, и то:\n1. како Језекија чињаше што је добро и право и истинито пред Господом;\n2. како поврати светињу храму Господњем и истреби идоле и идолопоклонство у народу;\n3. како га Бог помилова и срећан бијаше у свему. \n\n\n\nБеседа\nо вољи праведника у вољи Божјој\n\nНо у закону Господњем воља је његова\,\nи у закону његовом поучава се дан и ноћ. (Пс. 1\, 2) \nБлаго оном човеку\, браћо\, и по три пут благо њему\, чија је воља потчињена вољи Божјој\, чији ум ништа не умује насупрот савету Божјем\, и чије срце ништа не жели на супрот жељи Божјој. Ум је крманош и воље и срца. Ако је ум управљен стално према Богу\, онда ће он жудно поучавати се дан и ноћ у закону Божјем\, и неће ићи на савет нечестивих него ће тражити истину и објашњење свему у закону Божјем. Ако је ум тако управљен к Богу\, онда ће се и срце човеково и воља човекова брзо управити к Богу. Тада ће воља\, као извршни орган унутрашњег човека\, вршити само оно што је сагласно са вољом Божјом и што је прописано у закону Божјем. Тада човек неће стати на пут грешника\, нити ће сести на седиште губилишта\, тј. неће чинити грех нити ће друге људе на грех навлачити. У почетку овога псалма пророк Давид похваљује човека\, који не чини три зла\, а сада продужује да га похваљује\, кад чини два добра. Три су зла: тражити мудрости у грешника\, живети животом грешника и саблажњавати друге људе својим злим примером. Два су добра\, саобразити своју вољу потпуно закону Божјем\, и упутити ум свој да се поучава дан и ноћ у закону Божјем. \nО браћо моја\, како је плачевно плитак ум код свих оних\, који не познају закон Божји! Дубина ума људскога мери се познавањем дубина закона Божјег. Ко год се поучава у тајнама закона Божјег\, ум је његов дубок и широк и узвишен. А ум је крманош и срца и воље. О браћо моја\, како је плитка и превртљива и развратна воља код свих оних\, који вољу своју не потчињавају вољи Божјој! Ваистину плачевно плитка\, и превртљива и развратна. Шта је закон Божји браћо? То је израз воље Божје. Где се налази тај израз? У Светом писму и у предању светитеља цркве Божје. Благо оном ко познаје вољу Божју и ко је извршује. \nО Господе Боже\, велики и силни\, милостиви и праведни\, просвети ум наш законом Твојим светим\, и управи вољу нашу вољом Твојом\, вољом човекољубивом и спасоносном. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-kiprijan-prepodobni-andrej/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-andrej-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261016
DTEND;VALUE=DATE:20261017
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130013Z
LAST-MODIFIED:20260207T192650Z
UID:8257-1792108800-1792195199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит
DESCRIPTION:Пролог за 3. октобар\n16. октобар по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Дионисије Ареопагит\n\nУбраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж беше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу филозофије у Атини оде у Мисир да још учи. У то време једнога дана издахну Господ Христос на крсту\, и сунце помрча\, и би тама и у Мисиру 3 сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац света страда\, или овај свет скончава“. Вративши се у Атину ожени се женом Дамаром\, и имаше с њом синове. Беше члан највишега суда код Грка\, Ареопага\, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Када апостол Павле проповедаше Јеванђеље у Атини\, крсти се Дионисије са целим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа Атинског (јер беше оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове). Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим\, да види Пресвету Богородицу\, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када учитељ његов св. Павле мученички пострада\, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима\, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много\, али и успе много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у веру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу\, где служаше службу Божју. Када му беше 90 година\, би ухваћен и мучен за Христа\, заједно са Рустиком и Елевтеријем\, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше. Одсечена глава св. Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Катулу\, која ју заједно са телом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. год. Написао знаменита дела: о именима Божјим\, о небесној и црквеној јерархији\, о тајанственом Богословљу\, о Пресветој Богородици. \n\n\n\nПреподобни Јован Хозевит\n\nМисирац. Подвизавао се у Хозевитској обитељи у време цара Јустинијана. Кад год је служио литургију виђао је светлост небеску у олтару. У близини његовој подвизавао се старац Ананија. Чудесно беше смирење ових светитеља. Неки човек доведе свога полуделог сина старцу Ананији\, да га молитвом исцели. Ананија га посла св. Јовану\, као већем од себе. Јован пак не може да не послуша старца\, али викну: „у име Исуса Христа заповеда ти Ананија а не ја да изиђеш из овог младића!“ И младић одмах оздрави. \n\n\n\nПреподобни Дионисије Печерски\n\nЈеромонах и затворник.О Васкрсу 1463. год. њему се догодио овакав случај. Са крстом и кадионицом он је обилазио пештере да би окадио мошти и гробове усопших светитеља. Па преиспуњен васкршњом радошћу ушавши у пештеру он викне: „Свети оци и братије: „Христос воскресе!“ У том тренутку разлеже се глас из гробова силан као гром: „Ваистину воскресе!“ \n\n\n\nСвети Исихије Хоровит\n\nНајпре био небрижљив према спасењу душе своје. Но разболи се тешко\, и умре\, и поврати се од смрти\, и би здрав. То га потпуно промени. Он се затвори у Светој Гори у келију и ни с ким ни речи не проговори 12 година. Пред смрт отворише му монаси келију и умолише га\, да им каже неку поуку. Он само рече: „ко на смрт помишља\, не може згрешити“. Од њега су произашли тзв. „Исихисти“\, који су ћутање\, богомислије и умну молитву истицали као врховну делатност правих монаха. Они су имали нарочити Скит Исихиста\, или Безмолвника\, у Св. Гори. Прича се и за св. Григорија Богослова\, да је био безмолвник у време часног поста. Св. Исихије живео у VI веку. \n\n\n\n\nДионисије\, светитељ красни.\nБогослов чудни\, списатељ јасни\,\nУ срцу ум сабран Богу управи\,\nНебеске тајне виде\, објави\,\nВиде сву славу небесног строја\nИ Јерархију неба преброја:\nНачала\, Власти. Господства\, Силе\,\nПрестоле чудне\, Серафе миле.\nИ Херувиме\, и Архангеле\,\nИ златокриле Божје Ангеле.\nИ Мајку Божју виде са страхом\,\nИ све што блиста над земним прахом.\nНебесне силе\, силе бескрајне\,\nБесмртна сунца\, звезде пресјајне.\nИ све што виде\, не хте да крије\,\nНо цркви каза Дионисије\,\nЦркву украси и обогати.\nПодвиге своје смрћу позлати\,\nСмрћу крвавом за свога Христа\nЗато се сада на небу блиста;\nАнгелска војска што Богом сија\nБратом назива Дионисија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВиђење св. Андреја. Андреј свети ходећи по улицама Цариградским виде једнога дана велику и сјајну пратњу. Неки богаташ беше умро\, и спровод му беше величанствен. Но када се боље загледа\, виде Андреј око носила множину црнаца\, како скачу око мртваца с весељем\, једни смејући се као блуднице\, други лајући као пси\, трећи грокћући као свиње\, четврти посипајући тело мртваца неком смрадном течношћу. И сви се ругаху појцима говорећи: „певате над псом!“ Удивљен Андреја размишљаше\, каква ли су дела тога човека? И обазревши се виде красна младића\, где стоји уза зид и плаче. „Тако ти Бога небеса и земље\, реци ми\, какав је узрок твоме плачу?“ упита Андреј. Тада му младић рече\, да је он био ангел хранитељ онога умрлог\, но да је онај гресима својим тешко увредио Бога\, одбацио од себе савете ангела свога\, и потпуно се предао црним ђаволима. И рече ангел\, да тај човек беше велики и непокајани грешник: лажљивац\, човекомрзац\, тврдица\, кривоклетник и блудник. Триста душа људских оскврнуо је блудом. Залуд беше чествован од цара и уважаван од људи. Залуд и та велика пратња. Смрт га је сустигла непокајаног\, и жетва му је дошла изненадно. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно избављење Јерусалима од Асираца (II Днев. 32)\, и то:\n1. како Сенахерим са силном војском опколи зидове јерусалимске и ругаше се Богу Израељеву;\n2. како се Језекија с пророком Исаијом усрдно мољаше Богу за избављење;\n3. Како ангел ноћу поби 185.000 Асираца; Сенахерим би убијен од синова својих и Јерусалим спасен. \n\n\n\nБеседа\nо страху и радости у Богу\n\nСлужите Господу си страхом\, и\nрадујте се њему с трепетом. (Пс. 2\, 11) \nЦаревима и судијама земаљским говори пророк Божји ове речи. Јер су они склони охолости и раскалашности због силе и богатства\, које им се даде. О цареви и судије\, грумење прашине под ногама Божјим\, не заборавите\, да сте ви само слуге Божје\, најамници од данас до сутра! О чему мисли најамник у њиви копајући цео дан? О плати\, коју ће у вече примити. Чиме се поноси најамник? Не тежачењем\, него платом. Чему се радује најамник? Труду и зноју или плати? Наравно плати. И ваша је служба на њиви овога живота тежачење најамничко\, о цареви и судије. Зато служите Господару своме\, који вас је најмио\, са страхом\, јер не знате\, како ће Господар ваш на крају оценити труд ваш и какву ће вам плату дати. Служите са великом смиреношћу говорећи сами себи: ми смо непотребне слуге (Лк. 17\, 10). Неизвесно је\, да ли ћете примити награду или казну\, када у гроб сиђете и пред Цара Судију изиђете. Отуда страх мора испуњавати све дане службе ваше. \nРадујте се њему с трепетом. Радујте се радошћу чистом и светом\, као што се и ангели радују Богу живоме и неприступноме. Чистотом и светошћу мирише рајска радост\, а злурадост адску прати раскалашан смех. Зато је рајска радост трајна\, док се адски смех смењује гневом и јауком. Служити са страхом\, јер је Господ праведан: радујте се с трепетом\, јер је Господ узвишен и свет. О Господе Боже наш\, праведни и узвишени\, страшни и свети\, сав је наш живот на земљи служба Теби и радост о Теби. Ако не служимо Теби\, служимо пропасти својој; и ако се не радујемо о Теби\, радујемо се о црном злотвору своме. Клањамо Ти се и молимо Те\, помози нам\, да службу нашу управљамо страхом Твојим\, и радост нашу чистимо трепетом од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-dionisije-areopagit/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-dionisije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261017
DTEND;VALUE=DATE:20261018
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130126Z
LAST-MODIFIED:20260207T192702Z
UID:8260-1792195200-1792281599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Стефан и Јелена (Штиљановић)
DESCRIPTION:Пролог за 4. октобар\n17. октобар по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Јеротеј\n\nБио друг св. Дионисију Ареопагиту\, и нешто после Дионисија примио веру Христову од апостола Павла. Доцније га овај апостол постави за епископа Атинског. У време Успенија Пресвете Богородице и Јеротеј се јавио у Јерусалиму и учествовао у погребу. Својим божанственим појањем приведе многе к срдачном умилењу и показа себе као мужа надахнута свише. Много се потруди на делу Јеванђелском\, многе незнабошце обрати к истини\, добро управи стадо своје словесно\, и најзад мученички сконча за Христа\, који му даде двојак венац у царству Свом небеском: венац јерарха и венац мученика. \n\n\n\nСвети Стефан Штиљановић\n\nДеспот српски. Родом из Паштровића. Управљао српским народом у претешким приликама борећи се храбро против Турака и Латина. Праведник Божји и родољуб\, овај дивни кнез може се успоредити са св. Александром Невским или са св. Краљем Јованом Владимиром. Упокојио се почетком XVI века (по некима 1515. год.). На гробу његовом појављивала се ноћу светлост\, према којој су и пронађене његове свете мошти\, које су дуго почивале у фрушкогорском манастиру Шишатовцу\, па су за време другог светског рата пренете у Београд и положене у Саборну цркву поред тела кнеза Лазара. Његова жена Јелена видећи нетљене мошти Стефанове и чудеса од истих замонаши се и предаде подвигу до смрти. \n\n\n\nПреподобни Амон\n\nМисирац родом\, и по занимању виноградар. Његови сродници и преко његове воље оженише га\, но он не хте са женом живети\, него је од првога дана назва сестром и усаветова је\, да заједно са њим чува девственост своју ради вишег блага на небесима. И тако би са женом 18 пуних година. После\, по договору\, жена основа женски манастир у дому њиховом\, а Амон оде у Нитријску пустињу\, где се преда подвигу отшелничком. Велике дарове прозорљивости и чудотворства прими од Бога због чистоте срца свога. Неки муж и жена доведоше му побеснела сина да би га излечио молитвом. А Амон не хте никако. Но после дугог наваљивања родитеља\, рече Амон: „у вашим је рукама и болест и здравље детета вашег. Вратите оној удовици (и рече јој име) вола украђена\, и оздравиће син ваш.“ Ужаснути родитељи оваквом прозорљивошћу светитеља признаше свој грех и обећаше чим дођу дома вратити украђеног вола. Тада се Амон свети помоли Богу\, и оздрави дете. Амон је био присни друг св. Антонија Великог. Када Амон сконча у Нитрији око 350. год. виде св. Антоније из своје келије душу Амонову у висинама и рече братији: „данас се представи авва Амон\, ево видим душу његову свету како је ангели носе на небо.“ \n\n\n\nПреподобни Павле Препрости\n\nДо своје 60. године живео у свету као жењен човек. Затекавши своју жену у греху\, он остави све\, оде у пустињу св. Антонију\, и прими монаштво од овога. И ако је био прост и некњижеван\, доспео је до таквог духовног савршенства\, да је у свакоме човеку видео душу каква је као што обични људи виде тело један другога. И чудотворац беше велики\, и у неким случајевима превазиђе и св. Антонија. Скончао у дубокој старости\, 340. год.\, и преселио се у радост ангелску. \n\n\n\n\nАмона неко замоли једном:\n– Пут ми спасења покажи бедном.\nРече му светац: целог твог века\nК’о сужањ буди што на суд чека.\nК’о што се сужањ судије боји\nИ у тамници часове броји\nБудно ловећи споља гласове\nКад ће му с’ рећи: судија зове!\nОброк и конак он и не гледа\,\nНе зна кад стоји нити кад седа.\nТек ослушкује и ослушкује\nПозив судије кад ће да чује.\nИ ми смо тако мој мили брате\,\nТо важи за ме\, то важи за те. –\nДруги га пита: пут тесни шта је?\nИ пут прискорбни – и докле траје?\nРече му Амон: пут тесни – то је\nСтешњење мисли\, да с’ не растроје.\nА пут прискорбни – жељa стешњење\,\nСамо у Христу тражи спасење. –\nПремудри Амон\, витез подвига\,\nСтрпљив носилац Христова ига.\nУгоди Богу\, ублажи људе –\nГоспод му Рајем награди труде. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВиђење св. Андреја. Није само апостол Павле био узнесен у Рај и чуо неизречене речи (II Кор. 12\, 4). После апостола Павла на преко 850 година то се догодило и са св. Андрејом. Једне зимске ноћи леже Андреја свети међу псе на буњиште\, да би загрејао своје промрзло тело. У том јави му се ангел Божји и диже га у Рај (у телу или ван тела то ни сам Андреја није могао објаснити) и две недеље држа га у небесном свету водећи га до трећега неба. „Видех себе одевена у одело пресветло\, као од муња изаткано\, и венац од цвећа на глави мојој\, и појасом царским опасан бејах\, и радовах се веома због те красоте\, и дивих се умом и срцем неисказаној лепоти Раја Божјег\, и ходих по њему и веселих се..“ По том описује Андреја како виде Христа Господа: „и када нека пламена рука повуче завесу\, видех Господа мојега\, као негда пророк Исаија\, како седи на престолу високом и преузвишеном\, и серафими стајаху унаоколо. Обучен беше у ризу црвену. Лице Му пресветло\, а очи Му прељубазно гледаху у мене. Видевши Га падох ничице преда Њ клањајући се сјајноме и страшноме престолу славе Његове. Колика ме радост обузе при виђењу лица Његовог немогуће је изрећи; и сада спомињући се тога виђења испуњавам се радости неисказане. И чух премилосрднога Творца мога када Својим преслатким и пречистим устима рече ми три речи\, које толико усладише срце моје и разгореше љубав к Њему\, да се сав као восак топих од топлоте духовне…“ Када св. Андреја по том пожели видети и Пресвету Богородицу\, би му речено\, да тренутно она није на небу него се спустила у свет\, да помаже бедне и теши невољне. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам неправду цара Манасије и казну Божју (II Днев. 33)\, и то:\n1. како Манасија обнови идолопоклонство\, и гатање и врачање и чињаше све што је зло пред Господом;\n2. како попусти Бог те Халдејци ухватише Манасију у трњу\, и везаше\, и одведоше у Вавилон. \n\n\n\nБеседа\nо корисном гњеву\n\nГњевите се и не гријешите. (Пс. 4\, 4) \nГњевите се\, браћо\, на себе\, и не грешите више. Гњевите се на грехе своје\, по мислима и делима\, и не грешите више. Гњевите се на сатану\, оца лажи\, и не чините више вољу његову. Гњевите се на грех у свету и на попирање цркве Божје свете од људи безбожних\, но чувајте се да грехом грех не лечите. Гњевите се и на пријатеље ваше кад греше\, но гњевите се с намером да их поправите а не да их већма озлобите.. Гнев пријатеља на пријатеља\, и родитеља на децу своју – шта говорим? и Бога на људе – није бура која чупа дрво из корена него ветар који укрепљује дрво и обара с њега гниле плодове\, да би здрави плодови били што бољи и лепши. Но нека гнев твој има меру\, да би био лековит а не отрован. А да би имао меру\, држи Бога пред собом и у гневу свом. Гнев не може имати јачу уставу и брану од Бога. У осталом сваки гнев\, који није у име Бога и Божје правде грех је. Не гневи се за беспослице\, него се гневи за оно за што се и Бог гневи. Ако је твоја воља утврђена у закону Божјем\, ти ћеш се увек умети гневити где треба и колико треба. Јер то се не може све ни речима исказати\, ни неуком објаснити. Гнев на свом месту дејствује као и милост на свом. О браћо моја\, видите ли\, како су у души нашој положене разне моћи\, које човек може по слободној вољи употребити на живог или смрт? Гнев на самога себе никад се не може довољно препоручити. Гле\, дивнога призора: што год се човек научи више гневити на себе\, то се мање гневи на друге. Јер занет својим слабостима он туђе или не гледа\, или кад их види благо их суди. \nО Господе Боже\, једини праведни\, усади у нас сећање на Дан праведнога гнева Твога\, да би се сачували од греха душевног. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-stefan-i-jelena-stiljanovic/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jerotej.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261018
DTEND;VALUE=DATE:20261019
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130239Z
LAST-MODIFIED:20260207T192713Z
UID:8263-1792281600-1792367999@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Харитина; свештеномученик Дионисије
DESCRIPTION:Пролог за 5. октобар\n18. октобар по новом календару \n\n\n\nСвета мученица Харитина\n\nКао сироче у детињству би посвојена од некога угледна човека и хришћанина Клаудија\, који је васпита као своју рођену кћер. Харитина беше кротка\, смерна\, послушна и ћутљива. Учаше се закону Божјем дан и ноћ\, и завешта се проживети век у девству као права невеста Христова. Но како Харитина и друге обраћаше вери Христовој\, чу за њу намесник цара Диоклецијана\, неки Дометијан\, и посла војнике\, те је узеше од њенога поочима и изведоше пред суд. Упита је судија: „истина ли је\, девојко\, да си хришћанка\, и да и друге обмањујеш приводећи их тој нечестивој вери?“ Одговори Харитина храбро: „истина је\, да сам хришћанка\, а лаж је\, да друге обмањујем\, него заблуделе изводим на пут истине приводећи их Христу мојему“. Зли судија нареди\, те јој косу ошишаше и жар на главу посуше. Но Божјом силом девица би сачувана. Бацише је у море\, но Бог је избави из мора. Везаше је за точак и почеше окретати\, али ангел Божји устави точак и Харитина оста неповређена. Тада пакосни судија посла неке развратне младиће\, да је оскврне. Страхујући од бешчешћа св. Харитина помоли се Богу\, да јој прими душу пре него би они развратници оскврнили њено тело девојачко. И док се клечећи мољаше Богу\, изиђе душа из ње и пресели се у бесмртно царство Христово. \n\n\n\nСвештеномученик Дионисије\, епископ Александријски\n\nРођен у Александрији од знаменитих незнабожачких родитеља и васпитан на грчкој философији\, по том и код Оригена. Као младић прочита посланице апостола Павла\, поверова у Христа и крсти се од Димитрија тадашњег епископа у Александрији. 247. год. постане епископ у истом том граду и послужи Богу и народу Божјем као прави пастир\, и то под врло мучним околностима. Споља црква беше гоњена од незнабожаца\, а унутра раздирана од јеретика. При том још удари чума\, која сатираше људе кроз неколико година. Три године проживе ван Александрије\, склоњен верним\, да не би пре времена погинуо. За те три године он је писао многе посланице и друге саставе пастви својој\, поучавајући је и храбрећи у држању Православља. Међу његовим списима налазе се и неколики канони\, које је црква прихватила. Исто тако и његово писмо против Новацијана сматра се канонским писмом. Управљао црквом 17 година и упокојио се 265. год. \n\n\n\nПреподобни Евдоким Ватопедски\n\nГодине 1841. када су у Ватопеду оправљали костурницу\, нађу мајстори мошти некога човека у ставу клечећем и са иконом Пресвете Богородице на прсима у рукама. Необично диван мирис разлио се од тих моштију. Не знајући ни ко је био тај свети муж ни кад је живео монаси му даду име Евдоким\, и мошти његове пренесу у цркву\, где и данас стоје. Од тих моштију догодила су се многа чудесна исцелења. На сребрном ковчежићу и сад стоје изрезане речи: „овај ковчежић изради за чесну главу св. Евдокима монах Гаврил\, кога је овај светитељ исцелио од тешке болести“. \n\n\n\nПреподобни Дамјан\, Јеремија и Матеј\n\nПечерски прозорљивци и чудотворци. Сви из XI столећа. \n\n\n\n\nНамучена Харитина\,\nкрв је облила\,\nНа коленах Свевишњега\nБога молила:\n– О Свевишњи\, Свемилосни\nСтворитељу мој\,\nМеђу Твоје мученике\nи мене уброј!\nТи на крсту\, слатки Христе\,\nза ме пострада\,\nИ ја желим пострадати\nза Тебе сада.\nБуди близу\, Спаситељу\,\nТвоје невесте\,\nОдбрани је\, да је злице\nне обешчесте!\nБоље да ми огњем љутим\nтело сагору\,\nБоље да га и потопе\nу сињем мору\nНего да ме поругају\nделом срамотним\nПред небесним ангелима\nсветим правотним.\nПо молитви Харитини\nГоспод учини\nИ одмах јој душу узе\nи у Рај прими. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКадгод људи улажу велики труд у тражењу истине\, и кад ништа друго не претпостављају истини\, Бог им Својим лаким начинима излази у сусрет. То нам показује и живот св. Дионисија Александријског. Још као младић и незнабожац Дионисије је читао сву грчку књижевност\, да би дошао до истине. Па кад тим није био задовољан он је почео читати све што би му до руку дошло. Једнога дана\, по Божјем Промислу\, срете га једна сиромашна жена и понуди му на продају неколике посланице апостола Павла\, руком исписане у свескама. Дионисије радо купи\, и прочита. То га толико освоји\, да он опет нађе ону жену и упита је\, да ли има још таквих списа да се добије. Жена га упути свештенику хришћанском\, и овај му даде све посланице Павлове. Прочитавши све пажљиво Дионисије поверова у Христа и крсти се без икаква оклевања. – Други случај. У месту Арсиноју распростре се јерес хилиаста\, који погрешно учаху\, да ће Христос ускоро доћи и основати на земљи царство земаљско\, које ће трајати хиљаду година. На челу те јереси беше неки Коракион. Потруди се св. Дионисије и оде у Арсиној\, да разувери хилиасте и спречи ширење те јереси међу вернима. На великом скупу и хилиаста и православних Дионисије се препирао са Коракионом и осталим вођама хилиазма. Три пуна дана трајала је та препирка. Толику ревност показиваху древни хришћани у испитивању истине! И Бог благослови труд њихов и ревност њихову због молитава св. Дионисија. На крају препирке Коракион са свима хилиастима одбаци погрешно учење своје и прими православно учење св. Дионисија. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам покајање цара Манасије и опроштај Божји (II Днев. 33)\, и то:\n1. како Манасија живећи као роб у туђини увиде грех свој и покаја се\, и помоли се Богу за опроштај;\n2. како му Бог опрости и ослободи га ропства;\n3. како по том Манасија до смрти чињаше што је право пред Господом\, и мирно царова. \n\n\n\nБеседа\nо благу јављеном\n\nМноги говоре: ко ће нам јавити блага? (Пс. 4\, 7) \nКолико је благо Бог\, браћо моја. Каква реч може исказати то благо? Велико је благо царство небеско\, са ангелима пламеним\, са светитељима дивним\, са Рајем сладостним. Ко може описати то благо? Велико је благо живот бесмртни у близини Бога и ангела Божјих\, у друштву светитеља и праведника. Велико је благо сусрет са својим сродницима и пријатељима у небеском свету\, са родитељима својим\, са децом својом\, са најмиљенијим својим\, који су нас одласком својим оставили у тузи и жалости. Ко ће нам јавити сва та блага? питали су се многи у време цара Давида\, а питају се и данас. Ко ће нам јавити\, па да верујемо и да се надамо? Нама хришћанима та су блага јављена\, и ми не очекујемо више\, да нам их неко други јави осим Господа Христа\, истинитог сведока свих тих блага\, истинитог сведока и господара\, браћо\, свих тих блага. Та блага јављао је милосрдни Господ и пре свог доласка на земљу пророцима Својим избраним. Зато пророк Давид и говори Богу: знаменова се на нас светлост лица твојега Господе. То је одговор онима\, који питају: ко ће нам јавити блага? \nСам Бог јавио је та блага. Светлост лица Господњега знаменова се на нас\, то јест уписа се\, уреза се\, у срца наша\, и у тој светлости ми познајемо сва она блага\, која само небо може дати. Има ли лека\, браћо\, онима који чуше за долазак Христов на земљу\, па ипак питају: ко ће нам јавити блага? Ако Христос није јавио и објавио сва та блага Својим светлим рођењем\, Својим светлим чудесима\, Својим светлим васкрсењем\, Својом светлом црквом\, ваистину земља црна неће јавити\, јер не може; људи неће јавити\, јер не знају. Има\, има лека за свакога\, чак и за најокорелијег неверника\, има лека све до часа смртнога. Тај лек је у покајању од злобе своје\, у очишћењу срца свога\, у испуњењу заповести Христових. \nЗдрави могу видети светлост лица Господњега а не болесни душом\, нечисти срцем и криви умом. \nО Господе Боже наш\, светлости ангелима и људима\, помози нам да гресима не потамнимо светлост\, коју си нам дао\, и у којој видимо блага небеска. Не лиши нас\, многомилостиви\, тих блага. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-mucenica-haritina-svestenomucenik-dionisije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-haritina.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261019
DTEND;VALUE=DATE:20261020
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130351Z
LAST-MODIFIED:20260207T192727Z
UID:8266-1792368000-1792454399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол Тома - Томиндан
DESCRIPTION:Пролог за 6. октобар\n19. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Тома\n\nЈедан од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима\, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја\, и не буди невјеран него вјеран. И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)! После силаска Св. Духа\, када апостоли метаху коцку\, где ће ко ићи на проповед\, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости\, што мораде ићи у тако далеку страну\, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији св. Тома обрати многе\, великаше и сиромахе\, у веру Христову\, и заснова тамо цркву\, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре\, жене двојице кнежева Индијских\, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева\, с којима не хтеше живети после крштења свога\, и отпуштене. Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија\, најпре верени међусобно\, када чуше апостолску проповед\, не саживеше се\, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру\, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа. Кнез Муздије\, муж Тертијанин\, коме Тома крсти и жену и сина\, Азаиа\, осуди апостола на смрт\, и посла 5 војника\, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома. Пре смрти своје и он је\, као и други апостоли\, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан\, он зажали горко\, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте\, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа\, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје. \n\n\n\nПреподобни новомученик Макарије\n\nРођен у месту Киону у Витинији од родитеља хришћанских\, Петра и Антусе\, и крштен са именом Мануил. Дадоше га родитељи да учи кројачки занат. У томе отац му се потурчи и пресели у Брусу. Када Мануил једном дође послом у Брусу\, нађе га отац и навали на њ силом да га потурчи. Узалуд се Мануил опираше: Турци га силом обрезаше. Тада Мануил одбеже у Св. Гору\, и замонаши се у скиту св. Ане и прозва се Макаријем. И би монах изврстан 12 година\, али никако немаде мира душевнога. Ко се одрече мене пред људима\, одрећићу се и ја њега пред оцем својим (Мат. 10\, 33) – те речи Христове непрестано су зујале у ушима Макаријевим. С тога се реши\, и\, с благословом свога старца\, оде у Брусу и јавно исповеди пред Турцима веру у Христа називајући Мухамеда лажним пророком. После шибања кроз 130 дана\, и других још тежих мука\, би посечен мачем\, у Бруси 6. окт. 1590. год. Један део његових чудотворних моштију чува се у скиту св. Ане на Атону. \n\n\n\n\nАпостол Тома невером својом\nВеру укрепи: Господ се јави\nТома га виде радостан поста\nРадостан Тома Христа прослави.\nИндија поста виноград Томин\nВешто га Тома крстом обдела:\nСилним и малим објави Христа\, –\nХристову мудрост\, Христова дела.\nО мудра децо земље Индије\,\nМудрост је ваша – змија у трави\,\nЕво вам мудрост с небеса сиђе\,\nМудрост се Божја у телу јави.\nГовори Тома и чуда чини\nМноштво народа уз Тому приста\nЧујући мудрост\, видећ чудеса\nШто Тома створи именом Христа.\nМуке велике претрпе Тома\nАл’ врата мрака идолског проби\nИ као Христос пет љутих рана\nРади истине на телу доби.\nПет љутих рана\, по броју чула\,\nИ то је наук тајне мудрости:\nКо не обузда сва чула своја\nНеће духовне кушат сладости. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗдање од Бога имамо\, кућу нерукотворену\, вечну на небесима\, говори видовити апостол Павле (II Кор. 5\, 1). Сви наши трудови по Богу на земљи имају ту сврху\, да заслужимо по сили нашој ту нерукотворену вечну кућу на небу. Неки цар Индијски Гундафор намисли зидати себи предиван двор\, каквога нема на земљи. Када његов изасланик Аван тражаше мајстора вештога да сазида цару такав двор\, срете по Промислу Божјем\, апостола Тому\, који му рече\, да је он мајстор\, и да нико цару не може саградити оно што жели осим њега. Прими\, дакле\, Тома много злата од цара на зидање тога двора. Но чим изађе од цара\, он све злато раздаде сиромасима. После две године посла цар слуге да питају Тому\, да ли је двор готов. Јер двор требаше да се зида негде далеко од престонице. Одговори Тома: све је готово осим крова. И потражи још новаца од цара\, и цар му даде. А Тома опет раздаде све сиромасима па хођаше по царевини својим послом\, тј. проповедаше Јеванђеље. Сазнаде цар\, да Тома није ни почео двор зидати\, ухвати га и баци у тамницу. Те ноћи умре брат царев\, и цар паде у велику жалост. Ангел узе душу умрлога и проведе је по Рају\, и показа му један предиван двор\, какав ни ум људски не може замислити. Пожели душа умрлога да уђе у тај двор\, али му ангел рече\, да не може\, јер је то двор његовог брата што му сазида апостол Тома милостињом његовом. И врати ангел душу опет у тело. Када брат дође себи рече цару: „закуни ми се да ћеш дати што ти иштем.“ И цар се закле. Тада брат рече: „дај ми двор твој који имаш на небесима“. \nЗачуди се цар\, и посумња да може бити двор на небесима. Но када му брат све потанко описа\, поверова цар\, и одмах изведе Тому из тамнице\, и кад чу из уста апостолових речи спасења и живота вечног\, крсти се цар и брат његов. \nИ потруди се цар новим милосрдним делима\, те и он сазида за себе двор предиван на небесима. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам неправду цара Амона и казну Божју (II Днев. 33)\, и то:\n1. како Амон\, син Манасијин\, одступи од Бога и чињаше што је зло пред Господом;\n2. како царова само две године\, и убише га слуге његове. \n\n\n\nБеседа\nо царевом покајању\n\nУтрудих се уздишући; сваку ноћ\nквасим одар свој\, сузама својим\nнатапам постељу своју. (Пс. 6\, 6) \nДан се смењује ноћу\, а ноћ даном. Нека се и наше дневно покајање смењује ноћним\, и ноћно дневним. Дневно покајање показује се у главном добрим делима\, а ноћно у молитви\, уздисању и плачу. Тако се одужујемо данима и ноћима\, тј. испуњујући их оним што највише пред Богом вреди\, и што ће с нама поћи на Суд Божји. Погледај у цара Давида\, и види пример истинског покајања. Није довољно исповедити пред свештеником грех свој и одмах сматрати га опроштеним. Гле\, и Давид је пред пророком Натаном признао свој грех рекавши: сагријеших Господу (II Сам. 12\, 13). Али велики цар није то сматрао довољним\, него је непрестано уздисао у молитви пред Богом\, и сваку ноћ сузама покајања омивао грех свој. Чак и лежање у постељи није му служило за одмор него за умор од плача покајничког\, плача уздисајног. Немој рећи: Давид је убио и прељубио\, имао се за шта толико и кајати. А зар ти мржњом не убијаш људе\, и нечистим помислима и жељама не чиниш прељубу? Није овај живот за правдање себе\, брате\, него за обличење себе. Благо само оном кога Бог буде оправдао на Суду Страшном. \nПокајање није ствар једнога сата или једнога дана. Оно треба да буде унутрашње занимање наше до краја живота. Сваку ноћ квасим одар свој\, говори Давид. Тиме се не каже\, да се дању не треба кајати\, него да је излив душевног покајања удобнији ноћу него дању. У тишини ноћној и грехови наши и Суд Божји излазе нам јасније пред очи… И не опомиње ли нас ноћ јасније на смрт од дана? И постеља наша на блиски гроб? \nО Господе\, праведни и дивни\, ни покајати се не можемо истински без Твоје помоћи. Помози нам\, Свеблаги\, да можемо видети греховне ране наше\, и осетити смрад од њих\, и заридати сами над собом пре него ли сродници наши заридају над мртвом телесином нашом; пре\, Господе\, пре – него што ангели наши хранитељи не заридају над стрвином душе наше кад се вргне у огањ неугасиви. Помози и спаси\, Господе Боже наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-toma-tomindan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-toma.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261020
DTEND;VALUE=DATE:20261021
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130549Z
LAST-MODIFIED:20260207T192800Z
UID:8269-1792454400-1792540799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Сергије и Вакхо - Срђевдан
DESCRIPTION:Пролог за 7. октобар\n20. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Сергије и Вакх\n\nОви свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости\, мудрости и верности. Али кад чу цар\, да су ова два великаша његова хришћани\, промени љубав своју према њима на гнев. И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха\, да заједно с њима жртве принесу\, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди\, те свукоше с њих војничко одело\, и прстење\, и одликовања\, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат\, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме. По том их посла цар у Азију\, своме намеснику Антиоху\, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха\, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати\, да се одрекну Христа\, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти\, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће\, и живот и смрт – све је једно ономе ко иште царства небескога.“ Антиох баци Сергија у тамницу\, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога\, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу. Пострада св. Вакх у граду Варвалису. Тада Сергије свети би изведен\, и обувен у гвоздене опанке\, с начичканим ексерима\, па тако отеран у град Росаф у Сирију\, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај\, да тамо заједно са Вакхом\, другом својим\, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г. \n\n\n\nСвети мученик Полихроније\n\nРодом из епархије Агатанидске\, од сељачких родитеља. Као младић аргатоваше у винограду некога Цариграђанина. Но и као аргатин Полихроније се предаваше даноноћном подвигу поста и молитве. Видећи његов живот\, ангелски по чистоти и уздржљивости\, газда му се удиви и даде му много више новаца него што је зарадио. А св. Полихроније узе новац и сагради цркву. У време Никејског Сабора Полихроније беше чтец; и том приликом показа толику ревност у заступању Православља пред Аријанцима\, да га посветише за свештеника. Доцније ови злобни јеретици из освете нападоше св. Полихронија у самој цркви и исекоше га на комаде. Тако пострада овај велики бранитељ истине и чистоте Православља\, и прими венац славе од преславног Господа свога. \n\n\n\n\nЦарски људи\, Сергије и Вакхо\,\nСлуге цара\, ал’ не земаљскога\,\nНо Исуса\, цара бесмртнога\,\nЦар земаљски свецима се руга\nПа им скиде појас са бедара\,\nКрепошћу их Господ опојаса;\nЦар им скиде тогу великашку\nУ лепшу их Спаситељ обуче\nУ нетљену одежду бесмрћа;\nЦар им узе прстен са деснице\nА Господ их лепше прстенова\,\nДуше њихне за себе обручи.\nЦар их изгна из двора својега\nБог их прими у небесне дворе\nЗемља мучи Христове витезе\nЗемља мучи а небо их блажи\nТрулеж гони од себе чистоту\,\nЗлоба гони од себе доброту\,\nСвети Вакхо и свети Сергије\nСве земаљско земљи повратише\,\nДуше свете Богу предадоше;\nИз земаљског царства изгнаници\nЈош и сад су земљи светилници\nМуком својом злобу победише\,\nСмрћу за крст себе прославише\,\nПобедници над мрачним силама\nПут к победи показују нама. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВиђење св. Андреје. Једанпут сеђаше Андреја свети са својим учеником Епифанијем и разговараше о спасењу душе. У том приближи се демон Епифанију\, и поче му правити некакве замке\, да би му мисли одвео на другу страну\, а Андреји се не смеде приближити. Тада навикну Андреја на њ гневно: „одлази одавде\, нечиста непријазни!“ А ђаво се трже натраг и одговори злобно: „ти си ми непријазан каква нема више у свему Цариграду!“ Андреја га не хтеде одмах отерати\, но пусти га да говори. И ђаво поче да прича: „осећам\, да долази време\, кад ће пропасти мој занат. У то време људи ће бити гори од мене као што ће и деца бити у лукавству гора од одраслих људи. И ја ћу онда почивати\, и нећу учити више људе ничему\, пошто ће они сами од себе вршити у свему вољу моју“. Упита га Андреј: „којим се гресима највише радује род ваш?“ Одговори ђаво: „идолослужењу\, клевети\, злоби против ближњих\, содомском греху\, пијанству и среброљубљу\, – овоме се ми највише радујемо.“ Још упита Андреја: „а како подносите\, кад се неко\, ко вам је прво служио одрече вас и ваших дела?“ Одговори ђаво: „ти то боље од мене знаш; тешко подносимо\, но тешимо се тиме\, да ћемо га опет к себи повратити\, јер многи\, који су се нас одрекли и Богу се обратили\, опет су се к кама повратили.“ Када зли дух изрече то\, и још много другога\, дуну на њега свети Андреја и он ишчезе. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам правду цара Јосије и награду Божју (II Днев. 34)\, и то:\n1. како цар Јосија истреби идоле и чињаше све што је право пред Господом;\n2. како се благослов Божји изли на њ и народ њихов за време дугог царовања његовог. \n\n\n\nБеседа\nо деци и њиховој похвали Господа\n\nИз уста мале деце и која сисају\nучинио си себи хвалу насупрот\nнепријатељима својим. (Пс. 8\, 2) \nПри свечаном уласку Господа Исуса у Јерусалим а по том и у самом храму викала су деца: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње (Мат. 21\, 9). Изгледа\, да ништа није тако раздражило старешине Јеврејске као ова похвала Исуса од стране мале деце. Чујеш ли шта ови говоре? упиташе Га они злобно. А Господ им кротко одговори: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају учинио си себи хвалу? Јасно је\, дакле\, као бели дан\, да се ове пророчке речи Давидове односе на то чудо\, које се догодило при уласку Господа Христа у Јерусалим\, тј. на ову чудесну похвалу Господа од стране мале деце. Јасно је то из самог догађаја\, јер како је пророковано\, тако се буквално догодило. А јасно је и из тога\, што се сам Господ при том догађају позива на оно пророчанство цара Давида. Да је то једно велико чудо\, надахнуто Духом Божјим и произведено силом и вољом Божјом\, у то не може бити сумње. Док кнежеви и књижевници и старци и свештеници нису могли да познаду Христа Господа\, дотле су Га мала деца познала и објавила. Ваистину\, ово је чудо\, прво\, јединствено у целом Старом и Новом Завету\, а друго – чудо ако не веће није мање од чуда васкрсења мртвих. У осталом и при оном и при овом чуду дејствовала је иста сила Божја\, исти Дух и исти Промисао Божји. А ту силу и величанство славе Божје пророк је хтео нарочито да истакне догађајем са малом децом\, који догађај он ставља напоредо са дивљењем звезданој васиони\, коју је та иста сила Божја саздала. \nОсим тога треба у ту малу децу убројати и саме апостоле\, и многе светитеље\, испоснике\, мученике за Христа и девице – хиљаде и хиљаде и хиљаде оних\, који невино и простосрдачно признаше Христа Сином Божјим и Спаситељем својим\, и пригрлише га љубављу срдачном\, и страдања тешка за њега поднеше. Зашто баш из њихових уста учини Господ хвалу Себи\, а не из уста самих великаша и философа и ритора? Због кротости узе оне\, а због гордости одбаци ове. Гордељивци су највећи непријатељи Божји. Зато Христос чудесно отвори језик деци и простим рибарима и сељацима\, да јављају истину насупрот непријатељима својим\, тј. гордељивим а празним кнежевима и књижевницима Јеврејским. \nО Господе Свесилни\, Боже Свемогући\, отвори и нама језик да и ми с вером јаком и радошћу детињском јављамо славу Твоју бесконачну. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-sergije-i-vakho-srdjevdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sergije-i-vakh.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261021
DTEND;VALUE=DATE:20261022
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130701Z
LAST-MODIFIED:20260207T192811Z
UID:8272-1792540800-1792627199@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобна Пелагија; преподобна Таиса
DESCRIPTION:Пролог за 8. октобар\n21. октобар по новом календару \n\n\n\nПреподобна Пелагија\n\nПокајана грешница. Рођена као незнабошка у Антиохији и обдарена од Бога великом телесном лепотом Пелагија је употребљавала своју лепоту на душевну пропаст и себе и других. Беше се кроз блуд врло обогатила. Идући једном поред цркве св. муч. Јулијана\, у којој проповедаше епископ Нон\, она сврати у цркву и чу проповед о Страшном Суду и казни грешника. И та реч је толико потресе и измени\, да се она на једанпут згади на саму себе\, устраши Бога\, покаја за све нечисте грехе своје\, и припаде св. Нону с молбом\, да је крсти. „Смилуј се мени\, грешној\, оче свети\, крсти ме и научи ме покајању: ја сам море безакоња\, амбис пропасти\, мрежа и оруђе ђаволско.“ Тако ова покајница са сузама мољаше архијереја Христова. И он је крсти. На крштењу јој кумоваше блажена Романа\, ђакониса те цркве\, која је по том\, као њена духовна мати\, утврди добро у вери хришћанској. Но Пелагија не буде задовољна само крштењем. Осећајући притисак многобројних грехова својих и грижу савести\, она се реши на велики подвиг. Своје огромно богатство\, грехом сабрано\, она остави сиромашним људима\, и тајно оде у Јерусалим\, где се под мушким именом\, као монах Пелагије\, затвори у једну келију на Јелеонској Гори\, и ту отпочне тешки подвиг поста\, молитве и бдења. После три године посети је ђакон св. Нона Јаков и затече је још живу\, али када је поново посети после неколико дана\, нађе тело њено мртво\, и чесно га сахрани. Упокоји се св. Пелагија око 461. год. Тако ова негдашња велика грешница покајањем и трудом умилостиви Бога\, опрости се греха\, и посвети. И њена очишћена и посвећена душа удостоји се царства Божјег. \n\n\n\nПреподобна Таиса\n\nПокајана грешница. По рођењу Мисирка. Као и св. Пелагија тако и Таиса провођаше младост своју у разузданом блуду. На зао пут живота беше Таиса упућена и од своје бестидне матере. Но Бог милостиви\, који не жели грешнику пропасти но спасења\, нађе начина да Промислом Својим чудесним спасе грешну Таису. Један од ученика св. Антонија Великог\, Пафнутије Сидонит\, чу за Таису\, за њен грешни живот\, и за отров душевни\, којим она троваше душу многих људи\, па се реши\, да је с Божјом помоћи спасе. Преобуче се\, дакле\, Пафнутије свети у светско одело\, узе један златник оде у град\, нађе Таису и даде јој златник. Таиса мислећи да јој тај човек даде златник за нечисто дело\, одведе Пафнутија у своју собу. Тада Пафнутије отвори своја благодатна уста и изобличи грехе Таисине и позва је на покајање. Душа и савест у Таиси пробудише се\, и Таиса се обли сузама дубоког срдачног покајања. Раздавши све своје имање беднима она се упути у један девојачки манастир\, према упутству св. Пафнутија\, и ту оста око три године\, затворена у једну келију\, живећи само о хлебу и води. Пред смрт је посети св. Пафнутије и изведе је\, преко њене воље\, из келије. Она се ускоро разболи и после кратког боловања предаде своју очишћену и освећену душу Богу. Св. Павле Препрости\, други ученик св. Антонија\, у визији виде у рају прекрасну обитељ\, уготовану од Бога св. Таиси покајници. Упокоји се ова света душа 340. год. \n\n\n\nСвета мученица Пелагија\n\nДевица знаменита рода из Антиохије. У време цара Нумеријана началник Антиохијски беше послао војнике\, да доведу на суд Пелагију\, као тада разглашену хришћанку. Војници опколе кућу и изазову свету девицу на врата. Она им се јави\, и кад чу\, да су дошли да је воде пред судију\, прављаше се весела\, па рече војницима\, да је причекају само тренутак два док се попне да се преобуче. По том се успне на кров од куће\, уздигне руке к небу\, и дуго се мољаше Богу\, да јој Бог прими душу и да не допусти да се оскврни њена девствена чистота. И Бог јој прими душу\, а тело паде мртво пред војнике. „Смрт њена\, пише св. Златоуст\, била је средством не природног пада него заповести Божје“\, па продужује: „и тако\, ово девствено и од сваког злата чистије тело лежало је на земљи: ангели су га окружавали\, архангели поштовали\, сам Христос био је код њега.“ \n\n\n\n\nГрешна беше Пелагија\,\nпа се покаја\nИ познањем праве вере\nдушу обасја.\nСвет је зове\, свет је мами\nона не слуша\,\nПробуди се у њој савест\,\nзасветли душа.\nКолко труда улагаше\,\nколико муке\,\nОко свога грешна тела –\nтруле јабуке\nТол’ко труда\, тол’ко муке\,\nпосле уложи\,\nДокле своју јадну душу\nвером обожи.\nЗасија се на небеса\nсунце Божије\nАл’ се боље душа засја\nу Пелагије.\nПокајање\, покајање\,\nБог нам остави\,\nПокајањем Пелагија\nсебе прослави. \n\n\n\nРасуђивање\n\nО кад би бар онолико труда уложили око душе колико труда улажемо око тела! О кад би добили вољу\, да се украшавамо врлинама пред Богом и ангелима Божјим пресветлим колико се украшавамо сујетним и пролазним шаренилом спољашњим! Пелагија и Таиса у почетку знађаху само за тело док душе њихове беху као везани робови у тамници тела. Обе оне беху украшене само сујетом\, одевене у сујету\, окићене сујетом\, окружене сујетом\, ласкане сујетом. Но каква нагла промена! Какав божанствен преокрет у њиховом животу! Чуднији него кад се дивља јабука накалеми и почне доносити слатке плодове; или кад се мутна и смрдљива бара неким начином избистри и постане чистом и питком водом. Када епископ Нон са осталим епископима први пут виде грешницу Пелагију\, у свом спољашњем сјају њеном\, одевену у најскупље одело\, урешену\, украшену\, окићену прстењем\, ђерданима и трепетљикама\, намирисану\, окружену робовима\, – када је епископ Нон виде\, заплака се и рече друговима својим „ваистину ја се много научих од ове жене. Њу ће Господ поставити на Страшном Суду Свом и њоме нас укорети. Јер шта мислите: колико сати ова жена проведе у својој соби перући се\, одевајући се\, украшавајући се\, огледајући се у огледалу\, и то – зашто? Ради тога само\, да би се показала пред људима што лепша. А ми који имамо Женика бесмртнога на небу – не трудимо се да украсимо окајане душе наше\, не журимо се\, да их оперемо сузама покајања\, и да их оденемо у лепоту добродетељи\, те да би се што лепше показале пред очима Божјим!“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам неправду цара Ахава и казну Божју кроз пророка Илију (I Цар. 16\, 17)\, и то:\n1. како се Ахав сав предаде идолопоклонству и чињаше све што је зло пред Господом;\n2. како пророк Илија молитвом запечати небо\, и не би кише три године. \n\n\n\nБеседа\nо томе како ће врагу нестати оружја на крају\n\nВрагу оскудје оружје на крају\,\nградове си разрушио\, погибе\nспомен његов с хуком. (Пс. 9\, 7) \nВраг рода људског\, крвник људски и човекоубица од самога почетка\, употребио је сва оружја и све сплетке против човека. Његово је да дан и ноћ измишља нова оружја и нове сплетке\, да би само кога упропастио\, као гладан лав ричући ходи и тражи кога да прождере (I Пет. 5\, 8)\, као отровна змија таји се и чека свој плен\, као паук свуда распиње своје мреже\, само\, – само да би коју човечју душу ухватио и у своје смрадно царство вргао. Незнабожачки народи су као његови градови. До Христова доласка он је у њима господарио мирно и потпуно. Идолослужење било је служење њему; врачарство и гатарство било је служење њему; разузданост и раскалашност живота међу људима он је штитио и унапређивао; приношење људи на жртву\, огањ страсти\, распре\, ратови\, злочини – све је то било уживање за њега. Но на крају њему неста оружја\, градови се његови разрушише\, спомен његов погибе са хуком. Тај крај\, који спомиње пророк\, јесте долазак Христа Господа у свет. Господ показа силу Своју над ђаволом победивши његова искушења на гори: показа власт Своју изгонећи ђаволе из људи и заповедајући им да иду овамо или онамо; показа непобедно господарство Своје над грехом и смрћу Својим страдањем и васкрсењем. И\, што је можда најважније\, сруши ад и распршта силу демонску. Он није хтео уништити демоне него их је распрштао и оружја им пребио\, разбио их је и распрштао као Јевреје\, и још страшније од Јевреја. Народе је ослободио од њихове власти: а што је главно дао је људима власт над демонима\, да их именом Његовим могу од себе одгонити. Видите\, како је Господ спојио са Својом победом над демонима и Своју милост према људима? Он је толико онемоћао и пребио демоне\, и збунио их\, и распрштао\, да их је предао под власт људи. И тако негдашњи робови\, постали су господари\, а негдашњи господари робови. Но не даде Господ власт над демонима свима људима него само онима који у Њега верују и Његовим заповестима следују. Даде им власт\, даде им и оружје. Оружје је крст. \nО Господе Боже наш\, Спаситељу наш од власти ђаволске\, помози нам да и ми учинимо оно најмање још што си оставио нама да учинимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobna-pelagija-prepodobna-taisa/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-pelagija-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261022
DTEND;VALUE=DATE:20261023
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T130828Z
LAST-MODIFIED:20260207T192821Z
UID:8275-1792627200-1792713599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол Јаков; свети Стефан\, Деспот српски (Слепи)
DESCRIPTION:Пролог за 9. октобар\n22. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Јаков\n\nСин Алфејев и један од дванаест великих апостола. Рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок истинити речи и чудеса Господа и Спаса нашега Исуса Христа\, сведок Његовог страдања\, васкрсења и вазнесења. По силаску Светога Духа о Педесетници апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима\, по том и у Мисиру\, где и пострада за свога Спаситеља. Са великом силом\, и на речи и на делу\, проносио је св. Јаков спасоносну благовест о ваплоћеном Богу Слову\, рушећи идолопоклонство\, изгонећи демоне из људи\, лечећи сваки недуг и сваку болест именом Господа Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабошци поверовали су у Христа Господа\, цркве се основале и уредиле\, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца. И тако се пресели у царство небесно овај велики и дивни апостол Христов\, да бесмртно царује са Царем славе. \n\n\n\nПреподобни Андроник и супруга му Атанасија\n\nГрађани Антиохијски из времена Теодосија Великог. Андроник беше по занату златар. И он и жена му беху веома благочестиви трудећи се непрестано да ходе путем Господњим. Од своје зараде једну трећину даваху сиротињи\, другу цркви а трећом се они издржаваху. Пошто им се родише двоје деце они се договорише\, да живе у будуће као брат и сестра. Но по Божјем недокучивом Промислу обоје им деце умреше у један дан. И беху у великој тузи све док се св. муч. Јулијан не јави на гробљу Атанасији и не утеши је вешћу\, да су њихова деца у царству Божјем\, и да им је боље него код родитеља на земљи. По том обоје оставише све и одоше у Мисир и примише монашки чин\, св. Андроник код старца Данила у Скиту\, а Атанасија у женском манастиру у Тавенисиоту. Угодивши Богу својим дугогодишњим подвизима преселише се у вечно царство Христово\, и то најпре св. Атанасија\, а после 8 дана и св. Андроник. \n\n\n\nСвети праведни Аврам и Лот\n\nЧитај о њему у књизи Постања. \n\n\n\nСвети Димитрије\, патријарх Александријски\n\nЈеданаести епископ Александријски после св. Марка Јеванђелиста. Управљао мудро и дуго паством својом\, и то од 189-231. год. У његово време на тражење Индијаца послат би у Индију на проповед Јеванђеља св. Пантен\, управитељ знамените катихетичке школе у Александрији. Пантен нашао у Индији Јеванђеље\, писано св. Матејем на јеврејском језику. \n\n\n\nСвети Стеван\, деспот српски\n\nСин деспота Ђурђа и Јерине. Са својом сестром Маром живео неко време на двору султана Мурата II. Ослепљен у Једрену са својим братом Гргуром. Примио власт деспотску над Србијом 1458. год. Ускоро се морао склонити из своје земље у Албанију\, где се оженио Ангелином\, ћерком Скендербега. Слеп и несрећан но вазда предан Богу он се упокојио 1468. год. у Италији. Мошти му почивају у ман. Крушедолу\, задужбини сина његовог св. Максима. \n\n\n\n\nОд Господа послан\, Господу послушан\,\nСвехвални се Јаков апостол потруди\nЈеванђелско семе да посеје свуда\,\nДа из њега никну христоверни људи.\nИ Сирију прође и Египат стари\nСвуда мед небесни вредно разносећи\nМед лековит\, чудан\, са Христових уста\,\nОгладнеле људе тим медом хранећи.\nКуда Јаков прође траг остави свуда:\nПуне чаше меда\, препуне и целе\,\nНепресушне чаше животворног меда –\nТо су свете цркве богате и беле.\nУ њима се слави Творац бесконачни\nИ чудесна дела Божијега Сина\,\nХристос мед је онај\, што се верним даје\nЖивотворна мaна од хлеба и вина.\nЈаков пут заврши са црвеном тачком\,\nКрвљу мученичком\, што се с крста проли\,\nИ венац од Христа он на небу доби\nКо’ и други редом Божји апостоли. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКако Бог и кажњава и милује\, показује нам се јасно из живота последњих деспота српских у време турског завојевања земљама српским. Нису Турци самовласно и самовољно дошли на Балкан и подјармили народе хришћанске\, Грке\, Бугаре и Србе\, него по допуштењу Божјем\, исто као што је Навуходоносор не по сили својој него по допуштењу Божјем покорио Јерусалим и одвео Јевреје у ропство. Због греха кнежева и великаша народних пострадао је љуто народ српски\, но још љуће су пострадали сами кнежеви и великаши. Деспот Ђурађ умро је као изгнаник\, синови његови: Гргур и Стеван ослепљени од Турака\, кћи његова силом морала постати жена султанова\, средњи син његов устане против мајке своје Јерине и брата Гргура\, и силом заузме он пољуљани престо у Смедереву; но скоропостижно умре. Слепи Стеван тек што је постао деспот морадне бегати у Албанију\, а по том у Италију\, где као изгнаник и бедник умре у туђини. Све је то казна Божја. А где је милост? Бог прослави вечном славом и овога Стевана\, и жену његову Ангелину\, и децу њихову Максима и Јована. После 8 година лежања у гробу тело Стеваново би откопано и нађено цело и испуњено благоуханим мирисом. И чудеса многа пројавише се од тих светих моштију његових. Исто тако прославише се и посветише се благодаћу Божјом и жена његова и синови. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно свођење огња с неба пророком Илијом (I Цар. 18)\, и то:\n1. како се св. Илија помоли Богу на Кармилској гори\, у присуству Ахава цара и идолских жречева;\n2. како огањ с неба паде и запали жртву коју Илија принесе Богу. \n\n\n\nБеседа\nо томе како само безумни одричу Бога\n\nРече безуман у срцу својем: нема Бога.\nТрула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13\, 1) \nУм је крманош целог бића људског. Он саветује\, он наговара\, он руководи. И душа и тело управљају се према уму. Ако је ум прав пред Богом\, цео је човек прав. Ако ли је ум неправ пред Богом\, цео је човек неправ. Ако неко само помисли: нема Бога\, то се одмах пројављује у његовим делима. Прво ниче зла помисао\, а њој одмах следују зла дела. Видите ли\, како надахнути пророк добро познаје природу човечју? Он истиче прво узрок\, па онда наводи последице. Од злих помисли неминовно произлазе зла дела. Зато\, браћо\, не верујте ономе ко говори: ја не верујем у Бога\, али чиним добро. Пре свега\, онај ко не верује у Бога не зна шта је добро\, нити може разликовати добро од зла. Неверовањем у Бога човек одсеца себе од главнога Добра и извора свакога добра. Даље\, посмотрите пажљиво\, и видећете\, да су дела свих безбожника трула и мрска: трула\, јер су зла\, ништавна и пролазна; мрска\, јер су супротна вољи живога Бога. Безбожник не може ни разликовати добро од зла\, јер се само у светлости закона Божјег може тачно одредити\, шта је добро\, шта зло. Но бива да и онај ко устима каже да верује у Бога\, чини дела трулежна и мрска. То јест: устима признаје Бога\, а делима одриче. Добро је исповедати Бога устима\, али то ни из далека није довољно: треба Га још срцем признавати и делима веру своју потврђивати. А бива још\, да човек и срцем верује и устима исповеда\, па ипак греши. То бива или по слабости воље или пак од ђаволских стрела. Нека се такав покаје\, и то одмах\, и опростиће му се. Покајање је у осталом спасоносно и за безбожника\, тим пре за вернога. Докле је човек на земљи\, дотле још има рока за покајање. Но ко може бити сигуран\, да рок његов неће још ове ноћи истећи? Отуда је одлагање покајања потпуно безумље. \nО преблаги Господе Исусе Христе\, Сине Божји\, помози нам покајати се као што нам помажеш дисати. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-jakov-sveti-stefan-despot-srpski-slepi/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jakov-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261023
DTEND;VALUE=DATE:20261024
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T131815Z
LAST-MODIFIED:20260207T192832Z
UID:8278-1792713600-1792799999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Евлампије и Евлампија
DESCRIPTION:Пролог за 10. октобар\n23. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Евлампије и Евлампија\n\nБрат и сестра\, из Никомидије. У време једног страшног гоњења хришћана од цара Максимијана неки верни из Никомидије беху се склонили из града и сакрили. Млад Евлампије би послат у град да донесе хлеба. Ушавши у град виде младић царску наредбу о гоњењу и убијању хришћана\, налепљену на зиду\, насмеја се тој наредби\, смаче је и поцепа. Због тога одмах би изведен пред судију. Када га судија поче саветовати\, да се одрече Христа\, поче и Евлампије саветовати судију\, да се он одрече лажних идола и призна Христа као јединога живога Бога. Тада судија нареди те га тукоше дуго док га крв не обли и мучише другим љутим мукама. Чувши за мучење свога брата девица Евлампија дотрча\, да и она заједно са братом прими муке за Христа. И она би бијена док јој крв не удари на нос и на уста. По том их бацише у врелу смолу\, па у зажарену пећ\, но они силом крсног знамења и имена Христова учинише огањ безопасним. Најзад св. Евлампију одсекоше главу\, а св. Евлампија издахну пре посечења. Још бише погубљени 200 хришћана\, који повероваше у Христа видећи силу и чудеса св. Евлампија и сестре његове. Сви се увенчаше венцима мученичким и пређоше у своју небесну бесмртну домовину. \n\n\n\nСвети мученици Зографски\n\nКада цар Михаил Палеолог склопи с папом злогласну Лионску унију\, да би од папе добио помоћ против Бугара и Срба\, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет\, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Св. Гору и почини таква варварства\, каква Турци не починише никада за 500 година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду\, Иверу и по другим манастирима\, латини нападоше на Зограф. Блажени игуман Тома објави претходно братији\, да ко жели да се спасе од латина нека се склони из манастира\, а ко жели мученичку смрт нека остане. И тако оста 26 људи\, и то 22 монаха\, са игуманом својим\, и 4 световњака\, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг (кулу) манастирску. Када латини дођоше\, поджегоше кулу\, те у огњу нађоше мученичку смрт њих 26 Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици\, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1283. год. Исте године у децембру бедно сконча и нечестиви цар Михаил\, против кога\, а у заштиту Православља\, беше се дигао српски краљ Милутин. \n\n\n\nПреподобни Теофил исповедник\n\nПореклом македонски Словенин негде од Струмице. Млад се замонашио\, и засновао свој манастир. Много пострадао за иконе у време Лава Исаврјанина\, и погинуо би том приликом\, да не успе убедити кнеза Ипатика\, судију свога\, у основаност и потребу иконопоштовања. Кнез га пусти у слободу\, и он се врати у свој манастир\, где мирно сконча 716. год и пресели се у радост Господа свога. \n\n\n\nСвети мученик Теотекн\n\nОфицир римски у Антиохији за време Максимијана. Када га цар нуђаше да принесе жртву идолима\, он одговори: „ја верујем у Христа Бога\, и Њему ћу принети на жртву себе – жртву живу.“ С каменом о врату потопљен у море после великих истјазања чесно пострада за Христа и венча се венцем мученичким. \n\n\n\nПреподобни Васијан\n\nУ време благоверног цара Маркијана дође овај светитељ из Анадолије у Цариград 450. год. Велик беше његов подвиг\, велика и чудотворна сила\, коју му Бог дарова. Имађаше око 300 ученика; међу овима и свету Матрону. Цар Маркијан сагради у његово име храм\, који још и данас постоји. \n\n\n\n\nЗографски јунаци\, витези истине\,\nПравославној вери жртву принесоше\,\nПосрамише горде\, безочне латине\nУ царство се Божје душом уздигоше.\nУ пламену кула\, пламен к небу греди\,\nУ огњу монаси Богу хвалу дижу\,\nНебо с ангелима у тај призор гледи\,\nПод кулом крвници као црви гмижу.\nТу игуман Тома\, к’о родитељ прави\,\nСвоју браћу храбри и псалме почиње.\nСмрти се не боји ко Господа слави\,\nПогинути не ће ко за Бога гине.\nЖртва се принесе\, а жртвеник оста\,\nОдлетеше душе\, сагореше тела\,\nЗбог те жртве Зограф још славнији поста.\nОстаде му слава вечита и цела.\nСвети Ђорђе витез витезе негује\nИ Божија Мајка – небесне грађане –\nВитезима правде Црква се радује\,\nТо су њена деца\, њене плодне гране. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПо Промислу Божјем највише чудеса и небеских јављања бива у време мучења слугу Божјих. У онај дан када су латини пошли на манастир Зограф\, неки старац монах имао је послушаније у винограду на пола сата далеко од манастира\, и у своје одређено време читао је акатист пред иконом Божје Матере. Но када је он почео произносити реч “ радуйсја!“ на једанпут од иконе дође му глас: „радуј се и ти старче! Бежи одавде што пре\, да те не задеси несрећа; или извести братију манастира\, да се закључају\, јер су богопротивни латини напали на ову Гору\, коју ја изабрах\, и већ се находе близу“. Устрашени старац падне ничице на земљу\, и у страху узвикне: „како ћу ја Тебе\, Царице\, моју заступницу оставити овде?“ На то опет дође глас: „не брини о мени\, но иди журно!“ Старац одмах оде у манастир. Но када стиже пред врата манастира\, погледа и виде пред вратима ону исту своју икону Божје Матере. Икона чудесним начином беше стигла у манастир пре њега. Удивљени старац исприча игуману и братији све шта му се јави\, и сви чувши то прославише Бога и Матер Божју. – Једном у време празновања 26 мученика у Зографу\, 10. октобра 1873. год\, беше велико ноћно бденије. Ноћ беше без месечине. У пола ноћи\, док монаси појаху\, и читаху житије св. Мученика у храму\, наједанпут се чу неки шум у храму\, а над храмом појави се огњени стуб од земље до неба\, тако светао\, да се на пољу све видело на далеко као у подне. Та чудесна појава трајала је око четврт сата\, и после ишчезла. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно јављање Бога пророку Илији (I Цар. 19)\, и то:\n1. како Илија заморен од неправде људске помоли се Богу да умре;\n2. како га Бог утеши Својим јављањем на Хориву;\n3. како беше јак ветар\, па трус\, па огањ\, и најзад глас тих и танак – глас од Бога. \n\n\n\nБеседа\nо мукама Давидовим и пророчанству мука Христових\n\nОпколише ме пси многи\, чета злих веза ме\,\nпрободоше руке моје и ноге моје. (Пс. 21\, 17) \nОво је тајанствени доживљај покајника Давида\, и у исто време јасно пророчанство Христових страдања. И сви који хоће побожно да живе у Христу Исусу биће гоњени (II Тим. 3\, 12)\, вели апостол Павле. Када је цар Давид грешио\, ђаволи му се нису јављали нити га узнемиравали. Но када се почео кајати и живот свој управљати на пут Божји\, тада су га ђаволи зли опколили\, и почели га држати и мучити. Овде ни је реч о људима него демонима\, који се или сами јављају покајнику или га муче преко људи. Не би Давид назвао људе Божје\, круну створења Божјег\, псима; него је псима назвао демоне\, који се јављају људима праведним било као пси\, било као змије\, било као црнци\, било као лавови\, било у ма ком другом облику. А да он овде под псима разуме зле духове\, можемо се уверити из живота великих подвижника\, којима су се демони\, ради застрашавања\, јављали у виду паса. И још се можемо у то уверити из речи Господа Спаситеља\, које је са крста изрекао: Оче\, опрости им\, јер не знају шта чине (Лк. 23\, 34)! То значи\, не чине своју вољу\, него вољу нечију туђу\, на име демонску. Пси многи и чета злих сабраше се\, да униште Христа Господа. Кад није могао ђаво – искушач да победи Господа на Гори Искушења својим лажним обећањима\, тада је са свом силом својом навалио био\, да га уништи кроз људе смрћу бешчесном на крсту. Погледајте браћо\, како је јасно пророчанство! Прободоше ми руке и ноге моје. Ни на кога у свој историји света те се речи нису могле однети осим на распетог Спаситеља. Но то пророчанство иде у све појединости: разделише хаљине моје међу собом\, и за доламу моју бацише коцку. Све се збило како је пророковано\, – али све! Но ђаво се преварио у рачуну. Он је мислио да смрћу уништи јачега од смрти. Он је мислио да обешчасти Онога који једини даје част сваком створењу. Господ Христос је Својим славним васкрсењем победио и посрамио ђавола и сву чету његових паса\, и дао нама људима силу и власт над њима. Сав свет незнабожачки није могао одагнати једнога демона; а ми смо у стању именом Христовим и крстом Његовим одагнати\, као дим\, легионе демона\, јер су демони после Христа постали као пребијени и плашљиви пси. О Господе Победитељу и Спаситељу – Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-evlampije-i-evlampija/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-evamplije-i-evampija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261024
DTEND;VALUE=DATE:20261025
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T131928Z
LAST-MODIFIED:20260207T192843Z
UID:8281-1792800000-1792886399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол Филип\, ђакон; свети Теофан Начертани
DESCRIPTION:Пролог за 11. октобар\n24. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Филип\n\nРодом из Кесарије Палестинске. Жењен био\, и у браку родио 4 кћери\, све четири обдарене од Бога даром прорицања\, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе\, тада и Филип би изабран\, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму\, апостол Филип склони се у Самарију\, и тамо проповедаше Јеванђеље и сведочаше га чудесима многим изгоњењем демона\, исцелењем болесних и др. Видећи чудеса св. апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти св. Филип и евнуха царице Кандакије. По том ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот\, где учаше и проповедаше\, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога. \n\n\n\nСпомен Седмог Васељенског Сабора\n\nОвај Сабор одржат је 787. год. у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина\, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом\, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса\, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ Кипарски Константин и овај пример: чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу виде икону Пресвете Богородице\, сву украшену цвећем од правоверних. „На што толику част одавати стени?“ рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству) па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места\, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град он је плачући викао и говорио\, да га је постигла казна од Богородице. – Овај Сабор решио је још\, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору 367 Отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе. \n\n\n\nПреподобни Теофан Начертани\n\nИсповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (27. дец.) замонашио се у манастиру Св. Саве Освештаног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх Јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину\, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу\, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства св. Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. год. Страдао за иконе 25 година. Написао 145 канона. Одселио се у вечну радост Господа свога. \n\n\n\nСвети Нектарије\, патријарх Цариградски\n\nКао световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после св. Григорија Богослова\, 381. год. Одликовао се дубоким разумом\, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. год. \n\n\n\nСвети мученици Зинаида и Филонида\n\nСестре рођене\, родом од Тарса. Називају их сродницима св. апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа\, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину\, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем. \n\n\n\n\nТеофан Саваит\, подвижник изрјадни\,\nДубоки богослов и песник преславни\,\nСтрадалник за Христа\, исповедник вере\,\nУкрашење цркве\, Отац православни\,\nКелију остави ради послушања\,\nИз тишине глухе опет у свет крочи\nДа опаког цара истином убеди\nИ истину праву цару посведочи.\nЧетврт је стољећа и за срећу доста!\nТо у муци прође светом Теофану\nНа муци претешкој у тамници хладној\,\nНа лицу носаше муку начертану.\nНо светитељ Божји\, Духом надахнути\,\nСве испуни време сладостним појањем\nГоспода славећи и Господње свеце\nСа љубављу жарком\, вером и надањем. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКао што се Божјим Промислом даје сила целебна\, чудотворна\, освештаној води или освештаном јелеју\, тако се исто таква сила даје и иконама. Један диван пример чудотворне силе светих икона наводи св. Атанасије Велики. У граду Вириту\, живео неки хришћанин под кирију у једној кући. Иселивши се из те куће он заборави у њој једну икону Спаситељеву. После њега усели се у исту кућу неки Јеврејин. А у том граду беше много Јевреја\, и то нарочито озлобљених против вере хришћанске. Када се икона\, дакле\, нађе\, изнесоше је Јевреји у своју зборницу\, и почеше да јој се ругају као што су се некад претци њихови ругали живоме Спаситељу. И учинише Јевреји са иконом исто оно што претци њихови учинише са Спаситељем\, на име: прободоше руке и ноге ексерима\, натопише уста на икони сирћетом\, и на све начине поругаше се лику Спаситељеву. Најзад неко од њих узе копље и удари лик божански под ребра. Но\, о чуда\, из прободеног места потече крв с водом\, као негда из живога тела распетога Господа. Страх и ужас Јевреја не може се описати. Тада потурише суд\, да се уњ слива крв; и доведоше многе болеснике\, слепе\, глухе\, хроме\, бесне\, који чим их намазаше том крвљу – сви се исцелише. На ово чудо сабра се сав град\, и сви прославише Христа Бога. А Јевреји у томе граду сви повероваше у Господа Христа\, живог и животодавног. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам многобројне неправде народа Израиљског и многобројне казне Божје\, и то:\n1. како се кнежеви народни често одвраћаху од Бога и чињаху што је зло пред Богом.\n2. како Бог кажњаваше народ да би га поправио.\n3. како најзад\, под злим царем Јоакимом\, народ Израиљски би одведен у ропство Вавилонско. \n\n\n\nБеседа\nо гласу Господњем на водама.\n\nГлас је Господњи на водама. (Пс. 28\, 3) \nНа Јордану чуо се глас Господњи\, када је св. Јован крстио Спаситеља. На мору Галилејском\, када би бура и ветрови\, чуо се глас Христов\, и бура се утишала\, и ветрови престали. Глас Господњи чуо се на свадби у Кани Галилејској\, и вода се претворила у вино. На Црвеном Мору би глас Господњи\, и море се раступи и отвори пут народу Божјем. У пустињи би глас Господњи\, и вода потече из сува камена. Шта значи то: глас је Господњи на водама? Значи: стихија водена је дело Божје\, и кроз њу Бог чини чудеса кад хоће и како хоће. Не мање су и остале стихије дело Божје – огањ\, ваздух\, и земља. И над њима је Бог господар; и кроз њих Бог чини чудеса кад хоће и како хоће. У огњеном виду јавио се Бог Дух Свети о Педесетници. У пећи Вавилонској пламен изгуби своју силу по речи Господњој и не нашкоди блаженим отроцима\, огањ с неба паде и запали жртву Гедеонову (Суд. 6). Илија сведе огањ с неба. Купина гораше и не сагореваше (II Мојс. 3). Огањ с неба паде и запали жртву Богу (I Цар. 18). Огњени стуб хођаше пред Израиљцима. Све то по речи Господњој. Земља се отвори и прогута неправедног Кореја\, Датана и Авирона (IV. Мојс. 16). Земља се отвори и сакри Јелисавету са младенцем Јованом од мача Иродова. Земља се затресе када Господ издахну на Крсту\, и гробови се отворише. На ваздуху се вазнесе Господ на небо. На ваздуху свети апостоли бише пренети у Јерусалим са разних страна света. На ваздуху пренесе ангел пророка Авакума тренутно у Вавилон. И то све по гласу Господњем\, по наредби Господњој. О кад би људи били тако послушни гласу Господњем као што су му послушне неразумне стихије природне! Но под водама разумеју се ваистину и људи\, послушни гласу Господњем: апостоли и светитељи. Као вода разлише се они по свему свету с проповеђу Христа Бога. Као вода напојише жедни свет са извора вечнога живота. И обнови се свет\, и процвета. Као на обичним водама тако се и на њима јавише безбројна чудеса Божја – јер беху покорни вољи Божјој\, послушни гласу Божјем\, као вода\, исто као вода. \nО Господе Исусе Христе\, помози нам бити послушним гласу Твоме. Помози нам застидети се од мртвих стихија\, које Тебе боље слушају него ми. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-filip-djakon-sveti-teofan-nacertani/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-filip-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261025
DTEND;VALUE=DATE:20261026
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132054Z
LAST-MODIFIED:20260207T192916Z
UID:8284-1792886400-1792972799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Тарах\, Пров и Андроник
DESCRIPTION:Пролог за 12. октобар\n25. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Тарах\, Пров и Андроник\n\nТарах беше родом из Клавдиопоља у Сирији; Пров из Сиде Памфилијске\, а Андроник – син знаменитог грађанина Ефеског. Мучени сва три заједно од антипата Нумерија Максима у време цара Диоклецијана. Тараху беше 65 година у време мучења. Када га антипат три пута упита за име\, он сва три пута одговори: хришћанин. Најпре их тукоше штаповима\, па их крваве и рањаве бацише у тамницу. По том их поново изведоше на истјазање. Када антипат саветоваше Прова да се одрече Христа обећавајући му почасти од цара и своје пријатељство\, одговори Пров свети: „нити цареве почасти хоћу\, нити твоје пријатељство желим“. А када прећаше св. Андронику још већим телесним мукама\, одговори млади мученик Христов: „тело моје пред тобом је\, чини што хоћеш“. После дуготрајних мучења по разним местима ова три света мученика беху бачени у позоришту пред зверове. Пре њих беху неки други осуђеници у истом позоришту растргнути од зверова. Но зверови не хтеше шкодити светитељима\, него се и медвед и лавица љута умиљаваху око њих. Видећи то многи повероваше у Христа Бога и викаху на антипата. Бесан од љутине\, и љући од зверова\, антипат нареди војницима\, те уђоше и мачевима исекоше Христове војнике на комаде. Тела им осташе помешана са мртвим телима осталих осуђеника. Три хришћанина: Макарије\, Феликс и Верије\, који присуствоваху убиству св. мученика\, дођоше те ноћи да узму тела њихова. Но како тела беху помешана\, а ноћ беше врло тамна\, они\, у недоумици како да распознају тела мученичка\, помолише се Богу\, и на једанпут појавише се три свеће над телима светитељским. И тако они их узеше и чесно сахранише. \n\n\n\nСвети Мартин\, епископ Турски\n\nРођен у Панонији\, у једноме граду Штајерске 316. год. од родитеља незнабожаца. Отац му беше римски официр\, и тако и млади Мартин и преко воље буде дат на службу војничку. Међутим он већ беше „оглашен“ у цркви хришћанској\, коју свим срцем љубљаше од раног детињства. Путујући једне зиме са друговима ка граду Амиену\, он виде пред капијом града једног просјака где без мало наг дрхти од мраза. Сажали се Мартин\, изоста од другова\, скиде са себе свој војнички огртач и сабљом пресече га на двоје: једну половину даде просјаку\, а другом се он огрте\, и оде. Те ноћи јави му се у сну Господ Христос\, огрнут у ону половину огртача његовог\, и рече ангелима Својим: „Мартин је тек оглашен\, и ево обуче ме својом одећом!“ Изишавши из војске Мартин се одмах крсти\, и крсти мајку своју. По том се замонаши у епархији св. Иларија Поатијског\, и провођаше живот пун истинског подвига. Беше изванредно смирен\, те му због смирења даде Бог обилати дар чудотворства\, тако да и мртве васкрсаваше\, и зле духове изгоњаше. На супрот његовој вољи би постављен за епископа у граду Туру. После обилатог рада у винограду Господњем\, после мучне борбе и са незнабошцима и са јеретицима аријанцима\, св. Мартин предаде душу своју свету у руке Господу своме 397. год. \n\n\n\nПреподобни Козма Мајумски\n\nРодом из Јерусалима. Друг св. Јована Дамаскина\, чији га родитељи узеше као сироче и васпиташе. Као монах помагао св. Дамаскину саставити Октоих. И сам је испевао много канона светитељима. Нарочитом красотом и дубином одликују му се канони на Лазареву Суботу\, на Цвети\, на Страсну Недељу. Био епископ у граду Мајуму\, близу Газе Палестинске. Надживео св. Дамаскина и скончао у дубокој старости. \n\n\n\n\nСвети Мартин\, чедо Паноније\,\nИ велико светило Галије\,\nПрезре части цара земаљскога\,\nСлуга поста Цара небескога.\nЈаке воље ка’ у неког дива\nБеше Мартин срца милостива.\nПепелом се Мартин посипаше\nНа пепелу злехудом спаваше\nИз љубави према Богу своме\,\nЗа грехове људи распетоме.\nИ Мартин се сав разапе свету\nСамо да би достигао мету\,\nБорбу веде Мартин с демонима\nНе даде се њихним кушањима\,\nБорбу веде с људима обесним\,\nС јересима мрачним и нечесним\nВитез беше Мартин православни\nИ победник чудесни и славни.\nБорба прошла\, витез се одмара\nС мислима покрај Христа Цара\,\nНо молитве и сад Богу диже\,\nИ у помоћ невољнима стиже. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЧиме су се светитељи највише толико узвисили и прославили у очима неба и људи? Поглавито смирењем и службом. Св. Мартин још пре крштења\, као официр\, имао је једнога слугу\, кога је он више сматрао братом него слугом. Често пута он је служио свога слугу не стидећи се тога него\, на против\, радујући се томе. Када га св. Иларије хтеде произвести за свештеника\, он са сузама одби ту почаст\, и умоли епископа\, да му само дозволи да буде монах у неком забаченом месту. Једном путоваше св. Мартин из Француске за Панонију\, да обиђе своје родитеље. Када је прелазио Алпе\, ухвате га разбојници и хтедоше га убити. Када један разбојник замахну да га посече\, Мартин се не уплаши и не трже и не замоли за поштеду\, него беше потпуно миран\, као да се ништа не догађаше. Зачуди се разбојник таквом понашању\, опусти мач\, и упита Мартина\, ко је он? Мартин рече\, да је он хришћанин\, и да се за то није уплашио\, што зна да Бог по великој милости увек је близу људи\, а нарочито у часовима опасности. Сви се разбојници удивише реткој врлини овога Божјег човека\, и онај\, који беше замахнуо мач на Мартина\, поверова у Христа\, крсти се\, и доцније замонаши. – Када се упразни столица епископа у Туру\, сви хтедоше св. Мартина узети за епископа\, али Мартин не хте о том ни чути. Но неки грађани Тура лукавством га изазваше из манастира и одведоше. Наиме: они дођоше пред капију манастира Мартиновог и јавише игуману\, да неки болесник чека пред капијом и моли да изађе и благослови га. Када св. Мартин изађе\, они га узеше и одведоше у Тур\, и учинише епископом. Предвидевши своју скору смрт у старости он то објави братији својој\, и ови се врло расплакаше молећи га\, да их не оставља. Светитељ\, да би их утешио\, помоли се Богу пред њима и рече: „Господе\, ако ја још требам људима Твојим\, ја се не отказујем труда. Нека буде Твоја света воља!“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно дело апостола Петра и Јована (Дела Ап. 3)\, и то:\n1. како један просјак\, хром од рођења\, потражи милостињу од светих апостола.\n2. како Петар рече\, да сребра и злата они немају;\n3. како га апостол узе за руку и рече: у име Исуса Христа устани и ходи! и како болесник оздрави. \n\n\n\nБеседа\nо вечерњем плачу и јутарњој радости\n\nВечером се усељава плач а јутром радост. (Пс. 29\, 6) \nБог кара\, и Бог весели. Једна покајна помисао већ ублажава гнев Божји. Јер се Бог не гневи на људе као што се непријатељ гневи\, него као отац на децу своју. Његов је гнев тренутан\, Његова милост бесконачна. Ако вечером покара\, јутром већ обрадује. Да би Га људи познали и у карању и у миловању. О браћо моја\, кад би људи стално познавали и признавали Бога као добротвора\, не би Га ни знали као каратеља и судију. Гле\, и Бог се више радује\, да Га ми познамо по милости него по гњеву. Но има људи врло неблагодарних и немислених\, који се Бога никад не сећају\, када Бог даје и милује\, него Га се само онда сете\, када их Он почне бити и карати\, било болешћу\, или смрћу у породици\, или неуспехом и срамом међу људима\, или огњем\, или мачем\, или земљотресом\, или поплавом\, или многобројним другим прутовима и прутићима\, којима Он шиба непробуђене\, опомиње неблагодарне\, приводи разуму затупеле\, и подсећа све и свакога\, да је Он Творац и Господар и Дародавац и Судија. \nВечером се усељава плач а јутром радост. Још ове речи значе\, да је ноћ за плач и молитву и покајање и богоразмишљање. Нарочито је ноћ за покајање\, а правог покајања нема без плача. Ноћу човек несметано мисли о делима својим\, о речима и мислима својим\, и каје се за све што учини против закона Божјег. Ако човек ноћу покајнички плаче\, дању ће се радовати\, радоваће се као новорођени\, као окупани\, као олакшани од бремена греха. Ако ли пак ноћ проводи у греху и безумном весељу\, освануће му дан жалостан и плачеван. \nО Господе Исусе\, Спаситељу и Учитељу наш\, карај нас\, но опрости нам; шибај нас\, но спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-tarah-prov-i-andronik/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenici-tarah-prov-andronik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261026
DTEND;VALUE=DATE:20261027
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132218Z
LAST-MODIFIED:20260207T192927Z
UID:8287-1792972800-1793059199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Карп; света новомученица Злата Меглинска
DESCRIPTION:Пролог за 13. октобар\n26. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Карп и Папила\n\nКарп беше епископ Тијатирски а Папила ђакон. Родом беху из Пергама\, где најзад и пострадаше за веру Христову од опаког намесника Валерија\, а у време царовања Декијева. Веза их Валерије за коње и отера у Сард\, где их баци на љуте муке\, но ангел Божји јави им се\, исцели их од рана и укрепи. Слуга Карпов Агатодор следоваше с великом жалошћу своме господару\, док и њега не узеше на мучење. По том их Валерије понова веза за коње и из Сарда довуче у Пергам. Када Карпа светог везаше за дрво и толико шибаше\, да му све тело у ране претворише и крв његова потоком земљу напоји\, насмеја се св. Карп усред тих страшних мука. Када га питаху\, зашто се смеје\, одговори св. мученик\, да виде небеса отворена и Господа где седи на престолу\, са херувимима и серафимима унаоколо. Приликом мучења Папиле\, овај св. мученик молитвом исцели једног човека\, слепог у једно око. И многи видевши вероваше у Христа Господа. Вргнути пред зверове мученици осташе неповређени. Када их бацише у пећ огњену\, то виде Агатоника\, сестра Папилина\, па и она ускочи у огањ. Но огањ их не опали. Најзад их све мачем посекоше\, 251. год. И тако после добрих подвига примише венац славе у царству Христовом. \n\n\n\nСвештеномученик Венијамин ђакон\n\nОвај војник Христов беше Персијанац\, и ревносном проповеђу Јеванђеља обрати у веру Христову многе незнабожне Персијанце и Јелине. Пострада за време персијског цара Издегарда\, сина Гороранова\, око 412. год. Када би бачен у тамницу неко од велможа царских заступи се за њега код цара. Цар га пусти но с тим\, да ћути и више не говори људима о Христу. На то одговори Венијамин: „то никако не могу напустити. Јер великим мукама биће предан онај\, ко скрива дати му талант“. Па продужи ширити веру Христову. Цар нареди те му ударише трње под нокте\, и мучаху га дотле док не предаде дух свој Богу. \n\n\n\nСвета великомученица Злата Мегленска\n\nРођена у селу Слатини у Мегленској области\, од сиромашних сеоских родитеља\, који имаху још три кћери. Св. Злата беше кротка и побожна девојка\, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом. Када Злата једном изађе на воду\, ухватише је неки бесрамници Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих нуђаше да се потурчи и да му буде жена\, неустрашиво одговори Злата: „ја у Христа верујем\, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада\, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде исекли“. Тада јој дођоше родитељи њени са сестрама. И рекоше јој родитељи: „кћери наша\, смилуј се себи и нама\, родитељима својим и сестрама\, одреци се Христа привидно\, да будеш срећна и ти и ми\, а Христос је милостив\, опростиће ти грех\, учињен у нужди живота“. И плакаху горко родитељи бедни и сестре и рођаци. Но витешка душа св. Злате не даде се победити ђаволским замкама. Она одговори родитељима својим: „кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа\, истинитог Бога\, нисте више родитељи моји ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа\, и мајку Богородицу\, и браћу и сестре – светитеље и светитељке“. Тада је Турци бацише у тамницу\, где лежаше три месеца; и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу. Најзад је обесише стрмоглав и подложише ватру\, да би се од дима угушила. Но Господ беше са Златом и даваше јој силу у страдању. На послетку је обесише о дрво и исекоше сву на мале комаде. И тако ова мужествена девица предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља\, 1796. год. Комаде њених моштију разнеше хришћани по својим домовима ради благослова. \n\n\n\n\nСвету Злату\, златно срце\,\nТурци мучили\nРади Христа\, живог Бога\,\nмуком морили.\nНе заплака златна Злата\,\nнит се колеба\,\nНо срцем се сва предаде\nГосподу неба.\nЗалуд сузе родитељске\,\nсузе сестринске\,\nЗлата тражи сласт кроз муке\,\nсласти истинске\,\nСласти које Христос спреми\nмудрим девама\,\nСласти које Женик даје\nверним девама.\nРазорише кавез тела\nзлатне Златице.\nДуша јој се ослободи\nтрошне тамнице\,\nИ у рај се Злата диже\nдуше веселе\nУсели се међ цареве –\nсвете ангеле.\nНекад бедна сељанчица\nсвета Златица\nУ рају се сада слави\nкао царица. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНишта бедније нема од човека\, који у часу беде напусти наду у Бога и прибегне средствима спасавања супротним закону Божјем. Не само да такав човек не успева спасти и поправити свој спољашњи положај\, него још и душу губи. Такав је: случај био са царем Михаилом Палеологом. Да би спасао своје царство\, угрожено од Бугара и Срба\, он потражи помоћ од папе и пристане на унију. Шта је тиме постигао? Царство није спасао\, а починио је безбројне злочине и убрзо жалосно скончао у ратном походу на кнеза Епирског Јована Дуку. Православни народ толико је био киван на њега\, да син његов Андроник не смеде га јавно сахранити него га ноћу закопа без опела и молитве. Од цркве православне беше одлучен\, од римске непримљен\, Михаил је скончао ван цркве Божје. Његова жена царица\, по његовој смрти\, обнародује овакав указ: „Царственост моја мрзи и сматра гнусним то дело (унију)\, које се недавно догодило у цркви и смутило је… Па како је света црква Божја определила\, да не удостојава прописаних помена умрлог супруга мога\, господара и цара\, због поменутог дела и смутње\, то и Царственост моја\, претпостављајући свему страх Божји и покорност цркви светој\, одобрава и прима то определење њено\, и никад не ће дрзнути да чини помен души господара и супруга мога“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну казну којом Петар апостол казни Ананију (Дела Ап. 5)\, и то:\n1. како Ананија\, а по том и жена му Сапфира слагаше\, и утајише нешто од новаца;\n2. како их апостол Петар изобличи\, и они једно за другим падоше и издахнуше. \n\n\n\nБеседа\nо бремену греха и ослобођењу\n\nБлаго онима којима се опростише безакоња\nи којима се греси покрише. (Пс. 31\, 1) \nОд греха се рађа страх\, и збуњеност\, и немоћ\, и раслабљеност и помраченост ума. Грехом човек изазива против себе људе\, узбуњује своју сопствену савест\, сабира око себе демоне и даје им оружје против себе. Грехом се човек одваја од Бога\, удаљује од свог ангела хранитеља\, ограђује од извора свакога добра. Учињен грех означава објаву рата Богу и свим добрим силама. То је смешније него да увео лист јесењи објави рат ветру. Но и то најсмешније догађа се\, наиме: човек објављује рат Богу! Сама та објава значи унапред пораз и пропаст ако човек брзо не дође к себи\, не покаје се и не прибегне Богу за помиловање. \nУжасан положај једнога грешника добро је осетио и на самом себи испитао велики цар Давид. Осетио је неисказан страх\, и смутњу\, и раслабљеност\, и осамљеност\, осетио је стреле људске и стреле демонске. Но увидевши свој страховити положај Давид је признао свој грех\, пао у пепео пред Богом\, сузама покајања затопио земљу речима бола\, који као огањ пече\, умолио Бога милостивога\, да му опрости. И кад му је све опроштено\, он је онда осетио блаженство неисказано. То блаженство опроштене душе он не може речима да покаже: само јавља и тврди и уверава на основу својих доживљаја оба стања\, тј. и стања грешничког и стања опроштености од Бога: благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси покрише! Какво им је благо? Слобода\, и храброст\, и радост неизречена\, и сила\, и снага\, и јасност мисли\, и мир савести\, и надање у Бога\, и песма Богу\, и љубав к ближњима\, и смисао живота! Једном речју: светлост\, радост\, снага – то су та блага. То су блага\, која опроштени од греха осећа овде на земљи; а каква су блага која га чекају на небу\, то људско око не видје\, и ухо не чу\, и у срце човјеку не дође (I Кор. 2\, 9). \nО Господе Боже наш\, по милости Твојој бескрајној опрости нам безакоња и покри нам грехе! Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-karp-sveta-novomucenica-zlata-meglinska/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenici-karp-i-papila.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261027
DTEND;VALUE=DATE:20261028
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132347Z
LAST-MODIFIED:20260207T192937Z
UID:8291-1793059200-1793145599@stsavanyc.org
SUMMARY:ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА - СВЕТА ПЕТКА
DESCRIPTION:Пролог за 14. октобар\n27. октобар по новом календару \n\n\n\nПреподобна Петка – Параскева\n\nОва славна светитељка беше српскога порекла\, рођена у граду Епивату (Пиват\, по турски Бојадос\, између Силимврије и Цариграда). Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани\, и осим Петке имађаху и једнога сина\, Јевтимија\, који се за живота родитеља замонаши\, и доцније поста знаменити епископ Мадитски. По смрти родитеља девица Петка\, вазда жељна живота подвижничког Христа ради\, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград\, а потом у пустињу Јорданску\, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове\, и патње\, и искушења демонска\, која претрпе св. Петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој: „остави пустињу\, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо предаш своје тело земљи\, а душом да се преселиш Господу“. Св. Петка послуша глас с неба\, остави омиљену јој пустињу\, и врати се у Епиват. Ту она\, проживе још две године\, опет у непрестаном посту и молитви\, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград\, у Трново\, па опет у Цариград\, па у Београд. Сада се налазе у Румунији\, у граду Јашу. У београдском граду налази се вода (агиазма) св. Петке\, која чудотворно лечи све оне болеснике\, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу. \n\n\n\nСвети мученици Назарије\, Гервасије и Протасије\n\nНазарије рођен у Риму од оца Јеврејина и мајке хришћанке. Мајка му Перпетуа беше крштена самим апостолом Петром. Примивши веру материну Назарије се својски предаде испуњењу свих прописа црквених. Неустрашиво проповедајући Јеванђеље Назарије дође у Медиолан (Милан). Тамо нађе у тамници Гервасија и Протасија\, и служаше им са великом љубављу. Сазнавши за то месни кнез нареди те избише Назарија и прогнаше из града. У визији некој јави му се мајка његова и рече му\, да треба да иде у Галију (Француску) и тамо проповеда Јеванђеље. Тако Назарије и учини. После неколико година Назарије опет дође у Медиолан\, сада са младићем Келсијем\, учеником својим\, кога он крсти у Галији. Ту затече браћу Гервасија и Протасија још у тамници\, у коју и њега брзо баци кнез Анулин. И радоваху се Христови мученици због новог сусрета по Божјем Промислу. Цар Нерон нареди\, да се Назарије убије; и кнез изведе из тамнице Назарија и Келсија\, и одсече им главе. Ускоро потом бише посечени и св. Гервасије са Протасијем од некога војводе Астазија\, који кроз Медиолан иђаше у рат против Мораваца. Па кад чу војвода\, да ова два брата не приносе жртве идолима\, убоја се да због тога не изгуби битку\, па нареди те их одмах посекоше. Гервасије и Протасије беху близанци блажених родитеља и за веру такође ученика: Виталија и Валерије. Мошти св. Назарија пренесе св. Амвросије из неког врта ван града у цркву св. Апостола\, а мошти св. Гервасија и Протасија беху му откривене у једној чудесној визији. \n\n\n\n\nЧисто срце Господ жели\,\nЈеванђеље тако вели:\nЧиста дева ти остаде\,\nЧисто срце Богу даде –\nО предивна светитељко\,\nНаш узоре\, света Петко!\nУм пречисти Господ тражи\,\nБез маштања и без лажи:\nТи му даде ум пречисти.\nК’о анђелски – такав исти.\nО предивна светитељко\,\nЧуј нам молбе\, света Петко!\nДушу чисту Господ иште\nК’о небеско светилиште;\nТакву душу ти одгаји\,\nШто на небу сад се сјаји\,\nО предивна светитељко\,\nПомози нам света Петко!\nПомози нам молитвама\nУ животним невољама:\nУ облачној земној тузи\nЗасветли нам слично дузи –\nО предивна чедна дево\,\nСвета мајко Параскево! \n\n\n\nРасуђивање\n\nПримери како светитељи сами откривају људима своје скривене мошти\, оправдавају поштовање моштију светитељских\, а да и не говоримо о чудотворном дејству тих моштију\, које их двоструко оправдава. Гроб св. Петке дуго и дуго нико није знао. Једном се деси да неки морнар умре и тело му би бачено у близину гроба светитељкиног. Када се тело претвори у леш и поче одавати неподносиви смрад из себе\, неки монах\, који се недалеко подвизаваше\, зовну сељаке\, те сахранише леш. И деси се\, да га сахранише у сами гроб св. Петке. Те ноћи јави се св. Петка у сну једноме од тих сељака\, што сахранише леш\, Ђорђу по имену. Јави се као нека прекрасна и преукрашена царица\, окружена многим и дивним војницима\, па рече: „Ђорђе\, одмах извади мошти моје и положи их на друго место\, јер не могу више подносити смрада од онога леша“. И рече му св. Петка\, ко је и одакле је. Исте те ноћи имала је исто такво виђење и једна сељанка из тога места\, Ефимија. Сутрадан сељаци оду\, почну копати\, и заиста нађу мошти св. Петке\, необично мирисне и\, као што се убрзо показало\, чудотворне. – О моштима св. Гервасија и Протасија прича св. Амвросије\, како су исте њему на сличан начин биле откривене. Једне ноћи јаве се будноме Амвросију два красна младића и један старац\, за кога Амвросије мисли\, да је апостол Павле. И док су младићи ћутали старац рече Амвросију о њима\, да су то Христови мученици\, да њихове мошти леже на оном истом месту на коме се Амвросије у то време Богу мољаше\, и да ће све остало сазнати о њима из једне књижице\, коју ће наћи у гробу. Сутрадан објави Амвросије своје виђење\, почну копати и заиста нађу мошти двојице људи\, о којима из нађене књижице сазнаше\, да се они зваху Гервасије и Протасије. У присуству св. Амвросија неки слепац Севир дотаче се тих св. моштију и одмах прогледа. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесна исцелења од стране св. Апостола (Дела Ап. 5)\, и то:\n1. како се рукама апостолским учинише многи знаци и чудеса;\n2. како се од саме сенке апостола Петра многи болесници исцељиваху. \n\n\n\nБеседа\nо томе како ангели војују за праведнике\n\nАнгел Господњи устаће око оних који\nсе боје Њега (Господа)\, и избавиће их. (Пс. 33\, 8) \nАнгел ће Господњи војевати за оне који се Бога боје. То се показало јасно много пута\, што је записано\, и без броја пута\, што није записано. Архангел Михаил ополчи се за Исуса Навина. Ангел војева за цара Језекију праведнога\, и за једну ноћ уништи сву војску Халдејску. Колико пута ангели посетише апостоле и мученике хришћанске у тамници\, и укрепише их и развеселише? Праведнику је утеха то што зна да је Бог свевидећи\, те види његову невољу; и што је Бог свемогућ\, те може да га спасе од невоље; и што је Бог премилостив\, те хоће да га спасе од невоље. Послаће Бог ангела свога светлога на помоћ праведнику; и праведник се не ће борити против тиранина свога\, него ће се ангел Божји борити место њега. А кад се ангел Божји ополчи\, каква војска сме му на супрот стати? каква ли царевина с њим војевати? У ранијем псалму вели пророк Давид: неће се спасти цар многом силом\, нити ће се див спасти величином снаге своје\, лаж је коњ у спасавању. То све ништа не помаже\, ако је неправда савезник свему томе. Кад се један ангел ополчи против свега тога\, све ће то прснути као мехур од воде. Давид је и сам био цар\, и сећао се је добро\, како је негде као чобанин из праћке убио Голијата\, дива до зуба наоружана. Он је више пута осетио помоћ ангела Божјега. Зато он и може с таквом поузданошћу да теши притешњене праведнике речима утехе и снаге: ангел Господњи устаће за вас\, о сви ви који се Господа бојите и Њему служите\, и избавиће вас ангел Божји. \nО браћо моја\, не сумњајмо у ове речи\, него испитујмо сваки дан пажљиво\, како нас ангел Божји оставља с тугом\, када грешимо\, и како нам притиче у помоћ с радошћу и силом неисказаном\, када се кајемо и од Бога милост просимо. \nО Господе Боже\, Створитељу наш\, Царе безбројних ангела\, опрости нас и спаси нас\, и заштити нас ангелима Твојим светим. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobna-mati-paraskeva-sveta-petka/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-petka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261028
DTEND;VALUE=DATE:20261029
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132458Z
LAST-MODIFIED:20260207T192948Z
UID:8294-1793145600-1793231999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Лукијан; преподобни Јевтимије
DESCRIPTION:Пролог за 15. октобар\n28. октобар по новом календару \n\n\n\nПреподобномученик Лукијан\, презвитер Антиохијски\n\nРођен од благородних родитеља у Самосату у Сирији. У младости приобрео врло широко образовање светско и духовно. Муж знаменит како по учености тако и по подвижничкој строгости живота. Раздав имање своје сиромашним он се издржавао састављањем поучних дела\, и од тога се као од неког рукодеља хранио. Врло је велику услугу учинио цркви тиме што је према јеврејском тексту исправио многа места у Светом Писму\, која јеретици сходно своме наопаком учењу беху искварили. Због учености и духовности би рукоположен за презвитера у Антиохији. У време Максимијановог гоњења\, када намучени беху св. Антим Никомидијски и св. Петар Александријски\, би и св. Лукијан у списку оних\, које цар жељаше погубити. Лукијан избеже из града и сакри се\, али га проказа неки завидљиви јеретички свештеник Панкратије. У то време гоњење беше ужасно. Ни мала деца не беху поштеђена. Два дечака\, који не хтеше јести од идолских жртви\, беху бачени у врело купатило\, где у мукама предадоше душе своје свете Богу. Нека ученица Лукијанова\, по имену Пелагија\, да би сачувала девствену чистоту своју од развратних насилника\, баци се с крова куће на земљу и разби се. Лукијан би доведен у Никомидију пред цара. Уз пут саветима својим успе да обрати у веру Христову 40 војника. И сви мученички скончаше. После испитивања и бијења св. Лукијан би бачен у тамницу\, где би мучен глађу. „Он је презрео глад\, пише Златоусти Јован о св. Лукијану\, презримо и ми раскош и уништимо власт чрева да би\, када дође време које од нас захтева таквог мужества\, будући унапред приготовљени помоћу мањих подвига\, јавили се славним у време борбе.“ На Богојављење причести се у тамници\, и сутрадан предаде дух свој Богу. Пострада 7. јануара 311. године. \n\n\n\nПреподобни Јевтимије Нови\n\nРођен у Анкири 824. год. Од праведних родитеља. Епифанија и Ане. Служио војску\, женио се\, и имао једну ћерку\, Анастасију. Подвизавао се оштро и дуго у Олимпијским манастирима а потом у Св. Гори. Неко време живео као столпник близу Солуна. Ту близу Солуна основао један мушки и један женски манастир. Упокојио се на острву Свештеном близу Св. Горе крајем IX века. Мошти му свете и чудотворне почивају у Солуну. \n\n\n\n\nЛукијан премудри\, подвижник и књижник\,\nДерзновено иде по Христовом путу.\nПротив јеретика и идолског мрака\nЛукијан победни веде борбу љуту.\nТројицу Пресвету у темељ постави\,\nБезначалног Оца са Духом и Сином\nИ речју и делом Лукијан прослави\,\nТо и својом крвљу утврди невином.\nБесни Рим се сруши\, јереси умреше\,\nПогибоше дела нечасна и срамна\,\nМученици Цркву до неба узнеше –\nСве надживе Црква\, велика и славна.\nТо је царство светих\, царство без свршетка\,\nШто Данил прорече а Христос заснова –\nО жељено царство\, од светског почетка\,\nС кубетима златним врх небеског крова!\nИ Лукијан свети\, зидар царства тога\,\nПотруди се много и све даде за то.\nСад царује славно уз Исуса свога\,\nУзнесен од Бога у ангелско јато. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСветитељи Божји много су полагали на то\, да се причесте пред смрт. Чак и мученици и мученице\, ма да су живот свој жртвовали за Христа Господа и мученичком крвљу омивали све грехе своје\, жудно су примали Свету Тајну\, где год је то било могуће. Свети Лукијан беше у тамници са још неколико ученика својих и других хришћана. Када би уочи Богојављења\, он пожели\, да на тај велики празник хришћански причести се телом и крвљу Христовом\, јер знађаше\, да му предстоји блиска смрт. Видећи жељу срдачну Свога страдалника Бог Свемогући устроји\, те неки хришћани дотурише хлеб и вино у тамницу. Када свану Богојављење\, позва Лукијан све хришћане у тамници\, да стану унаокруг њега. „Окружите мене\, и будите црква“. Но немаше у тамници ни стола ни столице\, ни камена ни дрвета\, на коме би се свршила света литургија. „Где ћемо\, свети оче\, положити хлеб и вино“? упиташе Лукијана. А он леже усред њих\, и нареди\, да хлеб и вино положе на прси његове. „На прси моје положите\, нека буде живи престо живоме Богу!“ \nИ тако се сврши литургија\, потпуно чино и молитвено на прсима мученика\, и сви се причестише. Сутрадан посла цар војнике\, да изведу Лукијана на истјазање. Када војници отворише тамничка врата\, Лукијан свети три пут узвикну: „Хришћанин сам! Хришћанин сам! Хришћанин сам!“ И у томе предаде дух свој Богу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно ослобођење апостола из тамнице (Дела Ап. 5)\, и то:\n1. како јеврејске старешине бацише апостоле у тамницу;\n2. како се ангел Божји ноћу јави\, отвори тамницу\, изведе апостоле\, и нареди им да иду у цркву и проповедају Јеванђеље. \n\n\n\nБеседа\nо томе како чува Господ кости праведничке\n\nЧува Господ све кости њихове\, ниједна\nсе од њих неће скрушити. (Пс. 33\, 21) \nНека се не боје праведници. Свевидећи Бог бди над њима. Или зар може Свевидећи нешто изгубити и заборавити? У дан васкрсења Он ће сабрати сав састав њихов телесни\, и прослављено васкрснути га. Гонитељи су бацали тела мученика у море\, или заривали их у дубоке јаме\, или остављали у пољу да их птице поједу. И Господ је Промислом Својим тако управљао догађаје\, да су те свете мошти ипак долазиле у руке верних; ове су полагане чесно у скупоцене ковчеге\, над њима су зидани храмови\, од њих је исходила сила чудотворна. Тако је Бог хтео\, да би тиме показао вернима\, прво да Он чува кости праведних\, и друго да их је прославио у царству небеском\, о чему се и црква на земљи обавештава кроз чудесну силу прослављених телеса њихових. Чудотворне мошти су као претеча општем и славном васкрсењу праведника. Ако су кости неких праведника и сагорене или самлевене\, зар то може бити препрека свемогућој сили Божјој\, да их у дан васкрсења из развејаног пепела опет састави и оживи? Длака с главе ваше неће погинути (Лк. 21\, 18)\, уверава Спаситељ. Хоћеш ли пак да под костима разумеш дела\, онда знај\, да су дела неправедника као дим\, а дела праведника силна и трајна као тврде кости. Ниједно се праведно тело неће истањити и ишчезнути у току времена. Бог их зна\, и Бог их чува\, да их као драгоцени бисер објави пред збором ангела и људи у Дан Онај. \nО Господе Свевидећи\, Господару и чувару праведника\, умножи праведна дела наша Духом Твојим Светим\, без кога се ништа добро не може учинити. И спаси нас по милости Твојој а не по делима нашим. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-lukijan-prepodobni-jevtimije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-lukijan-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261029
DTEND;VALUE=DATE:20261030
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132611Z
LAST-MODIFIED:20260207T192958Z
UID:8297-1793232000-1793318399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Лонгин Сотник
DESCRIPTION:Пролог за 16. октобар\n29. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Лонгин\n\nБожествени Матеј јеванђелист описујући страдање Господа Исуса Христа вели: а капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би\, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј (Мат. 27\, 54). Тај капетан беше овај блажени Лонгин\, који са још двојицом војника својих поверова у Сина Божјег Исуса. Он је био старешина војника\, који присуствоваху распећу Господа на Голготи\, он – старешина страже која је чувала гроб. Када старешине Јеврејске сазнаше за васкрсење Христово\, потплаћиваху војнике\, да проносе лажну вест\, као да Христос није васкрсао него да су Га ученици Његови украли. Покушаше Јевреји да потплате и Лонгина\, али се он не даде потплатити. Тада Јевреји прибегоше своме уобичајеном начину\, тј. решише да убију Лонгина. Сазнав за ово Лонгин скиде свој војнички појас\, крсти се од апостола\, заједно са она два своја друга\, и заједно са овима тајно напусти Јерусалим и пресели се у Кападокију. Тамо се предаде посту и молитви\, и као живи сведок васкрсења Христова обрати својом сведоџбом многе незнабошце у веру истиниту. Потом се удаљио у село на имање свога оца. Но злоба јеврејска ни ту га не остави на миру. По клевети Јевреја посла Пилат војнике да посеку Лонгина. Лонгин свети провиде духом приближење својих џелата\, па им изађе у сусрет и сврати их у дом свој не казујући им се ко је. Добро угошћени војници легоше спавати\, а св. Лонгин стаде на молитву\, и мољаше се целу ту ноћ\, припремајући себе за смрт. Изјутра оде и доведе и она два своја друга\, обуче се у беле погребне хаљине\, поучи своју чељад у кући и показа им место на једном брдашцу\, где ће га сахранити. Тада се јави војницима и рече им\, да је он Лонгин\, кога они траже. Војници се збунише и застидеше\, и не мишљаху посећи Лонгина\, но овај навали на њих\, да испуне заповест старешине свога. И бише посечени Лонгин и два друга његова. Главу Лонгинову однеше војници Пилату\, Пилат је предаде Јеврејима\, а ови је зарише у ђубре ван града. \n\n\n\nПреподобни Лонгин Трудољубиви\n\nМонах Кијево-Печерски из XIV столећа. Био је вратар у манастиру\, и толико је имао чисто и облагодаћено срце\, да је увек знао\, с каквим мислима неко улази у манастир\, и с каквим опет други излазе из манастира. Чудотворне мошти Лонгинове почивају у Теодосијевим пешчерама. \n\n\n\n\nСвети Лонгин под крстом стајаше\,\nКад на Крсту Христос издисаше.\nВиде Лонгин гнев благога неба\,\nВиде земљу где се усколеба\,\nЈарко сунце где изгуби луче\,\nИ свет цели у мрак се обуче\,\nГробови се многи отворише\,\nМртви живим многи се јавише.\nЛонгин храбри испуни се страхом\,\nИ узвикну с покајним уздахом:\n– Овај Човек Син Божји беше! –\nГрешни људи Невиног распеше!\nПоред њега два друга војника\nПоновише узвик свог сотника.\nБеше Лонгин сведок васкрсења\nК’о што беше сведок понижења\,\nЛични сведок\, сведок истинити\,\nНе хте Лонгин истину сакрити\,\nКудгод оде свуд истину јави\,\nХриста Бога васкрслог прослави.\nХристов војник до смрти остаде\nИ за Христа Лонгин главу даде. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПрво јављење св. муч. Лонгина. Много времена беше протекло од мученичке смрти св. Лонгина\, када се догоди\, да једна удовица у Кападокији ослепи. Не могоше јој лекари помоћи ништа. Наједанпут јој дође помисао\, да иде у Јерусалим и поклони се тамошњим светињама\, дако јој што помогне. А имађаше јединца сина\, дечка\, који јој служаше као вођа. Тек што стиже у Јерусалим\, разболи се син њен и умре. О колика неизмерна жалост слепе мајке! Изгубивши очи она сад изгуби и јединца сина\, чије су је очи до сад водиле! Но у тој њеној муци и тузи јави јој се св. Лонгин\, и утеши је обећањем\, да ће јој и вид повратити и сина у небеској слави показати. Рече јој Лонгин све о себи\, па је упути да иде ван зидина градских на сметлиште и ђубриште\, да тамо откопа главу његову\, где ће даље сама видети шта ће јој се догодити. Устаде жена\, и тетурајући се некако изађе ван града\, па довика некога и умоли\, да је одведе на највеће ђубриште и тамо је остави. Када би доведена на ђубриште\, она се саже и поче рукама чепркати имајући јаку веру\, да ће наћи оно што јој светитељ рече да тражи. Чепркајући тако она се дотаче до главе св. мученика\, и у том тренутку очи јој се отворише\, и она виде под рукама главу човечју. Испуњена благодарношћу Богу и радошћу великом она узе главу св. Лонгина\, опра је\, окади и стави у свој стан као највећу драгоценост овога света. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам храброст св. Стефана архиђакона у исповедању Христа (Дела Ап. 7)\, и то:\n1. како св. Стефан поброја чудеса и милости Божје према народу Израиљском кроз векове:\n2. како изобличи богоборство и злочине старешина Јеврејских;\n3. како их назва издајницима и крвницима Христа. \n\n\n\nБеседа\nо горама и безднама Божјим\n\nПравда је твоја као горе Божије\,\nсудови твоји бездна велика. (Пс. 35\, 7) \nГоре правде Божје просецају све даљине времена и простора\, и уздижу се од земље до небеса\, и из облака времена уздижу се у ведрину вечности. Нису ли светитељи носиоци правде Божје? Погледајте их како просецају време и простор! Рођени у времену они сада ликују у вечности; живећи у вечности они се спуштају к нама у времену и помажу нам\, као јача браћа што помажу слабијој браћи. Живели су на земљи на простору ограниченом\, а сада их слави сва васиона. На свих пет континената света уздижу се храмови у част апостола\, мученика и осталих праведника Божјих. Такве су горе правде Божје: не можете их ограничити\, не можете их обухватити\, не можете их измерити никаквом мером овога света. Какве горе да се мере са горама Божјим? Какви људи да се мере са људима Божјим? Каква слава да се мери са славом оних\, које Бог прослави? О браћо моја\, радујмо се правди Божјој\, и веселимо се горама високим правде Божје. \nСудови твоји – бездна велика. То јест: судови Промисла Твога неиспитани су као бездна велика. Јова си бацио на ђубриште\, да га прославиш: Саула си дигао на престо\, да сам себе сурва у пропаст. Милујеш грешника\, и дајеш му обиље и здравље\, да би се покајао; бијеш праведника\, да би га укрепио у вери и нади! \nЦрква је Твоја света највиша гора правде Твоје\, матица гора многих. Црква Твоја света\, Боже\, испитује судове Твоје и путове Твоје\, и мудрост је њена многа и слатка као кошница испуњена медом. \nГосподе\, разагнај облаке злобе из срца нашег\, да би познали судове Твоје и видели путове Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-longin-sotnik/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-longin.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261030
DTEND;VALUE=DATE:20261031
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132717Z
LAST-MODIFIED:20260207T193027Z
UID:8300-1793318400-1793404799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Осија; преподобномученик Андреј Критски
DESCRIPTION:Пролог за 17. октобар\n30. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Осија\n\nСин Веиријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко 800 година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој која садржи 14 глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства\, прорицао казну Божју за грехе\, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва\, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве\, и долазак Господа\, и богатство дарова\, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост\, и мирно се упокојио. \n\n\n\nСвети мученик Козма и Дамјан Безсребреници\n\nИмају троји св. врачи\, по имену Козма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра\, други бише каменовани у Риму 1. јула\, а ови трећи беху из Арабије\, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову\, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа\, бише најпре бачени у море\, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Кнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо\, него имамо силу Христову\, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово“. Тада их удараху камењем\, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама\, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише св. Леонтије\, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових св. моштију\, као и од њих живих. \n\n\n\nПреподобномученик Андреј\n\nХришћанин по роду\, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Копронима због иконоборства\, оде св. Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви св. муч. Маманта. Андреј уђе у цркву\, стаде пред цара\, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било\, царе\, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове“. Због тога би св. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу\, 767. год. Мошти његове даваху исцелење болним. \n\n\n\nСвети Лазар Четвородневни\n\nГлавно му је празновање 17. марта и у Лазареву Суботу уз часни пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм св. Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. год. Када после близу 1000 година откопаше гроб Лазарев у граду Китији на Кипру\, нађоше мермерну плочу\, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов.“ \n\n\n\n\nВидовити пророк Осија викаше\nИ народу грешном беду прорицаше:\n– Господ\, Господ збори\, милост ми је мила\nА немила жртва\, прљава и гнила.\nПреступисте закон к’о и Адам стари\,\nЛажи се клањате\, лаж вам господари.\nПрестаће вам жртве\, примати их нећу\,\nЈа сам себи жртву готовим највећу.\nОрасте безбожност\, безакоње жњесте\,\nИ сијасте ветар\, – олују пожњесте.\nА сад сијте правду\, – милост ћете жњети\,\nИ бићете мени народ опет свети.\nМене се стидите\, идоле волите\,\nПрељубу са грехом водите\, водите!\nЗато ћете бити по свету скитачи\,\nИ сваки ће народ бити од вас јачи.\nА ја ћу подићи Новог Израиља\,\nЈедно ново царство\, – царство светитеља:\nБиће као роса\, к’о љиљан цветаће\,\nНајлепшим мирисом свету мирисаће.\nЈа сам Господ\, Господ\, што хоћу то могу\,\nБлажен – ко се клања Мени\, живом Богу. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДруго јављење св. муч. Лонгина. Када се св. Лонгин јави слепој удовици\, којој беше умро синчић\, обећа јој и вид јој повратити и сина јој показати у слави великој. Нашавши мошти св. мученика и додирнувши их рукама својим удовица одмах прогледа. И тако једно се обећање испуни. Идуће ноћи јави се св. Лонгин удовици у великој светлости држећи за руку сина њеног\, који беше одевен у сјајно одело. Па као отац милујући дете рече удовици: „погледај\, жено\, сина твога\, због кога толико плачеш! Погледај га у каквој је части и слави\, погледај и утеши се. Бог га уврсти у небесне чинове\, који живе у царству Његовом. \nЈа га сад узех од Спаситеља\, и неће никад бити удаљен од мене. Узми главу моју и тело сина свога и сахрани у један ковчег\, па више не тугуј за својим јединцем\, и нека се не смућује срце твоје\, јер њему је дата од Бога велика слава и радост и бесконачно весеље“. \nВидевши и чувши све ово испуни се жена великом радошћу и врати се дому своме говорећи сама себи: „исках очи телесне\, а нађох и очи душевне. Бејах жалосна због смрти сина свога\, а сад га имам на небу где у слави стоји с пророцима и радује се са њима непрестано“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно виђење св. Стефана архиђакона и првомученика (Дела Ап. 7)\, и то:\n1. како Стефан\, пун Духа Светога\, погледа и виде небо отворено:\n2. како рече: ево видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Богу;\n3. како га Јевреји засуше камењем. \n\n\n\nБеседа\nо гнојним ранама греха\n\nУсмрдјеше се и загнојише се ране моје\nод безумља мојега. (Пс. 37\, 6) \nО греховним ранама говори пророк\, који је и сам најпре грешио и у самом себи осетио сав смрад греха. Колико се из овог признања види нечистота првашњих грехова толико се исто види и потоња чистота покајника. Јер докле човек ходи гнојним путем греха\, он не осећа загушљиви смрад греха\, но када се удаљи с тога пута и крене чистом стазом праведничком\, тек онда увиђа неисказану разлику између чистоте и нечистоте\, између пута врлине и пута порока. Замислите осећање човека\, који је ноћ провео у смрадној и загушљивој крчми и који се изјутра обрео у ружичној башти. Тамо смрад и отров\, и понижење душе и тела\, и јарост и раздор\, мучење себе и других; овде велико Божје сунце над главом\, красно цвеће унаоколо\, свеж ваздух и мирис\, тишина и здравље. Још је већа разлика између пута греховног и пута Божјег. Усмрдјеше се и загнојише се ране моје; тако описује велики цар своју греховну прошлост. Ништа тако не смрди као грех\, ништа се тако не гноји и не распростире као грех. Смрад телесних рана само донекле напомиње неподношљиви смрад грешне душе. Зато се од такве душе удаљује свака светиња. Чисти духови небески склањају се од ње\, а нечисти духови адски траже њено друштво. Сваки је нови грех нова рана на души\, сваки је грех гној\, и сваки је грех смрад. Но од чега долазе греси? Од безумља мојега\, објашњава пророк. Ум избачен са свога божанског колосека наводи човека на грех. Док се ум не очисти\, не може се човек очистити. А ми ум Христов имамо (I Кор. 2\, 16)\, говори апостол\, тј. имамо ум повраћен поново у онај колосек\, у коме је био ум Адамов пре греховног смрада. Отуда\, браћо\, сва православна наука о подвижништву усредсређује своју пажњу на једну главну тачку\, на ум човеков\, на очишћење и исправљење ума. \nО Господе Исусе Христе\, Чистото и вечни Изворе чистоте\, помози нам одбацити безумље наше; помози нам умовати према уму Твојему. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-osija-prepodobnomucenik-andrej-kritski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-osija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261031
DTEND;VALUE=DATE:20261101
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251014T132822Z
LAST-MODIFIED:20260207T193037Z
UID:8303-1793404800-1793491199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол и јеванђелист Лука; СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ
DESCRIPTION:Пролог за 18. октобар\n31. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети Лука апостол и јеванђелист\n\nРодом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију\, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим\, где види Спаситеља лицем у лице\, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију\, и тамо је постао сатрудник апостола Павла\, с којим је путовао и у Рим\, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни\, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4\, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље\, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији\, Далмацији\, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице\, – и то не једну него три\, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку\, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати\, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска\, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године\, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција\, сина Константиновог. \n\n\n\nСвети Петар Цетињски\, митрополит Црногорски\n\nРођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот\, витешки и свети\, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена\, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији\, као прост монах\, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи\, као верног и трпељивог слугу Свога. \n\n\n\nСвети Јулијан и Дидим Слепац\n\nСв. Јулијан\, звани Пустињак\, беше Персијанац и сељак без школовања\, али због чистоте срца – сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник\, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик\, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу\, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана\, извести о томе патријарха Атанасија“. Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима\, који је имао дух видовит\, и свраћао је код њега\, кад год је из пустиње долазио у Александрију\, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим\, дивне слуге Божје\, упокојили су се после 362. год. \n\n\n\n\nБожествени Лука\, и уман и учен\,\nДраговољно беше за Господа мучен.\nИзбећи могаше поруге и муке\,\nНо свет не би им’о великога Луке.\nЛука млади виде Божију Истину\,\nПредаде се срцем Божијему Сину\nСлуша Учитеља\, гледа Чудотворца\,\nИ у Њему позна свог бесмртног Творца\,\nВиде Васкрслога и говори с Њиме\,\nЧудеса сотвори у Његово име.\nИ Христос му поста јединствена радост\,\nЖртвова Му Лука ум\, благо и младост.\nКад остари Лука\, млад Христом бејаше\,\nОд Христа примаше и свету даваше\,\nПа кад свету даде што могаше дати\nТад му свет\, по Писму\, немилошћу плати…\nО маслини старој виси старац Лука\nС осмејком на лицу\, прекрштених рука\,\nСа неба се пружи рука самог Христа\nИ прихвати душу Свог Јеванђелиста.\nСад у Рају светлом с други апостоли\,\nЗа цркву се свету свети Лука моли. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМоже ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере\, да му не ће ништа учинити\, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч\, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко\, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје\, и плачевно молити се Богу\, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви\, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар\, који га лечаше\, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу\, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама\, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије\, и црнци весели метнуше све оне хартије\, и њихова страна теразија претеже\, јер друга страна беше празна. „Шта ћемо ми метнути?“ саветоваху се ангели. „Потражимо неко добро у животу његовом!“ И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија\, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудо с апостолом Филипом и ушкопљеником (Дела Ап. 8)\, и то:\n1. како ангел упути Филипа из Самарије на пут у Газу;\n2. како виде Филип ушкопљеника царичиног\, објасни му једно пророчанство Исаијино\, и крсти га;\n3. како ангел узе Филипа\, учини га невидљивим за ушкопљеника\, и пренесе тренутно у град Азот. \n\n\n\nБеседа\nо гресима језика\n\nРекох: чуваћу се на путовима својим\nда не згријешим језиком својим. (Пс. 38\, 2) \nГрех језика је најчешћи и најбржи грех. Ко у ријечи не погрешује\, онај је савршен\, вели апостол Јаков (Јак. 3\, 2). Када покајник пође путовима Божјим\, тј. када почне живети по заповестима Божјим\, нека се труди прво да језиком не сагреши. Такво је правило био поставио себи и покајани Давид. Нарочито се решио био\, да ћути пред противницима својим: зауздаћу уста своја када грешник стане преда ме. Ево прекрасног правила за оне који се од греха лече. Када га оптужују\, он не одговара; када га клеветају\, он ћути. У истини\, шта помаже и говорити разјареном неправеднику\, који Бога нема пред собом? Ако му о злу говориш\, још више ћеш га раздражити\, ако ли о добру\, учинићеш га ругачем светиње. Пред Пилатом Христос је ћутао. Зар мени не одговараш? рече му Пилат. Шта да ти одговори\, кад немаш уши да чујеш ни разум да разумеш? Гле\, ћутање праведника пред неправедником још може најбоље да утиче на неправедника. Остављен да сам тумачи ћутање праведника неправедник га може протумачити на корист душе своје\, док ће сваки одговор\, бео или црн\, тумачити на зло и на осуду другога а на оправдање себе. Благо оном ко се научи језиком владати. \nО Господе Исусе Христе\, Боже наш\, Ти који си нам показао примером\, како и кад треба говорити\, показао си нам примером\, како и кад треба ћутати. Помози нам Духом Твојим Светим\, да не згрешимо језиком. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-i-jevandjelist-luka-sveti-petar-cetinjski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-luka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261101
DTEND;VALUE=DATE:20261102
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251010T221212Z
LAST-MODIFIED:20260207T193049Z
UID:6693-1793491200-1793577599@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. пророк Јоил; преподоб. Прохор Пчињски; Јован Рилски (Митровске задушнице)
DESCRIPTION:Пролог за 19. октобар\n1. новембар по новом календару \n\n\n\n\n\n\nСвети пророк Јоил\n\nДруги по реду из мањих пророка св. Јоил беше син Ватуилов\, из колена Рувимова. Живео на 800 година пре Христа. Пророковао беду народа Израиљског и ропство Вавилонско за грехе које почини пред Господом. Позивао народ на пост и свештенике на покајне плачне молитве\, да би се Бог умилостивио. Наредите пост и вапијте ка Господу. Између тријема и олтара нека плачу свештеници. Прорекао је Јоил и силазак Духа Светога на апостоле\, и изливање благодати Духа Божјега на све хришћане. Прорекао и описао Страшни Суд Божји. Прорекао и славу Цркве Божје свете. \n\n\n\nСвети мученик Вар\n\nБеше римски официр у Мисиру\, и при том потајни хришћанин. Када седам хришћанских учитеља беху бачени у тамницу\, Вар их обилажаше у тамници\, и снабдеваше их са потребним\, и служаше им усрдно. Он се дивљаше мученицима\, и жаљаше што и он из бојазни не може да постане мученик за Христа. Охрабрише га они Божји људи\, и Вар се реши и сам с њима на муке поћи. Један од тих Божјих људи издахну у тамници. Када нечестиви кнез изведе мученике преда се\, виде их шест\, и упита\, где је седми. „Ја сам седми!“ рече му Вар. Тада разјарени кнез прво намучи св. Вара. Нареди те га нага шибаше сувим штаповима; потом привезаше га за дрво\, и ножевима одсецаху му комад по комад меса\, докле св. Вар не предаде душу своју свету Богу. Тело његово би бачено на ђубриште. Жена нека Клеопатра\, родом из Палестине и удова неког официра\, деси се ту са својим сином Јованом. Она тајно узе св. мошти Варове са ђубришта и сахрани их у своме стану. По том измоли у кнеза дозволу\, да може пренети из Мисира у Палестину тело свога умрлог мужа. Као жени официрској кнез јој то одмах дозволи. Но блажена хришћанка Клеопатра не пренесе тело свога мужа него мошти св. муч. Вара. Донесе она\, дакле\, мошти мученикове у своје родно село Едру близу Тавора\, и тамо их чесно сахрани. Потом и храм подиже св. Вару. И јављаше јој се св. Вар често из онога света светао као ангел Божји. \n\n\n\nПреподобни Прохор Пчињски\n\nСавременик и друг св. Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Према молитви његовој Бог му указао место\, где ће се подвизавати. То место беше једна дубрава крај реке Пчиње. Ту се св. Прохор до старости и смрти подвизавао. Само једини Бог свевидећи зна све његове трудове и искушења\, која је у току подвига претрпео. Но по његовим мироточивим моштима и безбројним чудесним исцелењима\, која се ни до данас не прекраћују\, може се судити и о величини подвига његовог и о величини благодати Божје\, која му се дарова због великих трудова његових. Упокојио се св. Прохор и преселио у царство небеско у XI столећу. \n\n\n\n\nСвети отац Прохор од ране младости\nСклони се од света и сујетљивости\,\nУ посту и зноју трудно се напреза\nДокле душу диже и с Богом је веза.\nЗверови му шумски другови бејаху\,\nАнгели га светли самотног чуваху\,\nСветитељи Божји дивљаху се њему\,\nЈер их свети Прохор достиже у свему\,\nА Господ му даде благодат обилну\,\nВласт над демонима\, велику и силну\,\nМоћ над болестима и разним мукама\,\nДа тужним помаже својим молитвама…\nТрудовима Прохор небеса присвоји.\nИ небесног царства он се удостоји.\nУдостоји себе\, и другим помаже\nДа у царство дођу\, који царство траже.\nОн пролазно баци\, и вечно прихвати\nДрагоцено благо – малом ценом плати.\nЧудотворац Прохор у небеском Рају.\nУ небеском сада сав се блиста сјају\,\nИ помаже оне\, који му се моле.\nКоји Христа Бога верују и воле. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЈављање св. муч. Вара. Када побожна удовица Клеопатра подиже цркву светоме Вару\, позва епископа и свештенике\, те освешташе цркву. Беше се сабрало и велико мноштво хришћана на то празновање\, јер сва околина поштоваше св. Вара као великог исцелитеља и чудотворца. После службе Божје оде побожна ктиторка к моштима св. Вара у цркву и помоли му се овако: „молим ти се\, страстотерпче Христов\, испроси ми у Бога оно што је Њему угодно а мени и моме сину јединцу корисно“. А имаше Клеопатра сина Јована\, младића приспелог за војску. Тек што изађе она из цркве са молитве\, син њен\, дотле здрав\, разболи се. Обузе га нека ватра\, и беше му све горе и горе\, док око пола ноћи сконча. Жалосна и јаросна мајка дође на гроб св. Вара и поче оштро говорити: „о угодниче Божји\, зар ти мени тако помажеш?“ И још многе горке тужбалице изрече\, тако да изнеможе и паде у лаки сан. Наједанпут јави јој се св. Вар са сином њеним Јованом. Оба беху светли као сунце\, у оделу бељем од снега\, опасани златним појасевима\, а на глави им прекрасни венци. И рече јој светитељ: „ниси ли сама молила\, да оно просим од Бога што је Њему угодно а теби и сину твоме корисно? Ја молих Бога\, и Он\, по неизреченој благости Својој узе сина твога у небеску војску. Ако желиш\, ево узми га и дај га у војску цара земаљскога.“ Чувши то млади Јован загрли св. Вара и рече му: „не господару мој\, не слушај матер моју\, и не враћај ме у свет\, пун неправде и безакоња\, из кога си ме избавио“. Тргнувши се иза сна Клеопатра осети велику радост у срцу\, и изађе весела из цркве. Седам година поживе при тој цркви; и св. Вар са Јованом чешће јој се јављаху. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно обраћање Савла у веру Христову (Дела Ап. 9)\, и то:\n1. како Савле пође у Дамаск да гони хришћане;\n2. како га на друму обасја светлост с неба\, и чу глас Христов: Савле\, Савле\, зашто ме гониш? \n\n\n\nБеседа\nо жеђи душе за Богом\n\nЖедна је душа моја Бога крепкога\, живога;\nкад ћу доћи и јавити се лицу Божијему. (Пс. 41\, 2) \nКад се само варница љубави према Богу засија у срцу човековом\, нека је човек не утуљује\, но нека је пусти да се разгорева\, и видеће чудо. Распламтеће се та варница у буктињу светлости невиђене. И светлост и топлота њена биће врло велике. У светлости љубави према Богу човек ће се осећати у овоме свету као у мраку; а од топлоте њене осећаће неутољиву жеђ духовну – жеђ за Богом\, за приближењем к Богу\, за виђењем Бога. Ту жеђ сравњује Богољубац Давид са жеђу јелена\, који јури на изворе водене. Жедна је душа моја Бога крепкога\, живога. Није ли све немоћ око нас? Не претвара ли се све око нас брзо у трулеж? Ми се хватамо за сенке; ми грлимо мртваце. Сутрашњи смрад ми данас плаћамо златом и сребром\, понекад чашћу и савешћу\, а понекад чак и животом – смрад сутрашњега дана! То није љубав него скотска похота. Велика душа тражи предмет достојан љубави\, тражи предмет неподложан кршењу и трулењу и распадању и гнусоби пролазних телеса. Зато цар богољубац и наглашава: крепкога и живога Бога. Јер ко је уистини крепак и жив осим Бога? Бог је даровао крепост и живот и ангелима и светитељима Својим\, но то је све Његово и од Њега. Кад ћу доћи и јавити се лицу Божјему? Ево чежње неодољиве праве љубави према Богу. Нека се застиде сви они који говоре да верују у Бога и љубе Бога\, док их и сама помисао на смрт\, на одлазак из овог света\, доводи до безумља. \nО Господе Боже наш\, свети\, крепки и живи; изворе светости\, изворе крепости\, изворе живота\, – осветли нас и загреј љубављу према Теби. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-prorok-joil-prepodob-prohor-pcinski-jovan-rilski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prorok-joil.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261102
DTEND;VALUE=DATE:20261103
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251010T224436Z
LAST-MODIFIED:20260207T193101Z
UID:6703-1793577600-1793663999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети великомученик Артемије
DESCRIPTION:Пролог за 20. октобар\n2. новембар по новом календару \n\n\n\nСвети великомученик Артемије\n\nОвај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст\, окружен звездама\, и Артемије виде тај крст\, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније\, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу\, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград\, што војвода Артемије с радошћу изврши. По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру\, у коме звању он беше и за време Констанција\, сина Константинова\, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце\, заустави се у Антиохији\, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника\, Евгенија и Макарија. Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем\, изађе пред цара и рече му: „зашто\, царе\, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве\, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?“ И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу“. Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију\, где ускоро скончаше\, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу\, где му се сам Господ Христос јави\, исцели га и утеши. Потом цар нареди\, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше\, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше\, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно\, као што му св. Артемије и прорече. \n\n\n\nСвети праведни Артемије\n\nРођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља\, Козме и Аполинарије\, из села Веркола\, округа Двинског. Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу. Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму. Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми\, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде. После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост\, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево. Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија. Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској. \n\n\n\nПреподобни Герасим Нови\n\nИз Трикале у Пелопонезу\, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год. Подвизавао се на Атону\, потом у Палестини\, где је постио 40 дана. Потом се настанио на острву Кефалонији\, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу\, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти. \n\n\n\nПреподобни новомученик Игњатије\n\nИз Ески-Загоре у Бугарској\, из оне славне Загоре\, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика. Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа. Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне. Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона. \n\n\n\n\nВојевода свети Артемије\nВеру своју пред царем не крије\,\nНего храбро своју веру јавља.\nХриста Бога пред царем прославља.\nЦар одступни Бога заборави.\nИ на муке свог војводу стави.\nСветац Божји ум Богу посвети\,\nЉуте муке мало и осети.\nВећа мука грешнику мучећи\nНо праведном муке подносећи!\nЦар војводу славног обезглави\,\nГоспод слугу Својега прослави:\nУ царство га небесно узнесе\,\nВласт му даде да изгони бесе\,\nСваку болест и муку да лечи\,\nСилом божјом\, без труда и речи.\nКо год Христа љуби и верује.\nПомаже му свети Артемије. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДивно руководи милосрдни Бог оне који се предаду Његовој светој вољи и Његовом старању. Као што воскар од мека воска прави онакве свеће какве он жели\, тако и Бог премудри прави од преданих слугу Својих светила бесмртна у царству небеском. Св. Игњатије новомученик беше сав предан Богу још као дечак\, и жуђаше да буде монах и да буде мученик за веру. У време устанка Карађорђева прикупљаху Турци војску по Бугарској против Срба\, па дођоше и у кућу Ђорђа\, оца Игњатијева\, да виде\, има ли ко за војску. Видећи Ђорђа развијена и снажна човека хтедоше га узети у војску. Али им Ђорђе одлучно рече: „не могу ја ићи против једноверних ми хришћана“. Разјарени Турци одмах га на месту убише. Млади Игњатије сакри се у некој суседној кући\, по том пребеже у Румунију; но жеља за монаштвом одведе га у Св. Гору. Али он хтеде још нешто више од монаштва\, – хтеде мучеништва. Молећи се са сузама једне ноћи пред иконом Пресвете Богородице\, да му Она устроји пут ка мучеништву\, он чу неки шум пред собом\, и виде како се из иконе оне одвоји светао венац и дође на главу његову. Ускоро по том он је мученички пострадао од Турака и примио венац вечне славе. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно јављење Господа апостолу Ананији и Савлу (Дела Ап. 9)\, и то:\n1. како се јави Господ Ананији и упути га ка Савлу у улицу Праву;\n2. како Савле у том истом часу виде у визији Ананију\, где метну руке на њ да прогледа. \n\n\n\nБеседа\nо старим и новим причама о чудесима божјим\n\nБоже\, ушима нашим услишасмо и оци\nнаши приповједише нам дјело које си учинио\nу њихово вријеме\, у старо вријеме. (Пс. 41\, 1) \nТако цар Давид говори од имена народа свога. И набраја цар неколика велика дела Божја\, која Бог учини за народ Израиљски. О свима тим делима Божјим и ми услишасмо\, браћо\, из Светога Писма\, – и о коликим још и каквим још\, о којима Давид не знаде\, јер се догодише после њега! Сврх онога што Давид беше чуо не чусмо ли ми несравњиво чудеснија и већа дела Божјег Промисла и Божјег човекољубља? Син Божји ваплоти се од Пречисте Деве и поживе као човек међу људима\, мудрост изли\, чудеса учини\, смрт умртви\, ђавола посрами\, силу даде следбеницима Својим. То не чу Давид\, а ми чусмо\, јер нам то јавише наши духовни Оци: апостоли и јеванђелисти\, мученици и праведници\, и сви редом светитељи од времена онога\, времена старога\, до дана данашњега. И не само јавише нам они него нам сваки дан Дух Божји јавља кроз Цркву свету\, кроз благодатне тајне\, кроз чудеса безбројна и безбројна. Ево нам разлога за велику радост\, али и за велики страх. Јер нам је дато много\, па ће се много од нас и тражити. Дато нам је више богатства духовнога него свима који живеше пре Христа: више мудрости и знања\, више славе Божје и силе\, и више\, много више примера Божје љубави према човеку и човечје љубави према Богу. Упитајте се\, о богаташи над богаташима\, шта сте за све ово ви дали и шта дајете Богу? Потрудите се\, дакле\, да се не постидите на Суду Божјем. Као сан измичу се и измаћиће се ускоро сви дани ваши на земљи. И ускоро ће глас трубе ангелске сазвати све народе и све људе на Суд Божји Страшни. Потрудите се\, да се не постидите. Јер нећете се моћи изговорити: нисмо знали\, или нисмо имали! Знате и имате више откровења него што су имали Давид и Соломон. И више ће се од нас тражити него од њих. \nО Сине Божји\, велики и чудни Господе Боже и Спасе наш\, опомињи нас сваки дан и сваки час на крв Твоју Свету\, проливену за нас. Да не заборавимо\, Господе\, и да се вечно не осудимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-velikomucenik-artemije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-artemije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261103
DTEND;VALUE=DATE:20261104
DTSTAMP:20260420T060625
CREATED:20251010T225229Z
LAST-MODIFIED:20260207T193112Z
UID:6706-1793664000-1793750399@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Иларион; свети Иларион; свети Исповедник Висарион
DESCRIPTION:Пролог за 21. октобар\n3. новембар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Иларион Велики\n\nКао што ружа израсте на трњу\, тако се овај велики светитељ роди од родитеља незнабожачких\, у селу Тавати близу Газе Палестинске. Дадоше га родитељи на науке у Александрију\, где даровити младић брзо прими и светску ученост и духовну мудрост. Познавши Христа Господа и крстивши се\, пожели свецело предати се Господу на службу. С том жељом у срцу посети Иларион св. Антонија у пустињи\, и поста његов ученик. Потом се врати у своју постојбину и подвизаваше се близу Мајума\, код Газе. Демони су га плашили разним страшилиштима\, но он их је молитвом Богу и крсним знамењем вазда побеђивао и одгонио. Око њега се сабра мноштво љубитеља духовног живота\, и св. Иларион поста за Палестину оно што је за Египат био св. Антоније. Божествен учитељ\, неослабни подвижник\, диван чудотворац\, Иларион је био уважаван не само од хришћана него и од незнабожаца. Но бојећи се похвале људске – и говорећи кроз плач: „тешко мени\, примих на земљи плату своју!“ – он је бегао из места у место само да би се укрио од људи и остао сам са својом душом и Богом. Тако се настањивао и извесно време живео у Мисиру\, у Сицилији\, у Далмацији и најзад на Кипру\, где је и скончао свој многотрудни живот около 372. г. у 80. години свога живота. Чудотворне мошти св. Илариона пренесе ученик његов Исихије у Палестину и положи у манастир њиме основани. \n\n\n\nСвети Иларион\, епископ Мегленски\n\nРођен од родитеља знатних и побожних. Његова бездетна мајка дуго се молила Богу да јој да једно дете\, и по молитви њеној јави јој се Пресвета Богородица и утеши је речима: „не тугуј\, родићеш сина\, и он ће обратити многе к светлости истине“. Кад је Илариону било три године\, из његових уста чула се непрестано песма: „свјат\, свјат\, свјат Господ Саваот!“ Добро школован он се замонаши у 18 години\, и основа манастир са типиком св. Пахомија. 1134. год. рукоположи га за епископа Мегленског Јевстатије архиепископ Трновски. Велику борбу водио је св. Иларион скоро целог живота против богумила и јерменских јеретика. Но својом ученошћу духовном и светошћу несравњивом посрамио их је све\, и многе од њих привео Православљу. Упокојио се мирно и преселио у царство Господа свога 1164. год. \n\n\n\nПреподобни Филотеј\n\nРођен у Хрисопољу у Македонији. Турци га отму од мајке му удове\, и заједно са још једним му братом баце у тамницу. Из тамнице их чудесно спасе Пресвета Богородица и пренесе у један манастир у Неаполису Малоазијском. Његова мајка доцније нађе своје синове као монахе\, па се и сама замонаши. Филотеј пређе у св. Гору\, где се подвизавао најпре у ман. Дионисијату\, а потом у пустињи. Чудесан подвижник и велики победитељ силе демонске. Упокојио се мирно у 84. год. живота. Наредио да се не сахрањује него да му се тело баци у шуму птицама и зверовима. Доцније један рибар ноћу виде велику светлост у шуми и озебао пође да се огреје\, мислећи да је ватра. Но светлост не беше од ватре него од чудотворних моштију св. Филотеја. \n\n\n\n\nИларион свети к’о сјајна комета\nБежећи од људи прође пола света\,\nНо залуд се звезда од очију скрива\,\nВасцеломе свету светлост је открива.\nИларион славу хоћаше избећи\,\nАл’ од славе светац не може утећи;\nГде га Бог не јави\, јавише демони\,\nУстрашени свецем\, који њих прогони.\nИларион дивни где год се насели\nЧудеса показа\, и болне исцели\,\nПобедивши своје немоћи и страсти\,\nПобедитељ света – демоне подвласти.\nУ пештери скривен\, а свима објављен\,\nКлонећи се свију\, – од свију прослављен.\nТо Господ прославља своје прослављаче\,\nВенцима венчава победне тркаче.\nКада трка прође живота земнога\,\nТад се деле венци живота вечнога.\nСтарац Иларион\, духом вазда млади.\nСад лицем у лице Господом се слади.\nНо он и сад за нас молитвом војује\,\nДа милошћу и нас Господ помилује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСвевидеће око Божје бди над свима људима и чудесним начином руководи верне ка спасењу. Оно што се верноме учини најпре као велики губитак\, у току времена покаже се као велики добитак. Случај св. Филотеја и његовог брата\, који за мајку њихову беху као изгубљени\, сличан је случају св. Ксенофонта (26. јануар)\, и сличан је случају св. Јевстатија Плакиде\, његове жене и његових синова. Када св. Филотеј са братом сеђаше у турској тамници у Македонији\, јави им се Пресвета Богородица у виду мајке њихове и рече им: „устаните\, децо моја драга\, и пођите за мном!“ И наједанпут се младићи обретоше у једном манастиру у граду Неапољу Малоазијском. Када младићи испричаше игуману\, шта се с њима збило\, појми игуман\, да је то од Бога\, прими младиће и замонаши их. Прошло је дуго времена од тог догађаја. Мајка њихова жалила их и прежалила. Најзад се решила\, да иде и она у неки женски манастир и посвети се Богу. И Промисао Божји доведе је у близину манастира у коме беху њени синови. Једном о слави овог манастира дође она са другим инокињама на славу. У цркви она виде своје синове\, али их не позна. У том ће један од браће зовнути другога по његовом светском имену. Мајку текну у срце то драго јој име\, и она се пажљиво загледа у лица њихова. И познаде мајка њих\, и они мајку. И радост им беше велика; и одадоше благодарност Богу срдачну. Верујући хришћанин и при највећем губитку не треба да очајава. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцелење слепога Савла Ананијом (Дела Ап. 9)\, и то:\n1. како Ананија метну руке на Савла спомињући име Господа Исуса;\n2. како од Савлових очију отпаде као крљушт\, и он прогледа\, и крсти се\, и поста Павле. \n\n\n\nБеседа\nо богонадахнутом срцу и језику\n\nОтригнуће срце моје ријеч добру. Језик\nје мој трска књижника хитрописца. (Пс. 44\, 1) \nЕво надахнућа Духом Божјим! Пророк хоће да говори о Христу Господу\, и срце му набујало силом и мудрошћу. Зато он не каже: рећиће или исказаће срце моје реч добру\, него отригнуће\, као да део свога сопственог срца износи напоље. Као млаз воде из препуног извора. Бујна вода тесни се у тескоби подземној\, и кад стигне на отвор извора избија у великим млазевима. Такво је срце пророка\, кад хоће да говори о Христу. Таква је сила благодати\, стешњене у срцу људском. Ако се не пројави у моћним речима\, или ако се не пројави у чудотворним делима\, она ће унутра у човеку светлити и чудеса чинити. А кад исходи у речима језик пророков постаје као трска\, као перо књижевника хитрописца. Јер се ту не мучи човек да састави мисао\, нити се мучи да мисао обуче у одело речи\, него благодат сама навире на језик са готовим мислима и речима. Откуда таква сила у човеку? Од Бога Духа Светога. Зашто толика сила? Јер пророк хоће да говори Цару о самоме Цару. Изрећићу ја дјела моја цару. Дело и реч овде се истоветују\, као што то чешће бива у Светом Писму. Где Дух говори ту и делује; и где делује ту и говори. Најсилније се говори кроз дела. Пророк узима од Христа Цара и даје Христу Цару. Он говори одушевљењем љубави према Спаситељу света; говори из срца наврелог одушевљењем љубави божанске. Из даљине времена он види ваплоћеног Сина Божјег\, и срце му игра од радости. Као намучени путник у ноћи кад сагледа красну зору на истоку! \nО Господе Боже Душе Свети\, не ускрати и нама благодат Твоју свету и силну\, да се можемо очистити од греха и удостојити царства Христовог. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-ilarion-sveti-ilarion-sveti-ispovednik-visarion/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prepodobni-ilarion-veliki.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR