BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260803
DTEND;VALUE=DATE:20260804
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250802T184514Z
LAST-MODIFIED:20260207T185225Z
UID:7873-1785715200-1785801599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Језекиљ
DESCRIPTION:Пролог за 21. јули\n3. август по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Језекиљ\n\nСин свештенички\, из града Сарира. Одведен у ропство у Вавилон са царем Јехонијем и многим другим Израиљцима\, Језекиљ је живећи у ропству пророковао 27 година. Био је савременик пророка Јеремије. И док је Јеремија учио и пророковао у Јерусалиму\, дотле је Језекиљ учио и пророковао у Вавилону. Пророчанства Јеремијина беху дознавана у Вавилону\, а пророчанства Језекиљева беху дознавана у Јерусалиму. И оба ова света мужа саглашаваху се с пророчанствима један другога. И оба беху озлобљавани и мучени од неверног рода јеврејскога. Страшна и неслихана виђења имаше св. Језекиљ. При реци Ховару виде небеса отворена\, облак\, и огањ и блистање\, и четири животиње као растопљен бакар. Једна животиња имаше лице човечје\, друга лавовско\, трећа телеће\, а четврта орловско. Лице човечје означава Господа ваплоћеног као човека\, лице лавовско Његово Божанство\, лице телеће Његову жртву\, лице орловско Његово васкрсење и вазнесење. Другом приликом показа му се слика васкрсења мртвих. На име виде пророк долину пуну мртвачких костију сухих\, и кад дух Божји на њих сиђе сви мртваци оживеше и усташе на ноге своје. Још виде најстрашнију пропаст Јерусалима\, када гнев Божји све покоси осим оних који раније беху обележени грчким знаком званим Тав\, а тај знак је као наше слово Т\, што је опет знак крста. Злоба јеврејска не поштеди ни овога светога мужа. Огорчени на њ што их изобличаваше\, Јевреји га везаше коњима за репове и растргоше. Сахрањен у исту гробницу где и Сим\, син Нојев. \n\n\n\nПреподобни Симеон и Јован\n\nДва млада човека оставивши дом и родбину своју\, и то Симеон стару мајку а Јован младу супругу\, примише монаштво у обитељи св. Герасима од игумана Никона\, и удаљише се у пустињу\, где у најтежим подвизима проживеше многе године. И подвизима многим умртвише тела своја тако да беху као два суха дрвета. Једнога дана Симеон рече Јовану\, да по наређењу Божјем он мора да иде из пустиње у народ и тамо послужи Богу. Јован му даде овакве савете: „Чувај срце своје од свега што будеш видео у свету. До чега се дохвати рука твоја\, нека се не дохвати срце твоје. Када ти уста буду јела\, срце твоје нека се не наслађава. Када ти ноге буду ходале\, нека је мир унутра у теби. И ма шта споља творио\, ум твој нека пребива неузнемирен. Моли се Богу за мене\, да нас Бог не разлучи једног од другог у будућем животу“. Симеон свети прими савет друга свога\, целова га\, а по том напусти пустињу и оде у народ да јуродствујући научи људе и обрати их вери Христовој. Прављаше се луд пред људима\, но срце му беше храм Духа Светога\, и у томе храму непрекидна молитва. Имађаше обилну благодат Божју\, те прозираше у све тајне људске на близу и на далеко\, исцељиваше људе од злих духова и других недуга. Играјући по улицама као лудак он прилажаше људима и шапташе им на уво грехе њихове позивајући их на покајање. Чак се и на сну јављао грешницима\, корео их за грехе и позивао на покајање. Тако неком незнабожачком глумцу Балију\, који јавно исмеваше светиње хришћанске\, јави се у сну св. Симеон укори га и запрети му\, те се овај покаја и поста добар хришћанин. Неки блудни младић с ума сиђе од блуда. Видевши га св. Симеон како лудује\, удари га руком по образу и рече: не чини прељубе! У том часу нечисти демон изађе из младића\, и младић поста здрав. \n\n\n\n\nВиђење Језекиља\, од Божије воље:\nШироко\, широко\, непрегледно поље\,\nПрепуно\, препуно мртвачких костију\,\nИ глас с неба дође светом Језекиљу:\n– Сине човечији\, видиш ли те кости?\nТо на земљи беху некад живи гости\nЗа трпезом мојом\, ја их добро служи’\nМало ми се когод ваљано одужи.\nОве мртве кости хоће л’ оживети?\nУстраши се пророк\, предаде се сети:\n– Господе\, Господе\, то ти можеш знати\,\nАко ти наредиш\, мораће устати.\nТада наста хука\, и потрес\, и трење\,\nВиде пророк чудо – мртвих васкрсење!\nДигоше се кости\, и кост уз кост леже\nПа месо\, па жиле – кожа се затеже\,\nУжаснути пророк то чудо гледаше\nПа срцем и душом Бога прослављаше.\nШто је пророк Божји духом прозирао\nВаскрсли је Господ јасно показао.\nВаскрснуће мртви кад се хтедне Духу\,\nСви у живом телу\, к’о у новом руху\nИ верни ће тада с Христом ликовати\,\nУ његовом царству вечно царовати. \n\n\n\nРасуђивање\n\nРади користи својих ближњих св. Симеон остави свога јединог пријатеља у свету и своју мирну келију у пустињи\, и направи се јурод. Прича се за Ликурга\, краља спартанског\, како учини велику жртву ради користи својих суграђана. На име: он издаде строге законе\, установљујући потпуно нов систем васпитања омладине и поретка у држави. Па кад те законе издаде\, он рече својим суграђанима\, да жели ићи у Делфе\, где беше велико светилиште\, но затражи\, да му се сви закуну\, да ће верно држати његове законе до његовог повратка. Када грађани сви положише заклетву\, Ликург остави своју земљу и никад се више не врати. Велика је жртва оставити своју домовину и драговољно живети у туђини ради користи својих ближњих. Но колико је већа жртва оставити драговољно ум свој и стално се правити пред људима безуман! Није ли безумље највећа туђина\, за коју човек зна? И живети у тој страшној туђини годинама и годинама\, и то све – ради користи својих ближњих! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни прелазак Израиља преко Јордана (Исус. 3)\, и то:\n1. како по сили Божјој а кроз Исуса Навина вода се у Јордану растави\, свештеници с народом пређоше;\n2. како свештеници с ковчегом завета\, за време док народ прелажаше\, стајаху на суху усред Јордана тврдо;\n3. како и ја не треба да се бојим поплаве овог света док год у средини свога бића\, тј. у срцу\, држим тврдо завет Господњи. \n\n\n\nБеседа\nо лажним учитељима\n\nБиће и међу вама лажнијех учитеља\,\nкоји ће унијети јереси погибли\, и одрицаће се\nгосподара који их искупи. (II Пет. 2\, 1) \nНа рату је човек у овоме свету. Непрестана је борба и многобројни су непријатељи. Међу најопасније непријатеље спадају лажни учитељи. Само ако је ум човеков уперен у живога Бога\, човек ће бити сачуван од ових опасних непријатеља. Лажни учитељи су или као слепци или као разбојници; први због слепила свога воде у пропаст и себе и друге\, други због ненависти или зависти намерно заводе друге на крив пут\, да им и душу и тело предаду огњу пакленоме. Сам је Господ прорекао: изићи ће многи лажни пророци и превариће многе (Мат. 24\, 11). Апостол само потврђује речи свога Господа. И лажни пророци и лажни учитељи сејаће семе погибли у народе. То су јереси погибли\, којима ће се неки одрицати господара који искупи људе крвљу Својом пречистом. Многи лажни учитељи већ су се јавили\, и многе јереси погибли као кукољ по свету посејане. Ако знате\, браћо\, оне јереси погибли\, које свети оци на Саборима осудише\, онда ћете умети распознавати главно семе отрова\, које ђаво кроз своје служитеље посеја по њиви\, по којој Спаситељ сејаше чисту пшеницу. Но и ако знате и ако не знате\, уперите ум свој у Господа\, оградите се знамењем крста\, призовите у помоћ Свету Пречисту и угоднике Божје\, а нарочито свога ангела хранитеља\, па се не бојте. При том увек питајте цркву\, и она многоискусна и против свију лажи победоносна\, рећи ће вам шта је истина. Јер ви сте од јуче\, а црква је из давнина. Ваша памет мања је од памети цркве. \nО Господе Исусе\, Ти си једини пут\, једина истина\, једини живот. Не дај\, Господе\, да се поведемо за лажним учитељима и да од Тебе одступимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-jezekilj/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jezekilj.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260804
DTEND;VALUE=DATE:20260805
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250802T184647Z
LAST-MODIFIED:20260207T185026Z
UID:7877-1785801600-1785887999@stsavanyc.org
SUMMARY:Света Марија Магдалена - Блага Марија
DESCRIPTION:Пролог за 22. јули\n4. август по новом календару \n\n\n\nМарија Магдалина\n\nМироносица равноапостолна. Родом из места Магдале\, украј језера Генисаретског\, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова\, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина\, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе\, она Га је два пута видела: једном сама она\, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим\, изашла пред ћесара Тиберија\, и предајући му јајце црвено обојено\, поздравила га речима: Христос воскресе! У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио\, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију\, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову\, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу\, и сахрањена\, по предању\, у оној истој пећини\, у којој и седам младића\, чудотворно успаваних на стотине година\, по том оживелих\, па онда умрлих (в. 4. август). Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини. \n\n\n\nСвештеномученик Фока\n\nПренос моштију из Понта у Цариград око 404. год. Главно је празновање овога светитеља 22. септембра\, где се и налази опис његовог живота и страдања. Још се у данашњи дан спомиње и једно чудо овога светитеља. Неки човек\, Понтин\, беше ухваћен од Арапа. Арапи га оковаше\, везаше му руке на леђа и тако оставише да умре. Лежећи потрбушке на земљи и не могући се маћи завапи Понтин: „свети мучениче Фоко\, помилуј ме и спаси ме!“ Рекавши то он заспи\, и у сну виде светитеља Фоку\, како му се приближи\, дохвати га руком и рече: „опрашта ти Господ Исус Христос!“ Када се човек пробуди нађе се слободан и разрешен од свих веза. Устаде\, дакле\, и оде дому своме и узе св. Фоку за своју домаћу славу. \n\n\n\nПреподобни Корнилије Перејаславски\n\nУ 15. години замонаши се од старца Павла. Доцније се повукао у пустињу на молчаније. 30 година провео је у ћутању\, не говорећи ни с ким ни речи\, тако да су га многи сматрали за нема. Постом себе је тако исушио\, да је личио на костур. Пред смрт примио схиму и упокојио се 22. јула 1693. године. \n\n\n\nСвета мученица Маркела\n\nНа острву Хиосу ова светитељка ужива огромно поштовање. У цркви њеној\, дешавају се посвегодишње чудеса. Но житије њено непознато је. По предању Маркела је била необично побожна девојка\, која рано остане без мајке. Њен незнабожни и зверски отац хтео је да живи са ћерком као са женом. Маркела побегне од оца. Но овај\, разјарен као прави звер\, стигне је\, па је на комаде исече. Близу храма њеног налази се неко камење\, које овда онда бива као крвљу прожмано. То камење народ узима\, носи у цркву\, моли се св. Маркели\, па меће на болеснике\, који од тога оздрављају. \n\n\n\n\nУ црну се тугу зави Магдалина\nЗбог крваве смрти Божијега Сина.\nТуга је љубави најгорчија туга\,\nОна у свет нема утехе ни друга\,\nСузе јој утеха\, а бол друг једини\,\nСвет се у мрак зави светој Магдалини.\nСлаби створ човечји\, светлости искаше\,\nМарија по мраку без наде пипаше.\nЊегов гроб јој светлост – но\, гле\, и гроб празан!\n– Украђен\, мишљаше\, наг и непомазан!\nЗаплака се горко\, никад краја плачу\,\nУ том глас човека покрај себе зачу:\n– Жено\, зашто плачеш\, реци: кога тражиш?\n– Кога тражим\, питаш? Желиш да ме блажиш!\nАко си га уз’о\, реци\, где га метну! –\nПогледа је Исус\, плачевну и сетну\,\nПа је зовну гласом сладосним: Марија!\nУ срцу Маријном светлост се засија\nО познати гласе\, слашћу ненадмашни\,\nЖивотом и силом\, гласе\, преиздашни!\nТим гласом је Господ болне исцељив’о\,\nТим гласом је истим мртве васкрсав’о.\nЖивотворни гласе\, о чудесни гласе!\nМарија се трже и обазре за се.\n– Равуни! повика… У том сунце грану\nМарији – и свету Нови Дан освану. \n\n\n\nРасуђивање\n\nБлажени плачушчи\, рекао је Господ. Благо онима који плачу иштући царство Божје. Благо онима који плачу страдајући за веру Христову. Благо онима који плачу кајући се за грехе своје. Право покајање не може бити без суза. Чиме ћемо опрати грехе своје ако не сузама или – крвљу (крвљу мученичком)? Великом Макарију пошаљу Нитријски монаси молбу\, да дође он један к њима\, да не би они сви морали ићи к њему. Макарије послуша и дође. Слегну се око њега сви монаси и замоле га за реч поучну. Заплака се Макарије и кроз плач рече: „братије\, нека очи ваше точе сузе пре него што одете тамо\, где ће сузе наше пржити тела наша.“ Тада се расплакаше и сва братија. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно јављање архангела Исусу Навину када пође да осваја Јерихон (Исус. 5)\, и то:\n1. како се Војвода војске небеске јави Исусу с голим мачем у руци;\n2. како му рече\, да изује обућу своју;\n3. како и ми у животној борби не треба да се уздамо у ноге своје и у опрему своју но у Онога који се бори за нас. \n\n\n\nБеседа\nо неумитној правди Божјој\n\nЈер кад Бог не поштедје ангела\nкоји сагријешише\, него их метну у\nокове мрака пакленога. (II Пет. 2\, 4) \nKако ће поштедети грешна човека? И првога свијета не поштедје него самоснога Ноја\, проповиједника правде потоп на свијет безбожнички; и градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди – како\, дакле\, да поштеди тебе\, грешни човече? Зар си му ти милији и драгоценији од милиона ангела\, и од толиких народа\, потопљених потопом\, и од многољудних градова? Па кад ангеле низвргну у мрак паклени\, и народе потопи потопом\, и градове огњем сажеже – чему се ти надаш грешећи\, непрестано грешећи и од греха неодступајући? У милост Божју\, велиш? Но зар је Бог милостивији сада него што је био онда? Зар се Бог мења као човек? Не надај се без мере\, него према мери твога труда око поправке живота нека буде и нада Твоја. Ваистину велика је милост Божја\, дуга је трпљивост Божја\, безгранична љубав Божја. Гле\, Бог Тебе више милује и љуби него ти сам себе; и већма ти Он жели спасења него ти сам себи – но ко се до краја руга милости Божјој; ко се до краја исмева над стрпљењем Божјим; и ко се до краја противи љубави Божјој\, хоће ли га Бог силом увести у царство Своје\, и учинити суграђанином ангела и светитеља? \nО како је страшан мрак паклени\, и звека окова\, и шкргут зуба? Ту станују они који се наругаше милости Божјоји противише љубави Божјој. Зар ћеш и ти тамо\, заблудела душо? Бог не жели\, да и ти одеш тамо; ангели тугују\, што си се упутила тамо; светитељи се моле\, да се повратиш; црква приноси жртве за тебе\, да се уразумиш. Ако све то презреш – о зар ћеш све презрети! – какву онда милост очекујеш од Бога? \nО Господе праведни\, помози нам да се благовремено тргнемо с пута ка мраку пакленоме\, уразуми нас и у добру укрепи пре него што пошљеш ангела\, да нам душу узме Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-marija-magdalena-blaga-marija/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-marija-magdalina.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260805
DTEND;VALUE=DATE:20260806
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250802T184809Z
LAST-MODIFIED:20260207T185039Z
UID:7880-1785888000-1785974399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Трофим\, Теофил и други
DESCRIPTION:Пролог за 23. јули\n5. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Трофим и Теофил\, и још тринаест с њима\n\nПострадаше у Ликији у време цара Диоклецијана. Пошто се никако не хтеше Христа одрећи\, нити жртве идолима принети\, то бише стављени на разне муке: тукоше их камењем\, стругаше оштрим гвожђем\, пребише им колена\, и најзад тако измучене и више мртве него живе бацише их у огањ. Сила Божја сачува их неповређене у огњу. Тада их изведоше и мачем посекоше. Но Господ их прослави и на земљи и у царству Свом небеском. Чесно пострадаше у Ликији 308. год. \n\n\n\nСвештеномученик Аполинарије\n\nУченик апостола Петра\, родом од града Антиохије. Св. Петар га узе собом из Антиохије у Рим\, и у Риму га рукоположи за епископа града Равене. Дошавши у Равену Аполинарије уђе у дом некога војника Иринеја\, коме исцели сина од слепила\, и кроз то обрати цео дом вери Христовој. Исто тако исцели од неког тешког недуга и жену војеначалника Равенског\, те и његов сав дом крсти. По жељи војеначалника Аполинарије оста у његовом дому на становању. Ту направи и једну домаћу цркву. И пребиваше у том дому 12 година\, проповедајући Јеванђеље и крштавајући неверне. Од незнабожачких старешина би љуто мучен у више махова\, но свесилна десница Божја подржа га и спасе га. Најзад би осуђен на прогонство у Илирик (на Балкан). Но лађа\, на којој путоваху\, разби се од буре и потону\, и одсвих путника спасе се само св. Аполинарије са два војника и три клирика своја. Чудесно тако спасени војници повероваше у силу Бога Аполинаријевог и крстише се. Тада Аполинарије пође проповедати Јеванђеље по целом Балкану\, спуштајући се до Дунава. По том се упути у Тракију\, где такође под притиском великим шираше Јеванђеље Господње. После 3 године рада на Балкану би протеран натраг у Италију. Он дође у Равену\, где му се сви верни необично обрадоваше. Чувши за ово старешине незнабожачке писаху цару Веспазијану о Аполинарију као мађионичару\, и питаху га да ли да га предаду смрти као непријатеља њихових богова. На то цар одговори\, да га не треба убијати него само тражити да принесе жртву боговима\, или да се из града изагна\, јер вели: „не приличи се да се светимо некоме за богове\, јер они сами могу се осветити непријатељима својим\, ако се прогњеве.“ Но и мимо ове царске наредбе незнабошци ударише на Аполинарија и ножевима га избодоше. Од тешких рана овај слуга Божји издахну и пресели се у царство Божје. Мошти св. Аполинарија почивају у Равени\, у цркви његовог имена. \n\n\n\n\nАполинарије ради Христа Бога\nПретрпе мучења велика и многа\nБез икаква гнева\, без изненађења\,\nЈер знаде без муке да нема спасења;\nЗнаде да и Господ не прође без муке\nИ виде Петрове приковане руке.\nИ у царство Божје мачем одаслане.\nЗнаде и за многе к’о јањце заклане\nЗато готов беше\, и душом приправан\,\nДа за Христа живог срам отрпи јаван\,\nИ отрпе светац све што адска сила\nЗа мучење верних беше приправила\,\nСве отрпе светац с вером подносећи\nИ под муком љутом старећи\, старећи.\nПа и кад остари мука га не мину\,\nПод мукама љутим за Христа погину\,\nПоколења многа јунаштвом задиви –\nНе умре но оде – да вечито живи. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВелики учитељи цркве старали су се да науче људе великим истинама не само речима него и очигледним примерима. Тако Авва Исаија\, да би научио монахе\, да неће примити од Бога награду нико ко се не буде у овом животу трудио по Богу\, доведе своје ученике до једнога гумна\, где је тежак сабирао овејану пшеницу. „Дај и мени пшенице“! рече Исаија тежаку. „А јеси ли и ти жњео\, оче?“ „Нисам“ одговори старац. „Па како хоћеш да добијеш пшенице\, кад ниси жњео“? На то старац рече: „Зар не добија пшенице\, онај ко није жњео?“ „Не добија\,“ одговори тежак. Чувши овакав одговор старац се ћутке упути назад. Кад га замолише ученици да им објасни његов поступак\, рече им старац: „ја сам то учинио с намером да вама покажем\, да не ће од Бога примити награде онај ко се не буде подвизавао.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам страдање целога народа због греха једнога човека (Исус 7)\, и то:\n1. како Израиљцима беше забрањено од Бога\, да узимају ма шта од ствари покорених Јерихоњана;\n2. како један човек узе нешто од ствари\, због чега Израиљци бише потучени од Гајана.\n3. како и данас због гажења закона Божјег од стране једнога страдају многи. \n\n\n\nБеседа\nо безводним изворима\n\nОви су безводни извори\, и облаци и\nмагле које прогоне вјетрови\, за које\nсе чува мрак тамни ва вијек. (II Пет. 2\, 17) \nНечисте људе назива апостол безводним изворима; оне који иду за тјелесним нечистотама\, и не маре за поглаварство\, и који су безобразни и самовољни\, и не дрхћу хулећи на славу\, него као неразумна животиња\, хуле на оно што не разумију. О безводни извори\, који се са свих страна украшавате\, али воду не дајете – зашто се изворима називате\, кад из вас ништа не извире осим жеђи? О облаци и магле што се тако рогушите као да ћете цео свет потопом потопити кад у вама капи воде нема\, и кад ће вас једнога страшнога часа дах Духа Божјега разбити и у ништа развејати? Вама није до чистоте\, зато се ваљате у телесним нечистотама\, нити вам је до поретка\, зато мрзите поглаварство; нити вам је до образа\, зато сте безобразни; нити вам је до воље Божје\, зато сте самовољни; нити вам је до познања истине\, зато хулите на оно што се нисте потрудили да разумете. За вас се чува мрак тамни вавијек. То није Божја воља\, то је ваша воља. Тај пут није Бог одредио\, ви сте га сами изабрали. Праведан је Бог\, и не ће се огрешити\, него ће му дати по греху његовом\, и по непокајаном срцу његовом. \nШта су\, браћо\, телесне жеље до безводни извори\, и сухи облаци и магле? Какав плод ниче и сазрева од њих\, осим чичка и трња\, које не потребује дажд? Људи са телесним жељама равни су својим телесним жељама\, не виде се од ових\, и биће суђени према овима. \nО Господе\, Створитељу душа и тела наших\, дај нам благодати Духа Твог Светог\, да и тело и душу у чистоти очувамо и у дан судни обоје чисто Теби\, Створитељу и Богу предамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-trofim-teofil-i-drugi/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apolinarije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260806
DTEND;VALUE=DATE:20260807
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250802T184939Z
LAST-MODIFIED:20260207T185339Z
UID:7883-1785974400-1786060799@stsavanyc.org
SUMMARY:Света великомученица Христина; преподобни Поликарп Печерски
DESCRIPTION:Пролог за 24. јули\n6. август по новом календару \n\n\n\nСвета мученица Христина\n\nРодом из града Тира\, ћерка намесника царског Урбана\, идолопоклоника. Не зна се из каквих разлога родитељи њени дадоше јој то име\, Христина\, но оно скриваше у себи тајну њеног будућег следовања Христу. До своје једанаесте године она не знаде ништа о Христу. А када јој би 11 година\, отац њен\, да би је скрио од света због њене изванредне лепоте до потпуног узраста\, одреди јој највиши спрат једне високе куле\, да ту живи. Устроји јој све удобности за живот\, даде јој робиње на службу\, и постави у њене одаје идоле сребрне и златне\, да им свакодневно приноси жртве. Но души младе Христине беше тескобно у тој идолопоклоничкој средини. Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света а ноћу у чудесно јато сјајних звезда\, она по своме природном разуму дође до чврсте вере у једнога живога Бога. Милостиви Бог\, видећи њену чежњу за истином\, посла јој ангела свога који је прекрсти крсним знамењем\, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању. Тада Христина полупа све идоле у својим одајама\, и тиме изазва дивљу јарост код свога оца. Отац је изведе на суд и предаде је мукама а по том баци у тамницу намеравајући\, да је сутрадан посече мачем. Но те ноћи здрав читав Урбан изврже душу своју и оде у гроб пре кћери своје. За тим два намесника\, Дион и Јулијан\, продужише истјазавање ове свете девице. Христинина храброст у трпљењу и чудеса\, која почини силом Божјом\, обратише многе незнабошце тирске у Хришћанство. За време мучења Христине Дион наједанпут паде мртав усред народа. Његов наследник Јулијан одсече Христини груди и језик. Мученица узе свој језик руком и баци га у очи Јулијану. И овај на једном поста слеп. Најзад\, муке њене за Христа свршише се смрћу под оштрим мачем\, а њен живот продужи се у бесмртном царству ангелском. Чесно пострада света Христина у III столећу. \n\n\n\nПреподобни Поликарп\, игуман Печерски\n\nИмађаше „љубав према Богу и ближњима\, радост због савести непорочне\, мир због победе свих страсти\, стрпљење при напастима и бедама\, благост у покорности свима\, милосрђе према сиротим\, веру несумњиву у извршењу заповести\, истину у испуњењу обета\, кротост у непознавању гнева\, уздржљивост и т.д.“ Тако добро управљаше лавром Кијево-Печерском\, да му се по смрти не може наћи достојан наследник међу монасима (јер и који беху достојни из смерности не хтеше се примити игуманства)\, да братија бише принуђена узети за игумана мирског јереја Василија. Упокоји се св. Поликарп у Господу 1182. год. \n\n\n\n\nМученица славна\, девица Христина.\nНевеста избрана Божијега Сина\,\nУ оцу имаше најцрњег душмана\nОд њега бејаше гвожђем растрзана.\n– Ако нећеш\, ћерко\, богове признати\,\nЈа те својом ћерком не ћу више звати.-\nТако отац ћерки\, а ћерка му на то:\n– Никада се на те не ћу срдит’ за то\nЈа Христова раба\, ти Сатанин слуга.\nУ теби не видим ни оца ни друга.\nНе зови ме ћерком\, то ми чини радост\,\nМој отац је Господ. Он је моја сладост. –\nЗвер разјарен – отац слугама нареди\,\nДа јој месо стружу\, да јој кости гледи!\nОтпадаше месо са нежнога тела\,\nСве рана до ране\, нигде места цела\,\nЗграби шаком меса света мученица\nПа удари оца посред скверног лица:\n– О Урбане мрски\, ево меса мога\,\nЕво једи\, звере\, од детета твога!\nТе ноћи се Урбан са телом растави\nИ у паклу душу с ђаволом састави.\nХристина пострада и крв своју проли\,\nСвету од душмана јуначки одоли –\nМученица дивна\, девица Христина\,\nПрослави се славом Божијега Сина \n\n\n\nРасуђивање\n\nВера Христова највише светли и осветљава душе људске онда\, када проповедници те вере светле животом својим. Блажени Поликарп\, игуман Печерски\, беше сав просветљен вером Христовом и у речима и у делима и у целој личности својој. Тиме он необично утицаше не само на прост народ него и на кнежеве и велможе. Слушајући и гледајући овога Божјег човека кнез Кијевски Ростислав Мстиславић тако се просветли вером Христовом и тако се упитоми и облагороди\, да постаде узор и својој ближој околини и целом свом народу. Уз часни пост причешћиваше се кнез Ростислав сваке недеље\, и на све стране тражаше бедне и невољне и помагаше им. Најзад се реши примити монашки чин\, и о томе говораше он св. Поликарпу: „оче свети\, кнезовање у овоме свету не може да буде без греха\, и већ ме огорчи и изможди.“ Поликарп му одговори: „ако ово (монашки чин) од срца желиш\, нека буде воља Божја.“ Но једном у Смоленску разболи се кнез на смрт\, па нареди брзо да га носе у Кијев\, да би се пре смрти замонашио. Но сконча пре него што му се испуни жеља. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну победу Израиљаца над Гајанима (Исус. 8)\, и то:\n1. како Гајани потераше Израиљце и без мало их не победише;\n2. како по заповести Божјој Исус Навин диже заставу у вис и држаше је дигнуту све док Гајани не бише потучени;\n3. како и ја треба у опасности да уздигнем срце Богу као заставу\, и с крстом на срцу и молитвом корачам победи. \n\n\n\nБеседа\nо апостолској светој опомени\n\nЈер говорећи поносите и лажљиве ријечи\nпрелашћују на нечистоте тјелесних жеља\nоне који од скора бјеже. (II Пет. 2\, 18) \nСвети апостол познаје људе боље него најнаученији књижевници\, јер је он светац и апостол. А светац и апостол прониче дубоко у срце људско. О коме то говори свети апостол овде? О нечистим\, безобразним и самовољним\, које је раније назвао безводним изворима\, и облацима и маглом. Нечисти\, безобразни и самовољни су многоречиви и високоречиви. Они говоре људима поносите и лажљиве речи. Тим поноситим и лажљивим речима они и скривају и објављују срце своје\, – скривају за неуке и неразумне\, а објављују за утврђене у вери и обасјане благодаћу. \nКад нечисти говори о чистоћи својој\, тиме он објављује нечистоћу своју; кад безобразни брани образ свој\, тиме он открива безобразност своју; кад самовољни тумачи вољу Божју\, тиме он проказује самовољу своју. Ко пажљиво прати речи његове\, може да осети смрад телесних жеља. Но непажљиви и неуки не могу да осете тај смрад\, него поверују и прелашћују се. Они који су почели од скора да бјеже од обмане јела\, и света\, и ђавола\, хватају се поноситим и лажљивим речима као риба у невидљиву мрежу. Не зна риба да је у мрежи док год се мрежа не извуче на врео песак. Тада зна\, али тада је доцкан. О да не буде доцкан и за оне јадне душе људске\, које се хватају у мрежу поноситих и лажљивих речи! Знајте\, браћо\, да је лажан сваки онај учитељ\, који науком својом одобрава телесне жеље\, и повлађује грешницима у телесним жељама. \nГосподе Исусе\, свети и пречисти пошљи ангеле Твоје свете\, да одбране све почетнике и полетарце у вери Твојој од поноситих и лажљивих уста. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-velikomucenica-hristina-prepodobni-polikarp-pecerski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-hristina.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260807
DTEND;VALUE=DATE:20260808
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T172255Z
LAST-MODIFIED:20260207T185359Z
UID:7886-1786060800-1786147199@stsavanyc.org
SUMMARY:Успеније Свете Ане
DESCRIPTION:Пролог за 25. јули\n7. август по новом календару \n\n\n\nСвета Ана\n\nМати Пресвете Богородице. Данас се празнује њено успеније\, но њен главни празник је 9. септембра\, под којим је датумом написана и служба њена и житије. Ана беше из колена Левијева\, ћерка Матана свештеника. После дугог и богоугодног живота упокоји се у дубокој старости. \n\n\n\nСвета Олимпијада ђакониса\n\nРођена у Цариграду од врло знаменитих родитеља. Отац њен Анисије Секунд беше сенатор\, а мати ћерка онога славног велможе Евлавија\, који се спомиње у житију св. Николаја чудотворца. Када порасте Олимпијада\, би обручена некоме великашу\, који умре пре венчања са овом часном девицом. Узалуд и цар и остала родбина наваљиваху на Олимпијаду да се уда за другога\, она не хте никако\, него се предаде богоугодном животу чинећи од наслеђеног имања велике жртве црквама и милостиње бедним. Служаше при храму као ђакониса најпре за време патријарха Нектарија\, а по смрти овога за време св. Јована Златоуста. Када Златоуст пође у изгнанство\, он усаветова Олимпијаду да остане при храму као и раније и послужи цркви ма ко био патријарх после њега. Но одмах по изгнанству овога великог светитеља неко упали велику цркву\, и пожар захвати многе знатне грађевине у престоници. Непријатељи Златоустови оптужише ову свету жену за злонамерну паљевину. Олимпијада би прогнана из Цариграда у Никомидију\, где се упокоји 410. год. оставивши аманет\, да јој се тело метне у сандук и баци у море\, па где га вода избаци\, ту да се и сахрани. Ковчег би избачен у месту Врохти\, где беше црква апостола Томе. Велика целебна чудеса пројавише се кроз векове од њених моштију. Изгнани Златоуст писао је изгнаној Олимпијади красна писма\, која и данас могу служити великом утехом свима онима који страдају ради правде Божје. Пише Златоуст Олимпијади између осталога: „сад сам ја врло радостан не само због тога што си се ти избавила од болести\, но још више због тога што тако благородно подносиш све невоље\, називајући их трицама\, што је својствено души пуној силе и изобилној у богатим плодовима мужества. Јер то што ти не само благородно подносиш несрећу\, него што је чак и не примећујеш када она наиђе\, и то без напрезања без труда и неспокојства\, чак и не саопштавајући је другима\, но као ликујући и торжествујући – то служи доказом највеће мудрости.“ (Писмо VI). \n\n\n\nПреподобна Евпраксија девица\n\nЋерка Цариградског великаша Антигона и сродница цару Теодосију Великом. Са својом мајком\, младом удовом\, пресели се у Мисир\, и ту обилажаху манастире дајући прилоге и молећи се Богу. Седмогодишња Евпраксија по својој жаркој жељи замонаши се у једном женском манастиру. Што је више расла\, то је све теже подвиге на себе налагала. Једанпут је постила 40 дана. Упокојила се 413. год. у 30. својој години. Имаше велику благодат Божју и цељаше најтеже болести. \n\n\n\nСпомен Петог Васељенеског Сабора\n\nОвај Сабор би у Цариграду за време цара Јустинијана Великог\, 553. год. На овом Сабору беху осуђене све јереси монофизитске\, као и јеретички списи Теодора Мопсуетског\, Теодорита Кирскоги Оригена (учење против васкрсења мртвих). \n\n\n\n\nЕвпраксија\, млађана девица\,\nХриста ради поста испосница\,\nБеше рода царска и поносна\nАл’ јој душа беше богоносна.\nСве почасти одбаци к’о бреме\,\nИ богатство\, и царско јој племе.\nДан и ноћ се пред Богом мољаше\,\nПостом себе и бдењем мучаше.\nБог услиша своју слушкињицу\,\nЕвпраксију\, плачевну девицу\,\nШто ‘но многе сузе пролеваше\nИ сузама молитву паљаше\,\nЧудесне јој Бог дарова даре\,\nДа помаже и младе и старе\,\nДа прогони демоне опаке\,\nБолне лечи од болести сваке.\nЧисте душе пред Бога изађе.\nИ на небу себи кућу нађе\,\nСаграђену вером и делима\,\nИ купљену многим трпљењима.\nТа се кућа самим Богом сија\,\nТу с’ усели света Евпраксија\nУсред вечног добра да благује\nИ с бесмртним Христом да царује. \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Као што је девство боље од брака\, тако је први брак бољи од другога.“ Тако је писао св. Јован Златоуст младој удови жени упокојеног племића цариградског Тирасија\, саветујући је да не ступа у други брак. Први брак црква благосиља с радошћу\, а други са жалошћу. Евпраксија старија\, мајка св. Евпраксије и рођака цара Теодосија Великог\, оста младом удовом\, по смрти јој мужа Антигона\, с којим поживе у телесној вези само две године и три месеца\, и још једну годину\, по договорном завету\, као брат са сестром. Цар и царица саветоваху је\, да ступи у брак са другим неким великашем. Но она не хте ни чути\, него узе своју ћерчицу Евпраксију и с њом одбеже у Мисир. А шта да кажемо за св. Олимпијаду\, и св. Евпраксију млађу? Као и св. Макрина тако и оне беху само обручене као девице\, па кад им обручници помреше\, оне сматраху себе удовицама\, и не хтеше ни у мислима својим допустити\, да ступају у брак. Каква чистота срца! Каква верност једном обручнику! Какав страх од Бога! Каква јасна вера у будући живот\, у коме се обручница нада видети са својим обручником! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно заустављање сунца и месеца (Исус 10)\, и то:\n1. како Исус Навин\, да би довршио победу над Гаваоњанима\, заповеди сунцу и месецу да зауставе свој ток;\n2. како Бог чу глас човека праведника\, и силом Својом заустави сунце и месец;\n3. како је Бог и створио природу да служи човеку\, и како Бог чини по вољи праведника. \n\n\n\nБеседа\nо робовима који проповедају слободу\n\nИ обећавају им слободу и сами су робови покварености;\nјер кога ко надвлада онај му и робује. (II Пет. 2\, 19) \nЈош увек апостол говори о нечистим\, безобразним и самовољним опомињући верне\, да се чувају њихових завођења поноситим и лажљивим речима. Прво је рекао о њима\, да хуле на славу Божју\, друго да прелашћују на нечистоте тјелесних жеља\, а сада пак говори\, како они обећавају слободу\, то јест обећавају нешто што и они сами немају\, јер надвладани скверним страстима они су робови својих страсти покорни робови најгрознијих тирана овога света. О браћо моја\, како су нама савремене ове апостолске речи\, писане пре деветнаест столећа! Погледајте\, како запенушено свуда око нас декламују о слободи они који ни мало слободе немају! Послушајте вику очајних робова страсти и порока\, како обманути обмањују\, и ослепљени проповедају светлост! Страсти су ткиво мреже\, изаткане од ђавола\, да њоме људе лови. Ухваћени у ту мрежу они називају друге људе робовима а себе слободним\, на смех ђавола\, који ћутке прибира мрежу и привлачи је својој обали. О браћо\, чувајте се оних очајника\, који себе називају весницима слободе\, док даноноћно служе господару своме ђаволу. Своју немаштину они називају богатством\, и туђе богатство називају немаштином\, као што безумник цео свет назива безумним а себе умним. Тако и они\, најнеслободнији\, називају друге неслободним. И службу Богу и ближњима\, по љубави\, они називају робовањем\, док службу ђаволу називају слободом. То су пакосници Бога и људи\, као што је и сам ђаво пакосник Бога и људи. Кад год чујете\, да вам неко говори о слободи\, испитајте прво добро\, да ли он није роб неке страсти и порока. По нечистоти живота\, по безобразлуку и самовољи познаћете све лажне учитеље слободе. То вас апостол опомиње. \nО Господе\, једини дародавче истините слободе\, сачувај нас од мреже свију пакосника Твојих и наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/uspenije-svete-ane/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-ana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260808
DTEND;VALUE=DATE:20260809
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T172406Z
LAST-MODIFIED:20260207T185412Z
UID:7889-1786147200-1786233599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобномученица Параскева - Петка: Свети Сава Трећи\, Арх. српски
DESCRIPTION:Пролог за 26. јули\n8. август по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Ермолај\n\nСвештеник Никомидијски. У време цара Максимијана и он беше са оних 2000 мученика које осуди цар да се у цркви и заједно са црквом сажежу (в. 28. децембар). Ермолај некако избеже смрт том приликом\, заједно са друга два свештеника\, Ермипом и Ермократом. Ермолај крсти св. Пантелејмона\, с ким заједно би изведен пред суд\, мучен\, и најзад мачем посечен. С њим пострадаше и Ермип и Ермократ\, и сви бише увенчани венцем победе и славе у царству Христовом. Чесно пострадаше около 304. године. \n\n\n\nПреподобна мученица Параскева\n\nРођена у Риму од родитеља хришћанских\, и од детињства научена вери Христовој\, св. Параскева с великим усрђем стараше се да на делу испуни све заповести Божје. Верујући тврдо и живећи према својој вери она упућиваше и друге на пут помоћу праве вере иблагочестивог живота. Када јој родитељи умреше\, Параскева раздаде све своје имање беднима\, а она се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру Христову не тајећи се ни од кога\, иако у то време вера Христова беше крваво гоњена од римских власти. Злобни Јевреји први оптужише св. Параскеву због проповеди забрањене вере. И она би изведена на суд пред цара Антонина. Сва ласкања царева не помогоше ни најмање да поколебају у вери ову слушкињу Божју. Тада је вргоше на огњене муке и метнуше јој на главу усијан шлем. Но Господ је чудесно спасе\, и она се избави и удаљи из Рима. И пође опет од града до града да обраћа тамни незнабожачки народ у веру истиниту. Још у два града би извођена пред кнежеве и судије\, и истјазавана за Господа свога чинећи при том чудеса велика и силом Божјом брзо опорављајући се од мука и рана. Незнабошци\, као и увек\, приписиваху њена чудеса мађијама а њено опорављење сили и милости њихових богова. Рече једном св. Параскева кнезу мучитељу: „не твоји богови\, кнеже\, исцелише ме но Христос мој\, Бог истинити“. Најзад је неки кнез Тарасије посече мачем. Тако славно заврши свој плодовити живот ова светитељка. Мошти њене беху доцније пренете у Цариград. Чесно пострада за Христа у II столећу. \n\n\n\nПреподобни Мојсеј Угрин\n\nБеше на двору младога руског кнеза Бориса. Па када безбожни Свјатополк уби Бориса\, Мојсеј се избави и добеже у Кијев. Но мало доцније би одведен од краља пољског Болеслава као роб у земљу Пољску\, и продан за 1000 златника некој младој и скверној удовици\, жени једног Болеслављевог погинулог војводе. Ова опака жена навраћаше Мојсеја на блуд\, но Мојсеј се не даде навратити\, јер се беше завештао живети чисто пред Господом. Тада му она предложи брак\, но он то одби. Потајно прими Мојсеј чин монашки од неког Светогорца\, и јави се пред госпођом својом у раси монашкој. Она га веза\, па нареди да га шибају и да му одсеку тајни орган. Пет пуних година трајало је то безуспешно завођење од стране те срамне жене\, пет година мука и истјазања! Но изненадно погибе краљ Болеслав у некој буни\, у којој и ова жена би убијена. Тада Мојсеј слободно оде у Кијев\, где се при светом Антонију предаде молитви и безмолвију. Победивши потпуно срамну похот у себи\, он помагаше многима да се од ње спасу. И његове свете мошти помагаху многима (в. житије Јована Многострадалнога 8. јула). После десетогодишњег безмолвија у пештери упокоји се св. Мојсеј 26. јула 1043. год. и пресели се у вечно девствено царство Христово. \n\n\n\n\nЧистоту пред Богом Мојсеј заветова\,\nПа слободан духом\, и поред окова\,\nОдговори жени богатој и гнусној\,\nОкованој страшћу\, робињи распусној:\n– Који човек до сад слушајући жену\nСпасе своју душу\, страшћу покорену?\nАдам изгнан беше због жене из Раја.\nСампсон због Далиле погибе без сјаја\,\nСоломон премудри од жена заведен\,\nНа идолску глупост бејаше низведен\nИродова глава\, женом обајана\,\nСмаче чесну главу Претече Јована.\nОстави ме\, жено\, ја сам Божји слуга\,\nПа тражи по свету према себи друга.\nЈа се твојој вољи покорити не ћу\,\nУ сажићу с тобом ја не видим срећу.\nДа чист будем телом\, то је\, жено\, нужност\,\nТо је моја света пред Господом дужност.\nНи ласка ни злато ни власт твоја цела\nЗавести ми неће ни ума ни тела.\nГоспод је свесилан\, Он ће ми помоћи\nТе ћу завет чесно одржати моћи;\nСамо чиста вода у Рају жубори\,\nБог је Бог чистоте\, Он нас чисте створи\nОн нас чисте хоће\, и чисте спасава\,\nЧистота је\, жено\, хришћанину слава. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНиједна се страст не побеђује без велике борбе. Блудну страст назвали су Оци смрћу. Кад се блудник спасе блудне страсти као да је из мртвих васкрсао. Код оних који живе у свету блудна страст се разгорева у главном од виђења\, а код оних који се подвизавају у пустињи та страст се разгорева од помисли и уображења. Свету Сару\, велику подвижницу мучио је бес блуда у пустињи 30 година. Она га је увек молитвом побеђивала и одгонила од себе. Једном јави јој се смрадни бес блуда у телесном виду\, и рекне јој: „победила си ме\, Саро!“ Смерно одговори Сара: „нисам те победила ја него Господ Христос.“ И од тада је остави и помисао блудна за навек. Кад су питали св. Пимена\, како се човек може борити против блудног беса\, он одговори: „ако човек уздржава свој стомак и језик\, то ће он моћи владати собом.“ Св. Антоније рекао је\, да у телу постоје три врсте покрета: „једно природно\, друго од неуздржљивости у храни\, и треће од демона.“ Други су опет говорили\, да се блудна похота усиљава још и од гњева и гордости. Но сви су сагласни у томе\, да поред човечје трезвености и труда неопходна је помоћ Божја\, да би се ова одвратна страст искоренила потпуно. А да је човеку могуће одржати се у чистоти сведочи између многих других и св. Мојсеј Угрин\, који је проживео 50 година у свету и 10 у манастиру\, свега 60 година\, у потпуној девственој чистоти. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну победу над Аморејцима (Исус 24)\, и то:\n1. како Бог посла стршљенове против Аморејаца\, те се ови збунише и бише побеђени од Израиљаца;\n2. како је моћан Господ Бог и како помоћу малих ствари сатире гордељиве неправеднике. \n\n\n\nБеседа\nо беди оних који приђу Христу па одступе\n\nЈер ако одбјегну од нечистоте свијета\nпознањем Господа и Спаса нашега Исуса\nХриста\, па се опет заплету у њих и буду\nнадвладани\, буде им пошљедње горе од првога. (II Пет. 2\, 20) \nСветло је сунце\, браћо\, но још су светлије речи апостолске. Сунце обасјава тела\, браћо\, а душе не може да обасја\, док речи апостолске обасјавају душе. Сва узвишења душе и све поноре њене апостол види јасно\, па нам их осветљава из жарке љубави\, да би нас извео на чисти пут спасења. Две велике поуке даје нам он у неколико речи. Прва поука: од нечистоте овога света не може се друкчије побећи осим кроз познање Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Пре свега без познања Господа Исуса не може се видети ни познати нечистота овога света\, а по том без познања Господа Исуса човек се не може очистити од те нечистоте. Друга поука: када човек познањем Господа Исуса одбегне од нечистоте овога света\, па се опет заплете у њу\, онда му последње буде горе од првога. Јер познавши светлост он се поново враћа у мрак\, и мрак бива још мрачнији; и познавши правду он поново тоне у неправду\, и казна бива још страшнија; и познавши светињу он поново пада у животињство\, и животиња бива још јароснија. Апостол се свети не устручава да ово повраћање назад сравни са псом који се повраћа на своју бљувотињу\, и са свињом која окупавши се поново силази у каљужу. \nКо је познао Господа Исуса\, тај је познао све што му треба за спасење; добио је доглед\, да види нечистоту\, и лаж\, и неправду\, и добио је силу да утече од свега тога. Нека се не повраћа\, дакле\, да га вечна смрт не прогута. Нека не куша Бога безброј пута. Јер ако је Бог био брз да га спасе први пут\, биће спорији други пут\, и још спорији трећи пут. О како су светле речи апостолске\, браћо моја! \nО Господе Исусе\, Спаситељу свемоћни и свеблаги\, не одступи од нас у часовима слабости\, и избави нас када нас нечистоте света поново повуку себи. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobnomucenica-paraskeva-petka-sveti-sava-treci-arh-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-ermolaj.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260809
DTEND;VALUE=DATE:20260810
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T172526Z
LAST-MODIFIED:20260207T185425Z
UID:7892-1786233600-1786319999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети великомученик Пантелејмон; свети Климент Охридски
DESCRIPTION:Пролог за 27. јули\n9. август по новом календару \n\n\n\nСвети великомученик Пантелејмон\n\nРодом из Никомидије од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула а отац Евсторгије. Као младић изучио лекарске науке. Свештеник Ермолај призва га к себи\, научи га вери Христовој и крсти га. Чудотворно излечи Пантелејмон једнога слепца\, кога су други лекари узалуд лечили; излечи га именом Христовим\, и крсти га. Из зависти оптуже лекари Пантелејмона као хришћанина\, и Пантелејмон изађе пред цара Максимијана на суд. „И стаде пред земаљским царем телом\, а умом стајаше пред Царем небеским.“ Пред царем он се слободно објави хришћанином\, и на очи цареве излечи једног узетог човека од дуготрајне болести. Ово чудо многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке\, но Господ му се јави у неколико махова и избави га цела и неповређена. Тада и св. Ермолај са Ермипом и Ермократом пострада. Осуђен на смрт св. Пантелејмон клече на молитву. У том џелат удари га мачем по врату\, и мач се преби као да је од воска. И не могаше га џелат погубити док светитељ не сврши молитву и сам не рече да га посеку. Његове мошти посташе целебне. Беше посечен Пантелејмон под неком маслином\, која по том постаде сва окићена плодом. Пантелејмон – значи свемилостиви. Бог свемилостиви прими праведну душу његову\, и прослави га међу великим светитељима својим. Чесно пострада за Христа овај дивни мученик у младости својој 27. јула 304. год. Св. Пантелејмон призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу (свештању масла) заједно са св. Ермолајем и осталим безсребреницима и чудотворцима. Најдивнији храм\, посвећен овом светитељу налази се у Светој Гори. \n\n\n\nСвети Климент\, архиепископ Охридски\n\nУченик св. Методија и Кирила. По смрти св. Методија Климент\, под притиском Немаца\, крете из Моравије на југ. С Гораздом\, Наумом\, Савом и Ангеларијем – сви заједно прозвати Петочисленици – пређе Дунав\, погостова у цара Бориса Михаила\, и по том дође у Охридску страну. Прво основа манастир у Белици\, где му беше и његово прво епископско седиште. Доцније се пресели у Охрид\, одакле разви велику архипастирску и просветитељску делатност за сву ближу и даљ у околину. У Охриду подиже св. Климент цркву св. Пантелејмону. Имађаше много ученика\, који преписиваху књиге словенским писменима за словенски народ. При тој делатности нарочито му помагаше св. Наум. Чинио је чудеса и за живота свога\, као што његове мошти пројављују целебну моћ до данашњега дана. После великог труда и верне службе Богу упокојио се мирно у Охриду 916. год. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице\, који се доцније прозвао по имену св. Климента. \n\n\n\nБлажени Николај\n\nХриста ради јуродиви Новгородски. Син богатих родитеља. Оставио богатство и као јурод јурио по улицама\, и кроз јуродство поучавао људе. Његов друг истога подвига био је блажени Теодор. Јурећи се једанпут пред светом они обојица претрче реку поврх воде. Упокојио се у Господу 1392. год. \n\n\n\nПреподобна Антуса\n\nПосле дугог осамљеничког подвига основала манастир од 90 сестара. У време иконоборства под Константином Копронимом свих 90 монахиња буду убијене\, а преп. Антуса по том и сама сконча 759. год. \n\n\n\nСто педесет и три мученика\n\nпотопљених у мору у Тракији. \n\n\n\n\nПеточисленици\, Божји угодници\,\nЈеванђелског меда вредни носиоци\,\nШиром бела света проносише веру\nДок се не станише на сињем језеру.\nЈош са већим трудом одатле да раде\nГорки људски живот Господом да сладе.\nКлимент архијереј\, прави Божји слуга\,\nШто претрпе много мука и поруга\,\nОн за Охрид поста Христова застава\,\nСа њим свети Наум Ангелар и Сава\,\nИ блажени Горазд – Петочисленици\,\nСви Божији људи\, Божји трудбеници.\nХиљаду година на небеси живе\,\nХиљаду година људи им се диве.\nТруда не жалише\, народе крстише\,\nСлавом се венчаше\, јер Бога љубише.\nОхрид чува славу Петочисленика\,\nСловенству су они и понос и дика. \n\n\n\nРасуђивање\n\nАко дајеш милостињу сиромаху знај\, да колико њоме чиниш добра своме ближњем толико и себи\, и још више себи. Св. Антоније говори: „од ближњега долази нам и животи смрт.“ А св. Петар Дамаскин пише: „као што бедни треба да благодаре Богу\, и да љубе богате\, који им чине добра\, тако\, и још много више\, и богати (треба да благодаре Богу и да љубе бедне)\, зато што се они спасавају Промислом Божјим и у садашњем и у будућем веку због милостиње. Јер без бедних они не само не задобијају спасење душе\, него не могу избећи ни искушења од богатства.“ Милостиња која се даје из сујете\, или с презрењем\, не користи ништа. У ранија времена богаташи су односили злато пустињацима и молили ове да приме. Ретко се дешавало да су пустињаци радо примали милостињу\, него и кад су је примали\, примали су је из милосрђа према богаташима. Најсиромашнији људи примали су милостињу из милосрђа! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцам чудесно ослобођење Израиља од Сисаре и његове силе (Судиј. 4)\, и то:\n1. како се смилова Господ на вапаје поробљених Израиљаца и дарова им победу над Сисаром;\n2. како пророчица Девора посла малену силу на Тавор против Сисаре\, који имаше 900 гвоздених кола и огромну војску;\n3. како прште сила Сисарина\, и Сисара погибе. \n\n\n\nБеседа\nо пророкованим ругачима светиње\n\nИ ово знајте најприје да ће у пошљедње\nдане доћи ругачи који ће живљети\nпо својијем жељама. (II Пет\, 3\, 3) \nДа ли се огледало мења и криви\, кад ругач стоји пред њим смејући се и ругајући се огледалу? Не\, огледало се не мења и не криви\, него остаје какво је и било. Ни Бог се\, браћо\, не мења и не криви\, кад му се ругачи смеју и ругају. Непроменљиви и пречисти Бог зна\, да се ругач самоме себи руга. Својим ругањем светињи Божјој ругач себе криви\, и себе прави наказом. А светиња Божја стоји нетакнута. \nО како су већ у наше време\, у наше дане\, пристигли многи ругачи! \nМноги премноги – но њихово је мноштво немоћније од Једног Јединог. Шта је мноштво прашине пред једним јаким ветром? Само треба чекати\, наоружан стрпљењем чекати\, док ветар јак не дуне. \nПристигли су многи премноги ругачи\, који се ругају Божјој речи. Они нуде своје речи место Божјих\, несвете место светих\, гнојне место здравих\, смртоносне место животворних. Но реч је Божја као јак ветар\, а њихове су речи као прашина. \nРугачи су пристигли\, многи премноги\, који се ругају Божјим делима\, и још ће више пристизати. Они хвале своја дела изнад Божјих дела\, и веле\, да су дела руку њихових боља и разумнија од дела Божјих. Њихова су дела крађа; јер све што су доброга саградили\, саградили су од Божјег материјала и према угледу на Божје грађевине; и све што су злога саградили\, саградили су од ђаволског материјала и по угледу на ђаволске грађевине. Чиме се\, дакле\, хвали прашина? Чиме ће се хвалити ругачи данас-сутра\, кад дивљи магарци буду топтали копитама по гробовима њиховим? \nГосподе пречисти\, свете су речи Твоје и силне као јак ветар\, и света су дела Твоја и нема им ни броја ни мере. Господе пречисти\, спаси језик наш од ругања\, и спаси живот наш од ругача. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-velikomucenik-pantelejmon-sveti-kliment-ohridski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-pantelejmon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260810
DTEND;VALUE=DATE:20260811
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T172639Z
LAST-MODIFIED:20260207T185439Z
UID:7895-1786320000-1786406399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостоли и ђакони Прохор\, Никанор\, Тимон и Пармен
DESCRIPTION:Пролог за 28. јули\n10. август по новом календару \n\n\n\nСвети апостоли: Прохор\, Никанор\, Тимон и Пармен\n\nОва четворица беху из броја седам ђакона и из седамдесет апостола. Остала тројица ђакона беху: Стефан\, Филип и Николај. Стефан првомученик празнује се засебно 27. децембра\, а Филип 11. октобра. Николај није ушао у ред светитеља због своје јереси. А она прва четворица немају посебних дана празновања\, него се сви спомињу у овај један дан\, 28. јула. Прохор је био рукоположен од апостола Петра за епископа Никомидијског. Био је неко време на служби код св. Јована Јеванђелиста\, и на острву Патмосу забележио је откровења\, која је чуо са уста св. Јована. По том се вратио у Никомидију\, где уложи велики труд око обраћања народа у веру. Сконча мученички у Антиохији где би убијен од неверних. – Никанор свети пострада у Јерусалиму истог дана кад и св. Стефан архиђакон\, а ускоро за њим и 2000 других хришћана\, које побише злобни Јевреји. – Тимон беше епископ у Арабији\, и пострада за Христа на крсту. – Пармен умре на очи апостола\, и од ових би оплакан и погребен. \n\n\n\nСвети мученик Јулијан\n\nУ време цара Антонина св. Јулијан пређе из Далмације у Кампанију Италијанску. Беше млад и красан младић\, душом сав предан Господу. На путу срете војнике царске\, који иђаху да хватају хришћане. „Мир вам\, браћо!“ ослови их Јулијан. По таквом поздраву и по кротости лица младићева војници закључише\, да је он хришћанин. На њихово питање одговори им Јулијан: „хришћанин сам\, родом из Далмације.“ Још им Јулијан отворено призна\, да путује с циљем обраћања идолопоклоника к јединоме живоме Богу. Војници га бездушно тукоше и најзад бацише у неки ров\, где 7 дана проведе без икакве људске хране. Но јави му се ангел Божји\, који му даваше небесну храну. Изведен на суд Јулијан оста тврд у вери као дијамант. Видећи његово мужевство и непоколебљивост у вери\, 30 људи обратише се Христу Господу. Осуђен на смрт св. Јулијан клече и уздиже молитву Богу\, благодарећи Богу за свој мученички подвиг и молећи Га\, да се смилује свима онима који буду поштовали спомен његов. Би посечен секиром\, и предаде дух Богу. \n\n\n\nПреподобни Павле Ксиропотамски\n\nСин цара Михаила Куропалата. Са сјајним образовањем\, са ретком мудрошћу и уједно кротошћу Прокопије (тако се најпре зваше) беше у својим младићским годинама предмет дивљења целог Цариграда. У једној повељи цар Роман Старији назива га „највећим од свих философа.“ Но бојећи се да му се душа не погорди и не пропадне од људске славе\, овај сјајни младић обуче се једнога дана у рите просјачке и дође у Свету Гору\, где прими монашки чин од знаменитог светитеља Козме. После дугих усамљеничких подвига он обнови Ксиропотамски манастир\, а мало за тим сазида нови манастир Свето-Павловски\, где у старости и сконча. Када се тај манастир освештавао цар Роман пошље на дар велики део Часног Крста\, који се и до данас тамо чува. Каже се за овога светитеља\, да је проповедао Јеванђеље у Македонији и Србији. Претрпео је многе муке од злог цара Лава Јерменина иконоборца\, и упокојио се 820. год. Пред смрт своју св. Павле рекне братији: „ево стиже час\, који је душа моја увек желела и од кога се тело моје увек страшило.“ \n\n\n\nСвети мученик Јевстатије\n\nОвај мученик Христов беше војник у Анкири. Потргнут на суд он се не убоја никаквих мука но слободно хваљаше име Господа Христа. Војвода Корнилије нареди\, те му провртеше стопала\, провукоше конопац и вукоше човека Божјег до неке реке\, па га бацише у реку. Силом Божјом спасен и од рана исцељен\, он се јави војводи потпуно здрав. Када га војвода виде жива\, толико се устраши\, да извади мач и самог себе прободе. Јевстатије поживе још неко време и сконча у Господа\, 316. год. \n\n\n\n\nСвет младога Павла високо прослави\,\nЗато млад царевић царственост остави\nИ царствени блесак\, богатство и силу.\nИ варошке сплетке\, и раскошност гнилу.\nПобеже од света\, побеже од свију\,\nУ пустињу где се светитељи крију\nИ подвигом тешким душе спасавају\,\nДаноноћном хвалом Бога прослављају\,\nНа Атонској Гори Павле нађе место\nДа од своје душе прави ново тесто\,\nДа му душа буде као у детета\,\nИ да центар нађе и себе и света.\nШто желео Павле\, то и постигао.\nНа трудноме путу Бог му помогао\nИзбавио тело од пагубних страсти\,\nИзбавио душу од демонске власти:\nСве крстио крстом Христова Распећа\nИ тело и душу. Па ка’ чиста свећа\nОд љубави Божје красно запаљена\,\nОд анђела Божјих к небу узнесена.\nБог младога Павла\, што царство остави\,\nУ небеском царству високо прослави. \n\n\n\nРасуђивање\n\nО незлобивости пише св. Нил Синајски: „потруди се\, сине\, да свагда будеш прост и незлобив. Немој да имаш једно у срцу а друго на језику\, јер је ово лукавство и лаж. Буди истинит а не лажан\, јер је лаж од лукавог. Не враћај зло за зло; но ако ти неко учини зло\, опрости му\, да би и теби опростио Бог. Ако те мучи злопамћење\, помоли се Богу од све душе за онога брата (злотвора)\, и побећи ће злопамћење од тебе.“ – Прича се\, како се један младић решио био да служи једнога врло ћудљивог старца\, само да би му Бог грехе опростио. \nУ најмучнијој служби издржао 12 година\, и представио се Богу. Неки велики духовник видео душу младићеву у Рају\, где се моли Богу за онога злога старца: „Господе\, као што си се смиловао на мене због њега\, смилуј се и на њега по великој доброти Твојој због мене\, слуге твога!“ После 40 дана\, издахну онај ћудљиви старац\, и опет онај духовник виде душу тога старца упокојену у Царству небесном. Каква прекрасна и чудесна незлобивост онога трпељивог младића – у истини чудесна! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно паљење жртве на камену (Судиј. 6)\, и то:\n1. како се ангел јави Гедеону\, а Гедеон отрча па донесе хлеба и меса да угости ангела;\n2. како ангел додирну врхом од штапа хлеб и месо\, и подиже се огањ\, и спали жртву. \n\n\n\nБеседа\nо неразумном питању неразумних\n\nГде је обећање доласка његова? (II Пет. 3\, 4) \nТако питају ругачи светиње Божје. Они који се ругају речима и делима Божјим\, ругају се и обећањима Божјим. Ми верни кажемо: Господ ће доћи\, а они се ругају и говоре: када ће доћи\, кад већ није дошао? Ми кажемо: Господ је обећао доћи\, а они се ругају и говоре: гдје је обећање доласка његова? Оци наши\, веле\, бише и помреше чекајући долазак Његов\, а Он не дође. Зар ћемо Га\, веле\, још чекати? Да\, браћо\, ми Га чекамо\, и чекаћемо Га. Он је обећао доћи\, и доћи ће. И апостол свети потврђује обећање Господње; гле\, он га је чуо из уста самога Господа\, из уста из којих само истина излази. Пред Господом је хиљада година као један дан. Овим речима апостол затвара уста ругачима а нас учи стрпљењу. Скоро ће две хиљаде година откако је Син Божји дао обећање\, да ће поново доћи у сили и слави\, да спасе верне и казни неверне\, а Он још не долази\, – говоре ругачи. О ругачи неразумни\, зар су две хиљаде година за Бога тако дуги као и за вас? Зар не помишљате\, да су за Њега две хиљаде година као два дана? Мора ли Он испунити сва Своја обећања у току два дана? Не жури се Њему\, бесмртноме\, као што се жури вама смртнима. Вама се жури\, јер ћете ускоро умрети\, а Он је бесмртан\, и не боји се смрти. Наћи ће Он вас и у гробовима вашим\, кад буде дошао. Пробудиће вас труба ангелска\, и ви ћете устати колико да видите\, да је Он истинит\, па ћете онда бити низринути у мрачно царство клеветника\, јер сте клеветали Господа истине\, и угонили Га у лаж. Господ не жели\, браћо\, да ми будемо љубопитљиви односно дана и часа\, кад ће Он доћи; Он само жели\, да ми верујемо\, да ће Он доћи. Били ми живи или мртви кад Он дође\, ми ћемо видети долазак Његов. Није ли то доста? \nО Господе Боже\, Спаситељу наш\, научи нас стрпљењу и утврди нас у вери. Ти ћеш доћи\, ми знамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostoli-i-djakoni-prohor-nikanor-timon-i-parmen/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apostoli.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260811
DTEND;VALUE=DATE:20260812
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T172754Z
LAST-MODIFIED:20260207T185626Z
UID:7898-1786406400-1786492799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Калиник; света мученица Серафима
DESCRIPTION:Пролог за 29. јули\n11. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Калиник\n\nРодом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му кнез грозно припрети мукама\, ако се не поклони идолима\, одговори му св. Калиник: „мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хлеб“. После страшних истјазања и побоја\, обу га кнез у гвоздене опанке\, са ексерима унутра\, и нареди да га терају у град Гангрски\, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири\, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека обратише се у веру Христову. Уз пут ожеднише војници\, и не би воде. Св. Калиник се помоли Богу\, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски бацише мучитељи св. Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „благодарим ти\, Оче небесни\, што си ме учинио достојним овога часа\, у који за име Твоје свето умирем“. По том уђе у огањ. Када се огањ угаси\, нађоше тело његово мртво али цело и од огња неповређено. Чесно пострада и увенча се венцем вечне славе око 250. год. \n\n\n\nСвета мученица Серафима\n\nДевојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине\, сенаторке\, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил\, мучитељ хришћана\, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој\, нареди мучитељ\, да се баци у тамницу\, и посла неке младиће\, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници\, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци\, и они падоше као мртви\, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму\, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама Вирил нареди\, те ову свету девицу најпре жегоше свећама\, а по том је бише штаповима. Но кад њу бијаху\, одломи се један комад штапа\, одскочи и удари Вирила у очи\, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи\, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело\, од кога поче тећи исцелење многима. Пострада св. Серафима у време цара Адријана (117 – 138). \n\n\n\nСвета мученица Теодотија\n\nМлада удовица са троје деце. У Солуну\, заједно са св. Анастасијом (22. дец.)\, Теодотија се трудила на делу Божјем\, предана потпуно животу благочестивом. У време гоњења Диоклецијанова на смрт осуђена\, и заједно са својом децом бачена у пећ огњену. Душе њихове свете винуше се у небеску домовину. \n\n\n\nСвети мученик Јевстатије Мцхетски\n\nПерсијанац\, родом из једнога села\, Арбукета. У својој 30 години дошао у Мцхет град\, и ту видећи како хришћани живе и верују прими крштење. Мучен за Христа и посечен у Тифлису 589. год. Мошти његове почивају у саборној цркви у Мцхету и дају исцелење верујућим. \n\n\n\n\nСерафима\, мила ангелима\,\nСва невина и душом и телом\,\nНезлобива у свим помислима\,\nМного дана беше истјазана\nЗа Господа Христа бесмртнога.\nКнез безбожни у храм је нагони\nДа принесе жртве идолима.\nОдговара света Серафима:\n– Слушкиња сам Бога јединога\,\nТело моје храм Духа Светога\,\nУ девству сам тело очувала\nДа би Богу на жртву принела\,\nХрам телесни Господу на жртву\,\nМучи тело колико ти драго\,\nНо душу ми нећеш видет мртву\,\nДуша жива пре и после смрти\nОгњем\, мачем\, не мо’ш је сатрти.\nЗбог душе је тело саграђено\,\nИ душом је тело освештано.\nОд Бога се душа у свет јавља.\nДа у телу Господа прославља.\nСлава Богу\, Богу Тројичноме!\nСлава Богу\, Створитељу моме! \n\n\n\nРасуђивање\n\nИстинитим покајањем\, сузама\, молитвом и добрим делима може се и најпрљавија душа потпуно очистити и изменити. Зато буди пажљив\, да не спомињеш злурадо грехе покајаног грешника\, него принеси благодарност Богу и диви се\, како се од таме направила светлост и од муља бистра вода. Мисирски цар Амасис беше од ниска рода\, па кад поста царем\, људи га мало поштоваху сећајући се његовог порекла. Да би доскочио људима и задобио њихово поштовање\, он узе метални леген\, у коме су се по обичају прале ноге посетиоцима двора\, даде га прелити и од њега направити лик некога идола. Тада цар постави тог идола на улицу. Видећи људи идола почеше му се клањати и одавати божанску част. А цар објави од чега је тај идол направљен. Разумеше људи\, да је цар хтео тиме да покаже\, да они не треба да мисле више о томе шта је он пре био него шта је он сад. И почеше људи одавати цару царску пошту. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни знак што Бог показа Гедеону (Судиј. 6)\, и то:\n1. како једне ноћи само руно беше под росом\, а сва остала земља суха; и како друге ноћи беше сва земља под росом а руно сухо;\n2. како то означаваше најпре народ Израиљски усред незнабожачког света (до доласка Христова)\, а по том незнабожачки свет\, под благодаћу и безблагодатни Израил: (по доласку Христову). \n\n\n\nБеседа\nо одлагању Дана Страшнога по милости божјој\n\nНе доцни Господ с обећањем\, као\nшто неки мисле да доцни\, него нас\nтрпи\, јер не ће да ко погине\, него\nсви да дођу у покајање. (II Пет. 3\, 9) \nМилост Божја\, браћо\, одлаже онај дан који гори као пећ\, по речима пророчким (Мал. 4\, 1). Нека се\, дакле\, застиде ругачи\, који се ругају обећању Божјем и говоре: гдје је обећање доласка Његова? Није Бог заборавио обећање Своје него су грешници заборавили сами себе. А Бог по неизмерној милости Својој чека\, да грешници дођу к себи\, и покају се\, и припреме се за дан онај\, који се не понавља. Гле\, дан онај није као многи дани\, који се дају људима ради покајања и припреме за сусрет с Богом. Дан је онај један\, и разликује се од свих осталих дана\, јер он не долази за покајање него за суд. Као што је Суд Страшни један\, и неповторив\, тако је и дан онај један и неповторив. \nБог не жели да ко од људи погине. Он није створио људе за погибију него за спасење. Има ли баштована\, који сејући поврће жели\, да му се поврће сасуши и пропадне? А Бог је мудрији и сажаљивији од свих људи. Једну жељу Бог има\, на име: да се сви људи покају и од зла поврате. Како се радује виноградар\, кад му се увели виноград поврати\, и поново озелени и плод донесе! Колика ли је тек радост Бога и ангела Божјих\, кад се душе људске\, увеле од греха\, поврате\, и подмладе од суза покајања\, и донесу плод покајања. \nО Господе\, милосрдни и човекољубиви\, помози грешницима\, да осете милост Твоју и сажаљивост Твоју према њима\, – да осете и да се покају\, – да се покају и поврате са опаких путова својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-kalinik-sveta-mucenica-serafima/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-kalinik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260812
DTEND;VALUE=DATE:20260813
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T172927Z
LAST-MODIFIED:20260207T185638Z
UID:7901-1786492800-1786579199@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобна мати Ангелина српска
DESCRIPTION:Пролог за 30. јули\n12. август по новом календару \n\n\n\nСвети апостоли Сила\, Силуан\, Крискент\, Епенет и Андроник\n\nСви из Седамдесет апостола. Св. Сила би послат из Јерусалима у Антиохију с Павлом и Варнавом\, да тамо реше спор међу вернима односно обрезања\, наиме\, да не треба обрезивати незнабошце\, кад прелазе у хришћанство (Дела Ап. 15\, 22). По том је путовао Сила с Павлом по Азији и Македонији\, и био постављен за епископа у Коринту\, где је мирно скончао. Силуан је помагао обојици врховних апостола (I Пет. 5\, 12; II Кор\, 1\, 19). Као епископ у Солуну много се потрудио\, много настрадао\, док није земаљски живот заменио небесним. Крискент би сатрудник ап. Павла (II Тим.4\, 10)\, по том епископ у Галатији\, па мисионар у Галији\, где мученички сконча за Христа у време Трајаново. Епенет свети\, споменут од апостола Павла (Рим. 16\, 5)\, био је епископу Картагени. Андроник (Рим. 16\, 7) епископ Паноније\, спомиње се посебно 17. маја. \n\n\n\nСвештеномученик Валентин\n\nБио епископ у Италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог философа Кратона\, Херимон\, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен\, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником\, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. У том се крсти и син епарха римског\, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина\, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул\, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. год. и посташе грађани царства небеског. \n\n\n\nСвештеномученик Полихроније\, епископ Вавилонски\n\nКада цар Декије освоји Вавилон\, ухвати Полихронија са три презвитера\, два ђакона и два покрштена кнеза: Авдоном и Сенисом. Полихроније не хте ништа одговарати пред царем него само ћуташе\, док св. Парменије презвитер одговараше за све. Епископа и свештенике одведе цар у Персију\, у град Кордову\, и секирама посече их. А кнежеве\, Евдона и Сениса\, одведе собом у Рим\, и тамо их најпре баци пред зверове\, па после мачем погуби. Сви чесно пострадаше 251. год. \n\n\n\nСвети Јован војник\n\nПотајни хришћанин. Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане\, он их не убијаше него помагаше да се сакрију. Јулијан га баци у једну тамницу у Цариграду. Када погибе зли цар\, Јован се предаде подвигу живећи у чистоти и светости. Упокојио се мирно у старости. По смрти јављао се некима\, који су потребовали помоћ његову. Молитве њему помажу да се пронађу лопови. \n\n\n\nПреподобна мајка Ангелина\, деспотица српска\n\nМошти њене леже у ман. Крушедолу (Види њено житије 12. децембра). \n\n\n\n\nНезнабожни владар страшни цар Декије\,\nУ јарости викну: о Полихроније\,\nШто богове римске\, старче\, не поштујеш?\nЗаповести царске што нећеш да чујеш?\nА светитељ ћути\, ништа не говори.\nОпет цар га пита\, а светац не збори.\n– Нем је овај човек! закључи Декије.\n– Наш отац нем није\, рече Парменије\,\nНо неће да збори\, држи уста чиста\,\nДржи уста чиста по наредби Христа:\nНе бацајте свога бисера пред свиње\,\nНе дајите псима божанске светиње!\nСветац чува бисер\, држи га у себи\,\nДа не прља уста говорећи теби. –\nДекије разјарен к’о никад у веку\nНареди Пармену језик да одсеку.\nОтсекоше језик. Но шта му то значи –\nГовор светца поста дивнији и јачи?\nТо Господ ратује за ревносне слуге.\nЧува их од стида и људске поруге. \n\n\n\nРасуђивање\n\nТреба разликовати грешника од покајника. Ако си узео на се улогу да изобличиш грешника\, чувај се добро\, да не изобличиш и покајника. Како је покајан грешник мио Богу\, сети се из приче о блудном сину. Нека и теби\, дакле\, буде мио онај ко је постао мио Богу. Догодило се у она времена\, да један монах падне у грех\, због чега буде изагнан из манастира. Тај монах оде св. Антонију\, исповеди грех\, покаје се\, и остане код Антонија неко време. Тада га Антоније посла натраг у манастир\, али тамо га не приме\, него га поново изагнају. Опет дође покајник к Антонију. Опет га Антоније врати у манастир са оваквом поруком оцима манастира: лађа једна претрпела крушење и свој товар изгубила; с великом муком лађа та достигла у пристаниште\, а ви хоћете да потопите и то што се спасло од потопљења! – Чувши ову мудру поруку оци с радошћу примише покајног брата у манастир. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну победу Гедеонову над Мадијанима (Судиј. 7)\, и то:\n1. како Гедеон сабра 32000 војника и пође на Мадијане;\n2. како му Бог нареди да смањи тај број\, да се не би Израиљци хвалили\, да су они победили а не Бог;\n3. како Гедеон одабра само 300 војника и победи Мадијане\, који беху многобројни као скакавци. \n\n\n\nБеседа\nо доласку Страшног Дана Господњег\n\nАли ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу\,\nу који ће небеса с хуком проћи\, а стихије\nће се од ватре распасти\, а земља и дјела\nшто су на њој изгорјеће. (II Пет. 3\, 10) \nСтрашан је дан Господњи\, о како је неисказано страшан! Страшан је како због неумитне правде тако и због своје изненадности. Сам је Господ заповедио: стражите\, јер не знате дана ни часа (Мат. 25\, 13)\, а апостол\, који је својим ушима чуо те речи\, само их повторава. Онај ко се боји лупежа стражари сваке ноћи\, да га лупеж не би изненадио. Онај ко се боји дана Господњега стражари свакога дана и свакога часа\, да га тај дан и час не би изненадно ухватио на греху. И сувише смо ми привикнути на правилно окретање точка времена и на правилно однизивање дана и ноћи\, тако да не слутимо приближење хуке онога дана\, који ће засенити све дане\, и зауставити точак времена\, и изломити ситне паоце његове. Као кад сунце наднесе лице своје огњено над милионе воштаних свећица\, и затамни светлост њихову\, и растопи восак њихов. Страшан\, страшан\, страшан\, је дан Господњи! Кад тај дан наднесе своје огњено лице над свећице садашњих дана\, ови ће се погасити и потамнети\, небеса ће с хуком проћи\, небеса\, према којима се рачунају садашњи обични дани\, а стихије ће се од ватре распасти; распашће се материјалне стихије: земља\, вода\, ваздух и огањ. И неће их бити. Биће све ново. И земаљска наша постојбина и сва дела на њој изгореће. И неће их бити. Биће све ново. И наша сва дела изгореће: кад Бог не жали Своја дела\, зар ће жалити наша? Неће Бог тражити дела него делатеље. Делатељи ће се сви јавити Њему на Суд\, а дела њихова спалиће се. И све ће бити ново. Ко се осуди\, осуди; ко се награди\, награди – за сву вечност. Страшан је\, браћо\, ваистину страшан дан Господњи! Страшан због изненадности своје\, и страшан због неумитне правде Божје. \nО Господе праведни\, учини нас трезвеним и будним! Нареди ангелима Твојим светим да нас држе у трезвености и будноћи\, те да нас грех не опија и не успава. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobna-mati-angelina-srpska/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apostoli-sila-siluan-kriskent.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260813
DTEND;VALUE=DATE:20260814
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T173042Z
LAST-MODIFIED:20260207T185650Z
UID:7904-1786579200-1786665599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Евдоким; света мученица Јулита (Госпојинске покладе)
DESCRIPTION:Пролог за 31. јули\n13. август по новом календару \n\n\n\nСвети Евдоким\n\nРођен у Кападокији од благочестивих родитеља\, Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829.-842.) Евдоким беше млад официр у војсци. Но и као војник он улагаше сав труд\, да живи по заповестима јеванђелским. Чуваше чистоту своју непорочно\, и избегаваше да говорима с којом женом осим мајке своје; беше милосрдан према беднима\, брижљив у читању свештених књига\, и још брижљивији у молитвама Богу. Избегаваше сујетне забаве и празнословље. „Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња“. Због његових необичних добродетељи цар га постави за војводу Кападокијског. На том високом положају Евдоким се стараше да буде праведан пред Богом\, и праведан према људима. Но по Божјем Промислу сконча рано\, у 33. години својој. Његове мошти показаше се целебне. Један сумашедши човек дотакну се гроба његова и оздрави; тако и једно узето дете устаде и би здраво. После 18 месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо\, без икаква знака трулења. И диван мирис дизаше се од тела светитељева. Мошти му доцније беху пренете у Цариград\, и сахрањене у новој цркви Св. Богородице\, коју постројише родитељи овога праведнога Евдокима. \n\n\n\nСвета мученица Јулита\n\nИз Кесарије Кападокијске. Имађаше\, са својим суседом спор око имања. Овај оде суду и објави да је Јулита хришћанка\, што је у то време значило исто што и бити ван законске заштите. Света Јулита радије се отказа свога имања него своје вере. Но злобни незнабошци не оставише је на миру ни после тога\, него је мучише и најзад у огњу сагореше\, 303. год. И тако ова следбеница Христова жртвова и имање и тело своје ради вечног спасења душе. \n\n\n\nСвети Јосиф Ариматејски\n\nБлагообразни Јосиф\, богати човек\, члан Синедриона јеврејског и потајни следбеник Христов (Мат. 27\, 57; Јов. 19\, 38). Он је скинуо тело Христово с крста\, заједно с Никодимом\, и положио га у своју гробницу. Због овога је био окован од Јевреја и бачен у тамницу. Но васкрсли Господ јави му се и увери га у Своје васкрсење. По том Јевреји га пусте из тамнице и протерају из отаџбине. Он пође по свету да проповеда Јеванђеље Христово\, и ту благовест донесе и у Енглеску\, где се и упокоји у Господу. \n\n\n\nСвети Јован егзарх\n\nЗнаменити свештеник и богослов бугарски из времена цара Симеона (892.-896.). Превео на словенски језик Шестоднев Василијев и Богословље Дамаскиново. Упокојио се мирно у Господу. \n\n\n\n\nЈосиф муж богати и благообразни\,\nО Христа распета он се не саблазни\,\nНо кад сунце мркну и земља се стресе\,\nОн к Пилату оде и вест му однесе\nДа је Господ умро\, Господ живодавни\, –\nУченик потајни тако поста јавни.\nКад се јавни скрише\, тајни поста јаван\,\nТако Јосиф мудри за дан поста славан.\nПа Христово тело с Никодимом сложи\nИ у врту своме у гроб нов положи.\nЈеврејски шпијуни чуше\, доставише\,\nЈосифа праведног у оков ставише.\nУ тамници тамној Јосиф тамноваше\nДокле Господ његов у Аду светљаше.\nПреврташе Јосиф о Христу сећања\,\nСпомињаше чудна Његова делања\,\nЧудеса и речи и пророштва многа\,\nПред Њим он стајаше у присуству Бога\,\nА сад – тама свуда\, споља и изнутра\,\nТамни дани\, ноћи\, вечера и јутра\nПосле сјајног блеска\, од сунца сјајнијег\,\nО\, очајног мрака\, од Ада тамнијег!\nНо гле изненадно у тамници свану:\nВаскрсли се јави робу оковану.\nО Јосифе храбри и благообразни\nНи о Васкрслога ти се не саблазни.\nО умрлу Христу ти Пилату јави\nПа и васкрслога позна и прослави.\nНек те слави чесно земља Британија\,\nТи јој први семе спасења посија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПодвижници у пустињи труде се да одсеку вољу своју и живе по вољи Божјој. Погрешно мисле неки\, да пустињак живи сасвим осамљено. Ниједан пустињак тако не мисли. Он живи у друштву Бога\, и ангела Божјих\, и упокојених светитеља. Где је ум човеков\, тамо је и живот човеков. А ум пустињака је у највећем\, најчистијем и најмногобројнијем друштву\, у каквоме човек један може бити. Једанпут авва Марко пребаци св. Арсенију пустињаку: „из каква узрока ти бегаш од нашега друштва и од разговора с нама?“ Арсеније одговори: „зна Бог\, да ја вас волим\, али не могу бити заједно и с Богом и с људима. На небу хиљаде\, и хиљаде хиљада\, имају једну вољу\, а код људи су воље многе и разне. Зато не могу да оставим Бога па да будем с људима.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју која постиже Авимелеха и Сихемљане (Судиј. 9)\, и то:\n1. како Авимелех помоћу Сихемљана уби седамдесеторицу браће своје;\n2. како сам Авимелех по том поби Сихемљане\, раскопа им град\, и посија со по њему;\n3. како Авимелех после многих победа погибе од једне жене\, која с куле баци на главу његову комад жрвња.\n4. како и Сихемљане и Авимелеха стиже клетва Јотама сина Гедеонова. \n\n\n\nБеседа\nо последњем чекању\n\nЗато\, љубазни\, чекајући ово старајте\nсе да вас он нађе чисте и праве у миру. (II Пет. 3\, 14) \nШта је наше последње чекање\, браћо? У ноћ чекамо дан\, у дан чекамо ноћ\, па опет дан\, па опет ноћ. Но та чекања нису наше последње чекање. Шта је наше последње чекање\, браћо? У радости стрепимо ишчекујући жалост\, у жалости с надом ишчекујемо радост\, па опет жалост\, па опет радост. Но ни та чекања нису наше последње чекање. Наше последње чекање\, браћо\, јесте чекање Суда Божјега. Кад дође Суд Божји\, страшни Дан који гори као пећ\, онда се дочекује свезаслужено: дан за једне без смене са ноћи\, и ноћ за друге без смене са даном; радост за једне бeз смене са жалошћу\, и жалост за друге без смене за радошћу. То је\, браћо\, последње чекање људског рода\, знао он то или не знао\, мислио он о томе или не мислио. \nАли ви\, верни\, треба то да знате\, и ви треба о томе да мислите. То знање нека буде врхунац свих ваших знања; и та мисао нека управи све друге мисли ваше. Знању и размишљању о томе приложите још и оно што је најглавније\, приложите старање ваше\, да будете чисти и прави (или још тачније преведено: нескверни и непорочни) и у миру. Старајте се да будете чисти умом и срцем\, прави савешћу\, и у миру с Богом. Само тако последње чекање неће вас престравити изненађењем\, нити ће вас низвргнути у ноћ без дана\, и у жалост без радости. Као што је све у животу Господа Исуса изненађење за људе\, тако ће бити изненађење и Његов други долазак у сили и слави. Изненађење је било Његово рођење од Пречисте Деве\, изненађење и Његово сиротовање\, изненађење и Његово чудотворство\, и свако дело\, и свака реч\, и понижење\, и драговољна смрт\, и васкрсење\, и вазнесење\, и црква\, и распростирање вере Његове. Изненађење ће бити и Његов други долазак\, изненађење страшније од свих изненађења. \nО Господе\, о Судијо праведни\, како ћемо Те срести необучени у чистоту\, и у непорочност и у мир? Помози нам\, помози нам\, да се колико толико припремимо за страшни сусрет с тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-evdokim-sveta-mucenica-julita-gospojinske-poklade/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-evdokim.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260814
DTEND;VALUE=DATE:20260815
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T173204Z
LAST-MODIFIED:20260207T185701Z
UID:7907-1786665600-1786751999@stsavanyc.org
SUMMARY:Изношење Часног Крста; св. мученици Макавеји (Почетак поста)
DESCRIPTION:Пролог за 1. август\n14. август по новом календару \n\n\n\nСедам Макавеја\, Соломонија матер њихова и Елеазар свештеник\n\nПострадаше сви за чистоту вере Израиљске од цара Антиоха званог од једних Епифанос (просветљени)\, а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму\, а нарочито због отимања око власти архијерејске\, и злочина\, учињених приликом тог отимања\, попусти Бог велику беду на свети град. Антиох хтеде пошто по то да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско на место вере у једнога живога Бога\, и чињаше све у томе правцу. Помагаху ту његову мисао и неки вероломни архијереји и друге старешине јерусалимске. Једном дође сам цар у Јерусалим и нареди\, да сви Јевреји једу свињско месо\, противно закону Мојсијеву. Јер једење свињског меса беше очигледан знак\, да се неко одрекао вере Израиљске. Старац Елеазар\, свештеник и један од седамдесет преводиоца Старог Завета на грчки језик\, не хте јести свињског меса. За то би мучен и у огњу спаљен. Враћајући се у Антиохију цар узе собом седам синова\, званих Макавеји\, и мајку њихову Соломонију. Седам браће Макавеја зваху се: Авим\, Антонин\, Елеазар\, Гурије\, Евсевон\, Алим и Маркел. На очи мајке опаки цар мучаше једног по једног сина\, дерући свакоме кожу с лица и бацајући их потом у огањ. Они сви храбро претрпеше муке и смрт\, но вере се своје не одрекоше. Најзад и мајка\, када виде и свог последњег трогодишњег сина у огњу\, и сама скочи у огањ и изгори\, предавши душу Богу. Сви чесно пострадаше за веру у једног живога Бога око 180 год. пре Христа. \n\n\n\nИзношење Часнога Крста\n\nОвај празник установљен би договорно од Грка и Руса\, у време цара грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то: Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с војскама крстови\, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи\, да се 1 августа износи крст из цркве Свете Софије\, најпре у средину цркве а по том и на улице\, ради поклоњења народа и ради спомена чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст но прави Часни Крст\, који се чувао у храму царског двора. 31. јула преношен је Часни Крст из царског двора у Св. Софију\, а одатле после ношен по улицама ради освештања земље и ваздуха. Најзад 14. августа поново је враћен у храм царске палате. \n\n\n\nСветих девет мученика\n\nЊихова су имена: Леонтије\, Атије\, Александар\, Киндеј\, Минситеј\, Кириак\, Минеон\, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља\, а остали земљорадници. Због дрзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина\, бише љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској\, и посташе наследници царства Христова. \n\n\n\n\nЧасном Крсту Христовоме\nСви се часно поклањамо\,\nСилом Крста Христовога\nОд напасти избављамо.\nКрст је јачи од демона\nИ од сваког земног цара\,\nКрст спасава од болести\nИ напасти од варвара.\nКнез Андреја силом крста\nСпасе земље поробљене\,\nСилом крста цар Мануил\nСлавно разби Сарацене.\nОд војсака незнабожних\,\nОд насилних освајача\,\nОд свих зала – показа се\nСила крста много јача. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНемоћан се обично брани лицемерством а моћан насиљем. Но да човек не може свој живот одбранити пред Богом ни лицемерством ни насиљем јасно нам показује пример светога старца Елеазара и цара Антиоха. Када насилни цар изведе Елеазара на суд и принуђаваше га да једе свињско месо\, ако жели живот да сачува\, Елеазар то непреклоно одби. Тада неки пријатељи Елеазарови дотурише му комад неког другог\, не свињског меса\, молећи га да једе пред царем и народом\, те да тако сачува и живот и савест. И ту понуду старац одби говорећи пријатељима: „не приличи мени староме лицемерити на саблазан многим младим“. И погибе старац телом али спасе душу своју. Насилног цара Антиоха пак стиже казна Божја још у овом животу. Нападе га нека страшна болест изнутра\, и тело његово кипташе црвима\, и смрад од њега распростираше се на далеко.У очајању своме он се сети невино проливене крви хиљада и хиљада људских бића\, која по његовој наредби бише непоштедно убијена\, устраши се од Бога\, и поче исповедати Бога јединога\, кога пре гоњаше гонећи његове верне. Али милост се небескана њему не пројави. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју над Израиљем (Судиј. 10)\, и то:\n1. како Израиљци чинише што је зло пред Господом поклањајући се идолима сирским и сидонским и моавским и другим;\n2. како их Господ предаде у ропство Филистејима који их газише и сатираше 18 година;\n3. како је страшан Господ према одступницима од вере праве. \n\n\n\nБеседа\nо пророчким виђењима\n\nВиђење Исаије сина Амосова. (Иса. 1\, 1) \nКо има разума може да позна Бога јединог и истиног. Ко је неразуман\, нека слуша разумнога\, и спашће се и један и други. Бог се да познати јасно од створене природе\, још јасније од надахнутих Божјих људи\, а најјасније од Господа Христа. Надахнути Божји људи пре Господа Христа били су пророци. Међу првима је био Исаија син Амосов. Дух Божји њему је отворио вид\, и он је видио оно што други људи нису видели. Зато он своју поруку народу своме назива виђењем (или утваром). Како су пророци видели тајне небеске и тајне будућих догађаја\, то се не да описати; то се само да доживети коме се од Бога дарује. Истинита су виђења светих пророка\, јер су се речи и небеске прилике из тих виђења доцније стварно потврдиле. Истинита су и за то\, што су она служила добру људи\, и враћању од зла на добро. Истинита су још и због тога\, што их пророци неустрашиво објављиваху без обзира на патње\, које их од тога снађоше\, чак и без обзира на љуту смрт\, коју многи од њих претрпеше. \nШта прими Исаија од земље и од људи\, за своја виђења? Богатство ли\, или част\, или високо звање? Тестером га Јевреји престругаше! То је богатство\, то част\, то слава пророка – пострадати за истину Божју. Послушајмо\, дакле\, пророке Божје\, јер они су путови који воде граду цара великога\, они су зраци великог сунца правде – Христа\, који на далеком кругу обасјава људе светлошћу небеском\, указујући им на Сунце. \nО Господе Христе\, који си кроз пророке Себе објављивао и Себи пут припремао за силазак у долину нашу\, помози нам. Помози нам да познамо светлост Твоју и промисао Твоју у светим пророцима Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/iznosenje-casnog-krsta-sv-mucenici-makaveji-pocetak-posta/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sedam-makaveja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260815
DTEND;VALUE=DATE:20260816
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T173509Z
LAST-MODIFIED:20260207T185712Z
UID:7910-1786752000-1786838399@stsavanyc.org
SUMMARY:Пренос моштију светог првомученика и архиђакона Стефана
DESCRIPTION:Пролог за 2. август\n15. август по новом календару \n\n\n\nОткриће и пренос моштију св. Стефана архиђакона и првомученика\n\nКада злобни Јевреји камењем убише св. Стефана\, оставише тело његово да га пси изеду. Но другчије хтеде Промисао Божја. Тело мучениково лежаше на отвореном месту под градом ноћ и два дана\, а друге ноћи дође Гамалил\, учитељ Павлов и потајни ученик Христов\, узе тело\, однесе га у Кафаргамалу на своје имање\, и ту га чесно погребе у једној пећини. У исту пећину сахрани Гамалил и свога пријатеља Никодима\, који плачући над гробом Стефановим умре. Ту сахрани Гамалил и свога крштенога сина Авива. И према своме завештању и сам Гамалил ту беше сахрањен. Од тога времена прошли су векови\, и нико од живих није знао\, где је сахрањено тело св. Стефана. Но 415. год.\, за време Јерусалимског патријарха Јована\, јави се Гамалил три пута у сну свештенику Кафаргамалском\, Лукијану\, и потанко му оприча све о сахрани свих поменутих указујући тачно место њихових заборављених гробова. Узбуђен од тога сна Лукијан јави патријарху\, и с благословом патријарховим оде с људима и откопа четири гроба. Гамалил му беше већ у сну рекао\, које је чији гроб. Силни мирис благоухани испуни сву пећину од моштију светитељских. Тада мошти св. Стефана беху свечано пренете на Сион и ту чесно сахрањене\, а мошти осталих изнесене на једно брдо више пећине\, и ту у једној цркви положене. Многа исцелења болесника догодише се тога дана од моштију св. Стефана. Доцније те мошти бише пренете у Цариград. Тако Господ увенча многом славом онога који први за Његово име крв своју проли. \n\n\n\nСвештеномученик Стефан\, папа Римски\, и други с њим\n\nБио папа у Риму од 253-257. год. Борио се против јеретика Новатијана. Исцеливши Лукилу\, ћерку трибуна Немезија\, крсти обоје. Пострада у време Валеријана са 12 својих клирика. Посечен за време литургисања. \n\n\n\nСвети блажени Василије јуродиви Московски\n\nОтац му се зваше Јаков а мати Ана. У 16. години својој предао се подвигу јуродства\, и у том тешком подвигу издржао 72 године. Живео свега 88 година. Ишао бос\, гологлав и у дрољама. Није имао никаква стална обиталишта. Исправљао је грешнике\, укоревао велможе\, прорицао истинито\, имао виђења на даљину. Натрпевши се довољно од глади\, од мраза\, од увреда људских\, Василије блажени предаде Богу своју свету душу. На погребу му био цар Иван с митрополитом. Сахрањен у храму Московском Пресвете Богородице\, назватом после по његовом имену. \n\n\n\n\nУсред ноћи тамне Гамалил се јави\,\nЛукијану тајну чудесну објави;\nГамалил се јави\, старац достојанствен\,\nНа светломе лицу осмејак тајанствен\,\nДуга седа брада\, и седе му власи\,\nХаљина му бела\, црвен крст је краси.\nПа Гамалил стави четири кошнице\nУ пећини једној крај четири гробнице.\nТри бејаху златне\, четврта сребрена\,\nСвака беше цвећем красним испуњена.\nПрва беше пуна црвенога цвећа\,\nТри остале белог\, из рајског пролећа.\n– Та златна кошница\, Гамалило рече.\nСа црвеним цвећем\, из ког мирис тече.\nТа пред гробом стоји Стефана светога\,\nШто крв своју проли за Христа живога.\nА две друге златне са цвећем пребелим\nС Никодимом светим ја\, Гамалил\, делим\nТу његово тело\, а ту моје тело\nА четврта она – чисто сребро бело\nИ са белим цвећем\, ту Авив почива\,\nМој синак једини\, кога гледам жива.\nКошница му бела и цвеће му бело\,\nЈер чисту имаше и душу и тело\,\nМлад и крштен умре као цветак рани\,\nКрај Стефана светог ја сина сахрани’\nДа помогне светац мом Авиву сину\nКо што он поможе сваком хришћанину. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМи морамо бити стрпљиви и милостиви према грешнику\, ако хоћемо да дуготрпљиви Бог буде милостив према нама. Велика милосрдност блаженог Александра патријарха Антиохијског постала је била пословична. Неки његов писар украде му неколико златника и побегне у Тиваиду. Но у пустињи ухвате га разбојници и одведу собом. Узнавши о овоме Александар пошље 85 златника разбојницима као откуп. Зато се говорило: „милост Александрова не може бити побеђена никаквим грехом.“ А св. Јован Милостиви пише: „Дуготрпљивост је Божја непокретна\, и милост његова незлобива… Колико зликоваца\, који иду да убију и украду\, Он прикрива\, да не буду ухваћени и на муке стављени. Морски разбојници плове по мору\, и Он не наређује мору да их потопи. Колико се њих криво куну Светим Причешћем\, и Оп трпи\, не плаћајући им овде злом. Хајдуци на Друму пљачкају\, и Он их не предаје зверовима да их растргну… Блудници с блудницама ходе\, а Он трпи. Зашто све то? Јер чека покајање и обраћање. Заиста Бог не жели пропасти грешнику… Зато\, браћо\, застидимо се пред преблагим Господом Богом.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну помоћ Божју покајаним Израиљцима (Судиј. 11)\, и то:\n1. како покајници завапише Богу: чини с нама што ти је драго\, само нас сад избави (Судиј. 10);\n2. како дух Господњи сиђе на Јефтаја\, и он разби Амонце и ослободи Израиљ;\n3. како и данас покајање људи доводи до мира с Богом и низводи помоћ Божју у напасти. \n\n\n\nБеседа\nо жалби Божјој на народ неверни\n\nЧујте небеса и слушај земљо\, јер\nГоспод говори: синове одгојих\nи подигох\, а они се одвргоше мене. (Иса. 1\, 2) \nГњев\, гњев Божји! У гњеву одвраћа се Бог од народа избраног и жали се на њ осталим створењима Својим\, жали се небесима и земљи. Чујте ангели моји свети и словесни\, и чујте све твари земаљске бесловесне! Хтедох народ овај учинити светим и словесним\, а он се унизи испод твари бесловесних нечистотом и неблагодарношћу. Назвах их синовима Својим и узвисих их\, а они ми окретоше леђа и одоше за скверним идолима! Гњев\, гњев Божји\, гњев љубави\, која и по хиљадити пут чини добро губавцу\, но која и по хиљадити пут бива попљувана од губавца. Кад би све мртве стихије проговориле могле би\, са свима живим тварима\, посведочити превелика чудеса\, која једини и живи Бог учини у Мисиру и у пустињи за народ Израиљски\, само да би се овај народ одвратио од идолопоклонства и поверовао у јединога живога и свемогућега Бога. То би могла посведочити и вода и крв\, и камен и дрво\, и тама и огањ\, и жабе и мухе\, и птице и змије\, и болест и смрт\, и облак и дим\, и ветар и мана\, и бакар и гвожђе\, заједно са фараоном и многобројним народима\, чудесно побеђеном руком Божјом и уклоњеним с пута народу Израиљском. Па ипак се тај народ одврже од Бога и оде за идолима! \nТо је страшно виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка Божјег. О браћо моја\, помислите\, какво би виђење имао пророк Исаија за нас\, кад би се данас појавио у нашем народу! \nО Господе\, једини живи\, и једини свемоћни\, прикуј ум и срце наше уз Тебе\, Бога истинога\, и сачувај нас\, сачувај нас одступништва од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prenos-mostiju-svetog-prvomucenika-i-arhidjakona-stefana/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prenos-mostiju-sv-stefana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260816
DTEND;VALUE=DATE:20260817
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T173639Z
LAST-MODIFIED:20260207T185835Z
UID:7913-1786838400-1786924799@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Исакије\, Далмат и Фавст
DESCRIPTION:Пролог за 3. август\n16. август по новом календару \n\n\n\nПреподобни Исакије\, Далмат и Фауст\n\nИсакије се празнује још једанпут посебно (в. 30. мај). Свети Далмат беше најпре официр при цару Теодосију Великом\, и цар га држаше у великој части. Но када се у њему пробуди дух\, он презре све светско\, напусти свој чин\, узе свога јединца сина Фауста\, и с њим оде у предграђе Цариграда\, у обитељ св. Исакија\, где се обојица постригоше у иноке. Беше Далмат сав предан богоугодном животу\, чему се радоваше старац Исакије. И када се Исакије приближи часу смртном\, он постави Далмата за игумана место себе. Доцније се та обитељ по Далмату назвала Далматска. Далмат се предаваше посту понекад и до 40 дана. И постом победи невидљиву силу демонску. Участвовао на III Васељ. Сабору\, и борио се против јереси Несторијеве. Угодивши Богу представио се мирно\, у V столећу. Син његов Фауст подражаваше оца у свему\, и после богоугодног живота сконча мирно у тој обитељи Далматској. \n\n\n\nПреподобни Козма шкопац\n\nМонах из лавре Фаранске. Врло учен у Светом Писму. Толико је ценио дела св. Атанасија Великог\, да је говорио ученику своме: „када чујеш какву реч из књига св. Атанасија\, ако немаш хартије\, на рубини је запиши.“ Под старост дође у Антиохију патријарху Григорију (†584)\, и ту сконча свој живот. Патријарх нареди\, да се тело Козмино сахрани у манастиру Патријаршије. Један човек често долазаше на гроб Козмин\, и чествујући светитеља мољаше се ту Богу. Упитан зашто то чини\, он објави да је 12 година лежао узет\, и да га је св. Козма исцелио. \n\n\n\nПреподобни Антоније Римљанин\n\nРођен у Риму 1086. год. од родитеља благочестивих и имућних. У то време одвоји се црква Римска од цркве Источне\, и сви који осташе верни цркви Источној бише гоњени од клира Римског. Међу гоњенима беше и Антоније. Он раздаде све наслеђено имање\, и замонаши се. На једној стени у мору стојећи подвизаваше се 14 месеци. Стена се међутим одвоји од свог основа и неким чудним промислом доплови водом до Новгорода. У Новгороду прими га архијереј Никита љубазно и поможе му подићи цркву Св. Богородице\, где после би манастир. Поживе Антоније дуго као игуман тога манастира\, и пројавив велику благодатну силу кроз чудеса многа\, сконча мирно 1146. год. и пресели се у дворе Господње. \n\n\n\nСвета Саломија мироносица\n\nМати св. апостола Јакова и Јована\, жена Заведејева\, а кћи Јосифа обручника Пресвете Богородице. Служила Господу за време Његовог земаљског живота и удостојила се бити међу првовесницима васкрсења Његовог. \n\n\n\n\nМртва стена и човек на стени\,\nБурно море около се пени\nАнтоније у Бога удубљен\nУм свој Богу стално уздизаше\nИ молитве срцем узносаше.\nКрете стена\, Антоније ћути\,\nСав у Богу\, он о злу не слути\,\nСтрашљива су сва зла пред јунаком\nА највише пред правим монахом.\nПровиђење човеком управља\nА кроз светце Бог себе прославља.\nПрослави се Бог кроз Антонија\,\nАнтоније к’о звезда засија\nУ великом граду Новгороду\,\nГде се чудо објави народу.\nАнтоније смерност неговаше\,\nУм свој Богу стално уздизаше\,\nДуша смерна Богу жртва слатка\,\nА молитва – тамјан жртве праве\,\nАнтоније и тамјан и жртва\nСветца никад Бог не виде мртва\nК’о ни Бога светац видовити. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСвете душе су са великом приљежношћу читале Свето Писмо\, удубљујући се у сваку реч\, и стављајући себе пред огледало Речи Божје као пред Страшни Суд. Толика је била њихова приљежност у томе\, да су неки подвижници предузимали далека путовања\, да би дошли до неког духовног мудраца\, који би им једну реч или једну изреку из Св. Писма протумачио. Тамо где је било могуће\, то се постизало помоћу писама. Отуда су и остале читаве збирке писама светитеља\, као што су били: св. Василије\, Григорије\, Златоуст\, Исидор Пелусиот\, Нил Синајски\, и др. многи. Св. Козма замисли се једнога дана над речима Господа Исуса\, када Он у Гетсиманији питаше ученике\, да ли имају нож. И кад му ученици рекоше: ево овдје два ножа\, Он им рече: доста је. (Лк. 22\, 38). Па не могући сам себи објаснити те речи реши се Козма да иде преко пустиње у удаљену лавру\, звану Пирга\, знаменитом авви Теофилу\, да га пита. Са великом муком доспе он до своје мете. И Теофил му објасни: „два ножа означавају чин двојаког богоугодног живота: делања и виђења\, тј. труд и удубљење ума у богомислије и молитву. Ко има ово обоје\, тај је савршен“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам неблагодарност Јевреја према Богу избавитељу и казну Божју (Судиј. 13)\, и то:\n1. како синови Израиљеви опет чинише што је зло предГосподом;\n2. како их предаде Господ у руке Филистејима за 40 год.;\n3. како се неблагодарност једног ослобођеног народа према Богу ослободитељу и данас кажњава ропством под туђином. \n\n\n\nБеседа\nо неблагодарности људској невиђеној и међу скотовима\n\nВо познаје господара својега и магарац\nјасле господара својега\, а Израиљ\nне познаје\, народ мој не разумије. (Ис. 1\, 3) \nБлагодарношћу животиња најстрашније се изобличава неблагодарност људи. Кад во бесловесни зна ко му је господар\, и кад магарац зна чије су јасле\, из којих се храни\, како словесни човек да не зна за Бога\, свога Творца и Храниоца? Израиљ значи Боговидац. И сваки словесан човек треба\, по словесности својој\, да буде Боговидац\, да зна Бога\, да осећа присуство Бога\, да служи Богу\, као некад кротки и дивни Јаков. Но кад словесни човек\, чије је све достојанство у познању Бога\, не познаје Бога\, то јест кад Боговидац постане слеп за Бога\, онда се во и магарац уздижу достојанством над таквим човеком. Јер во без изузетка познаје господара свога\, и магарац без изузетка познаје хранитеља свога\, док код људи постоје изузетци\, тј. постоје људи\, и то често вође људи\, који не познају Господара свога ни Хранитеља свога. Безбоштво је болест једино људи\, у васцелој створеној васиони. Јер је побожност услов нормалности и здравља само за човека\, но не и за животиње. Отуда безбожност није болест животиња него људи\, авај само људи\, само оних који су одређени да буду Боговидци\, и који кад изгубе побожност\, постају сиромашнији и од вола и магарца! То је виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка Божјега. \nО Боже кроткога Јакова\, Израиља\, просвећеног Боговидца\, помози нам да одржимо достојанство своје човечанско. достојанство боговидца\, и да у сваком дану и часу познајемо и признајемо с благодарношћу Тебе као Господара свога и Хранитеља свога. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-isakije-dalmat-i-favst/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-isakije-dalmat-faust.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260817
DTEND;VALUE=DATE:20260818
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T173939Z
LAST-MODIFIED:20260207T185848Z
UID:7916-1786924800-1787011199@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих седам мученика у Ефесу
DESCRIPTION:Пролог за 4. август\n17. август по новом календару \n\n\n\nСветих Седам Отрока у Ефесу\n\nВелико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес\, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана. Седам младића\, војника\, уздржаше се од скверног жртвоприношења\, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских\, и њихова имена беху: Максимилијан\, Јамвлих\, Мартинијан\, Јован\, Дионисије\, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара\, они се склонише на једно брдо иза Ефеса\, зв. Охлон\, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна\, нареди\, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани\, Теодор и Руфин\, потајни хришћани\, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама\, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 – 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар\, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија\, који поседоваше брдо Охлон\, почеше правити торове за овце\, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише од сна\, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране\, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим\, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге\, али му се они на сну јавише и рекоше му\, да их остави на земљи како су били и полегали. \n\n\n\nСвештеномученик Козма равноапостолни\n\nРодом од Етолије\, из села Мегадендрон (Велико Дрво). Као младић отишао у Св. Гору\, где у Филотејском манастиру буде пострижен за инока. Но гоњен свагдашњом жељом да проповеда Јеванђеље народу он оде у Цариград\, где испроси за то благослов од патријарха Серафима II. И обиђе све придунавске крајеве проповедајући Јеванђеље\, но највише се задржа у Албанији\, где и пострада од неког Курт паше\, кога Јевреји раздражише против Козме. Козма буде удављен од Турака\, па онда бачен у реку 1779. год. Чудотворне мошти почивају му у селу Колкоидас у храму Св. Богородице недалеко од града Фиери. Пострадао за Господа свога у 65 год. живота. \n\n\n\n\nКад последњи зраци запад обагрише\,\nСедам се отрока Богу помолише\,\nДа се сутра опет здрави живи нађу\,\nПред Декија цара на муке изађу\,\nПа легоше спати сном дугим\, дубоким\,\nВреме корачало кораком широким…\nЈедно јутро сунце с истока заруди\nИ Седам се од сна дубоког пробуди.\nПа Јамвлих\, најмлађи\, Ефесу похита\nДа види\, да чује\, о свему распита …\nДа л’ Декије иште и њих на кланицу\nИ да хлеба купи за њих Седморицу.\nНо\, гле\, какво чудо: није та капија!\nА и варош цела сасвим је другчија!\nСвуда красне цркве\, кубета\, крстови\, –\nЈамвлих себе пита: да то нису снови?\nНигде знаног лица\, нигде ни сродника\,\nНема ни гоњења\, нема мученика.\n– Кажите ми\, браћо\, име овог града\,\nИ каж’те ми име цара што сад влада?\nТако Јамвлих пита. Гледају га људи\,\nИ о њему свако различито суди.\n– Град је ово Ефес\, сада и раније\,\nУ Христу царује цар Теодосије. –\nТо антипат зачу\, и владика седи\,\nЦео град се збуни\, свак пећини греди.\nИ видеше чудо\, прославише Бога\,\nИ васкрсле слуге Христа Васкрслога. \n\n\n\nРасуђивање\n\nИштите\, и даће вам се\, рече Господ (Мат. 7\, 7). Као што родитељ деци својој даје све оно што деца ишту а што је на корист њихову\, тако и Бог човекољубиви даје људима све оно што људи од Бога ишту а што им служи спасењу. Свети Козма као монах у Св. Гори просио је од Бога две ствари\, наиме\, да проповеда Јеванђеље народу и да пострада као мученик за веру. За једног Светогорског монаха\, везаног обетом за манастир свој\, обе ове жеље изгледају недостижне и неостварљиве. Но Богу је све могуће. Обе жеље Козмине Бог је савршено испунио. Неописана је била радост Козмина\, када је добио благослов од патријарха да може изаћи из Св. Горе и ићи по народу на проповед Јеванђеља. И још један сличан радостан тренутак он је имао\, а то је било онда када су му слуге турског паше саопштиле\, да по наредби пашиној мора да умре. Пун радости светитељ преклони колена\, заблагодари Богу што му испуни и ту жељу\, и предаде тело смрти а душу живоме Богу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну објаву рођења Сампсонова (Судиј. 13)\, и то:\n1. како се ангел Божји јави Маноју и жени његовој нероткињи\, и објави\, да ће жена родити сина\, који ће избавити народ из ропства;\n2. како Маноје за то принесе жртву Богу\, а ангел у пламену жртве диже се на небо;\n3. како и нероткиње могу родити кад Бог то хоће. \n\n\n\nБеседа\nо болести богоодступништва\n\nСва је глава болесна\nи све је срце изнемогло. (Ис. 1\, 5) \nБог је источник здравља\, браћо\, Бог Саваот. Изађите на висину Божју ви\, којима се глава мути од излишних послова и још излишнијих брига\, и надахните се здрављем\, које од Бога\, само од Бога долази. Глава болесна – то су вође и старешине народне\, срце изнемогло – то је народ. Пророк представља цео један народ као једно тело\, и показује како и са телом народним бива онако исто као и са телом човечјим\, наиме: кад је један орган тела болестан\, то је само тај орган болестан\, али од болести тога једног органа осећа изнемоглост цело тело. Тако је било и у народу Израиљском: глава је оболела\, и од главобоље срце је изнемогло. Вође и старешине Израиљске одустале су од закона Божјег и пошле за чулима својим као путовођама. Чулни разум свој\, шарен прешарен од разноврсних светских утисака\, узели су они за путоказ ка правом животу место закона Божјег. И запали су у безизлазни мрак идолопоклоничких заблуда. А од лудости главе срце је изнемогло. Срце се теже одваја од Бога него глава\, народ се теже одваја од Бога него његове старешине\, али кад глава дуго болује\, онда и срце изнемогне и попусти. Од кривих вођа и народ најзад скрене с пута. \nТо је виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка истинитог. Заиста\, истинито виђење и за онда и за сада\, и за народ Израиљски и за садашње народе. Погледајте\, браћо\, у онај народ који најбоље познајете\, и сами просудите\, да ли је глава болесна и срце изнемогло? О Господе\, истинити и праведни\, просветли светлошћу Твојом главу свакога народа и укрепи крепошћу Твојом срце свакога народа. Да се не порадују непријатељи наши и не кажу\, да си нас оставио. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-sedam-mucenika-u-efesu/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sedam-otroka-u-efesu.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260818
DTEND;VALUE=DATE:20260819
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T174109Z
LAST-MODIFIED:20260207T185901Z
UID:7919-1787011200-1787097599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Евсигније
DESCRIPTION:Пролог за 5. август\n18. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Евсигније\n\nБио војник при цару Максимијану\, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу св. муч. Василиска (22. маја)\, видео мноштво ангела и самог Господа Исуса\, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст\, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних 60 година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији\, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту\, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме\, због чега се криви наљути\, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд\, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско. \n\n\n\nСвештеномученик Фавије (Фавијан)\, папа Римски\n\nРодом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник\, а по том\, када при избору папе сиђе бео голуб на њега\, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела св. мученика\, чесно их сахрањиваше\, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама\, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа\, и\, уз помоћ крштеног сенатора Понтија\, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије\, наста страшно гоњење хришћана\, у коме пострада и св. Фавије\, мачем обезглављен 250. год. Овај Фавије свети установи\, да се миро освештава на Велики Четвртак. \n\n\n\nСвети мученик Понтије сенатор\n\nСин сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после 22 године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка\, и цара Филипа са сином\, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор\, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево\, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истјазаван страшним мукама\, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „уби\, уби одмах тога мађионичара!“ На то св. Понтије уздиже руке к небу и рече: „благодарим Ти\, Боже мој\, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа „распни га\, распни!“ Посечен мачем 257. год. и погребан од свог пријатеља Валерија. \n\n\n\nСвета Нона\n\nМајка св. Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је св. Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. год. \n\n\n\n\nПонтије шеташе с Валеријем другом\nНо срце му беше обузето тугом.\nСенатор му отац\, мајка сенаторка\,\nАл му душу мучи загонетка горка.\nСва му мудрост светска бајком се чињаше –\nО где је истина? истину искаше\nЗамишљена тако корачаху оба\nКрај хришћанског храма у вечерње доба;\nУ храм униђоше\, видеше сијање\,\nВидеше сијање и чуше појање:\n– Богови народа сребро су и злато\nИ очи имају – слепи су к’о блато\nИ уши имају – глухи су к’о стена\nИ уста имају – али уста нeма.\nНејаче од себе створише нејаки\,\nЗато ће и творци њихови бити таки\nИ сви они редом што им се клањају\nИ у мртве ствари безумно надају –\nДва младића тужна\, два идолска роба\,\nЧувши ове речи уздрхташе оба\,\nПа приђоше ближе Христовоме лику\,\nПоверише срца чесном свештенику\,\nСвештеник им каза\, шта је вера права\,\nШта идолска служба\, тупа и крвава.\nУ цркву уђоше два племића млада\,\nЗнани и штовани широм римског града\,\nУ цркву уђоше тужни и жалосни\,\nИз цркве одоше светли и радосни. \n\n\n\nРасуђивање\n\nОвако почиње Валерије житије свога друга св. Понтија: „ко може веровати\, ако Бог не да? ко може на подвиг поћи ако Господ не помогне? ко може венац (мучеништва) примити\, ако Христос не дарује?“ Све Бог може и све Бог хоће што је за људе спасоносно\, само ако Му се људи моле. Молитвом св. Нона обрати у хришћанство свога мужа Григорија\, и свога сина Григорија Богослова. Молитвом Моника поврати Августина од беспутна живота на пут добродетељи и вере. Молитвом св. Василије обрати ка Христу свога учитеља Евула. Молитвом цар Језекије продужи себи живот за 15 година. Молитвом св. Симеон Столпник одврати Персијанце и Ските\, да са већ спремљеном војском не ударе на грчку земљу. Уосталом пре ће се избројати звезде на небу него сва чудеса у свету сотворена молитвом. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну снагу Сампсонову (Судиј. 14)\, и то:\n1. како дух Господњи би на њему\, те растрже лава рукама\, и искида конопе којима би везан\, и поби многе Филистеје;\n2. како дух Господњи одступи од њега када повери тајну снаге своје жени незнабошки\, те би убијен. \n\n\n\nБеседа\nо томе како Бог убељује покајане грешнике\n\nАко гријеси ваши буду као скерлет\,\nпостаће бијели као снијег\, ако буду\nцрвени као црвац\, постаће као вуна. (Иса. 1\, 18) \nО безгранична милости Божја! У највећем гњеву Своме на народ неверни и неблагодарни\, на народ огрезли у безакоњу\, семе зликовачко\, синове покварене\, на кнезове који су постали као кнезови Содомскии на народ који је постао као народ Гоморски\, – у таквом гњеву Господ ипак не напушта милост\, него призива на покајање. Као кад после страшних громова удари блага киша. Такав је Господ – дуготрпељив и много милостив и не до конца прогнјевается. Само ако грешници престану зло чинити и науче се добро чинити и приђу Господу\, са смиреношћу и покајањем\, постаће бијели као снијег. Господ је моћан и вољан. Нико изван Њега не може грешну душу људску од греха очистити и чистотом убелити. Ма колико се платно прало у води\, са пепелом и сапуном\, ма колико се прало и препирало\, оно не може добити белину\, док се не простре под светлост сунца. Тако и душа наша не може се убелити\, ма колико је чистили ми сами својим трудом и напором\, уз припомоћ свих средстава законских\, докле год је не изнесемо под ноге Божје\, раширену и отворену\, да је светлост Божја обасја и убели. Господ и одобрава и препоручује сав труд и напор наш; наиме Он хоће\, да ми душу своју сузама окупамо\, покајањем стеснимо\, грижом савести притиснемо\, добрим делима оденемо\, но на крају крајева Он нас призива\, да приђемо к Њему: тада дођите\, говори Господ\, па ћемо се судити. То јест: Ја ћу погледати у вас и видећу\, да ли има Мене у вама\, и ви ћете погледати у Мене као у огледало\, и видећете\, какви сте. \nО Господе\, спори на гњев\, смилуј се на нас пре последњег гњева у страшни Дан Онај. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-evsignije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-evsignije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260819
DTEND;VALUE=DATE:20260820
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T174230Z
LAST-MODIFIED:20260207T185913Z
UID:7922-1787097600-1787183999@stsavanyc.org
SUMMARY:ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
DESCRIPTION:Пролог за 6. август\n19. август по новом календару \n\n\n\nПреображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа\n\nТреће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме\, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега\, Он Премудри\, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра\, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор\, и ту се преобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија\, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе\, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну\, а Мојсију једну\, а једну Илији. Но док још Петар говораше\, удаљише се Мојсеј и Илија\, и сјајан облак окружи Господа и ученике\, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни\, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља\, кога ће он издати\, а њега самог Господ не хте оставити под гором\, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд\, а висина представља висину мисли наших\, тј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан\, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска\, као да је Христос неки од пророка\, Илија\, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима\, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју\, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу. \n\n\n\n\nТамо где Израиљ победи Сисару\nИзволи се тамо и Небесном Цару\nНа молитве поћи и на ноћна бдења\,\nДа покаже славу Свог Преображења\,\nИ утврди веру својих следбеника\nУ победу трајну Њега – Победника.\nТу светлост божанску Он из Себе пусти\nПа обасја Тавор\, мрак разагна густи;\nСветлост што ј’ у Себи дуго задржав’о\nОд које је свету по мало раздав’о\nПустио је сада лучама обилним\,\nЛучама радосним\, лучама умилним.\nНебу да открије блесак човечанства\,\nЗемљи и људима истину Божанства.\nНека небо види Посланика свога\,\nНека земља позна Спаситеља Бога. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато\, прво\, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19\, 15) … Три сведока су\, дакле\, довољна. Даље\, и за то још\, што су та три сведока били одабрани. Њих тројица представљају 3 главне добродетељи: Петар – веру\, јер је он први исказао веру своју у Христа као Сина Божјег\, Јаков – наду\, јер је с надом у обећање Христово први положио живот свој за Господа будући први убијен од Јевреја\, Јован – љубав\, јер је на прси Господње наслоњен био и под Крстом Господњим остао до краја. Бог се не назива Бог многих него Бог одабраних. Ја сам Бог Аврама\, Исака и Јакова. Често је једног верног човека Бог ценио више него цео један народ. Тако је Он у више махова хтео уништити народ Јеврејски\, но због молитава праведнога Мојсеја оставио је народ тај у животу. И више је слушао Бог верног Илију пророка него целу царевину неверног Ахава. Због молитава једног човека често је Бог спасавао градове и народе. Тако грешни град Устјуг имаше бити срушен огњем и градом\, да га не спасе молитвама својим један једини праведник у њему\, св. Прокопије јуродиви (8. јула). \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Промисао Божји који награди врлину Руте и Воза (Рут.) и то:\n1. како Рута оставши удова оста верна свекрви својој старој и трудом својим храњаше и њу и себе;\n2. како богати Воз беше милостив и помагаше ове две сироте жене;\n3. како Воз и Рута ступише у брак\, из ког\, се роди Овид\, отац Јесеја\, оца Давидова. \n\n\n\nБеседа\nо узвишености цркве Божје\n\nБиће у потоња времена гора дома\nГосподњега утврђена уврх гора и\nузвишена изнад хумова\, и стјецаће\nсе к њој сви народи. (Иса. 2\, 2) \nОво пророчанство односи се на Цркву Христову. Колико је ово пророчанство могло изгледати тајанствено за Јевреје пре Христа\, толико је оно нама данас сасвим јасно. Гора\, или висина\, дома Господњега заиста је утврђена уврх гора\, тј. уврх висина небесних; јер Црква Христова прво не држи се земљом него небом\, и јер најзад један део чланова цркве (и то сада већи део) налази се на небу док је други још на земљи. Даље\, Црква Христова узвишена је изнад хумова\, тј. изнад свих земаљских и људских величина. И философија људска\, и уметност\, и све културе народа\, и све вредности земаљске представљају само ниске хумове према недогледној висини Цркве Христове. Јер све те хумове цркви није било тешко створити\, док ниједан од њих – нити сви они укупно\, у течају многих хиљада година – није могао створити цркву. Најзад\, говори пророк\, стјецаће се к њој сви народи. Коме су се\, у истини\, до сада стекли сви народи\, ако не Цркви Христовој? Храм Јерусалимски био је неприступан незнабошцима под претњом смртне казне. Црква је пак од почетка призивала све народе на земљи\, послушна заповести Господа: идите\, и научите све народе (Мат. 28\, 19). То је виђење Исаије\, сина Амосова\, виђење из далеке даљине\, виђење истинито и чудесно. \nО Господе чудесни\, ми Ти благодаримо непрекидно\, што си нас удостојио\, да будемо деца цркве Твоје свете и истините\, и узвишене изнад свих светских висина. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/preobrazenje-gospodnje/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/preobrazenje.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260820
DTEND;VALUE=DATE:20260821
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T174347Z
LAST-MODIFIED:20260207T185925Z
UID:7925-1787184000-1787270399@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобномученик Дометије; преподобни Ор
DESCRIPTION:Пролог за 7. август\n20. август по новом календару \n\n\n\nПреподобномученик Дометије\n\nРођен у Персији као незнабожац\, у време цара Константина. Као младић упозна се са вером Христовом\, остави незнабоштво и крсти се. Толико заволи веру истиниту\, да напусти све светско\, и замонаши се у једном манастиру код града Нисивије. Поживе у братству неко време\, па се удаљи на безмолвије ка некоме архимандриту Нурвелу\, за кога се вели\, да 60 година није јео ништа варено. Старац Нурвел га зађакони\, па када га хтеде принудити и у чин свештеника\, Дометије одбеже у неку пустињску гору\, и настани се у једној пештери. Достиже толико савршенство кроз пост\, молитву\, бдење и богомислије\, да исцељиваше болеснике. Када дође у те пределе Јулијан Одступник\, чу за Дометија\, па посла људе\, који га зазидаше у пећини жива са два његова ученика. Тако сконча овај Божји светитељ 363 год. и пресели се у царство Божје. \n\n\n\nПреподобни Ор\, отшелник Тиваидски\n\nПревеликим подвигом достиже велико савршенство. Када себе добро утврди и просвети у самоћи\, тада основа постепено неколико манастира\, и би изврстан духовни вођ и наставник многих монаха. Руфин који га посети овако га описује: „у својој одећи он је личио на ангела Божјег\, деведесетолетни старац с дугом брадом као снег белом\, веома пријатне спољашности. Поглед његов светлио се нечим надчовечанским.“ Више пута видео ангеле Божје. Нарочито се трудио\, да никад не изрекне неистину.. Имао је велика искушења од демона\, но трезвено и храбро све је савладао. Причешћивао се посведневно. Једном га опомену ученик\, да је дошао Васкрс\, и да треба празновати. Чувши то он изађе напоље\, диже руке к небу\, и три дана проведе у молитви без одмора. Па објасни ученику: „то и јесте празновање Васкрса за монаха\, да ум свој узвиси и с Богом сједини“. Упокоји се у дубокој старости око 390. год. \n\n\n\nСвети мученик Марин и Астерије\n\nПрви беше војник а други сенатор римски. У време цара Галијена Марин свети служаше као војник у Кесарији Палестинској. Због вере Христове би посечен мачем. Његовом страдању присуствоваше Астерије сенатор\, који беше хришћанин. Он скиде са себе своју доламу\, обви њоме тело мученика\, узе га на раме\, однесе и чесно сахрани. Незнабошци видећи то посекоше и њега мачем. Чесно пострадаше за Христа око 260. год. \n\n\n\nПреподобни Пимен Многоболезнени\n\nОд малена болешљив\, и од малена жељан монаштва. Донесен у Печерску лавру ради исцелења\, он ту оста до смрти. Он се више мољаше Богу за болест него за здравље. Ноћу му се јаве ангели и постригу га за монаха. Том приликом му рекну\, да ће до смрти боловати\, и да ће пред саму смрт оздравити. Тако и би. 20 година лежао је у постељи. Чинио чудеса за живота и био необично прозорљив. Пред смрт устаде с постеље потпуно здрав\, и одмах припреми себи гроб\, и упокоји се у Господу 1110. год. \n\n\n\nСвештеномученик Наркис\, патријарх Јерусалимски\n\nПосечен у време Антонина 213. год. у 116. години свога живота. \n\n\n\n\nМонасима дика\, монасима слава\,\nМонасима глава\, Ор\, премудри авва\,\nСа великим трудом\, са много уздаха\,\nСавршенству доспе правога монаха.\nМолише га једном: поуку нам кажи!\n– Истину говори\, никада не слажи.\nЗнам човека што се никад није клео\,\nНикад слаг’о\, никад другом зло желео.\nПа заћута старац после одговора.\nТад Сисоје свети запитао Ора:\n– Кажи мени\, оче\, неко поучење.\n– Живи\, Ор му рече\, како видиш мене!\n– Како да те видим\, реци ми јасније\nСваки човек тајну сам у себи крије? –\nОпет Ор му рече: ево ти говорим:\nОд свих Божјих твари себе сматрам горим.\nУченика Павла Ор учаше тако:\n– Од свакога греха побећићеш лако\nСамо побегнеш ли ти од злословија\,\nЈер из зла овога свако друго клија.\nЗлословије смрт је човечијој души\,\nСвако семе добра у срцу угуши.\nЈош једно ћу рећи\, и нек доста буде\,\nГони мисли таште\, гони жеље луде\,\nОд материјалног удаљуј се стално\,\nИ достићеш\, сине\, нематеријално. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНити се брини за праведника нити завиди грешнику. Сети се увек\, да је Господ Христос васкрсењем победио срамну смрт\, а да су Ирод\, Јуда\, Нерон\, Јулијан Одступник\, Валеријан\, Лав Јерменин\, и други Христоборци срамном смрћу умртвили заувек своје привремене успехе и победе. Св. Наркиса патријарха завидљивци оклеветаше за нарушење целомудрија. Невини Наркис удаљи се у пустињу и многе године проведе у безмолвију и стрпљивом чекању\, да Бог учини Своје. Три патријарха измене се после њега\, и тек онда се јаве људи који докажу јасно његову невиност. Тада га присиле сви\, да се врати из пустиње на свој престо. Тако Бог оправдава праведника. – Крвави цар Валеријан са сатанском страшћу убијаше хришћане по целом свету. Па како заврши? У рату с Персима би побеђен и заробљен од цара Сапора (Саворија). Сапор га не хте одмах погубити\, него га употребљаваше за бињекташ\, кад хоћаше коња узјахати. Сваки дан довођаху му слуге са коњем и Валеријана\, и Сапор уживаше\, да стане ногом на врат цару римском\, те да лакше узјаше на коња. Злу жетву жање онај ко зло семе сеје. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам милост Божју према нероткињи Ани\, матери Самуиловој (I Сам. 1)\, и то:\n1. како Ана беше бездетна\, и у тузи мољаше се Богу\, да роди сина\, обећавајући посветити га Богу;\n2. како Бог услиша молитву Анину\, и она роди сина\, и назва га Самуил (испрошен од Бога);\n3. како Ана однесе Самуила у храм и посвети Богу. \n\n\n\nБеседа\nо новом закону од Сиона\n\nЈер ће из Сиона изаћи закон\, и ријеч\nГосподња из Јерусалима. (Иса. 2\, 3) \nО новом закону и о новој речи говори пророк. Стари закон дат је на Синају\, нови ће доћи од Сиона. Стари закон је дат кроз Мојсеја\, а нови ће донети сам Господ Христос. Онај је био намењен у почетку само Јеврејима\, овај ће бити намењен свима народима\, васцелом роду људском. И ако су ове речи пророчке јасне\, ипак их Јевреји нису могли разумети\, нити их дан данас разумеју. Затворен је смисао ових речи за њих због окамењености срца њихова. На кога они односе ове речи? Ни на кога. Како они тумаче ове речи? Никако. Они пролазе мимо њих као слепац мимо отворена врата. Да су могли разумети ове речи\, зар би они поступили онако како су поступили и са пророком и са Пророкованим? Зар би Исаију тестером престругали\, а Христа на крст распели? \nЗакон Мојсејев Јевреји су сматрали јединим и последњим законом Божјим. Зато они нису могли увидети смисао пророштва о новом закону из Сиона\, тј. из дома Давидова (јер Давид прослави Сион). Но ако Јевреји нису знали\, да кроз стари закон увиде нови\, ми хришћани знамо да кроз нови закон увидимо стари. Они су имали само дрво без плодова\, а ми имамо и дрво плодове. Они су имали само слике без стварности\, а ми имамо и стварност и слике. Они су држали само обећања – и то криво схваћена – а ми имамо и обећања и испуњења. \nО Господе свебогати\, који нас обогати законом Твојим духовним и речју Твојом животворном\, Теби се једином поклањамо и Тебе молимо: дај нам мудрости и силе\, да живимо по Твом закону и да одржимо реч Твоју свету. Да не осиромашимо пред Тобом\, који си нас учинио богаташима. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobnomucenik-dometije-prepodobni-or/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-dometije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260821
DTEND;VALUE=DATE:20260822
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T174547Z
LAST-MODIFIED:20260207T190020Z
UID:7928-1787270400-1787356799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Емилијан Исповедник; преподобни Зосим Тумански
DESCRIPTION:Пролог за 8. август\n21. август по новом календару \n\n\n\nСвети Емилијан Исповедник\, епископ Кизички\n\nЕпископствоваше у Кизику за време опаког цара Лава Јерменина\, иконоборца. Како се не хте покорити декретима царским о избацивању икона из цркве\, то и он би\, с другим православним епископима\, послат у изгнанство. У изгнанству проживе 5 година трпећи многе муке и многа понижења Христа ради. Сконча 820 год. и пресели се међу грађане небеске. \n\n\n\nСвети Мирон Чудотворац\, епископ Критски\n\nБеше најпре жењен и бављаше се земљорадњом. Од плодова земаљских са свога имања раздаваше Мирон радо и обилно бедним људима. Једном затече непознате лопове на свом гумну где краду жито. Не казујући се ко је св. Мирон поможе лоповима\, да напуне вреће\, поможе им и да дигну на леђа и да умакну. Због превеликих добродетељи би рукоположен за презвитера а потом и за епископа. Беше чудотворац велики\, и чињаше многа добра и моћна дела именом Господа Исуса. Упокоји се око 350. год. у старости својој од 100 година. \n\n\n\nПреподобни Григорије Синаит\n\nПрозват Синаитом због тога што се замонашио на гори Синају. У време цара Андроника Палеолога\, око 1330. год\, дошао у Св. Гору\, да обиђе манастире и сазна што о умној молитви и созерцању. Но ове две духовне делатности беху у то време без мало непознате међу Светогорцима. Једини који ово знађаше и до савршенства практиковаше беше св. Максим Капсокаливит. Григорије распростре своје учење о умној молитви по свима келијама и манастирима Св. Горе. Његов знаменит ученик беше Калист патријарх Цариградски\, који и написа житије св. Григорија. По том пређе Григорије у Македонију и у друге крајеве Балкана и основа обитељи\, у којима се монаси вежбаху у молитви умом. Тако поможе он многима\, да се удубе и спасу. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у „Добротољубију“. Између осталога написао је и припјеве Светој Тројици „Достоино јест“\, што се пева на воскресној полуноћници. Спада међу најзнаменитије подвижнике и духовне учитеље на Балкану. Упокојио се мирно од многотрудног живота и преселио се у царство Христово. \n\n\n\nСвети новомученик Триандафил и Спасо\n\nТриандафил беше родом из Загоре а Спасо из Радовишта\, епархије Струмичке. Обојица Словени\, обојица млади и прости људи. Но љубав Христова беше им дража од света и живота. Живот дадоше но Христа не изневерише. За веру Христову пострадали од Турака\, и то Триандафил у Цариграду 1680. год.\, а Спасо у Солуну 1794. год. \n\n\n\nСвети мученик Гормиздас\n\nБеше велмож на двору Персијског цара Издегерда. Пошто се не хте одрећи Христа\, цар га ражалова одузевши му и чин и имање\, и посла га да чува стоку. Надаше се цар\, да ће Гормиздас убрзо зажалити за чином и имањем\, и да ће се поклонити идолима. Али се цар превари. Гормиздас спокојно чуваше стоку и држаше своју веру. Зато га цар стави на љуте муке\, којима успе само да изможди тело Христова мученика али не и да промени дух његов. Најзад би Гормиздас свети убијен\, 418. год. одмах после страдања св. Авде епископа (в. 31. март). Пострада на земљи\, и прослави се на небу. \n\n\n\n\nСинаит премудри монахе учаше\,\nИ примером својим учење тврђаше:\n– Безстрастије то је земља обећана\,\nБезстрастна је душа Духом обасјана.\nБез помисли сваких човек онда бива\nКад му ум у срцу с молитвом почива.\nПомисли су грешне претече свих страсти\,\nКоје душу држе у демонској власти.\nМи смо болесници\, лекар лек нам справи\,\nДа се исцелимо и будемо здрави.\nИсусово име у срцу говори\,\nОно ће ка’ огањ страсти да сагори\,\nНек то силно име с небесним блистањем\nУ твоме се срцу креће са дихањем.\nНемаш ли у срцу Исуса Господа\nСви подвизи други остају ка’ вода.\nСамо Исус може унутра у мени\nДа мог бића воду у вино промени.\nЦео ум у срце ка’ у гнездо стави\,\nПа молитвом сталном Исуса прослави.\nГосподе Исусе\, помилуј ме грешна!\nНек молитва буде лагана\, не спешна.\nДок се од молитве срце не распламти –\nТад ум небо гледа\, и земљу не памти. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЕво ставио сам пред вас живот и смрт\, рекао је Мојсеј синовима Израиљевим\, зато избери живот да будеш жив (V Мојс. 30\, 19). Има одсудних тренутака у животу људском\, када је човеку заиста остављено да избере живот или смрт. Јуду је у одсудном тренутку саблазнило сребро\, и он је изабрао смрт тј. грех среброљубља. Када Марина војника (в. 7. авг.) хтеде војеначалник произвести за официра\, сотника\, неки завидљивац оптужи га\, да је хришћанин. Војеначалник му остави рок од три сата\, да се размисли и избере живот или смрт\, тј. или да се одрече Христа или да умре. Марин чувши свога старешину оде код месног епископа Теотекна и упита за савет. Епископ га уведе у цркву\, стави га пред Јеванђеље па показујући руком најпре на Јеванђеље а по том на мач\, што висаше Марину о бедрима рече му: „избери\, храбри муже\, једно од овога двога: или мач носити и цару земаљском привремено служити а по смрти вечно погинути\, или постати војником Цара небесног\, и живот свој положити за име Његово свето\, написано у овој књизи\, и царовати с Њим у бесмртном животу.“ Марин се одмах одлучи\, целива Јеванђеље и оде – кроз смрт у вечни живот. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно јављање Божје детету Самуилу (Сам. 3)\, и то:\n1. како једни ноћи\, када Самуило лежаше\, викну га Господ по имену у три маха:\n2. како му Господ исказа претњу дому Илијином\, због покварености синова Илијиних\, и претњу целом Израиљу;\n3. како се Господ не хте јавити ни Илији првосвештенику ни синовима његовим но Самуилу\, невином отроку. \n\n\n\nБеседа\nо миротворству Христовом\n\nТе ће (народи) расковати мачеве\nсвоје на раонике\, и копља своја на\nсрпове\, неће дизати мача народ на\nнарод\, нити ће се више учити боју. (Иса. 2\, 4) \nКако јасно види пророк Христа Миротворца! Он истиче једно по једно достојанство Спаситељево. Најпре га је истакао као Законодавца новог закона\, и то закона за све напоре на земљи. По том је истакао Његову узвишеност изнад свих висина\, земаљских и историјских. Сада пак\, истиче Га као Миротворца\, од чије ће се силе и љубави расковати мачеви у раонике а копља у српове. Да ли је се испунило ово велико пророчанство о миру? Јесте\, у пркос тога што још постоје ратови. Гле\, ратови међу хришћанским народима нису исто што и ратови међу незнабошцима. Незнабошци су ратовали с поносом\, хришћани ратују са стидом. Незнабожачке вере населиле су своје небо само ратницима\, хришћанска вера обећава небо светитељима. Као што хришћани понављају\, по слабости\, и друге неке грехе незнабожачке\, тако понављају и грех ратовања. Но Бог испитује срца и зна\, с каквим настројењем незнабошци греше а с каквим хришћани. Одрицали су Христа фарисеји\, одрекао Га се и Петар. Но фарисеји су Га одрицали са злобом непокајаном\, а Петар Га се одрекао са стидом\, и опет Га признао с покајањем. \nНо шта да кажемо\, браћо\, о мачевима и копљима страсти\, којима убијамо душе своје и душе својих ближњих? О кад би расковали те мачеве у раонике\, да дубоко оремо душе и сејемо благородно семе мира Христова у себи! И кад би расковали та копља у српове\, да жањемо коров у душама и спаљујемо! Тада би се мир Христов водворио у душама свију нас\, као што се водворио у душама светитеља. Ко би онда и помислио на рат против суседа\, и народа суседних? О како је дивно виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка Божјег? \nО Господе\, огњем речи Твоје раскуј оружја рата у нама у справе мира. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-emilijan-ispovednik-prepodobni-zosim-tumanski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-emilijan-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260822
DTEND;VALUE=DATE:20260823
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T174658Z
LAST-MODIFIED:20260207T190033Z
UID:7931-1787356800-1787443199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол Матија; свети мученик Антоније
DESCRIPTION:Пролог за 9. август\n22. август по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Матија\n\nРодом из Витлејема\, од племена Јудина. Учио се код св. Симеона Богопримца у Јерусалиму. Када Господ изађе на проповед о царству Божјем\, тада се и Матија придружи онима\, који љубљаху Господа\, јер Га и сам он свим срцем љубљаше\, с насладом речи Његове слушаше и дела Његова гледаше. У почетку беше Матија прибројан у Седамдесет мањих ученика Христових\, но по Васкресењу Господа\, пошто место Јуде издајника би упражњено\, апостоли коцком изабраше овога Матију на место Јудино за једнога од Дванаест великих апостола (Дела Ап. 1\, 23). Примивши Духа Светога о Педесетници Матија пође на проповед Јеванђеља\, и проповедаше најпре у Јудеји\, по том у Етиопији\, где велике муке претрпе Христа ради. Држи се\, да је проповедао и по Македонији\, где га хтедоше ослепити\, но он поста невидљив за своје мучитеље\, и тако избеже опасност. Будући у тамници Господ му се јави\, и укрепи га\, и ослободи. Најзад се поново врати на посао у Јудеју. Ту буде оптужен и на суд изведен пред првосвештеника Анана\, пред којим он неустрашиво сведочаше о Христу. Анан\, онај исти Анан који пре тога уби апостола Јакова\, осуди и Матију на смрт. Тада изведоше св. Матију и убише камењем\, а по том секиром одсекоше му главу (ово беше римски начин убијања осуђених\, а лицемери Јевреји применише тај начин над мртвим човеком\, да би показали Римљанима\, као да је убијени био и противник римски). Тако сконча овај велики апостол Христов и усели се у радост вечну Господа свога. \n\n\n\nСвети мученик Антоније\n\nГрађанин Александријски. Изведен пред књаза незнабожачког он слободно изјави веру своју и би мучен\, бијен и струган\, но Христа се не хте одрећи. Најзад бачен у огањ\, из сред кога он говораше народу: браћо моја возљубљена\, не робујте телу\, него се брините више о души\, која вам је од Бога дата\, и сродна је Богу и божанским силама. – И тако поучавајући народ и горећи у огњу предаде душу своју свету Богу. \n\n\n\nСвети мученик Јулијан\, Маркијан\, и други с њима\n\nПострадаше у одбрани икона од опакога цара Лава Исавријанина\, 716. год.\, и венчаше са славом неувелом. \n\n\n\n\nМатија апостол о Христу збораше\nИ пред Јеврејима јавно сведочаше:\n– Он је тај Месија\, о ком Писмо пише\,\nОн је син Божији што се спусти свише\,\nОн је Слово Божје\, Богоипостасно\,\nПророци о Њему говорише јасно:\nПророкова Мојсеј: пророк ће к?о и ја\nМеђ вама од Бога сјајем да засија.\nА цар Давид рече: сва земна колена\nБиће Њиме славна и благословена.\nИсаија смели духом к небу лети\nИ виде\, и рече: дева ће зачети\nИ родиће сина\, и име му дати\,\nЕмануил ће се – Бог са нама – звати.\nЈош му Јона беше образ погребења\,\nКако погребења тако васкрсења\nКад три дана лежа киту у утроби\nИ Богом се опет живота сподоби\,\nПророштва се збила\, и сени су прошле\,\nОбећане речи у телу су дошле. –\nНо залуд спавачу збори човек будан\,\nКо дан сав преспава\, не верује у дан. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПримити туђи грех на себе\, то је једна врста мучеништва и знак превелике љубави према ближњем. Како је последица греха смрт (Јаков 1\, 15)\, то примати туђи грех на себе значи товарити на своју смрт још једну смрт. Но Бог награђује васкрсењем оне који из љубави примају туђу смрт на себе. Има много примера како су светитељи примали на себе грехе својих ближњих. Тако за св. Амона прича се ово: неки брат паде у грех\, па дође Амону и рече му\, да због учињеног греха мора да напусти манастир и иде у свет. Амон му рече да он прима на себе грех његов\, и усаветова брата\, да остане у манастиру. Брат остане у манастиру\, а старац Амон стане приносити покајање и молитве Богу. После кратког времена\, старац добије откровење од Бога\, да је тај грех опроштен због љубави његове према брату. – Кад су св. Макарије\, св. Симеон јуродиви\, света Теодора и неки други били оптужени за блуд\, они се нису бранили\, него примивши на себе туђи грех примили су и тешку казну за грех и трпељиво све подносили докле Бог није открио њихову невиност људима. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју над народом Израиљским због греха синова Илије судије и првосвештеника (I Сам. 4)\, и то:\n1. како синови првосвештеника грешише јавно и тајно у Силому поред ковчега завета;\n2. како Бог даде победу Филистејима над Израиљем у боју\, у коме погибоше многе хиљаде Израиљаца\, заједно са синовима првосвештеника\, и ковчег завета отет;\n3. како због греха старешина народних Бог попушта муку на цео народ. \n\n\n\nБеседа\nо ништавилу грешничком пред величанством Божјим\n\nУђи у стијену\, и сакриј се у прах од\nстраха Господњега и од славе\nвеличанства његова. (Иса. 2\, 10) \nОво је горки подсмех пророка народу своме\, народу идолопоклоничком. Народ је био одбацио веру у једнога правога Бога и почео се клањати идолима од камена и од земље. Шта ћеш чинити\, народе зли\, кад се покаже страх Господњи? Куд ћеш побећи\, кад се јави слава величанства Његова? Бежи у камен\, од кога си направио себи Бога! Бежи у прашину\, од које си направио себи Бога! – о како је језовит подсмех пророка видовитог! Ко може ући у стену и сакрити се? Ко може побећи у прах\, и заклонити се од Свевишњег? \nНо оставимо\, браћо\, јеврејско идолопоклонство\, за које су Јевреји довољно били кажњени\, па се за час обазримо на идолопоклонство међу нама хришћанима. Шта је нагомилано злато до идол? Шта су заграбљене њиве друго до идол од прашине? Шта је раскошно одело друго до идол\, направљен од животињске коже и длаке? Где ће се сакрити идолопоклоници нашег поколења\, кад се покаже страх Господњи и кад се јави слава величанства Његова? Бежи у злато\, златопоклониче! Бежи у земљу\, земљопоклониче! Сакри се у животињске коже и затрпај се длаком од лисица и влакном од мртвог бубиња\, идолопоклониче! – О горка иронијо! Све ће то огањ сагорети у Дан Господњи\, у Страшни Дан онај. И човек ће стати лицем у лице са Јединим Величанственим и Непролазним. Сви ће идоли људски пропасти од огња пре људи\, и Судија ће бесмртни упитати идолопоклонике: где су вам богови ваши? \nДавно је живео на земљи Исаија\, син Амосов\, пророк Божји\, али је његово виђење и дан данас страшно\, и корисно\, и опет страшно.\nТеби се ми јединоме клањамо\, једини живи Господе. Све друго је пролазна прашина. Помози\, Господе\, помози\, да се ум и срце наше не прилепе за пролазну прашину\, него за Тебе\, само за Тебе\, једини Живи. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-matija-sveti-mucenik-antonije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apostol-matija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260823
DTEND;VALUE=DATE:20260824
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T174817Z
LAST-MODIFIED:20260207T190046Z
UID:7934-1787443200-1787529599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик и архиђакон Лаврентије
DESCRIPTION:Пролог за 10. август\n23. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Лаврентије архиђакон\, и Сикст папа\, и други с њима\n\nКада погибе папа Стефан (види 2. август)\, на његово место би постављен Сикст свети\, који беше родом Атињанин\, испрва филозоф а потом хришћанин. У то време епископи римски гинули су један за другим тако\, да постати епископом у Риму значило је што и бити изведен на смрт. Цар Декије беше решен\, да уништи хришћанство и папа Сикст убрзо би изведен на суд са два своја ђакона\, Феликисимом и Агапитом. Када их поведоше у тамницу\, рече Лаврентије папи: „куда идеш\, оче\, без сина? куда\, архијереју\, без архиђакона твога?“ Папа га утеши прорекавши му\, да ће и он још веће муке за Христа поднети и ускоро за њим поћи. И заиста\, чим посекоше Сикста и она два његова ђакона\, Лаврентије би ухваћен. Претходно он беше привео у ред све своје и црквене ствари. Као ризничар и економ црквени он пренесе све црквене драгоцености у дом неке удове\, Кириакије. Том приликом он исцели Кириакију од тешке главобоље додиром руку\, а слепцу Крискентиону поврати вид. Бачен у тамницу Лаврентије и тамо исцели од слепила неког дугогодишњег сужња Лукилија\, и крсти га по том. Видећи то крсти се и тамничар Иполит\, који после пострада за Христа (в. 13. авг.). Како се Лаврентије не хте одрећи Христа\, него шта више саветоваше цара Декија\, да се он одрекне лажних богова\, то би бијен камењем по лицу\, и по целом телу скорпионом\, тј. синџиром са оштрим зупцима. Неки војник Роман\, присутан мучењу\, поверова у Христа\, и би одмах посечен. Најзад метнуше Лаврентија нага на гвоздену лесу\, и подложише огањ. Пекући се на огњу св. Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Када предаде своју чисту и јуначку душу Богу\, тело његово узе ноћу Иполит и однесе најпре у дом Кириакије\, а после у једну пећину\, где га чесно сахрани. Пострада св. Лаврентије са осталима 258. год. \n\n\n\nСвети Ирон\n\nХришћански философ. Спомиње га св. Григорије Богослов у својим књигама. Мирно се упокојио и преселио ка Господу. \n\n\n\n\nЛаврентија цар нечестив пита:\n– Одакле си? каквога си чина?\nЛаврентије цару одговара:\n– Из Шпаније\, васпитан у Риму\,\nИ слуга сам Бога јединога.\n– Ти си чувар блага црквенога?\n– Јесам\, царе\, те доброга блага.\n– Дај нам благо\, и живот сачувај!\n– Благо цркве\, царе\, на небеси\,\nВеруј и ти у Господа Христа\,\nПа наследник бићеш тога блага.\n– Лаврентије одреци се Христа!\n– Одреци се\, царе\, ти идола!\nА цар плану и на слуге ману\,\nЛаврентија бише и ломише\,\nНа решетку жарну положише.\n– Овај огањ мени је прохлада\,\nА теби се спрема усред Ада!\n– Лаврентије\, одреци се Христа!\nЗар ти није жао млад умрети?\n– Христос за ме на крсту пострада\,\nЗа ме умре\, ја за Њег’ умирем –\nЈедна страна тела сва сагори\,\nЛаврентије џелатима збори:\n– Печена је половина тела\,\nОкрените\, ето вама јела\,\nОкрените\, нек се друга пече!\nТо изрече\, душа му утече\nУ сладосне дворове небесне. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКако да победимо непријатељство непријатеља наших? Уступањем\, кротошћу и молитвом. Уступањем у свему осим у вери и чистоти живота\, кротошћу и молитвом свагда и свагда. Св. Амвросије пише: „то је оружје праведника\, да уступајући побеђују\, као што вешти стрелци имају обичај да бежећи устрељују јаче од себе“. Неки брат би увређен од друга свога\, но ипак желећи мира с њим пође к њему да се измири. Али друг му не хте ни врата отворити\, но ружећи га изнутра отера га од дома свога. Пожали се брат једном духовнику\, а овај му рече: „идући другу твоме на мирење ти си целим путем у мислима њега осуђивао а себе оправдавао. Саветујем ти\, да и ако је друг твој згрешио против тебе\, ти утврди мисао у себи као да си ти згрешио против њега\, а тако иди к њему\, и у мислима њега оправдавај а себе осуђуј.“ – Тако брат и поступи. И шта се догоди? Тек је брат стигао близу дома свога друга\, а овај отвори врата широм\, притрча и загрли увређеног брата\, и измири се с њим. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам напаст која снађе Филистеје због узетог ковчега завета (Сам. 5 – 6)\, и то:\n1. како ударише шуљеви на народ и мишеви на усеве пољске где год Филистеји постављаху ковчег завета;\n2. како уплашени Филистеји сами вратише ковчег завета у земљу Израиљску;\n3. како светиња Божја кажњава оне који је држе у земљи нечистој од идола\, или у срцу нечистом од страсти. \n\n\n\nБеседа\nо раслабљености грешника\n\nНароду мојему чине силу дјеца\,\nи жене су им господари. (Иса. 3\, 12) \nПрекрасно је и премудро све што је од Бога. Свака твар Божја иде послушно оним путем\, који јој је Бог определио. И звезде се крећу\, и животиње живе\, и ваздушне струје управљају – све према реду од Бога установљеном. Само човек\, најразумнији створ\, пада често у безумље и остављајући пут Божји измишља нове путове према помислима својим. Отуда се може догодити\, да место стараца деца постану старешине\, и место мужева жене да загосподаре. Но кад деца старешују насиље влада; и кад жене господаре\, обично неред царује. Када се то попусти од Бога – јер то не бива без греха народног и без допуштења Божјег – онда се народ налази под казном за грехе своје\, исто онако као кад рат дође и непријатељ покори земљу\, јер свако је насиље рат\, и сваки је неред казна за грех. Али као што насиље и неред могу завладати у једном народу тако могу они завладати и у души једнога човека. Незреле и непобожне помисли представљају децу\, а телесна чулна мудровања представљају жене. Када преовладају незреле и непобожне помисли\, онда оне чине насиље над човеком и вуку га од зла ка злу као кад деца суде; и када телесна мудровања преовладају над духовном\, мужественом мудрошћу\, која је од Бога\, онда оне загосподаре над човеком као зла жена. Под женама пророк подразумева не само женске\, него и мушке са женским слабостима. \nДа не би детињско безумље и женска ћудљивост завладали човеком\, или народом\, потребно је држати се строго закона Божјег прописаног од Бога за људе\, као што се све створене твари држе закона Божјег прописаног од Бога за њих. \nО Господе\, Створитељу и Законодавче наш\, просвети нас и укрепи нас. Просвети нас благодаћу Духа\, да увек знамо закон Твој\, и укрепи нас силом Духа\, да увек држимо закон Твој Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-i-arhidjakon-lavrentije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-lavrentije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260824
DTEND;VALUE=DATE:20260825
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T175034Z
LAST-MODIFIED:20260207T190059Z
UID:7937-1787529600-1787615999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик и архиђакон Евпло
DESCRIPTION:Пролог за 11. август\n24. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Евпл\n\nЂакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан посла у Сицилију некога војводу Пентагура\, да уништи хришћане\, ако их тамо нађе. Пентагур не нађе ниједног хришћанина\, јер оно мало што их беше кријаху се од гонитеља и не објављиваху себе. Тада неко оптужи Евпла светога\, како иде с неком књигом код тајних хришћана\, и чита им ту књигу. Та књига беше свето Јеванђеље. Пошто га изведоше на суд за мало време\, обесише му ону књигу о врат и одведоше у тамницу. После 7 дана тамновања и гладовања би предат на мучење. Када га бијаху гвозденим моткама Евпл ругајући се рече судији мучитељу: „безумниче\, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге\, љуће\, јер су ове као играчка.“ Најзад изведоше мученика Христова на губилиште. Тада св. Евпл отвори свето Јеванђеље и читаше из њега народу дуго. Многи се обратише у веру Христову\, а св. Евпл би посечен 304. год. и пресели се у царство небеско. Чудотворне му мошти леже у једном селу близу Неапоља званом Vico della Batonia. \n\n\n\nСвета мученица Сузана девица\, и други с њом\n\nЋерка римског презвитера Гавинија\, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија\, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак\, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне\, који је просише за царева сина\, великаше Клаудија и Максима\, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога цар нареди\, те џелати одведоше Клаудија и Максима\, с њиховим породицама\, у Остију\, где их на огњу сагореше\, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена\, Сирена\, потајна хришћанка\, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу\, где погибе Сузана\, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове\, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години. \n\n\n\nСвети Нифонт\, патријарх Цариградски\n\nРодом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе а по том у Св. Гори\, у разним манастирима\, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца како због ретке мудрости тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом Солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо Патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене\, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави га за архиепископа Влашког. Због преступа Радуловог Нифонт напусти Влашку и оде у Св. Гору\, у обитељ Дионисијат\, где се подвизаваше до 90. године своје\, када се пресели у царство Божје\, 1460. год. Он је саставио разрешну молитву\, која се чита на опелу. \n\n\n\nПреподобни Василије и Теодор Печерски\n\nОба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. год. Житије св. Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат\, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. По том се покаја и зажали за богатством\, и би много кушан од злог духа среброљубља\, од кога га ослободи св. Василије. \n\n\n\n\nРајска грана посађена\,\nИ на земљи одгојена.\nРасла грана и порасла\nСа небом се срцем срасла.\nЦрна земља не затми је\nЗло земаљско не сави је\,\nСузана је рајска грана\,\nБожјим Духом обасјана\,\nНевестица Христа Бога\nПрезре сина царевога\,\nЦар се срди\, цар јој прети\,\nДа ће љуто да се свети.\nАл’ Сузана ни да чује\,\nУ њој Божји ум умује\nСрце њено осветљено\,\nЗа Христа је обручено.\nСродници се удивише\nИ Христом се сви крстише\nКрстише се сви сродници\nИ посташе мученици.\nЦар крваву диже руку\,\nНа Сузану врже муку\,\nАл’ је мука сва бесциљна\,\nКад је душа вером силна.\nСузанина глава паде\,\nА душа јој у Рај стаде\nУ Рај стаде пред свог Христа –\nСузанина душа чиста. \n\n\n\nРасуђивање\n\nАко човек пође путем правде\, нека иде само путем правде обема ногама\, и нека не гази једном ногом по путу правде а другом по путу неправде. Јер је рекао Бог кроз пророка за праведника\, који учини неправду: праведна дјела његова што је год чинио неће се споменути; за безакоње своје које учини и за гријех свој којим згријеши погинуће (Језек. 18\, 24). Влашки кнез Радул беше човек праведан и чињаше многа добра дела. Он изведе св. Нифонта из ропства у Једрену и доведе га за архиепископа у Букурешт. Но наједанпут учини страшно безакоње: поквареном кнезу Молдавском Богдану даде своју сестру за жену код још живе жене Богданове. И не хте Радул чути протесте Нифонтове. Нифонт му прорече зао крај\, одлучи га јавно од цркве и удаљи се из Влашке. Ускоро у Влашкој наста суша и велика глад\, и Радул паде у неизлечиву болест\, и покрише ране цело тело његово\, и од смрада нико му се не могаше приближити. И кад га сахранише гроб му се тресао три дана као негда гроб царице Евдоксије\, гонитељке св. Јована Златоуста. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам самовољу народа Јеврејског (I Сам. 8)\, и то:\n1. како Јевреји тражише од Самуила\, да им постави цара;\n2. како се Самуил противљаше томе у име Господа који објављиваше\, да је Он једини цар;\n3. како народ оста упоран одбацујући вољу Божју и савете Самуилове. \n\n\n\nБеседа\nо томе како с грехом долази ругоба\n\nМјесто мириса биће смрад\, и мјесто\nпојаса распојасина\, мјесто плетеница\nћела – мјесто љепоте огорјелина. (Иса. 3\, 24) \nОво је реч о женама раскошним и беспутним\, о кћерима Сионским\, које се погордише и иду опружена врата и намигују очима\, ситно корачају и звекећу ногама. Шта то учини гордим жене јеврејске? Да ли врлина? Врлина никад не чини гордим\, јер је врлина управо лек против гордости. Да ли сила народа и сталност државе? Не; на против\, пророк баш и прориче блиско ропство народа и пропаст државе. И као један од главних узрока ропства и пропасти наводи сујетну раскош\, духовно ништавило и беспутство жена. Шта их\, дакле\, учини тако гордим и охолим? Накит и везови\, низови и ланчићи\, трепетљике и укоснице\, подвезе и појаси\, риси и прстенови\, тобоци и огледала. Ето\, то их учини гордим и охолим! Управо\, све то је израз њихове безумне гордости\, а прави узрок гордости јесте духовно ништавило. Од духовног ништавила долази гордост\, а то спољашње шаренило\, које жене вешају на своје тело\, само је јасно објављивање безумне гордости. Шта ће бити од свега тога на крају? Смрад\, и распојасина\, и ћела\, и огорелина. То ће бити онда кад народ буде пао у ропство. Као што обично бива: прво се дух зароби телом\, па онда тело спољашњим непријатељем. Но то ће бити и онда када дође неизбежни завојевач наших телеса – смрт. Неће помоћи мириси у гробу\, у царству смрада. Нити ће требати појасеви за голу кичмену кост. Нити ће плетенице спасти од ћелавости лубање\, ни сва лепота од црне огорелине. То је неизбежан удес и најлепших\, и најздравијих\, и најраскошнијих жена. Но то није највећа несрећа. Највећа је несрећа\, што ће душа тих жена\, са смрадом\, распасаношћу\, ћелом и огорелином изаћи пред Бога и пред небесну војску прекрасних Божјих ангела и праведника. Јер смрад тела означава смрад душе од блудне похоти; распојасана тела означава ненаситост душе за телесним уживањем; ћелавост тела – ћелавост душе од добрих дела и чистих мисли; огорелина тела- спаљеност савести и ума. \nО како је страшно виђење Исаије\, сина Амосова\, страшно онда\, страшно и данас; страшно\, јер истинито. \nГосподе свети пречисти\, помози женама\, које се крсте крстом Твојим\, да се сете душа својих\, и очисте душе своје пре Суда Твог праведног. Да душе њихове\, заједно са телесима њиховим\, не постану вечити смрад. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-i-arhidjakon-evplo/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-evpl.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260825
DTEND;VALUE=DATE:20260826
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T175151Z
LAST-MODIFIED:20260207T190111Z
UID:7940-1787616000-1787702399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Фотије\, Аникита и други с њима
DESCRIPTION:Пролог за 12. август\n25. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Аникита и Фотије\n\nЦар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем\, да ту потпуно истреби хришћане. Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане\, појави се пред њим св. Аникита\, један од градоначелника\, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа\, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење\, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди\, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега\, но лав се умиљаваше око њега. У том часу Херкулов храм паде. Фотије\, сродник Аникитин\, видећи чудеса и трпљења Аникитина\, пољуби Аникиту\, објави себе за хришћанина и довикну цару: „о идолопоклониче\, постиди се\, богови су твоји ништавила!“ Цар нареди\, да га одмах мачем посеку. Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу\, где тамноваху три године. Тада их изведоше\, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ. Многи други хришћани\, људи\, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана\, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305. год. Св. Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу. \n\n\n\nСвештеномученик Александар\, епископ Комански\n\nКао прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ Комански\, тада би позват св. Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17. новембар)\, да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашности\, спољашњег достојанства и понашања. Св. Григорије тада рече\, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију! И наста општи смех. Св. Григорије упита\, ко је тај Александар? Па мислећи\, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла\, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га\, да му рече истину о себи. И Александар му рече\, да је он био грчки филозоф\, да је уживао високу част и положај\, но да је све одбацио\, понизио се\, направио се јурод Христа ради од онда од кад је прочитао и разумео Св. Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело\, па са њим уђе у сабор\, и пред свима поче га испитивати из Св. Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим\, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу\, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана. \n\n\n\n\nЉуди смотре на рухо и лице.\nА Бог смотри на душу и срце.\nУгљар беше Александар славни\,\nУ угљара гараво је тело\nА од гари коју вода пере\,\nУ грешника срце је гараво\nКоју пере само огањ вере\nОгањ вере и плач покајања.\nЛакше спрати кожу угљарову\nНего црно срце грешниково.\nАлександар покривен смерношћу\nК’о сакривен пламен у пештери\nНа смех беше свету лаковерну.\nСвет не виде\, Григорије виде\,\nДухом оштрим угљара провиде\nИ у њему обре светитеља\,\nКрасан пламен у пештери тамној\,\nВељу мудрост под маском лудости\,\nЧисто срце под калом гарежи\,\nЦарску душу у трулим дроњама.\nНе да Господ да се светлост скрије\,\nУ час згодан светлост објављује\,\nА на корист и спасење људи.\nСве је дивно што Господ пресуди. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНаучи се поштовати и волети мале и просте људе. Таквих је највише на земљи; таквих је највише и у царству Божјем. Код њих нема гордости\, тј. основног безумља\, од кога болују душе богатих и силних овога света. Они извршују своју дужност у овоме свету често савршено\, па ипак им изгледа смешно\, кад их неко похваљује за то; док великаши траже похвалу за свако своје дело\, често и несавршено извршено. Св. Александар био је знаменит филозоф\, па је напустио све\, сакрио се од високог друштва и похвала светских\, умешао се у најмање и најпростије људе\, као угљар међу угљаре. Место негдашњих похвала и почасти он је с радошћу подносио\, да деца трче за њим\, и смеју се његовој гаравости и поцепаности. Но није он једини волео живети с малим и простим. Многи цареви и кнежеви познавши сласт Христове вере скидали су круне с главе\, и бегали од сујете великашке међу просте људе\, Није ли сам Цар царева\, Господ наш Христос\, појавио се међу пастирима и рибарима? Св. Зенон саветује: „не бирај славно место за живљење\, и не дружи се с човеком громка имена“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни Промисао Божји при избору Саула за цара (1. Сам. 9)\, и то:\n1. како Саул пође да тражи изгубљене магарице;\n2. како га срете Самуило\, коме Бог објави\, да Саула узме Израиљу за цара;\n3. како Промисао Божји управља људима\, и понекад им даје оно што они и не слуте. \n\n\n\nБеседа\nо страшној визији пророка Исаије\n\nВидјех Господа гдје сједи на пријестолу\nвисоку и издигнуту. (Иса. 6\, 1) \nЕво виђења над виђењима! Ево славе над славама\, и величанства над величанствима! Велику је милост указао Бог свима људима\, што им је дао да виде овај звездани свет\, дело руку Његових. Још већу је милост указао Он онима\, којима је дао да виде свет ангелски\, непролазни и чудесни. Но највећу је милост указао Он једном маленом броју Својих избраника\, којима је дао да виде Њега\, Господа Саваота\, јединог нествореног и Створитеља оба света. Но како смртан човек може видети Бога бесмртнога? Није ли сам Бог рекао Мојсеју: не може човјек мене видјети и остати жив (II Мојс. 33\, 20)? И Јеванђеље не вели ли: Бога нико није видео никад (Јов. 1\, 18)? Ваистину\, нико од смртних не може видети лице Божје\, тј. битност Божју. Али по Своме снисхођењу и безграничној доброти и моћи Бог се може показати људима у неколико\, и то у неком образу\, какав је људима приступачан. У неком нарочитом образу и виду јављао се Он Мојсеју\, и Илији\, и Данилу и Јовану Богослову – не у суштини Својој но у неком нарочитом образу и виду. Исаија Га виде на престолу високу и издигнуту\, тј. као Судију\, узвишеног над свима судијама и свима судовима земаљским. Шестокрилни серафими стајаху около њега\, и викаху један другоме говорећи: святъ\, святъ\, святъ господъ Саваоть. Није\, дакле\, Господ сам\, него је Цар у царству своме несагледљивом\, окружен најузвишенијим бићима\, која је саздала сила Његова. Око Њега су први чинови јерархије небеске\, главне војводе безбројних војски Његових бесмртних\, први светњаци светлости Његове и неиздржљивог блеска Његовог. То је чудесно виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка Божјег. \nГосподе свети\, свети\, свети\, трисвети\, помилуј и спаси нас нечисте и грешне. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-fotije-anikita-i-drugi-s-njima/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-anikita-i-fotije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260826
DTEND;VALUE=DATE:20260827
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T175300Z
LAST-MODIFIED:20260207T190217Z
UID:7943-1787702400-1787788799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Иполит
DESCRIPTION:Пролог за 13. август\n26. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Иполит\n\nБеше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када св. Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу\, Иполиту беше наређено од цара\, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде\, како Лаврентије поврати вид слепоме Лукилију\, и како исцели многе друге болеснике\, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти\, Иполит имаше виђење небесно\, и рече:“видех невине душе у великој радости“ (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом\, те му он крсти сву чељад\, којих беше\, са старом дадиљом Конкордијом\, 19 на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа\, Иполит ноћу узе тело мучениково\, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија\, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћени изведен пред цара\, па пошто се не хте одрећи вере истините\, би бијен камењем по устима. По том цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!“ Тада га протегоше по земљи и шибаше немилосрдно\, а Иполит само викаше: „хришћанин сам!“ Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој него ли бешчесно с вама нечестивим живети.“ Она прва би убијена\, а за њом и осталих 18\, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу. \n\n\n\nСвети Тихон Задонски\, или Воронежски\n\nРођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. год. у простом сељачком дому. У 34. години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу\, док најзад не би хиротонисан за епископа Воронежског. Епископствовао је непуних 5 година\, па се због слабог здравља повукао и настанио у ман. Задонском. Упокојио се мирно 1783. год. у Задонску\, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве ретки пастир\, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости\, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима проглашен за светитеља најпре од народа\, а по том и од званичне цркве 1861. године. \n\n\n\nПреподобна царица Ирина\, у монаштву названа Ксенија\n\nЖена цара Кало-Јована (1118 – 1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља – Пантократора – у Цариграду\, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније св. Стеван Дечански. \n\n\n\nПреподобни Серид\n\nЧувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: св. Варсонуфије\, Јован\, авва Доротеј\, Доситеј и други. Св. Серид скончао земаљски живот у VI стољећу\, и преселио се у вечну радост Господа свога. \n\n\n\n\nКолиба сељачка светца одгајила\,\nПравославна црква духом запојила:\nТихон архијереј к’о звезда сијаше\nИ духовне тајне свету казиваше:\n– Читај Свето Писмо\, оно Бога скрива\,\nОно Бога скрива\, и Бога открива.\nКњиге целог света не казују више\nО Богу\, и теби\, но што Писмо пише.\nГле\, Бог се без Бога не може познати\nЗалуд ван Бога о Богу питати.\nКол’ко у ум стаје\, Бог се нама даје\nНе може се море прелити у јаје.\nСвето Писмо учи\, како душу спасти\nОд греха\, и смрти\, и вечне пропасти.\nОнај ко се топи\, не пита о води\,\nНи шта је? ни како? ни откле се своди?\nНего само брине за своје спасење\nПа плашљиво тражи безбедно камење.\nИ море живота бурно се таласа\nУман на том мору тражи себи спаса.\nШта је овај живот? из какве је грађе?\nЈе л’ то важно знати кад нас самрт снађе?\nЗнање и имање на земљи остаје\,\nТело и одело гробу се предаје\nДуша\, само душа\, још се спасти може\,\nТруди се и моли: помози ми\, Боже! \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Благодарите Господу\, али не заборавите и на Његове велможе\, нишче и убоге; они много могу у Господа Бога.“Ово су речи знаменитог руског подвижника из XIX века\, оца Назарија\, игумана Валаамског. Ове речи рекао је он жени једног високог чиновника у Петрограду\, који беше пао у немилост код цара због неке тешке оптужбе. Оптужени чиновник од муке се разболи и легне у постељу. Чувши да је о. Назарије допутовао у Петроград жена тога чиновника пожури се те га нађе\, исприча му беду која их беше снашла и замоли га да се он помоли Господу за њенога мужа. „Имате ли ситног бакарног и сребрног новца?“ упита је о.Назарије. Жена му донесе и даде. И тако се о. Назарије удаљи. Истога вечера наврати се он опет и обрадује жену оваквом вешћу: „Слава Богу\, сви блиски Цару обећали су молити за вас“ Жена је\, наравно\, мислила на цара Александра Павловића и његове дворјане\, док је духовник мислио на просјаке по улицама\, којима је био раздао онај ситни новац\, и послао их да се помоле Богу за мужа оне жене. И заиста дође вест\, да је цар наредио\, да се ствар тог чиновника узме поново у претрес. А то је баш тај чиновник и желео. Када жена поче благодарити о. Назарију\, он рече: „благодарите Господу\, али не заборавите и на његове велможе\, нишче и убоге; они много могу у Господа Бога.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну моћ прорицања (1. Сам. 10)\, и то:\n1. како Самуил прорече Саулу све шта ће му се догодити једнога дана;\n2. како сиђе на Саула Дух Божји\, те и он прорицаше. \n\n\n\nБеседа\nо главном пророчанству пророка Исаије\n\nГле\, дјевојка ће зачети и родиће сина\,\nи надјенуће му име Емануил. (Иса. 7\, 14) \nОво славно пророчанство о рођењу Господа од Деве изрекао је Боговидац Исаија у тренутку највећег очајања\, у коме се налазио Јерусалим. Безбројна војска Сирска и Јефремова беше опколила град около самих зидова градских. Цар Ахаз\, без војске и оружја\, и Јерусалимљани беху у самртном страху. Срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра. У том часу крајњег очајања царевог изађе Исаија пред цара и по наредби Божјој рече му: не бој се\, и срце твоје нека се не плаши. Па онда прорече Исаија\, да непријатељи неће узети Јерусалим. Па видећи да му цар не поверова\, он му рече\, да иште знак\, чудо\, било с неба или са земље. Али неверни цар не хте искати\, но оста при својој сумњи. Тада пророк рече\, да ће им Бог дати знак\, ма га и не искали. Тај знак односи се на удаљена времена и тиче се спасења васцелог рода људског. Девојка ће зачети и родиће сина\, и наденуће му име Емануил\, што ће рећи: с нама Бог. Зашто пророк не даде одмах неки знак\, да би цар поверовао? Зато што је оно пророчанство о спасењу Јерусалима у часу када је цар мислио да је све пропало\, довољно било да се покаже и сила Божја и неверовање царево. \nА зашто пророк баш у том часу и таквој прилици исказује пророчанство о рођењу Спаситеља? Зато\, што ће човечји род у време доласка Спаситеља бити у истом таквом очајању\, притешњен и опкољен силама демонским као што је Јерусалим био у томе тренутку. Да ли је пророк споменуо изриком девојку а не жену? Наравно девојку је споменуо. Јер да је реч о жени\, какво би то чудо било\, и какав знак? Не рађају ли се сви људи од жене? Сва је тежина нагласка на речи девојка. \nТако свевидећи Бог зна да везује блиско са далеким\, и да испуњеним једним пророштвом у садашњости потврђује друго пророштво у будућности. Емануил – с нама Бог – спасао је у Јерусалим онда као невидљиви Бог. Емануел – с нама Бог- спашће род човечји у сличној опасности доцније као ваплоћени Бог\, као Богочовек\, рођени од Пречисте Деве и Духа Светога. \nО Господе\, који даде пророцима силу да виде истину где долази издалека\, дај и нама силу да усвојимо ту истину која је већ дошла. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-ipolit/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-ipolot.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260827
DTEND;VALUE=DATE:20260828
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T175415Z
LAST-MODIFIED:20260207T190234Z
UID:7946-1787788800-1787875199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Михеј
DESCRIPTION:Пролог за 14. август\n27. август по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Михеј II\n\nИз племена Јудина\, а из села Мориси\, због чега се називао Морисићанин. Савременик пророка Исаије\, Амоса и Осије\, и царева Јудејских Јоатама\, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке народа свога\, изобличавао и лажне пророке\, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима\, која ће доћи за то што поглавари његови узимају мито\, свештеници уче за плату\, а пророци његови гатају за новце. Зато ће се због вас Сион преорати као њива\, и Јерусалим ће постати гомила. Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији\, нарочито о месту рођења Његова. Он је Витлејем именовао местом рођења Месије\, којему су исходи од почетка\, од вјечних времена. Не зна се тачно\, да ли је и овај пророк био убијен од Јевреја или је умро мирном смрћу (в. Јерем. 26\, 18 – 19). Но зна се\, да је био сахрањен у своме селу\, и да су му мошти пронађене\, заједно са моштима пророка Авакума\, у време цара Теодосија Великог према неком тајанственом откровењу\, које је имао Елевтеропољски епископ Зевин. \n\n\n\nСвештеномученик Маркел\, епископ Апамејски\n\nРођен на Кипру од богатих и знаменитих родитеља. Био високо образован\, ступао је у брак и имао деце. Када му жена умре\, он се повуче у монашки живот у Сирију оставивши своју децу Провиђењу. Прочуо се беше због милосрдности\, кротости и учености духовне\, због чега га Апамејци изабраше за свог епископа. Као епископ ревносно се трудио на обраћању незнабожаца у веру хришћанску. Када изгори неки храм идолопоклонички\, идолопоклоници ухвате Маркела и тобож као проузроковача тога пожара\, сажежу на огњу\, около 389. год. Поучно је из живота св. Маркела нарочито још и то\, што се код њега спомиње свештање воде и употреба освештане воде. \n\n\n\n\nМихеј Божји пророк Духом божјим гори\,\nИ казну прориче и спасење збори:\n– Чујте поглавари дома Јаковљева\,\nКада огањ букне\, не спасе се плева.\nВи добро мрзите\, а зло\, зло волите\,\nВи Божији народ бездушно глобите\,\nОстависте закон и пророке старе\,\nНе слушате Бога\, слушате гатаре!\nАл’ ће доћи беда\, мука и ридање\,\nЗалудно\, и позно\, к небу вапијање\,\nСамарија биће гумно Асираца\nЈерусалим гумно бесних Халдејаца.\nА ти Витлејеме Ефрато малени\,\nМа да си најмањи\, најмилиј’ си мени\nИз тебе ћ’ изаћи Вожд који нам треба\nПроисход је његов из дубина неба\,\nИз љубави жарке Он ће доћи радо\nСвојим моћним жезлом пaшће своје стадо.\nВласт Његова стиће до свију крајева\nЗемља ће му с небом милошту да пева\nИ мир ће царити\, Он ће тај мир бити\,\nОн ће род човечји Собом прославити. – \n\n\n\nРасуђивање\n\nЧувај се клетве родитељске\, јер је страшна клетва родитељска. Цени и тражи благослов родитељски\, јер ће те он пратити кроз цео живот. Премудри Сирах говори: благослов очев утврђује дом деце\, а клетва материна искорењује до основа (Сир. 3\, 9). Проклетство\, којим прокле Ноје потомство Хамово\, и до дан данас прати несретне Хамовце. А синовима Јаковљевим онако је и било у животу\, како их је отац благословио. Св. Сергије као младић мољаше своје родитеље за благослов да се замонаши. Но родитељи стари мољаху сина да почека и потруди се око њих до њихове смрти\, па после нека се монаши. Сергије послуша родитеље своје\, и би благословен до смрти. Епископ Хермоген прича случај\, како је један син злостављао жену своју. Када га мајка с плачем поче корети због тога\, син се баци на мајку\, изби је\, и главу јој разби о дувар. Очајна мајка узвикну: \n„Господе\, нека буде син мој проклет\, и да нема ни мога ни Твога благослова!“ Тога истог дана син почне дрхтати целим телом\, и пуних 13 година проживи у тој дрхтавици не могући сам ни кашику к устима својим принети. После 13 година он се исповеди и причести\, од чега му буде нешто лакше\, и убрзо за тим сконча. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну помоћ Божју Саулу у рату с Амонцима (I Сам. 11)\, и то:\n1. како силан Нас\, вођ Амонаца\, прећаше ископати десно око свима Израиљцима;\n2. како народ Израиљски плакаше пред Господом;\n3. како Саул и Самуило разбише Амонце с Божјом помоћи\, јер Дух Божји беше на Саулу и Самуилу. \n\n\n\nБеседа\nо прореченој светлости у тами\n\nНарод који ходи у тами видјеће видјело \nвелико\, и онима који сједе у земљи\nсмртне сјени засвијетлиће видјело. (Иса. 9\, 2) \nТамо где је најтамније\, прориче пророк\, тамо ће се појавити светлоносни Месија. Земља Завулонова и земља Нефталимова сматрале су се најтамнијим земљама. Тамо су незнабошци били измешани с Јеврејима; јарам спољашњег и унутрашњег ропства најтежи; тама незнабожачка и тама фарисејска покривале су људе сенком смрти. Светлост небеска засијала је прво у Витлејему – Христос Господ ту се родио. Ту Светлост сагледали су издалека источни звездари а изблиза пастири Витлејемски. Но ту Светлост протерао је из Витлејема Ирод крвавим мачем. И Светлост се удаљила у Мисир. По том се Светлост засијала у пуном блеску у овој земљи таме и сенке смртне\, у земљи Завулоновој и Нефталимовој. У тој земљи живљаху крај језера рибари\, које Господ изабра за ученике Своје. У тој земљи је и Гора Блаженства\, са које Господ објави прву велику проповед Своју о блаженима. Ту је и Кана Галилејска\, где Господ учини прво Своје чудо. Ту поче Он дело спасења људског\, моћном речју и моћним делима. Људи видеше велику Светлост и удивише се. Многи се и саблазнише о Господа\, и многи Му се наругаше. Али Га ти тамни људи не убише. Беше једна тамнија тачка у земљи Јеврејској\, која диже руку на Творца и уби га. То је она иста тачка\, одакле Ирод на 33 године пре тога подиже крвави мач свој\, да у крви угаси велику Светлост. То је Јерусалим. Од свих тама Јерусалимска тама беше најцрња. Можда баш за то најцрња\, што именоваше себе светлошћу. \nО Господе\, Светлости наша велика\, превелика\, обасјај нас светлошћу Својом у овом кратком веку\, и прими нас по смрти у Светлост Твоју славну и бесмртну. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-mihej/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mihej.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260828
DTEND;VALUE=DATE:20260829
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T175531Z
LAST-MODIFIED:20260207T190247Z
UID:7949-1787875200-1787961599@stsavanyc.org
SUMMARY:УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Пролог за 15. август\n28. август по новом календару \n\n\n\nУспеније Пресвете Богородице\n\nГоспод који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју\, показао је примером Својим\, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено\, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму\, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама\, благим саветима\, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места\, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу\, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији\, посета св. Лазару четвородневном\, епископу Кипарском\, посета Св. Гори коју је она благословила\, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори\, на месту Вазнесења Његова\, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил\, и објави јој\, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову\, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу\, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу\, и сви апостоли\, ношени ангелима и облацима\, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле\, охрабри их\, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним\, од кога излазаше ароматни мирис\, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски\, Атоније\, дохвати рукама ковчег у намери да га претури\, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ\, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао\, опет по Божјем Промислу\, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он\, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб\, нађоше само плаштаницу\, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима\, – мноштвом ангела окружена\, и рече им: „радујте се\, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно\, колико стара беше Богородица у време успенија свога\, али преовлађује мишљење\, да је била прешла 60 година свога земног века. \n\n\n\n\nГоспод Вишњи тако рече\nИз твог срца\, Дево чиста\,\nВода жива да потече\,\nТе да жедни пију Христа –\nИсточниче живоносни\,\nМи смо тобом сви поносни!\nТе да жедни Христа пију:\nГорки Њиме да се сладе\,\nСлепи Њиме да се мију\nИ жалосни лече јаде –\nИсточниче живоносни\,\nМи смо тобом сви поносни!\nИз вечности пиће стиже\,\nСух времена поток нали\,\nИ опет се к небу диже;\nОкрепи се свет сустали –\nИсточниче живоносни\,\nМи смо тобом сви поносни!\nСлава теби\, о Пречиста\,\nСлава теби\, Богомати!\nТи нам роди Живог Христа\,\nЖиву воду благодати –\nИсточниче живоносни\,\nМи смо тобом сви поносни! \n\n\n\nРасуђивање\n\nМного премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари. Она је имала обичај да често ходи на Голготу\, на гору Јелеонску\, у врт Гетсимански\, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима\, а нарочито на Голготи\, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима\, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим\, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим. Друго\, ми сазнајемо\, како се она у молитви својој за што скорији исход из овог живота молила\, да душа њена\, при одлучењу од тела\, не види књаза таме и његова страшилишта\, и да скривена од области тамне не сретне се са сатанском силом. Видиш\, како је страшно души проћи кроз митарства! Кад је се тако молила Она\, која је родила Разоритеља Ада\, и која и сама има устрашавајућу силу над демонима\, шта је онда остало за нас? Из превелике смирености она се сва полагала на Бога и није хтела поуздавати се на дела своја. Још мање смели би ми уздати се у дела своја\, и још више требали би ми да се положимо у руке Божје вапијући за милост Његову\, нарочито за милост при исходу душе из тела. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну потврду\, којом Самуило потврди речи своје пред народом (I Сам. 12)\, и то:\n1. како Самуил рече народу\, да је зло пред Господом то што тражише себи цара поред Господа Цара;\n2. како за потврду својих речи призва Бога да пусти громове и дажд;\n3. како се спуштише громови и дажд\, и како се народ убоја Бога и Самуила. \n\n\n\nБеседа\nо најславнијем детету\n\nЈер нам се роди дијете\, син нам се даде\,\nкојему је власт на рамену његову\, и\nиме је његово: великог савета ангел\,\nчудни савјетник\, Бог силни\, књаз мира\,\nотац будућег времена. (Иса. 9\, 6) \nКоји је смртни човек у свој историји људској\, на кога би се могли применити сви ови називи\, сва ова власт\, сва ова слава? Никоји. Зато св. Златоуст и вели: „ово је немогуће разумети у односу ма кога другог човека него само у односу Христа.“ Пророк овде јасно изражава две природе у Спаситељу света: човечанску и божанску. Роди се дијете – то означава чисто човечанску природу. Син нам се даде – то сједињује две природе у једној личности: Син Божји и Син Девин у личности ваплоћеног Господа. Остали називи пак означавају божанску природу Господа Исуса. Власт је Његова на рамену Његову\, тј. власт је Његова. – Његова сопственост\, и није позајмљена. Велики савет – није ли то Света Тројица? Ангел\, или посланик и весник\, тога тројичног савета јесте Син Божји\, слово предвечно. Чудни саветник – јер је све чудо све изненађење\,све новост\, што од Њега и кроз Њега дође роду људском. Бог силни – шта би Арије на ово рекао\, и његове модерне присталице\, који одричу божанство Господу Исусу? Књаз мира – јер од Њега је мир трајни\, мимо Њега рат споља и изнутра. Отац будућег времена – као што је Он господар прошлости тако и будућности. Но Он је још Отац Цркве\, творац новог света\, Оснивач Царства Божјег. Ово дивно и тачно виђење виде сам Исаија\, син Амосов\, на 700 година пре него се оно објави целој васиони. \nО Господе Исусе\, пророцима Ти си најславније предсказање\, вернима најславније откровење. Откључај ум наш\, да би у њ ушла чудесна слава величанства Твога; и откључај срце наше\, да би се испунило животворном љубављу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/uspenije-presvete-bogorodice-velika-gospojina/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/uspenije-presvete-bogorodice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260829
DTEND;VALUE=DATE:20260830
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T175738Z
LAST-MODIFIED:20260207T190303Z
UID:7952-1787961600-1788047999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Јевстатије\, Други Арх. српски; преп. Роман; преп. Рафаило банатски
DESCRIPTION:Пролог за 16. август\n29. август по новом календару \n\n\n\nНерукотворена икона Господа Исуса Христа\n\nУ оно време када Господ наш проповедаше Јеванђеље и исцељиваше сваку болест и сваки недуг на људима\, беше у граду Едеси\, на обали Еуфрата реке\, кнез неки Авгар\, сав прокажен губом. Он чу за Христа\, Исцелитеља од сваке муке и болести\, па посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу\, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе. У случају да Господ не могадне доћи\, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе\, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Господ одговори\, да не може доћи\, јер се приближаваше време Његовог страдања – узе убрус\, убриса Своје лице\, и на убрусу уписа се савршено пречисти лик Његов. Тај убрус предаде Господ Ананији с поруком\, да ће се кнез од њега исцелити\, али не сасвим\, због чега ће Он њему доцније послати посланика\, који ће збрисати и остатак болести његове. Примивши убрус кнез Авгар га целива\, и губа спаде са свега његова тела\, но остаде мало од ње на лицу његовом. Доцније апостол Тадеј проповедајући Јеванђеље дође Авгару\, исцели га потајно и крсти га. Тада кнез полупа идоле\, који стајаху пред капијом града\, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим\, налепљен на дрво\, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже\, нико се неће постидети\, ко се у Тебе нада“. Доцније\, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу\, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице\, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена\, и силом њеном војска Персијска побеђена. \n\n\n\nСвети мученик Диомид\n\nЛекар из Тарса\, од знаменита рода. Лечећи народ учио га вери Христовој. Цар Диоклецијан нареди те му главу одсекоше у Никеји 298. год. Они који му одсекоше главу и донеше цару ослепише\, а када главу вратише к телу и помолише се\, оздравише. \n\n\n\nПреподобни Јоаким Осоговски\n\nПодвизавао се у другој половини XI века у планини Осоговској на месту званом Сарандопор\, у једној пећини. На томе месту доцније подигне цркву један други подвижник\, Теодор са Овчег Поља\, коме се на сну јавио св. Јоаким. Многа чудеса кроз векове догађала су се од моштију преп. Јоакима\, а и данас догађају. \n\n\n\nСвети мученик Стамат\n\nСељак\, родом од Волоса у Тесалији. Када неки нечовечни ага скупљаше од народа царске данке\, и веома злостављаше народ\, пође Стамат с неколико другова у Цариград\, да се тамо жале везиру. Но својим оштрим оптужбама аге Стамат се замери великашима султановим\, и ови га ухапсе. Најпре га хтедоше ласкањем потурчити обећавајући му богатство\, славу и чест. На то мученик узвикну: „моје богатство\, слава и чест\, то је Христос мој!“ Тада га Турци мучише и најзад пред Светом Софијом посекоше 1680. год. Тако се овај војник Христов увенча венцем мученичким. \n\n\n\n\nБоже благи\, који тајне јављаш\,\nДивне тајне\, никад неслућене\,\nТи објави некад крај језера\nДа ће многи незнабожни људи\nОд истока широм до запада\nЗа трпезу сести са Аврамом\nА неверни синови Јеврејски\nИзгнати се у најкрајњу таму\nА због срца свог окорелога.\nТајну рече\, и тајна се стече:\nЈевреји Ти у лице гледаху\,\nИза леђа смрт Ти готовљаху.\nА кнез Авгар из далеких страна\,\nГубав телом\, прокажен и душом\nОд лажљиве вере незнабожне\,\nЧу за Тебе од уста до уста\,\nЧу за Твоје речи и чудеса\nЧу за Тебе и верова у Те\nСлику виде Твог пречистог лица\nСа сузама слику Ти пољуби\nЗдрав постаде и телом и душом\nДуша му се у Рај уселила\nС Аврамом се вечно веселила. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПравославна црква надмашује све остале хришћанске групе богатством свога Предања. Протестанти желе да се држе само Светога Писма. Но ни Свето писмо не може се протумачити без Предања. Сам апостол Павле заповеда: браћо\, стојте и држите уредбе којима се научисте ријечју или из посланице наше (II Сол. 2\, 15). Предање о кнезу Авгару несумњиво је апостолско предање\, мада га апостоли не помињу у својим списима. Апостол Тадеј уопште није ништа написао\, те према протестантском мишљењу он ништа није ни говорио\, нити вернима предао. По чему је он онда био апостол Христов? Предање о кнезу Авгару спомиње св. Јован Дамаскин у својој одбрани иконопоштовања. Како је дивно и дирљиво писмо Авгарево Христу. Пошто му је претходно написао\, да је чуо о чудесној моћи Његовој да болне исцељује и пошто га је умолио да дође и њега исцели Авгардаље пише: „чујем још и ово\, да Јевреји Тебе мрзе\, и да Ти спремају неко зло. Ја имам град\, невелик али красан и обилан сваког добра: дођи к мени\, и живи са мном у моме граду\, који нам је обојици довољан за сваку потребу“. Тако је писао један незнабожачки кнез\, док су кнезови Јерусалимски спремали смрт Господу Човекољубцу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну Божју помоћ Јонатану сину Сауловом (I Сам. 13 – 14)\, и то:\n1. како Филистејци усташе на Јевреје\, и беше војска Филистејска као пијесак на бријегу морском.\n2. како Јонатан са својим момком нападе Филистејце\, уздајући се у Бога\, и како их збуни и победи;\n3. како и ми треба да познамо истинитост речи Јонатанових: Господу не смета избавити с множином или с малином. \n\n\n\nБеседа\nо божанском изданку из корена Јесејева\n\nАли ће изаћи шибљика из стабла Јесејева\nи изданак из коријена његова изникнуће. (Иса. 11\, 1) \nКод оваквих јасних пророчанстава о Христу Господу\, зашто Јевреји не повероваше у Њега као Месију? Због безумне гордости своје\, и због безумних злочина својих над светим и праведним људима. Ко је та шибљика из стабла Јесејева други до Господ Христос? Јесеј је био отац Давида цара\, а из колена Давидова очекивао се Месија. Из колена Давидова Он се јавио\, и из Витлејема града Давидова. Шибљика из стабла Јесејева означава телесно происхођење Господа од Деве Марије\, потомкиње Јесејеве и Давидове\, а изданак из корена његова – Јесејева – означава у Њему пројављену ону правду\, која је од многих царева из дома Давидова била погажена. Погажена правда је као осушен пањ. Но из корена таквог пања понекад никне зелен изданак. Такав самоникли изданак биће и Господ Исус. По матери Он ће бити из колена Давидова\, но по божанском Зачећу Своме Он ће бити од Духа светога. У вечности од Оца без матере\, у времену од Матере без оца. У вечности идеја очовечења\, стајала је под покривалом Божанства; у времену Божанство Његово пак стајало је под покривалом човечанства. \nПилат је узалуд гледао у ту шибљику из стабла Јесејева и узвикнуо је: гле\, човека! као кад би неко видео жицу спроводницу електричне силе међу многим обичним жицама\, и узвикнуо: гле\, жице! Нити овај познаје електричну силу у жици\, нити је онај познао Бога у човеку. \nО Господе Исусе\, Богочовече човекољубиви\, учини нас Богољубивим\, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-jevstatije-drugi-arh-srpski-prep-roman-prep-rafailo-banatski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/nerukotvorena-ikona-gospoda-isusa-hrista.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260830
DTEND;VALUE=DATE:20260831
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T180044Z
LAST-MODIFIED:20260207T190314Z
UID:7955-1788048000-1788134399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Патрокло; свети мученик Мирон
DESCRIPTION:Пролог за 17. август\n30. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Мирон презвитер\n\nБеше свештеником у неком месту у Ахаји\, од богата и угледна рода\, по нарави благ и кротак\, богољубив и човекољубив. У време цара Декија\, а на сам дан Рождества Христова\, јурнуше незнабошци у цркву\, извукоше Мирона са службе и ставише на муке. При мучењу у огњу ангел му се јави и поткрепи га. По том стадоше му сећи кожу на кајише\, од главе до ногу. Мученик дохвати један такав кајиш своје коже\, и њиме удари мучитеља – судију у лице. Судија Антипатр као ван себе узе мач и уби себе. Најзад одведоше Мирона у град Кизик\, и тамо га мачем погубише 250. год. \n\n\n\nСвети мученик Патрокле\n\nГрађанин града Трикасина\, садашњег Труа у Галији. Наследио беше велико имање од родитеља\, и као прави хришћанин чињаше од тога милостињу беднима посведневно\, а сам живљаше подвижнички\, узимајући храну само једном дневно\, и то по заласку сунца. Због светости живота Господ му даде моћ исцелења\, те као чудотворни исцелитељ би свуда познат. Цар Аврелијан дошавши у Галију нареди\, да му доведу Патрокла. Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа\, и не утаји ништа „Ако желиш\, царе\, нешто од мојих блага\, даћу ти\, јер те видим убога“\, рече св. Патрокле цару. На то њему цар: „како ти називаш убогим мене\, цара\, који имам безбројна блага?“ Рече Патрокле свети: „имаш само земаљска\, пролазна блага\, али си убог\, јер ни самога себе немаш\, нити вере Христове у срцу.“ Би осуђен на смрт и предат војницима\, да га воде у неко блато крај реке и ту посеку\, а тело му оставе у блату. Но светац се мољаше Богу\, да му не остане тело у томе блату и по божијој сили он наједанпут поста невидљив за војнике и пренет на другу страну реке. После дугог тражења војници га нађу и посеку на једном сувом месту. Два просјака\, којима је Патрокле често давао милостињу\, наиђу тим путем\, познаду тело свога добротвора\, и чесно га сахране. \n\n\n\nПреподобни Илија Калабријски\n\nГрк по пореклу\, и настојатељ манастира Меликука у Калабрији\, у Јужној Италији. У време иконоборства на Истоку многи источни монаси пребегну с иконама у Калабрију. Временом се у Калабрији веома распростре живот монашки. Калабријски монаси одликовали су се и великом ученошћу и великом строгошћу живота. Једно време тако је много било православних манастира и монаха у Калабрији\, да су Калабрију сравњивали с древним Мисиром. Православна Калабрија је доцније кроз векове потпадала под власт архиепископа Охридских. Преп Илија упокојио се у Солуну 903. год. \n\n\n\nПреподобни Алимпије\, иконописац Печерски\n\nИзображавајући ликове светитељске на дрвету\, он је изображавао и добродетељи њихове у души својој. Исцели човека од губе\, виде ангела Божјег\, и у старости сконча мирно у Господу\, 1114. год. \n\n\n\n\nПатрокле се пред царем исправи\,\nХриста Бога без страха прослави;\nЦар га пита\, а Патрокле вели:\n– Богат треба ништем да удели\,\nЈа сам богат\, а ти\, царе\, ништи\,\nИмам блага\, само ти поишти. –\n– Зар ја ништи што царујем светом\,\nА ти богат с том вером проклетом?\n– Ја сам богат\, Патрокле повтори\,\nМоје благо у огњу не гори\,\nМоје благо од века до века\,\nМоје благо на небу ме чека.\n– Какво благо! у мојој си руци!\nЦар узвикну. Предаћу те муци. –\n– Предај\, царе\, Патрокле одврати\,\nМуке моје Бог ће да ми плати.\nМучи тело\, тело је за муке\,\nДух предајем Господу у руке.\nСлободан је дух у хришћанина\nКа’ у сваког Христовог војина;\nМене чека слава и победа\nТебе\, царе\, срамота и беда.\nХитно муке гомилај на мене\nДа ми\, царе\, венац не увене. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНе допушта Господ\, да се посраме верне слуге Његове. Дешавало се често\, да мученици Христови\, поругани и исмејани на судовима\, учине изненадно неко чудо\, које је наводило страх на неверне. Или су идоли падали\, или су громови рушили храмове незнабожачке\, или је изненадни пљусак гасио огањ\, спремљен за њихово спаљење\, или су мучитељи сами себе тукли камењем и штаповима\, и др. Тако Антипатр\, мучитељ св. Мирона за време мучења овога Божјег човека избезуми се нагло и уби сам себе. Св. Алимпије живописац беше већ при крају живота\, када доби поруџбину од једног човека\, да изради икону Успенија Пресвете Богородице. Како се празник приближаваше\, то онај човек навраћаше неколико пута да види\, је ли икона готова. Но икона не беше ни почета ни до уочи самог празника Успенија\, када требаше да се стави у цркву. Када онај човек сав очајан оде дома\, наједном се обре у ћелији Алимпијевој неки млад човек\, и одмах седе и поче да живопише икону. Радио је врло журно и врло вешто. Када икона би готова\, засија се као сунце. Показав је зачуђеном Алимпију млади човек узе икону и однесе у ону цркву\, за коју је и поручена. Сутрадан онај човек оде у цркву и на велико изненађење виде икону на свом месту. Тада човек дође у манастир и с игуманом уђе у ћелију Алимпијеву. „Како и ко живописа икону овоме човеку?“ упита игуман. А болесни Алимпије одговори: „Ангел је живописа\, и ево га сада овде стоји\, да ме узме.“ У том издахну. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју над Саулом због непослушности (I Сам. 15)\, и то:\n1. како Бог нареди Саулу да не поштеди Амалике нити да узима од стоке њихове;\n2. како Саул поштеди цара амаличког Агага\, и дозволи да се узме све што је најбоље од стоке непријатељске;\n3. како Самуил објави Саулу\, да га је Бог одбацио због непослушности и због самовољног приношења жртве Богу без свештеника. \n\n\n\nБеседа\nо духоносном божанском Младенцу\n\nИ на њему ће почивати дух Господњи\,\nдух мудрости и разума\, дух савјета и силе\,\nдух знања и страха Господњега. (Иса. 11\, 2) \nДух Божји Свети не одваја се од Оца\, не одваја се ни од Сина\, нити се Отац одваја од Сина и Духа\, нити се Син одваја од Оца и Духа Светога. Дух Свети је пророковао о Сину кроз пророке\, Дух Свети је осенио Пресвету Деву и припремио је за рођење Сина Божјег\, Дух Свети је неразлучно стајао на Сину за све време Његове посете свету у телу. Дух мудрости – дух је виђења небеских тајни; Дух разума – дух је схватања везе видљивог и невидљивог света; Дух савета – дух је разлучења добра од зла; Дух силе – дух је власти над створеном природом; Дух знања – дух је познавања суштине створених бића; Дух страха Господњега – дух је признања божанске власти над оба света и покорности вољи Божјој. Ко је икад од људи имао на себи ову пуноћу богатства дарова Духа Светога? Никад нико. Једини Господ Исус Христос. Иначе Дух Свети дели дарове Своје и раздаје их људима\, овоме једно\, ономе друго. Но сва нераздељена пуноћа Његових дарова блиста се на Сину Божјем. Зашто је Господ Исус морао имати страх Божји\, кад је Они сам Бог? Он није као Бог имао страх од Бога него као човек\, ради примера нама. Као што је постио\, и бдио\, и трудио се\, као човек ради поуке људима\, тако је и страховао од Бога као човек ради поуке људима. Шта је лековитије за људе\, прокажене грехом\, од страха Божјега? Он је као здрав морао узети лекове од греха у Себе\, да би нас болесне ободрио да узмемо те лекове. Не чинили то исто родитељ с болесном децом\, која се страше да узму преписани лек? \nО Боже троједини и вечни\, коме се сва небеска војинства клањају певајући чудесну песму: Свјат\, Свјат\, Свјат\, Господ Саваот\, – прими и наше поклоњење\, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-patroklo-sveti-mucenik-miron/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-miron.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260831
DTEND;VALUE=DATE:20260901
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T180208Z
LAST-MODIFIED:20260207T190558Z
UID:7958-1788134400-1788220799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Флор; преподобни Јован Рилски
DESCRIPTION:Пролог за 18. август\n31. август по новом календару \n\n\n\nПреподобни Јован Рилски\n\nОвај велики подвижник и светилник цркве православне родио се близу Софије у месту Скрину\, у време цара Бориса. Родио се од бедних но честитих родитеља. По смрти родитеља он се замонаши и удаљи у једну дивљу гору\, и ту у једној пећини почне се подвизавати. Претрпео је ту многе напасти од демона и од људи\, од разбојника и од својих сродника. По том се пресели у планину Рилску\, и настани у једном шупљем дрвету. Хранио се само травом\, и бобом\, који ту у близини почне расти по Божјем Промислу. Многе године он није видео лица човечјег\, док га\, опет по Божјем Промислу\, не открију чобани\, који су трагали за својим изгубљеним овцама. Тако се светитељ прочује међу људима\, и људи му почну долазити тражећи помоћи у болестима и мукама. Посећивао га је и сам цар бугарски Петар\, и тражио од њега савета. Многи ревнитељи духовног живота настане се у близини Јовановој. Ту се убрзо построји храм и манастир. Св. Јован упокојио се мирно у Господу 18. августа 946. год. у 70 години свога живота. По смрти јавио се ученицима својим. Мошти његове пренешене су најпре у Софију\, па у Мађарску\, па у Трново\, и најзад у манастир Рилски где и данас почивају. Рилски манастир је кроз векове био кула светиља и место силе чудотворне и утехе духовне за народ хришћански у Бугарској\, нарочито пак у тешка времена робовања под Турцима. \n\n\n\nСвети мученици Флор и Лавр\n\nБраћа и по телу и по духу и по занимању. Беху обојица ревносни хришћани\, а по занату каменоресци. Живљаху у Илирији. Неки кнез незнабожачки запосли их на зидању храма идолског. Догоди се при њиховом раду\, да један одломак камена одскочи и удари у око сина жречевог\, који радознало посматраше рад неимара. Видећи свог сина ћорава и крвава жрец стаде викати на Флора и Лавра и хтеде их тући. Тада му света браћа рекоше\, ако буде веровао у Бога\, у кога они верују\, син ће његов оздравити. Жрец обећа. Флор и Лавр са сузама помолише се Богу Господу\, живоме и јединоме\, и крсним знаком знаменоваше детиње избијено око. И дете оздрави одмах\, и око му постаде цело као што је и било. Тада се крсти жрец Мемертин и син његов\, и ускоро по том оба пострадаше за Христа у огњу. А Флор и Лавр када довршише храм\, ставише крст на њега\, позваше све хришћане и осветише га именом Господа Исуса и свеноћним пјенијем. Сазнав за ово Илиријски намесник\, сажеже у огњу многе од тих хришћана\, а Флора и Лавра живе баци у бунар\, и бунар засу земљом. Доцније се мошти њихове објавише и бише пренете у Цариград. Пострадаше за Христа и Христом се прославише ова дивна браћа у II столећу. \n\n\n\nСвештеномученик Емилијан\, епископ\n\nРодом из Јерменије. По својој жељи\, тражећи мучеништва\, оде у Италију да проповеда Христа\, у време Диоклецијаново. У Тревији изабран за епископа. Због многих чудеса при његовом мучењу поверовало у Христа око 1000 незнабожаца. Посечен мачем заједно са својим духовником Иларионом и двојицом браће Дионисијем и Ермипом. \n\n\n\n\nДва сина\, два светца\, једна мајка роди\,\nБлаго таквој мајци\, што Богу угоди.\nФлор и Лавр дивни камење резаху\nУз то душе људске крстом исправљаху;\nШто длето за камен\, то је крст за душе\,\nКрстом одељани за крст погинуше.\nЖрец идолски виде чудо невиђено:\nОко избијено – око исцељено!\nЧудо невиђено! То му беше доста\nПа се крстом крсти\, и мученик поста.\nФлор и Лавр дивни храм идолски праве\,\nА у срцу своме Христа Бога славе.\nНаправише браћа нови храм пагански\,\nНо крст му ставише\, и гле – храм хришћански!\nЈош га испунише славопојем Христа\nИ красотом свећа и тамјана чиста.\nЧовек на човека исто тако личи\,\nНо један је смеран\, а други се кичи.\nГле\, врло су слични по телу и руху\,\nАл’ различни врло по уму и духу.\nУ једном је Христос и чиста светиља\,\nУ другом ђаволска мука и празнина.\nНека наша тела – Бог да нам дарива –\nХрамовима буду Духа Бога жива\nПо молитви силној Божјих угодника.\nБраће Флор – и Лавра\, светих мученика. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНије редак случај\, нарочито у наше време\, да родитељи постану виновници духовне смрти своје деце. Кадгод дете има стремљење ка духовном животу\, подвигу\, монаштву\, а родитељ сузбије то стремљење место да га потпомогне\, такав родитељ постаје убица свога детета. И таква деца – за казну родитељима – ударе често у супротну страну\, и постају развратна. Неки дечко Лука\, синовац св. Јована Рилског\, чувши за свога стрица и вучен жељом за духовним животом\, дође своме стрицу у планину. Јован га прими с љубављу и почне га поучавати и у подвигу подржавати. Но отац Лукин појави се једнога дана пред пећином Јовановом и јаросно почне ружити светитеља\, што му сина задржава у тој пустињи. Јованове речи и савети ту ништа нису помогли. Отац повуче силом сина кући. Но на путу уједе дете змија\, и Лука умре. Свирепи отац увиде у томе казну Божју и раскаја се\, но све је било доцкан. Он се врати Јовану јадикујући и оптужујући самога себе. Но светитељ му само рече\, да дете сахрани и да иде одакле је и дошао. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно Божје избрање Давида за цара (I Сам. 16)\, и то:\n1. како Господ упути Самуила у дом Јесејев да помаже једног сина његовог за цара;\n2. како Господ упути Самуила да помаже осмог и најмлађег сина Јесејева\, Давида\, пастира оваца;\n3. како Самуил помаза Давида\, и како дух Божји сиђе на Давида. \n\n\n\nБеседа\nо миру међу вуком и јагњетом\n\nИ вук ће боравити с јагњетом\,\nи рис ће лежати с јаретом. (Иса. 11\, 6) \nТако пророк истинити предсказиваше истину. И још додаје: теле и лав и јунац биће заједно\, и мало дијете водиће их. И крава и медвједица заједно ће пасти… И лав ће јести сламу као во. И дете ће завлачити руку у рупу змије отровнице\, и змија му неће удити. Кад ће се догодити ово чудо\, браћо? Оно се је већ догодило\, онда када се појавио Христос Чудотворац на земљи. Ово је стварност рајска\, која се обновила међу људима доласком Спаситељевим на земљу. Загонетно но ипак јасно говори пророк; загонетно\, јер не говори о зверовима него о људима: јасно\, јер се предсказање његово испунило у цркви Христовој. Људи који су по нарави били као вукови\, и рисови\, и лавови\, и медведи\, и волови\, и јагањци\, и јарићи\, и змије\, – сви стоје пред Дететом Витлејемским уједначени вером\, укроћени благошћу\, обасјани надом\, омекшани љубављу. \nПророк још прориче и због чега ће се ово збити. Јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно. Посматран телесно сваки је човек земља. Онај човек\, који поверује у Христа и у истини пође за Христом\, постаје пун познања Господњега као море воде што је пуно. Такви су били многи појединци. Таква су била и читава друштва подвижника у Мисиру\, у Св. Гори\, на Кипру\, у Русији\, у Јерменији и на другим странама. Но и то није све. Познање Господње раширило се данас по целој земљи. Свето Писмо распрострто је по свима народима. И мало има кутова земље\, где се не чита Јеванђеље Христово\, где се не зна за име Божје\, и где се не приноси бескрвна жртва Господња. Једни одбацују Христа\, други га прихватају; једни одступају од вере праве\, други прихватају веру праву. И тако иде једна борба широм целог света у знаку Господа Исуса. Препуњене воде изливају се и преливају се у празне долине; празне долине се пуне и уједначују са високим водама. Није све онако сјајно у свету како ми хришћани желимо\, али пророчанство пророка Исаије пресјајно се испунило и обистинило. О како је дивно виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка истинитога. \nО Господе Чудотворни\, укроти зверску нарав оних људи и народа\, који још нису укроћени силом љубави Твоје. Да сви будемо благородни од благородства Твога. Да сви будемо славни од славе Твоје. И живи\, Господе\, живи од живота Твога бесмртнога. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-flor-prepodobni-jovan-rilski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jovan-rilski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260901
DTEND;VALUE=DATE:20260902
DTSTAMP:20260419T163122
CREATED:20250808T180329Z
LAST-MODIFIED:20260207T190611Z
UID:7961-1788220800-1788307199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Андреј Стратилат
DESCRIPTION:Пролог за 19. август\n1. септембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Андреј Стратилат\n\nБеше официр – трибун – у римској војсци у време цара Максимијана. По рођењу из Сирије\, и са службом у Сирији. Када Персијанци угрозише војском римској царевини\, то Андреји би поверена војска у борби против непријатеља. Том приликом Андреј би произведен за војводу – стратилата. Потајни хришћанин\, ма да још некрштен\, Андреј се поузда у Бога живога\, и од мноштва војника одабра само најбоље и пође у бој. Пред битку он рече војницима својим\, да ако буду сви призвали у помоћ јединог истинитог Бога\, Христа Господа\, непријатељи ће се њихови као прах распрштати испред њих. И заиста сви војници\, одушевљени и Андрејом и његовом вером\, призваше у помоћ Христа и учинише јуриш. Персијска војска би сатрвена потпуно. Када се победоносни Андреј врати у Антиохију\, неки завидљивци га оптужише као хришћанина\, и царски намесник позва га на суд. Андреј отворено изјави своју непоколебљиву веру у Христа. После љутих мука намесник баци Андреја у тамницу и писа цару у Рим. Знајући углед Андрејев у народу и у војсци цар нареди намеснику да пусти Андреја у слободу\, но да вреба другу прилику и други разлог (а не веру) те да га убије. Кроз Божје откровење Андреј сазнаде за ту наредбу цареву\, па узевши собом своје верне војнике\, 2593 на броју\, оде с њима у Тарс Киликијски\, и ту се сви крстише од Петра епископа. Гоњен и ту од царских власти\, Андреј се с дружином својом повуче далеко у планину јерменску Таврос. Ту у једном кланцу\, када они беху на молитви\, стиже их војска римска и све до једнога посече. Нико се од њих није хтео ни бранити\, но сви беху жељни мученичке смрти за Христа. На том месту\, где се изли потоком крв мученичка\, изби кључ лековите воде\, која исцељиваше од сваке болести. Петар епископ дође потајно са својим људима\, и чесно сахрани тела мученика на том истом месту. Пострадаше сви чесно\, и увенчани венцима бесмртне славе преселише се у царство Христа Бога нашега. \n\n\n\nПреподобни Теофан\n\nРођен у Јањини\, и као младић остави све и оде у Св. Гору\, где се замонаши у обитељи Дохијарској. У посту\, молитви\, бдењу и лишењу себе од свега непотребнога\, беше углед свима монасима. Због тога временом би изабран за игумана. Но доцније због неке несугласице с монасима он напусти Св. Гору и са својим сестрићем дође у Верију Македонску\, где основа један манастир у част Пресвете Богородице. Када тај манастир процвета духовним животом\, он остави свог сестрића да управља њиме\, а он оде у Наус\, где основа други манастир у част Светих Архангела. Скончао мирно у XV столећу. Његове чудотворне мошти и сада леже у Наусу\, и пројављују велику силу Божју. \n\n\n\nСвети мученици Тимотеј\, Агапије и Текла\n\nПострадали за Христа у време опаког цара Диоклецијана. Тимотеј на огњу сажежен\, а Агапије и Текла бачени пред зверове. \n\n\n\n\nПриродина песма сред Тавријских гора\nЈечала без људска гласна одговора.\nДок једнога дана гора се затресе\,\nНека нова јека кроз њу се пронесе;\nПа устави гора своју вечну јеку\nТе да чује нову\, што не чу у веку.\nТу би конац храбре Андриј’не дружине\,\nТу вукови клаху јагањце невине;\nАндреј царство римско од Перса сачува\,\nА сад војска римска на Андреју грува\,\nС две хиљаде друга Андреј земљи клече\,\nДруговима својим благи савет рече:\n– Сад је час пријатан\, сад је дан спасења\,\nСа животом земним нашег разлучења.\nНа колена смерно пред Бога клекнимо\,\nИ за многа добра топло захвалимо\,\nА највише браћо\, за смрт мученичку\nБез гњева и вике на руку крвничку.\nТако Андреј рече. На колена па’ше\,\nДве хиљаде људи молити се сташе;\nГонитеља љутих мачеви севаху\nХорови ангела над гором блистаху\,\nНа небу се рајска отвараху врата\nЗа Андрију светог\, славног стратилата\nИ његову војску\, што врагу одоли\nИ за свога Христа чесну крвцу проли. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКад нас невине снађе нека изненадна беда\, не треба одмах да јадикујемо\, него да гледамо у томе Промисао Божји\, који кроз ту беду нешто ново и корисно за нас строји. Божественом Теофану\, игуману Дохијарском\, једног дана дође изненадна вест\, да су Турци ухватили сина његове сестре\, потурчили га и одвели у Цариград. Теофан одмах оде у Цариград\, и успе с помоћу Божјом\, да нађе свога сестрића и да га тајно изведе из Цариграда и доведе у свој манастир у Св. Гору. Ту га он поново врати у веру хришћанску\, а по том и замонаши. Но братија стану роптати на свог игумана и на његовог сестрића из страха од Турака\, јер се бојаху\, да Турци не дознаду\, те да не дођу и не разоре манастир. Не знајући шта друго да ради св. Теофан узе свог сестрића и удаљи се с њим тајно не само из Дохијара. него и из Свете Горе\, и дође у Верију. Доцнија делатност Теофанова у Верији и у Наусу показала је\, колико је она беда била корисна за цркву. Оно што Теофан никад не би успео да учини у Св. Гори\, учинио је на овим другим местима\, у која је избегао од оне беде. Наиме: основао је два нова манастира\, у којима се временом спасавало мноштво инока и налазило утеху себи безброј људи. Још уз то и мошти његове свете усред народа хришћанскога\, постале су источник исцелења на утврђење вере у многих неверних и маловерних. – Тако Бог премудро устројава судбе људске кроз изненадне беде\, које се људима тренутно чине да иду на њихову коначну пропаст. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни Промисао Божји у животу Давидовом (I Сам. 16)\, и то:\n1. како дух Божји удаљи се од Саула због греха Саулова;\n2. како зли дух нападаше Саула\, те он тражаше једног гуслара (харфисту)\, да га разоноди;\n3. како слуге цареве нађоше баш Давида и доведоше цару\, да га са харфом блажи. \n\n\n\nБеседа\nо сили Господњој и немоћи идолској\n\nГле\, Господ сједећи на облаку лаку\nдоћиће у Мисир\, и затрешће се од њега\nидоли Мисирски. (Иса. 19\, 1) \nБежећи од цара Ирода\, Фараона Јерусалимског\, Господ је дошао у Мисир. Не рачуна се прави Израиљ по месту него по духу и делима. У време рођења Господа веће је зло царовало у Јерусалиму него некад у Фараонском Мисиру\, као што често бива да кад верни отпадну од вере постају гори од неверних\, који никад не познаше праву веру. И тако Мисир у оно време беше блаже и гостопримније место за Спаситеља света од Јерусалима. Сравни речи пророкове са речима\, које ангел у сну рече праведном Јосифу: устани\, узми дете и матер његову\, па бјежи у Мисир (Мат. 2\, 13)\, и одмах ћеш се уверити\, да се Исаијине речи ни на кога другог не могу однети до на Христа Господа. Још више ћеш се утврдити у томе\, кад чујеш и другог пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега (Ос. 11\, 1). \nШта означава облак лак\, на коме ће Господ доћи у Мисир? Означава тело Господа\, у које ће Он обући Божанство Своје. Јер је тело човечје као згуснут облак\, у коме душа станује. То је\, дакле\, пророчко виђење ваплоћеног Господа. Неки тумачи мисле\, да облак лак означава и Пречисту Богоматер\, која је дугим постом и молитвом и другим подвизима учинила тело своје лаким као облак. Нарочито је лак био тај облак – тело Богородичино – због одсуства страсти\, које обремењавају људска тела. \nО Господе свемилостиви\, који желиш спасења свима људима\, и не гледаш\, ко је Јеврејин ко ли Мисирац\, спаси и помилуј и нас\, јер се у Твоје име уздамо непрестано. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-andrej-stratilat/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-andrej-stratilat.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR