BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260629
DTEND;VALUE=DATE:20260630
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T204939Z
LAST-MODIFIED:20260204T091724Z
UID:7753-1782691200-1782777599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Тихон Аматунски Чудотворац
DESCRIPTION:Пролог за 16. јуни\n29. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети Тихон\, епископ Аматунтски\n\nЧудотворац. По смрти блаженог Мемнонија би Тихон изабран једногласно за епископа\, а посвећен славним Епифанијем\, на епархију Аматунтску. Чистота живота његова и ревност к Православљу препоручише га за овај чин. У то време још беше незнабожаца на острву Кипру. И свети Тихон подузе се с апостолском ревношћу да обраћа неверне у верне. И имађаше он у томе великог успеха. После дугог труда у винограду Господњем пресели се у блажену вечност\, око 425. године. Чудотворцем је назват због многих чудеса која је за живота учинио. Отац му је био хлебар. Кад год би га отац оставио у дућану\, он би раздавао хлеб сиромасима бесплатно. Једном га укори отац због тога\, а он се помоли Богу\, и житница њихова напуни се жита тако да с муком врата отворише. Други пут је\, опет\, посадио сухо шибље од лозе\, и лоза је озеленела и у своје време плод донела. \n\n\n\nСвети мученици Тигрије и Евтропије\n\nОва двојица беху из клира светог Јована Златоуста. Када Златоуста злобни људи протераше из Цариграда\, запали се саборна црква\, а пламен од ње диже се и паде на куће гонитеља овога светила Цркве. Народ је у томе видео прст Божји\, док су непријатељи Златоустови тај пожар приписали њиховим приврженицима. Многи од ових људи пострадаше због тога\, међу њима и Тигрије презвитер и Евтропије чтец. Градски началник\, неки некрштени Грк Оптат\, с нарочитом злобом диже хајку на златоустовце. Тигрије у младости беше роб некога богаташа\, који га ушкопи. Ослободивши се ропства\, он се сав предаде на службу цркви\, и у тој служби светљаше као сјајна луча. Тога „кротког\, смиреног\, милостивог и гостољубивог“ човека Оптат стави на велике муке\, па га онда посла на заточење у Месопотамију\, где у тамници и сконча. Евтропије\, девственик од рођења\, чист\, непорочан и незлобив\, би бијен воловским жилама и штаповима\, и најзад обешен. Када хришћани понеше тело његово да погребу\, чу се у ваздуху слатко ангелско појање. \n\n\n\n\nЗлатоуст преславни кo opо сe вије\,\nУз њега Тигрије и чтец Евтропије\nКо орлићи мали\, но чили и верни\,\nСледоваху њему\, незлобни\, нескверни;\nA немоћна злоба пакошћу се служи.\nНемоћне и злобне ђаво брзо здружи.\nУстадоше злобни на Божије слуге.\nИ излише на њих море од поруге.\nКao паликуће\, Божји кућаници\,\nНа муке вргнути\, дивни мученици:\nАли мука свака и јест за јунаке –\nИ мука презире врлином нејаке!\nТигрије презвитер и чтец Евтропије\nМуком потврдише истине Божије.\nКao паликуће Божији јунаци\nУморени бише – невини јагањци!\nОрлићи за орлом својим одлетеше\nИ у Рај сладосни на одмор падоше.\nA злоба из блата за орлима лаје –\nУ блату се рађа. у блату остаје. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНабрајајући чудеса вере хришћанске\, ми не треба никад да заборављамо безбројна и велика чудеса промене срца и нарави људи\, истински обраћених у веру. Колико је јаросних злочинаца ова вера упитомила! Колико крвожедних разбојника преобратила у незлобне јагањце! Колико развратника обратила у чисте девственике! Колико себичних среброљубаца научила милосрђу! Колико плашљиваца навела на пут крајњег самопожртвовања! За руског кнеза Владимира пише митрополит Филарет: „Сластољубиви\, како је немогуће више\, јазичник Владимир у хришћанству је постао узор чистог супружанског живота; отпустио је од себе све жене и наложнице и живео c једном\, благоверном Аном. Опаки\, осветљиви и крвожедни братоубица у незнабоштву он је у хришћанству био најнежнијим пријатељем бедних. Беднима је навек био отворен доступ к њему\, и он им је раздавао и храну и новац штедром руком. И више од тога: „болесни нису у стању да дођу до мога двора“ говорио је он\, и наредио је\, да се по улицама вози месо\, риба\, хлеб\, квас и мед. Јеванђелске речи: „блажени милостиви проникле су у саму дубину срца његовог и постале му законом живота.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење кћери жене Хананејке (Мат. 15\, 22) и то:\n1. како жена Хананејка истрајно и поновљено мољаше Господа\, да joj спасе ћерку од ђавола\, који је мучаше\,\n2. како Господ похвали веру женину и исцели joj ћерку\,\n3. како Господ може ослободити и моју душу од ђавола\, који је напада у удаљености од Бога\, само ако My се истрајно и c вером молим. \n\n\n\nБеседа\nо томе како смрт и живот зависе од језика\n\nСмрт је и живот у власти језику. (Приче Сол. 18\, 21) \nНије ли ово потврдио сам Господ Исус када је рекао\, да ће људи за сваку празну реч дати одговора на Страшном Суду? Није ли Он изриком рекао: својијем ћеш се ријечима оправдати\, и својијем ћеш се ријечима осудити (Мат. 12\, 36-37)? Ко се оправда\, примиће живот; ко се осуди\, примиће смрт. Видите ли\, дакле\, како је у власти језика и живот и смрт? А апостол Јаков вели: ко у ријечима не погрешује\, онај је савршен човјек\, може зауздати и све тијело (Јак. 3. 2). Велика је\, ваистину\, и неиспитана тајна речи\, и утисак речи не да се измерити ни израчунати. Данас се реч људска може вештим справама да пренесе с краја на крај наше планете. Реч речена језиком у Америци може да се чује ухом у Европи. Није ли то слика свечувења Божјега? О браћо моја\, ми не можемо ништа шапнути земљи\, што неће чути небеса. Свака наша реч излази пред сабор ангела Божјих. Сваку злу реч нашу прима Ад\, и чува је као залогу наше вечне смрти; а сваку реч благу прима Рај\, и чува је као залогу нашег вечног живота. Ваистину\, премудро говори и благовремено нас опомиње старозаветни мудрац речима: смрт је и живот у власти језику! \nО Господе Спаситељу наш\, вечна Речи Божја\, помози нам зауздати језик наш\, да не говори на погибао нашу. Помози нам говорити језиком само оно што је по светој вољи Твојој а на наше вечно спасење у животу бесмртном. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-tihon-amatunski-cudotvorac/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-tihon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260630
DTEND;VALUE=DATE:20260701
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T205100Z
LAST-MODIFIED:20260204T091552Z
UID:7756-1782777600-1782863999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Мануил\, Савел и Исмаил
DESCRIPTION:Пролог за 17. јуни\n30. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Мануил\, Савел и Исмаил\n\nБраћа рођена\, Персијанци\, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Васпитани у духу хришћанском и крштени. И као хришћани беху високи чиновници код цара Аламундара. Послати цару Јулијану Одступнику да воде преговоре и утврде мир међу царством Персијским и Грчко-римским. Цар Одступник приреди некакву светковину идолима у Халкидону. На тој светковини цар са својим велможама приносио је жртве идолима. Персијски изасланици су одсуствовали са те светковине. Цар их призове и нареди им\, да и они узму учешћа у светковини и принесу жртве боговима. Онда они изјаве\, да су они страни поданици\, да су дошли као изасланици цара персијског ради успостављања мира међу два царства\, а не због чега другог; да су хришћани\, и да сматрају недостојним клањати се мртвим идолима и приносити им жртве. Цар се разјари и баци их у тамницу. Сутрадан их изведе поново и почне се с њима препирати о вери\, но света браћа била су неодољива и непоколебљива.Тада их привезаше за дрвеће наге и удараху их\, и стругаху железним четкама. За све време мучења они се мољаху Богу с благодардношћу за муке: „О слатки Исусе\, ове су нам муке слатке због љубави Твоје!“ Ангел Божји јави им се\, утеши их и одузе им сваки бол. Насупрот свима међународним односима опаки цар Јулијан најзад изрече пресуду\, да се ова три брата мачем посеку. Када их посекоше\, би земљотрес велики\, земља се расцепи и прими тела светих мученика у себе\, да их незнабошци не би сажегли по наређењу царевом. Тела мученика потом земља изврже\, да би их хришћани нашли и чесно сахранили. Чувши цар персијски\, како нечовечно Јулијан предаде смрти његове делегате\, спреми војску против њега. А Јулијан пође на царство Персијско уверен у своју победу. Но би потучен до ногу\, и сам погибе са срамом\, на радост и смех целога света. \n\n\n\nПреподобни Пиор\, отшелник Нитријски\n\nЗагрејан љубављу према Богу Пиор се рано одрекао света и удаљио у пустињу Мисирску\, где се херојски подвизавао. За њега кажу\, да никад није седао за трпезу да једе\, него је увек јео стојећи и послујући. Кад су га питали зашто он тако чини\, одговори свети Пиор: „Нећу да се занимам једењем као послом него као узгредицом“. Када су га позвали у савет да се суди неки брат\, који беше нешто згрешио\, он дође носећи на леђима једну врећу песка а на прсима једну малу кесу песка. Упитан\, шта му то значи\, одговори светитељ: „Врећа песка на леђима – то су моји греси\, које ја не видим\, а кеса песка – то су греси мога брата\, које ја треба да судим“. Сва братија се тада постиде и узвикну: „То је пут спасења!“ Живео је сто година и упокојио се у Господу у IV веку. \n\n\n\n\nОд хришћанске мајке и паганског оца\nТри рођена брата\, дивна миротворца:\nМануил и Савел и Исмаил млади –\nРади Христа мртви земаљској наслади –\nКренуше се вољно да миру послуже\,\nПерсе и Јелине миром да удруже.\nНо ђаволски слуга\, Јулијан проклети\,\nO вери се поче са три брата прети\,\nИ нуђаше браћу\, крштену у Христу\,\nДа његову веру уcвoje нечисту.\nТад рекоше браћа крунисаном зверу:\n– Нисмо зато дошли да мењамо веру\,\nНо мир да правимо\, царе од Јелина\,\nМи веру имамо у Божијег Сина.\nГоре се за боље још може и дати\nНо боље за горе луд може мењати. –\nРазјарен Јулијан\, ад у њему гори.\nУ мукама љутим три брата умори.\nНо Бог свевидећи што зна свему цену\nНа опаког цара гневом се покрену:\nЈулијан опаки\, пред Богом нејаки\,\nСрамном умре Cмpћy\, насмеја се сваки\,\nНасмеја сe сваки ко му гордост знаде\nИ кроз њега немоћ неправде познаде. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПротивници Христови увек су постизали обрнут резултат својим напорима против Христа. Место да зауставе реку Хришћанства\, они су је ширили\, удубљивали и чинили шумнијом. Место да је исуше\, они су проузроковали такорећи потоп од ње по васцелом свету. Где је један мученик пао\, ту се чета хришћана створила; где је нанет срам\, поникла је слава; где се рекло – крај Хришћанства\, ту је био почетак бујнијег усева. Мимо све обзире и обичаје међународне Јулијан Одступник је убио персијске изасланике\, за мир: Мануила\, Савела и Исмаила\, из свог лудачког идолопоклоничког фанатизма. Шта je Јулијан тиме постигао? Умножио је број хришћана\, увећао број светих мученика\, и ускорио крај и себи и паганизму. Посредно и нехотично Одступник је помогао распрострањењу и удубљењу Хришћанства. И то не само својим опаким гоњењем\, него и нехотичним изјавама. Тако у препирци c хришћанима он је изјавио: „Христос није ништа у свом животу учинио што би заслуживало славу\, осим ако се то не рачуна великим делом\, што је он лечио хроме и слепе и изгонио демоне!“ O бедника њега! Кao да отварање очију једном једином слепцу моћном речју није веће дело од покорења десет царевина! Но драгоцено је то што је он као највећи издајник Христа после Јуде признао чудеса Христова. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно преображење Господа Исуса (Матеј 17\, 1) и то:\n1. како преображеном Господу засја лице као сунце\,\n2. како и ја\, помрачен грехом\, могу силом и благодаћу Христовом засјати првобитним сјајем безгрешна човека. \n\n\n\nБеседа\nо погибељи оних који лажно сведоче\n\nСвједок лажан неће остати без кара\, и ко говори лаж\, погинуће. (Приче Сол. 79\, 9) \nОно што бива у свету\, види Бог и све војске небеске. Како\, дакле\, може човек сакрити истину код толиких сведока истине! И не само да небеске војске виде истину но и ревнују за истину. Како\, дакле\, може један смртан човек ићи против истине\, што значи против безбројних небеских ревнитеља истине! Ваистину\, помрачен је умом онај ко мисли да може сакрити истину и објавити лаж наместо истине. Кад милион видовитих ангела знају истину\, може ли један човек сакрити истину? Може ли неко устати против истине\, и остати некажњен? О браћо моја\, ништа лажније нема од лажи! ништа неуспешније! ништа дрскије! ништа луђе! \nОно што бива унутра у човеку\, то види Бог и све војске небеске. То види нарочито ангел хранитељ човеков. И овај ангел хранитељ не подноси\, да човек износи из себе и о себи оно што није у њему. Остане ли човек упоран у лажи\, ангел његов напустиће га и предаће га потпуно духовима лажи. Тешко тада томе човеку! Шта му вреди лажно сведочити против њега пред Богом и небеском војском! Боље томе човеку да се није ни родио. Јер ко год лаже\, Духу Божјем лаже\, и Дух Божји оставља лажљивца у тами и смрти. \nО Господе истинити\, подржи нас силом Духа Твога Светога\, да никад не сведочимо лажно. Ослади нам истину Твоју свету и одврати лажну реч са језика нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-manuil-savel-i-ismail/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-manuil-savel-ismail.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260701
DTEND;VALUE=DATE:20260702
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T205455Z
LAST-MODIFIED:20260204T091930Z
UID:7759-1782864000-1782950399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Леонтије\, Ипатије и Теодул
DESCRIPTION:Пролог за 18. јуни\n1. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Леонтије\n\nБио војвода римски у финикијском граду Триполису\, у време цара Веспазијана. Родом из Јеладе\, „великотелесан узрастом\, снажан\, крепак и храбар у биткама“. Царски намесник Адријан посла један одред војске\, да ухвате Леонтија\, јер овај Адријан беше јаросни противник и гонитељ хришћана. Старешина тога одреда\, Ипатије\, разболе се успут од љуте трескавице\, због чега одред мораше да успори свој ход. Једне ноћи јави се ангел Божји Ипатију и рече му: „Ако хоћеш здрав да будеш\, узвикни трипут попут небеса са свима твојим војницима: Боже Леонтијев\, помози ми!“ Своје виђење саопшти Ипатије друговима својим\, и сви једногласно узвикнуше како ангел посаветова\, и Ипатије наједанпут оздрави. Ово чудо задиви све\, а нарочито некога Теодула. Тада Ипатије и Теодул пођу напред\, пре осталих војника\, да нађу војводу Леонтија. Леонтије их прими лепо и угости. А када им изложи своју веру у Христа\, њихова се срца разгореше љубављу ка Христу\, и у томе часу облак светао спусти се на Ипатија и Теодула\, и из облака паде роса на њих. То сам Дух Божји крштаваше ове обраћене душе\, а свети Леонтије у том часу изговори речи: „У име Пресвете Тројице\, Оца и Сина и Светога Духа“. Опаки Адријан сазнавши да су и Ипатије и Теодул постали хришћани\, нареди да их без поштеде бију\, а потом да им главе секиром одсеку. Тако скончаше ова два духовна чеда Леонтијева. Тада Адријан наложи љута истјазања на Леонтија\, но Леонтије оста непоколебљив у вери својој светој. Цело му тело ранама покрише\, но он се приљежно Богу мољаше\, да га не остави. Усред најљућих мука јави му се ангел Господњи и охрабри га и утеши. Најзад повалише мученика по земљи\, и бише га дотле докле не предаде дух свој Богу. Страдање свети Леонтија гледао је својим очима неки кир Нотарије\, који је то све и записао на оловним плочама\, и плоче положио у гроб мученика. Чесно пострада свети Леонтије 73. године. \n\n\n\nПреподобни Леонтије прозорљиви\n\nПореклом Грк из Пелопонеза. Подвизавао се у манастиру Дионисијату шездесет година и преставио се 1605. године будући осамдесет пет година од рођења. За овога светитеља каже се\, да је само једном ушао у манастир и само једном изишао из манастира за пуних шездесет година. Наиме\, ушао је онда када је први пут ступио у манастир Дионисијат\, а изашао је онда када су га мртва изнели да сахране. Имао је чудесан дар прозорљивости и прорицања\, а по смрти из његових моштију потекло је миро. \n\n\n\n\nЛеонтије срца лавовскога\,\nЛавовскога срца и имена\,\nОн се Бога не постиде свога\nНо пред свима Христа исповеди.\nХриста Бога\, Спаситеља света\,\nМладост\, cнaгу и војводство презре\nРад истине Христа распетога\nИ од смрти славно васкрслога.\nЛаскан\, чашћен\, слављен и дариван.\nОн се Бога не одрече свога\,\nШибан\, пљуван\, струган и распињан.\nОн се Бога не одрече свога.\nНо што већа мука и поруга\nTo плам вере већи и светлији\,\nЦарство римско и све адске силе\nНа њега се беху окомиле.\nАл’ он знаде да сам не бејаше\,\nНо да Христос уз њега стајаше.\nСтуб камени сред гневних трсака\,\nСтуб пламени сред робова мрака.\nСвојом вером народе задиви.\nЖивот даде\, да вечито живи. \n\n\n\nРасуђивање\n\nC коликом пажњом један научник испитује појаве природне\, још са већом пажњом ми треба да испитујемо појаве и дејства благодати Божје. Ево шта сведочи o дејству Причешћа један од великана духовних. О. Јован Кронштатски пише: „Дивим се величини и животворности божественог Причешћа: старица пљувала крвљу и већ сасвим изнемоћала не могући ништа јести\, онога дана кад је од мене примила Причешће\, почела се поправљати. Девојчица на смрти\, после Причешћа почела се поправљати\, јести\, пити и разговарати\, док је пре тога она била готово без свести\, у трзавици\, и ништа није ни јела ни пила.“ O кад би сваки свештеник c пажњом научника и c љубављу молитвеника посматрао и пратио благодатна дејства св. Причешћа слично О. Јовану! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење момчета кога је ђаво мучећи бацао час у огањ\, час у воду (Мат. 17\, 14) и то:\n1. како Господ запрети ђаволу и момче оздрави\,\n2. како и мене зли дух баца час у огањ страсти час у воду телесности\,\n3. како и мене Господ може спасти од падања у огањ и у воду\, само ако Mу сe помолим. \n\n\n\nБеседа\nо задужењу Бога\n\nГосподу позајима ко поклања сиромаху\, и платиће му за добро његово. (Приче Сол. 19\, 17) \nИ сиромах који проси и богаташ који даје – обојица задужују Господа\, но само под условом да сиромах проси у име Господње и са смирењем\, и да богаташ даје у име Господње и са милосрђем. Свако ко прима\, треба да зна\, да Божје прима; и свако ко даје\, треба да зна\, да Божје даје. Такво давање има цену\, и такво примање има цену. Сви ми наги улазимо у овај свет\, и наги излазимо из њега. Сви смо ми просјаци пред Господом\, јер ничега немамо\, што нисмо од Господа примили. Зато поклањај брату сиромаху\, као што је и теби Бог поклонио. Туђе узимаш и своме дајеш\, кад милостињу чиниш. Сиромах човек ближи ти је од свега твога имања\, као што је и Богу\, створитељу људи\, сваки човек драгоценији несравњено од свега имања свога. Ако ти је дато богатство\, дато ти је на кушање. Да се искуша срце твоје! Да види Бог и све војске небеске\, да ли си ти разумео\, од кога је твоје богатство и на што ти је оно дато. Благо теби\, ако знаш\, да је имање твоје од Бога и Божје! Благо теби\, ако сиромахе рачунаш у задругаре своје\, у чељад своју\, и њима делиш од онога што је теби Бог поверио!\nО како је неизмерно човекољубље Божје! Гле\, све што имаш\, припада Богу\, па ипак Бог сматра себе дужником твојим\, ако ти од Његовог узимаш и сиромасима дајеш\, и платиће ти за добро твоје. Каква милост с овом да се равња! \nО Господе човекољубиви\, отвори ум наш да разумемо тајну Твоје милости\, и омекшај срце наше као восак\, да као восак гори и светли одблеском неисказиве милости Твоје! Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-leontije-ipatije-i-teodul/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-leontije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260702
DTEND;VALUE=DATE:20260703
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T205745Z
LAST-MODIFIED:20260204T091941Z
UID:7762-1782950400-1783036799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол Јуда; преподобни Пајсије Велики; свети Јован Шангајски
DESCRIPTION:Пролог за 19. јуни\n2. јули по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Јуда\n\nЈедан од Дванаесторице. Син Јосифов и Саломин\, а брат Јакова\, брата Господњег. Са Саломом\, ћерком Ангеја\, сина Варахина Захаријана\, имађаше Јосиф дрводеља четири сина: Јакова\, Јосију\, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев\, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: „Јуда слуга Исуса Христа\, брат Јаковљев“ (Јд 1\, 1). И ако се и он могаше назвати братом Господњим колико и Јаков\, он то не чињаше из смирења и стида\, јер у почетку он не вероваше Христу Господу; и када старац Јосиф пред смрт хтеде и Исусу дати део имања као и осталој деци својој\, сви се томе успротивише па и Јуда\, само Јаков драговољно одели део од свога дела и намени га Исусу. Још се Јуда назива Левијем и Тадејем. Има још један Тадеј\, од Седамдесеторице апостола (в. 21. август)\, но овај Тадеј\, или Јуда\, био је један од великих апостола. Проповедао је Јеванђеље по Јудеји\, Самарији\, Галилеји\, Идумеји\, Сирији\, Арабији\, Месопотамији и Јерменији. У Едеси\, граду Авгаровом\, допунио је проповед онога другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата\, би ухваћен од незнабожаца\, распет на крст и стрелама убијен\, да вечно царује у царству Христовом. \n\n\n\nПреподобни Пајсије Велики\n\nМисирац по рођењу и језику. По једном виђењу у сну мајка га заветова Богу на службу. Као младић дође преподобни Памбу\, и овај га прими за ученика и за саученика преподобног Јовану Колову\, који и описа житије Пајсијево. На радост свом духовном оцу Пајсије прилагаше труд к труду\, и подвиг к подвигу. Више пута јављао му се пророк Јеремија\, кога је он нарочито волео и чешће читао; јављали су му се чешће и ангели Божји\, па и сам Господ Христос. „Мир теби\, возљубљени угодниче мој!“ рекао му је Господ Христос. По великој благодати од Бога Пајсије је имао нарочити дар уздржавања од јела. Често није окушао хлеб по петнаест дана\, још чешће по недељу дана\, а једном је\, по сведоџби Јована Колова\, седамдесет дана проживео не окусивши ништа. Имао је велику борбу са духовима злобе\, који су му се јављали понекад онакви какви и јесу а понекад у виду ангела светлих. Но благодатни слуга Божји није се дао никад обманути и прелестити. Био је прозорљивац и чудотворац знаменит по свему Мисиру. Преселио се у вечност 400. године. Преподобни Исидор Пелусиот пренео његове мошти у своју обитељ\, и чесно их сахранио. \n\n\n\nСвети мученик Зосим\n\nВојник римски у време цара Трајана. Храбро исповедао своју веру у Христа Господа\, због чега је претрпео љуте муке. Усред мука чуо глас с неба: „Мужај се\, Зосиме\, и крсти се. Ја сам с тобом!“ Ангели Божји јављали му се у тамници. После многих мучења секиром посечен 116. године. \n\n\n\nПреподобни Јован отшелник\n\nПодвизавао се у VI веку близу Јерусалима. Подвигом достигао високи ступањ чистоте и силе\, тако да му се зверови покораваху. У дубокој старости упокоји се у Господу 586. године. \n\n\n\n\nПајсије велики од младих ноката\nЗа собом затвори од свих жеља врата.\nДух дизаше к Богу\, тој јединој жељи\,\nКо и сви велики древни светитељи.\nПитаху монаси дивнога Пајсија:\nКoja добродетељ већма Богу прија?\nОна што се крије! – рече им Пајсије.\nA која се јавља Богу мила није.\nКад Пајсије Бога животом прослави\nПрослављени Господ Христос му се јави:\n– Мир ти\, угодниче\, шта желиш\, реци ми\,\nПо жељи биће ти\, попроси и прими!\nКада ове речи од Господа зачу.\nПајсије ко дете предаде се плачу.\n– O Господе благи\, човек сам прегрешан\,\nИ због греха многих много неутешан.\nПо Твојој милости грехе ми опрости\nСве што згреших\, Боже\, од ране младости\,\nИ силу ми даруј за будуће време\nДа од нових греха не товарим бреме.\nДа до конца свога вољу Твоју творим\nЉубављу све већом спрам Тебе да горим.\nИспуни му Господ ову мудру жељу\nИ благослов даде Своме светитељу. \n\n\n\nРасуђивање\n\nУпиташе једном иноци Пајсија Великог „Реци нам\, оче\, реч o спасењу\, и како треба да живимо по Богу?“ A старац им одговори: „Идите\, па држите заповести Божје и чувајте предања Отаца.“ Предање Отаца то је искуство светитеља у области духовној\, искуство огромно од близу две хиљаде година\, искуство многих стотина и хиљада светих људи и жена. Какво пребогато стовариште мудрости! Каква непрегледна хрпа доказа сваке истине Светога Писма! И све то благо\, сву ту мудрост\, све те доказе\, сав тај опит протестанти су одбацили! O безумља неисказаног! O просјачке сиромаштине! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење два слепца (Мат. 20\, 30) и то:\n1. како два слепца вапијаху ка Господу: помилуј нас\, Господе\, сине Давидов\,\n2. како се милостиви Господ дохвати очију њихових\, и они прогледаше.\n3. како сам и ја грехом заслепљен; и како и ја могу прогледати ако завапијем Господу да ме се дохвати. \n\n\n\nБеседа\nо освети и Осветнику\n\nНе говори: вратићу зло. Чекај Господа\, сачуваће те. (Приче Сол. 20\, 22) \nНе свети се; не враћај зло за зло. Доста је зла од суседа твога; ако му ти вратиш зло за зло\, удвостручићеш зло у свету; ако ли му не вратиш\, он још може покајањем сагорети своје зло; и тако ћеш ти трпљењем и праштањем смањити зло у свету. \nНе свети се; не враћај зло за зло; чекај Господа\, Он види и памти\, и у своје време узнаћеш и ти и твој злотвор\, да Господ види и памти. Питаш се: шта сам учинио тиме\, што нисам вратио зло за зло? Учинио си најмудрије дело што си могао учинити у даном случају\, наиме: уступио си своју борбу Јачем од себе\, и Јачи ће се победоносно борити за тебе. Ако ступиш у борбу са злотвором\, можеш бити побеђен. Но Бог не може бити побеђен. Уступи\, дакле\, своју борбу Победоносном и Непобедивом\, па стрпљиво чекај. \nНаучи се од малог детета: када дете мало буде нападнуто од неког у присуству свога родитеља\, оно не враћа напад нападом нега гледа у родитеља и плаче. Оно зна\, да ће га родитељ заштитити. Како ти да не знаш оно шта мало дете зна? Твој небески Родитељ је непрестано крај тебе. Зато: не свети се; не враћај зло за зло; него гледај у Родитеља и плачи. Само тако осигураћеш победу себи у сукобу са злим људима. \nО Господе Свесилни\, који си рекао: Моја је освета\, заштити нас свемоћном руком Твојом од неправедника\, и уздржи нас од освета. Усаветуј нас Духом Твојим Светим\, да је веће јунаштво отрпети него осветити се. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-juda-prepodobni-pajsije-veliki-sveti-jovan-sangajski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apostol-juda.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260703
DTEND;VALUE=DATE:20260704
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T205855Z
LAST-MODIFIED:20260204T091953Z
UID:7765-1783036800-1783123199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Методије; преподобни Наум Охридски
DESCRIPTION:Пролог за 20. јуни\n3. јули по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Методије\, епископ Патарски\n\nИз млада се посветио подвигу и као град на гори био виђен и позван на епископство у граду Патари Ликијској. Учен и красноречив архијереј\, Методије је писао против јереси Оригенове. Његове „богодухновене речи као муња засијаше по свему свету“. Незнабошци се дигоше на њега\, мучише га и посекоше у Халкиди Сиријској 311. године. \n\n\n\nСвети мученици Аристокл\, Димитријан и Атанасије\n\nАристокл би свештеник саборне цркве у граду Тамасу на Кипру и провођаше богоугодан живот. Због његове велике ревности к вери удостоји се гласа с неба\, да иде у Саламину Кипарску и прими венац мучеништва. Њему се придружише Димитријан ђакон и Атанасије чтец. Дошавши у Саламину\, ови Божји људи почеше проповедати Христа. Незнабошци их ухвате и после истјазања Аристокла мачем посеку\, а Димитријана и Атанасија у огњу спале 306. године. \n\n\n\nПреподобни Наум Охридски\n\nГлавни му је празник 23. децембра\, а 20. јуна му је летњи празник. О овоме летњем празнику бива велики сабор народа у манастиру Светог Наума. Многи болесници долазе или бивају донесени\, да ту над моштима светитељевим кроз веру и молитву получе исцељење. Не само православни него и људи друге вере долазе да потраже помоћ од светог Наума. Један муслиман из Ресна донео је и приложио манастиру звоно 1926. године из благодарности\, што му је светитељ исцелио брата и са самртничке постеље подигао поново у живот. Прилагач се звао Џемаил Зизо\, а његов исцељени брат Сулејман Зизо. Обојица су били угледни грађани у Ресну. \n\n\n\nСвети Калист I\, патријарх Цариградски\n\nКао ученик Григорија Синаита подвизавао се на Атону у скиту Магулу код Филотејског манастира пуних двадесет осам година. Ту је он саградио доцније обитељ светог Маманта. Буде изабран за патријарха цариградског 1350. године. После четири године удаљи се с престола патријаршког поново у Свету Гору. Но у време цара Јована Палеолога поново буде враћен на престо\, где као патријарх остане до смрти. Упокојио се 1368. године на путу за Серез\, куда је ходио царици српској Јелени\, да иште помоћ против Турака. У друштву са Игњатијем саставио красно руководство за подвижнике. Осим тога написао житије светог Григорија Синаита и светог Теодосија Трновског\, као и многобројне беседе. Интересантно је споменути\, како је свети Максим Капсокаливит прорекао смрт патријарху Калисту. На путу за Србију Калист удари на Свету Гору. Видећи га\, свети Максим рече: „Овај старац неће више видети своје пастве\, јер позади њега чује се надгробно пјеније: блажени непорочни в пути“. \n\n\n\nСвети Левкије\, епископ Врунтисиопољски\, у Италији\n\nРођен у Александрији и рано ступио у манастир. Удостојио се великих откровења и моћне благодати\, тако да је и мртве васкрсавао и демоне из људи изгонио. Био најпре епископ у Александрији\, па по заповести с неба пређе у Италију у незнабожачки град Врунтисиопољ\, који сав покрсти и у коме сагради храм Богоматери. По многом и успешном труду преселио се у вечност у време цара Теодосија II\, у V веку. \n\n\n\nБлажени Студије\n\nЗнаменити патриције и конзул у Цариграду. Основао близу Златних Врата цркву светог Јована Претече и манастир\, прозват по њему Студијски. Овај манастир је постао знаменит по многим славним мужевима\, духовницима\, подвижницима и за веру страдалницима\, од којих је најпознатији свети Теодор Студит. Латински крстоносци разорили су ову обитељ 1204. године\, но обнови је цар Константин Палеолог Порфирородни 1293. године. На том месту сада се налази турска џамија. \n\n\n\n\n– Левкије\, Левкије\, срца убељена.\nУ Књизи Живота блаженог имена\,\nСпомен ћe ти вечни на небеси бити\nA на земљи црква тебе ћe славити!\nТакав глас Левкије c небеса услиша\nИ мир благоухан срце му утиша.\nНа Левкија светог враг се црни диже\nНо Левкије на њег крстом се подиже.\nВражијим стрелама он се не ујазви\nНо сву вражју силу силом Божјом разби.\nБог му силу даде\, доброме пастиру\,\nТе сачува стадо у грешном Мисиру.\nЈош основа цркву у Врунтисиопољу\nИ научи људе штитит’ Божју вољу.\nНарод крсти многи и велможе славне\,\nСве обасја лучем вере православне.\nЧудесима својим цео свет задиви\,\nПa Господу оде – венац славе прими. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСв. Кипријан пише o бесмрћу: „Кад би неки знаменит човек теби нешто обећао\, ти би поверовао његовом обећању и не би ни помислио\, да ће те обманути онај који је вазда веран својој речи. Но гле\, вероломниче\, теби говори сам Бог\, и ти се са сумњом колебаш! Бог је теби обећао бесмрће по исходу из овог света\, и ти дрско сумњаш у то обећање! To значи: сасвим не познавати Бога\, значи: неверовањем вређати Христа Господа и Учитеља.“ O како је силна вера у светитеља Божјих! И како јасна и разумна и добро образложена простим но силним примерима! \nНесвети не сумњају зато што су тобож разумнији\, него зато што су несвети. Светији Човек је увек разумнији\, јер у чистом огледалу свога срца види истину. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно усахнуће неплодне смокве (Матеј 21\, 19) и то:\n1. како Господ прокле смокву са много лишћа a без плода\, и смоква усахну\,\n2. како је и мој живот са много лишћа – телесне бриге\, жеље\, мисли – a без духовног плода\, те може доћи под исто проклетство\, ако се не поправим. \n\n\n\nБеседа\nо томе како је наше спасење у рукама Божјим\n\nКоњ се спрема за дан боја\, али је у Господа спасење. (Приче Сол. 27\, 31)  \nМи смо дужни да се припремимо\, но од Бога зависи наш успех. Сва наша припрема само је као предлог Богу\, али не одлучује припрема но Бог. Зато мудро народ каже по опиту своме: човек предлаже а Бог располаже. \nВојниче Христов\, опремај ум свој као доброг коња\, оружај срце своје врлинама\, челичи вољу своју подвизима\, али знај – да је спасење у Господа. \nОрачу Христов\, ори и преоравај душу своју\, сеј добро семе јеванђељско у њу сваки дан\, плеви њиву душе своје од корова\, стражи над њом\, али знај – да је спасење у Господа. \nТрговче Христов\, вежбај се сваки дан у доброј трговини\, мењајући материјално за духовно\, и земаљско за небесно\, и смртно за бесмртно\, али знај – да је спасење у Господа. \nНије помогао коњ фараону у Црвеном мору. Нити је помогло богатство Вавилону у дан расплате с Богом. Све може неко припремити\, па ипак у одсудном часу све изгубити. Јер спасење није у припреми него у Господу. Зато су светитељи\, мада најприправнији за Царство Божје\, и на самртном часу уздисали не знајући\, да ли ће бити примљени у Царство. О како су добро памтили они реч Господњу: кад свршите све што вам је заповеђено\, говорите: ми смо залудне слуге (Лк. 17\, 10)! \nБудимо спремни\, браћо\, за дан искушења\, добро утегнути\, и опасани\, и наоружани\, али не уздајмо се у своју спрему него у Господа. \nО Господе Спаситељу наш\, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-metodije-prepodobni-naum-ohridski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-metodije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260704
DTEND;VALUE=DATE:20260705
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T210010Z
LAST-MODIFIED:20260204T092006Z
UID:7768-1783123200-1783209599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Јулијан Тарсијски; преподобна Анастасија Српска
DESCRIPTION:Пролог за 21. јуни\n4. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Јулијан Тарсанин\n\nБлагородног\, сенаторског порекла; живео у Тарсу Киликијском\, пострадао у време Диоклецијаново. Иако му беше тек осамнаест година од рођења када би подвргнут истјазавању за веру\, свети Јулијан беше већ довољно васпитан и утврђен у хришћанском благочешћу. Целу годину водао га је намесник царски за собом из града у град\, све мучећи га и све наговарајући\, да се одрекне Христа. Мајка Јулијанова следоваше издалека своме сину. Када је намесник ухвати и посла да усаветује свога сина\, да се одрекне Христа\, она три дана говораше у тамници своме сину супротне савете\, учећи га и храбрећи да не клоне духом\, но да с благодарношћу Богу и смелошћу иде на смрт. Мучитељи зашију тада Јулијана у врећу с песком и са скорпијама и змијама\, па баце у море\, а и мајка Јулијанова умре на мукама. Мошти његове избаце таласи на обалу\, и верни пренесу их у Александрију и чесно сахране 290. године. Доцније те мошти буду пренете у Антиохију. Сам свети Јован Златоуст доцније држао је похвалну реч светом мученику Јулијану. „Из уста мученика“\, рекао је Златоуст\, „исходио је свети глас\, и заједно с гласом изливала се светлост јаснија од сунчаних зрака“. И још: „Узми кога било\, сумашедшег и бесног\, и приведи овоме светоме гробу\, где су мошти мученикове\, и видећеш\, како ће он (демон) непремено искочити и побећи као од палећег жара“. Из ових речи јасно је\, како су се многобројна чудеса морала дешавати на гробу светог Јулијана. \n\n\n\nПреподобни Јулије и Јулијан\n\nРођена браћа из грчке области Мирмидоније. Одмалена васпитани у хришћанству\, са заветом да ће живети увек у девству и служити цркви. Јулије беше презвитер а Јулијан ђакон. Од цара Теодосија Млађег издејствују грамату\, да могу по целом царству рушити кумире и зидати цркве хришћанске. Као два апостола ова два брата обраћаху нехришћане у хришћане по Истоку и Западу\, и зидаху цркве. Сазидаше стотину цркава за живота свога. Упокојили се мирно у Господу близу Медиолана. Житељи Медиолана призивају светог Јулија у помоћ против вукова. \n\n\n\nСвети мученик Арчил II\, цар Грузински\n\nБеше син цара Стефана а унук великог цара грузинског Вахтанга. Велики хришћанин и заштитник Хришћанства цар Арчил би мучен од муслимана и посечен за Христа 20. марта 744. године. А њему беше осамдесет година када пострада за Господа и пресели се у блажену вечност. \n\n\n\nСвети мученик Луарсаб II\, књаз карталински у Грузији\n\nИ отац му\, Георгије X\, пострада због вере и би отрован од персијског шаха. Луарсаб пак би бачен у неку тамницу\, близу Шираса\, у којој протамнова седам година. Тада\, по наредби шаха Абаса I\, би обешен у тамници са двојицом слугу\, 21. јуна 1622. године. На његовом гробу виђена беше светлост небеска. \n\n\n\n\nКад Јулије и брат му Јулијан\nСаградише Богу Свевишњему\nДеведест и девету цркву\,\nТад Јулијан гробницу сагради\nЗа свог брата свештеног Јулија\,\nПа кад брату гробницу показа\,\nЈулије му кротко говораше:\n– Припремај се\, мој брате рођени\,\nГроб је овај за тебе саграђен\,\nПрипремај се да пред Бога пођеш\,\nПре твог брата\, грешнога Јулија.\nA Јулију Бог је одредио\nСаградити још и стоту цркву\nНа острву неком усамљеном.\nКако рече преславни Јулије\,\nКако рече\, онако сe cтeчe\,\nПре старијег млађи брат се смири\,\nA старији сто цркви намири\,\nПа кад стоту на острву сазда\,\nТад се и он у вечност пресели. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКад човек почне да се вежба у ћутању\, ћутање му изгледа ниже од говора; но када се извежба у ћутању\, онда зна да је говор нижи од ћутања. Рекао монах св. Сисоју: „Ја бих хтео да сачувам срце моје\, али не могу“\, на што му старац одговори: „Како можемо ми сачувати срце\, кад капија срца нашег – језик – стоји отворена?“ Упитали једанпут Харилеуса\, синовца Ликургова\, зашто је стриц његов издао тако мало закона. Он одговори: „Јер не треба много закона онима који много не говоре.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење слепог Вартимеја (Мк 10\, 46) и то:\n1. како Вартимеј c вером вапије ка Господу за исцељење\, и како га Господ исцељује\,\n2. како и ја седим слеп душом крај пута\, којим Господ пролази\, и ако вапијем к Њему\, исцелиће ме. \n\n\n\nБеседа\nо сејању и жетви\n\nКо сије безакоње\, жњеће муку. (Приче Сол 22\, 8) \nАко чиниш безакоње\, може те мука и обићи онога дана\, када чиниш безакоње\, но она је чула глас безакоња\, и доћи ће неизоставно у свој дан. \nПонеко сејање је слатко\, и понека је жетва горка. Понеко сејање личи на живот\, но плод и жетва су му смрт. \nПази и научи се из Светога Писма: \nЕва посеја безакоње кроз непослушност\, и снађе је мука порођајна. Каин посеја безакоње кроз братоубиство\, и снађе га мука бесаног лутања по земљи. \nСодом и Гомор посејаше безакоње\, и пожњеше муку грозне смрти. \nСинови Илије првосвештеника посејаше безакоње\, јер чињаху скверну покрај Ковчега Завета\, и пожњеше муку\, јер горко изгубише живот у боју. \nСети се Саула\, његовог безакоња и његове муке. Па се сети Ахава и Језавеље. Па се сети Ирода и Јуде. Па се сети дана данашњега\, и дана јучерашњега\, и дана прекјучерашњега\, и свакога прошлог дана\, и ослушни речи свакога дана: ко сије безакоње\, жњеће муку! Има ли села на свету\, коме ова наука није пред очи постављена? Има ли крова\, који под собом не скрива такву науку? Има ли и једног живог човека\, који се није осведочио у ову науку на живим примерима око себе? \nО Господе Премудри\, кад не бисмо знали вољу Твоју\, мање бисмо одговарали. Но кад си нам дао да је знамо\, Премилостиви\, додај нам силе да је и извршујемо кроз све дане живота нашег: Теби слава и хвала вавек. Амин
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-julijan-tarsijski-prepodobna-anastasija-srpska/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-julijan.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260705
DTEND;VALUE=DATE:20260706
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T210154Z
LAST-MODIFIED:20260204T092020Z
UID:7771-1783209600-1783295999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештеномученик Јевсевије
DESCRIPTION:Пролог за 22. јуни\n5. јули по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Јевсевије\, епископ Самосатски\n\nВелики изобличитељ аријанства. Када се упразни престо антиохијски\, његовим настојањем би изабран Мелетије за патријарха\, Мелетије\, велико светило цркве\, који се по смрти удостојио велике похвале од стране светог Јована Златоуста. Но аријанци брзо изгнају овога Мелетија из Антиохије. Када умре зли син Константинов\, Констанције\, зацари се један гори од њега\, Јулијан Одступник. У време гоњења хришћана од стране Јулијанове\, свети Јевсевије скиде са себе свештеничке расе а обуче се у војничко одело\, те под видом војника обилазаше гоњене цркве по Сирији\, Финикији и Палестини\, свуда утврђујући веру православну и постављајући потребне јереје и ђаконе и остале клирике\, а понегде и епископе. По шумној погибељи Јулијановој свети Јевсевије усаветова Мелетија те сазва сабор у Антиохији 361. године\, на коме беху двадесет седам архијереја\, на коме се још једном више осуди аријанска јерес а провозгласи вера православна онако како беше изражена на I васељенском сабору. Поред Мелетија и Јевсевија на овом Сабору нарочито је падао у очи свети Пелагије Лаодикијски\, чувени девственик и подвижник. Тај Сабор беше у време благочестивог цара Јовиниана. Но овај цар убрзо умре\, а зацари се зли Валент\, с којим дође опет гоњење на Православље. Свети Мелетије би прогнан у Јерменију\, Јевсевије у Тракију\, а Пелагије у Арабију. После Валента зацари се цар Грацијан\, који даде слободу Цркви а заточене архијереје поврати на њихова места. Тако се вратише: Мелетије у Антохију\, Јевсевије у Самосат\, а Пелагије у Лаодикију. У то време многе епархије и парохије беху удове\, те Јевсевије ревносно хиташе да нађе и народу да законите пастире. Но када он дође са изабраним епископом Марином у град Долихин\, да би новога архијереја устоличио и јерес аријевску\, која у том граду беше силна\, изобличио\, неки фанатички јеретик баци с крова ћерамиду на Јевсевијеву главу и рани га опасно\, од које ране овај велики ревнитељ Православља\, светитељ и мученик\, умре\, да вечно живи у рајском блаженству. Пострада 379. године. \n\n\n\nСвети мученик Зинон и Зина\n\nСвети Зинон беше официр римски у граду Филаделфији Арабијској. А Зина му беше слуга. Када у време цара Максимијана наста гоњење хришћана\, усуди се свети Зинон те изађе пред војводу Максима\, исповеди своју веру у једнога живога Бога\, и посаветова Максима\, да се и он мане мртвих идола и да прими једину истиниту веру. Наљути се војвода\, па баци Зинона у тамницу. А када верни Зина посети свога господара у тамници\, то и он би ухваћен и ухапшен. Затим обојица беху мучени за Христа и најзад бачени у огањ\, у који насуше незнабошци уља. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом\, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Георгија у месту званом Кипарисион. \n\n\n\nПреподобна Анастасија\, мајка Светог Саве\n\nСупруга Стефана Немање. Мајка Вукана\, Стефана и Растка. Замонашила се 1196. године и добила монашко име Анастасија. Њено крштено име је Ана. Упокојила се 21. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати манастира Студенице. Њене мошти почивају у манастиру Студеници. Пре неколико година ђакон Војислав Билбија је израдио диван саркофаг у коме се сада налазе њене мошти. \n\n\n\n\nЦрква никад није без пастира\,\nНи без мука нити без јунака.\nКад мач оштри севну голијатски\,\nОтпор даде пастир Самосатски\,\nЈевсевије\, и c њим Мелетије\,\nКо две звезде – трећа: Пелагије.\nПравославља светог ревнитељи\,\nЦркве Божје славни светитељи.\nМука беше тада за хришћане\,\nЉута мука са обадве стране\,\nC једне стране бесни јеретици\,\nC друге стране цари безумници.\nТешко беше душу сачувати\nИ истину Божју одстојати\,\nПротив лажи и против насиља.\nСред корова мало би босиља\,\nМало\, мало смиља и ковиља!\nТри јерарха – три мирисна цвета.\nДоста меда за сав отров света.\nЈевсевије ко ревнитељ поче\nИ свој живот ко мученик доче.\nЈевсевије првосвештениче\,\nБлагослови\, Божји угодниче! \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗашто Господ благи попушта на истиниту веру нападе и муке\, док јересима и незнабоштву допушта наслађивање спокојством? „Зашто?“ пита се и св. Јован Златоусти\, и одмах одговара: „зато\, да би ти познао слабост њину (тј. јереси и незнабоштва)\, када видиш да се оне и без узнемиравања саме од себе распадају\, и да би се убедио у силу вере\, која трпи беде\, па чак и кроз противнике своје умножава се.“ „Споримо ли\, дакле\, c незнабошцима или c бедним Јудејцима\, довољно је истаћи за доказ божанствене силе то што вера (хришћанска)\, подвргавана безбројним борбама\, одржала је победу“ чак и када је цео свет стајао против ње. \nA св. Исак Сирин говори: „Чудна љубав Божја према човеку познаје се\, када је човек у бедама\, што разоравају надежду његову. Овде Бог показује силу своју a спасење његово. Јер никада човек не познаје силе Божје у покоју и слободи.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно онемљење првосвештеника Захарије (Лк. I 20) и то:\n1. како Захарија не поверова ангелу Божјем\, да стара утроба његове жене може зачети и родити\, и како због тога онеми\, по речи ангелској\,\n2. како сам и ја као немилом ударен\, кад не могу довољно да говорим o чудесима Божјим\, јер ми је вера малена. \n\n\n\nБеседа\nо томе како се лењивац изговара\n\nЛењивац говори: лав је на пољу. (Приче Сол. 22\, 13). \nДа би оправдао своју леност\, лењивац истиче тешкоће и препреке некоме послу\, и увеличава их преко сваке мере. Ако му смета један човек\, он ће рећи\, да му смета цело село; ако шушти лишће\, он ће правдати\, да не може на посао због буре; ако је пред кућом зец\, он ће рећи – лав! Само да не изађе из куће\, и само да одложи посао. \nЛењост је сасвим супротна природи човековој\, Природа је човекова делателна: она тражи да послује\, да ради\, да зида. Леност је поуздан знак изнакажености природе код једног човека. Да је леност страшан порок\, јасно је из тога\, што један делателан човек никад не завиди лењивцу\, док лењивац завиди делателном; исто онако као што трезвен човек не завиди пијанцу\, док пијанац завиди трезвеном човеку. \nО Господе\, Створитељу сведелателни\, спаси нас од тупе и порочне лењивости\, којом се ми удаљујемо од природе своје првосаздане\, од образа и подобија Твога\, Владико свих твари! Надахни нас Духом Твојим Светим\, сведвижним и радостотворним. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestenomucenik-jevsevije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jevsenije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260706
DTEND;VALUE=DATE:20260707
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T212412Z
LAST-MODIFIED:20260204T092213Z
UID:7774-1783296000-1783382399@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Агрипина; Владимирска икона Мајке Божје
DESCRIPTION:Пролог за 23. јуни\n6. јули по новом календару \n\n\n\nСвета мученица Агрипина\n\nАгрипина света беше рођена и васпитана у Риму. Од самог детињства вежбала се да живи по јеванђелски\, одгонећи од свога срца смрад страсти и налевајући срце своје благоухањем девичке чистоте\, девствености и целомудрености. Обручена беше Христу Господу\, и као невеста Христова пострада у време цара Валеријана. Претрпе бијење штаповима\, све док јој кости скрушише. Ангел Божји јави јој се и укрепи је. При новим мукама предаде дух свој Богу. Њене другарице: Васа\, Пауна и Агатоника пренеше мошти њене на острво Сицилију\, и тамо их чесно сахранише. Ту се доцније подиже црква у име свете Агрипине. Он њених моштију биваху чудеса безбројна. Силом њених моштију чак и Агарјани беху враћени од града\, где те мошти почиваху. Упокојила се и славом увенчала 275. године. \n\n\n\nСвети мученици Евстохије\, Гај и други с њима\n\nБи Евстохије жрец идолски у време цара Максимијана\, па видећи јунаштво хришћанских мученика\, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије. После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом\, Лолијем и Урбаном. Сви ови\, и још други уз њих\, беху изведени пред суд\, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово. \n\n\n\nСпомен иконе Пресвете Богородице Владимирске\n\nКада татарски цар Ахмет опколи Москву\, кнез Јован Васиљевич пође с војском да брани град. Иако војска овога кнеза беше малобројна и слабија од војске татарске\, ипак она изађе победоносна. Јер\, наиђе одједном неописани страх на Татаре\, те се смутише и разбегоше. Овај неочекивани успех приписивали су сви икони Пресвете Богородице\, пред којом се народ мољаше за спас од Татара. Због тога је у Русији и одређен 23. јуни за спомен овога чуда. \n\n\n\nПовест о покајању Теофила\n\nОвај из зависти према епископу предаде душу ђаволу и одрече се написмено Христа и Богородице. Но потом Теофил се горко покаја\, исплака опроштење од Свете Пречисте после четрдесетодневног поста и сузних молитава\, прими натраг написану хартију\, коју беше ђаволу дао\, и јавно исповеди свој грех у цркви пред епископом и народом. И када му епископ изрече опроштај и причести га\, Теофилу се засја лице као сунце. Ево примера како милостиви Бог не само прашта грехе правим покајницима\, него их и у светитеље увршћује. \n\n\n\n\nАгрипина\, чистија од крина.\nОбручница Божијега Cинa\,\nСветлија joj душа од пламена\,\nA тврђа joj вера од камена.\nПод шибом сe Господу мољаше.\nУ ранама псалме псалмоваше\,\nСвим прашташе\, све благосиљаше\,\nКо стуб крвав на суду стајаше.\nКад joj кости беху сакрушене.\nАнгел сиђе – ране залечене!\nНo кад нове муке налегоше\,\nАгрипину силе издадоше\,\nАгрипина дух Богу предаде\,\nДуша оде\, a тело остаде.\nСвете мошти свете Агрипине\nОдбрана су земље Сицилије.\nЛекарство су невољних и болних\nA заштита од хорди убојних.\nМолитвама свете Агрипине\nНека и нас многа беда мине. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНезлобиво трпљење – то је трпљење хришћанско; a трпљење c немоћном злобом не разликује се много од освете. Светитељи наши велики су у свакој добродетељи јеванђелској\, но o како су велики и величанствени у незлобивом трпљењу! Ваљда нам се они чине у тој добродетељи највећи зато што смо ми у њој најмањи. Када оци пустињски беху једном окружили Јована Колова да чују поуку\, добаци неки завидљивац: „Твој сасуд\, Јоване\, пун је отрова!“\, на што незлобиви Јован одмах одврати: „To си ти рекао видећи само спољашњост\, a шта ли би тек рекао\, кад би видео унутрашњост?“ A кад су св. Кипријана\, еп. картагенског\, извели на посечење\, он нареди да после његове смрти даду џелату његовом за труд 25 златника. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење Захаријино од немила (Лк. 1\, 64) и то:\n1. како Захарија онеми због неверовања ангелу Божјем\,\n2. како проговори чим испуни заповест ангелску (Лк. 1\, 63)\,\n3. како ће и од моје душе отпасти немило\, чим почнем испуњавати заповести Божје\, и како ће душа моја бити пуна словесности и мудрости по Богу. \n\n\n\nБеседа\nо томе како не треба завидети грешницима\n\nНе завиди злијем људима. (Приче Сол. 24\, 1) \nЗавиди ли ко губавоме? Не завиди. Зашто онда понеко завиди зломе\, кад је зло већа болест од губе. Губа је болест тела\, а зло је болест душе. Губав може бити унутра здрав\, док је споља болестан; зао пак може бити споља здрав\, али му је унутрашњост болесна. срце му је болесно. Већу цену има дрво споља болесно но са здравом срчиком\, неголи дрво споља здраво но са трулом срчиком. Тако је и губа мање зло од зла\, тј. од греха. Јер под злом Премудри је мислио на грех. \nЗавиди ли лекар болеснику? Не завиди. Ни праведник не завиди грешнику. Ако не знаш\, да ли си праведан\, испитај срце своје: да ли завидиш грешнику? Ако завидиш\, онда ниси праведник; ако ли не завидиш – онда се радуј\, праведниче Божји. Болесник болеснику може завидети; болесник здравом може завидети; али здрав болесноме не завиди. Ни праведан грешном не завиди. Лекар познаје смртоносну болест код свог болесника\, и знајући\, сажаљева га – а не завиди му. И праведник познаје болест греха\, језовиту и смртоносну\, па не завиди грешнику но сажаљева га. \nО Господе добри и сажаљиви\, искорени завист из срца наших и укорени љубав. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-mucenica-agripina-vladimirska-ikona-majke-bozje/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-agripina.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260707
DTEND;VALUE=DATE:20260708
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T212531Z
LAST-MODIFIED:20260204T092225Z
UID:7777-1783382400-1783468799@stsavanyc.org
SUMMARY:РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ - ИВАЊДАН
DESCRIPTION:Пролог за 24. јуни\n7. јули по новом календару \n\n\n\nРођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег\n\nНа шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил\, архангел Божји\, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице\, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег\, и зато му се језик веза немилом\, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца\, какво би име он желео дати сину\, он\, будући нем\, написа\, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик\, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији\, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод\, када посла да се покољу деца по Витлејему\, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине\, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен\, а крв његова се усири и скамени на плочама\, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру\, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар). \n\n\n\nСвети Никита\, епископ Ремесијански\n\nДруг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен\, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима\, најбоље показује песма\, коју је свети Павлин спевао Никити: „Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике\, обраћене у монахе\, питомце мира. Где беху обичаји зверова\, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини\, где је раније становао злотвор“. Столица светог Никите био је град Ремесијан\, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига\, као шест књига о вери\, књигу о палој девојци(која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку. \n\n\n\nСвети мученуци Орентије\, Фарнакије\, Ерос\, Фирмос\, Фирмин\, Кириак и Лонгин\n\nРођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом\, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска приношаше жртве боговима\, али Орентије са браћом изјави\, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идолима. Без обзира на њихове војничке заслуге\, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе\, но успут свих 7\, један за другим\, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово. \n\n\n\n\nЧудом Божјим Јован у свет дође\,\nКа ‘но Исак Сарин и Аврамов\,\nЧудом Божјим оста у животу\nОд крвава ножа Иродова\nНож промаши младенца Јована\,\nНe промаши оца Јованова:\nЧудом Божјим Јован у пустињи\nОдржи се тридесет година\,\nСлуги божјем – ангели пастири\,\nСиротану – ангели чувари!\nРасте Јован – јагње умиљато\,\nДа Јагњету Божијем послужи\,\nДа дан бео пре сунца објави\,\nНепознатог позна и прослави.\nЗавршетак великих пророка\nИ почетак Божјих апостола.\nКо Илија c Богом разговара\nКо апостол и љуби и кара\,\nСин чудесан првосвештеника\,\nБрат првенац Божјих мученика. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЈедна од разлика између красноречиве философије јелинске и вере хришћанске јесте у томе\, што се философија јелинска да сва јасно речима изложити и читањем појмити\, док вера хришћанска нити се да сва јасно речима изложити нити пак\, још мање\, само читањем појмити. При излагању вере хришћанске неопходан је и пример излагача\, a при поимању и усвајању потребно је сем читања и вежбање читача. Кад је патријарх Фотије прочитао речи Марка Подвижника o Духовном Животу\, он је приметио извесну нејасност код писца\, за коју он мудро каже\, да „не происходи од тамноће излагања него од тога што истине\, ту излагане\, боље се схватају посредством вежбања (него посредством речи)\, и не могу бити објашњене само речима… \nИ ово\, додаје велики патријарх\, „није случај само код ових беседа нити само код овог јединог мужа\, него код свију који су се трудили изложити подвижничке законе\, страсти и упутства\, која се боље разумеју из самог делања (вежбања).“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно распознавање старца Симеона Богопримца (Лк. 2\, 27) и то:\n1. како овај свети старац познаде духом нејачка Младенца као Господа и Месију\, док заслепљени књижевници и свештеници не познаше Га ни онда када Он учини безбројна чудеса и објави нечувену мудрост\,\n2. како и моја душа\, ако је заматорила у гресима\, не може познати Господа. \n\n\n\nБеседа\nпротив злурадости\n\nКад падне непријатељ твој\, немој се радовати\, и кад\nпропадне\, нека не игра срце твоје. (Приче Сол. 24\, 17) \nЧовек је\, немој се радовати паду његовом. Брат ти је\, нека ти не игра срце\, кад пропадне. Бог га је створио за живот\, и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости. Кад човек пропада\, Бог губи; зар да се ти радујеш губитку Створитеља свога\, Родитеља свога? Зар кад ангели плачу\, ти да се веселиш? \nКад непријатељ твој падне\, моли се Богу за њега\, да га Бог спасе\, и благодари Богу што ти ниси тако пао. Од истог сте материјала и ти и он\, као два лонца из руку лончаревих. Ако се један лонац разбио\, треба ли други да се смеје и радује. Гле\, малени каменчић\, који је разбио онај лонац\, чека само нечију руку да га дигне\, па да разбије и овај лонац. Од истог су материјала оба лонца\, и малени каменчић може разбити стотину лонаца\, \nКад се једна овца изгуби\, треба ли да се радује остало стадо? Не\, не треба да се радује. Јер гле\, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Зато не радуј се\, кад непријатељ твој падне\, јер се ни Пастир твој и његов\, Господ Исус Христос\, не радује паду његовом. \nО Господе Исусе Христе\, Пастиру Добри\, изрини злурадост из срца наших\, и место ње усади у срца наша сажаљење и братољубље. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/rodjenje-svetog-jovana-pretece-ivanjdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/rodjenje-sv-jovana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260708
DTEND;VALUE=DATE:20260709
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T212716Z
LAST-MODIFIED:20260204T092236Z
UID:7780-1783468800-1783555199@stsavanyc.org
SUMMARY:Света преподобномученица Февронија
DESCRIPTION:Пролог за 25. јуни\n8. јули по новом календару \n\n\n\nПреподобна мученица Февронија\n\nКћи сенатора Просфора из Рима. Да би избегла брак са смртним човеком\, она себе обручи Христу и замонаши се на Истоку у земљи Асирској\, у манастиру\, где њена тетка\, Вриена\, беше игуманија. Лисимах\, син некога великаша\, имаше жељу да се ожени Февронијом\, но како цар Диоклецијан подозреваше у њему потајног хришћанина\, посла га на Исток\, са Селином\, стрицем његовим\, да хвата и убија хришћане. Суров беше Селин као звер\, и свуда без поштеде истребљиваше хришћане. Лисимах\, напротив\, где год могаше штеђаше хришћане и склањаше их од свога звероподобног стрица. Направивши пустош од хришћана у Палмири\, Селин дође у град Сивапољ\, близу ког беше манастир девички са педесет испосница\, међу којима и Февронија. Иако јој беше тек двадесет година\, Февронију поштоваху и у манастиру и у граду због велике кротости\, мудрости и уздржљивости. У том манастиру држаше се правило блажене Платониде\, раније игуманије\, да се сваки дан петка проводи само у молитвама и читању свештених књига\, без икаква другог рада. Вриена беше одредила Февронију да чита сестрама свештене књиге\, и то стојећи скривена иза завесе\, да се нико не би замаивао и пленио красотом лица њенога. Чувши Селин за Февронију\, нареди да му је доведу. Па кад се света девица не хте одрећи Христа и пристати на брак са смртним човеком\, он нареди да је шибају\, потом да јој зубе избију\, потом да јој одсеку руке\, па прси\, па ноге\, и најзад да је посеку мачем. Али мучитеља – тога истог дана снађе страшна казна Божја: бес уђе у њега\, и обузе га неки самртни ужас; у том ужасу он удари главом о мермерни стуб и паде мртав. Лисимах нареди да се тело Февронијино сабере и однесе у манастир\, где буде чесно сахрањено\, а он се са многим другим војницима крсти. Од моштију свете Февроније биваху многа исцељења\, а и она се јављаше у дан празника њеног и стајаше на свом уобичајеном месту међу сестрама\, и све сестре гледаху је са страхом и радошћу. Чесно пострада света Февронија и пресели се у вечно блаженство 310. а 363. године мошти њене буду пренете у Цариград. \n\n\n\nПреподобни Дионисије\n\nКтитор манастира Светог Јована (Дионисијата) на Атону. Родом из Корице у Албанији. Његов старији брат Теодосије удаљи се у Свету Гору\, где временом постане игуманом манастира Филотеја. Када одрасте\, свети Дионисије дође своме брату у Филотеј\, и овај га замонаши. По Промислу Божјем Теодосије\, бавећи се једном манастирским послом у Цариграду\, би изабран и посвећен за митрополита у Трапезунт. Дионисију пак почне се јављати нека чудна светлост сваке ноћи на оном месту\, где он доцније подигне обитељ светог Јована Претече. Објаснивши појаву те светлости као знак с неба\, да ту треба да подигне манастир\, Дионисије оде у Трапезунт своме брату и цару Алексију Комнену\, да поиште помоћ. Цар му да и новац и повељу\, која се и сад чува у манастиру. Године 1380. основа Дионисије обитељ светог Јована Претече. Но када једном разбојници морски опљачкаше обитељ\, оде Дионисије поново у Трапезунт\, и тамо сконча живот\, у седамдесет другој години свога живота. А манастир Дионисијат и до данас напредује и цвета. У том манастиру налази се икона Пресвете Богородице\, названа Похвала\, коју је цар Алексије Комнен даровао Дионисију. По предању\, пред том је иконом први пут читан Акатист Богородици\, састављен патријархом Сергијем. \n\n\n\n\nФевронија дева Христа исповеда\nСтојећи пред судом\, крвава и бледа.\nФевронија млада ко палмова грана.\nОд краснога плода грана отежана\,\nПа Селину збори: „Ја женика имам.\nИ никакве части од тебе не примам\,\nХристос моја слава\, Христос моја дика.\nO да красна лика мојега Женика!\nСеци\, сеци ноге – пут су превалиле!\nСеци\, сеци руке – посо су свршиле!\nСеци\, сеци језик – срцем ћу сe молит!\nКрши\, крши уста – срцем ћy говорит!\nШибај\, дроби\, тело – нашто ћe ми тело?\nЛепше ми је Женик спремио одело.\nНa небеси горе међ многим светима\,\nУ сладосном Рају међу ангелима.\nКада ја отидем\, не мисли\, Селине\,\nДа ће јед живота твога да угине.\nНо чуј ме и памти: гле\, дана истога\nСкупа ћемо поћи пред Бога Живога:\nТи као мучитељ – ја мучена тобом\,\nСвак ће своја дела да понесе собом. \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Ко жели отклонити од себе будуће беде\, мора c радошћу подносити садашње“. рекао је Марко Подвижник. За велику беду сматрају људи клевету; и мало је оних који ову беду подносе без роптања. O красни плоде благодушно поднесене напасти! Напаст нам се даје за добру духовну трговину\, a ми пропуштамо прилику остајући празни на пазару. Гле\, и Атанасије\, и Василије\, и Златоуст\, и Макарије\, и Сисоје\, и хиљаде других следбеника Најоклеветанијег били су оклеветани. Но Бог\, који све устројава на наше спасење\, тако је устројио био\, да на трњу клевете никну мирисне руже славе за све оклеветане ради имена Његовог. Да није био оклеветан\, зар би Стефан видео небо отворено и славу Божју на небу? И клевета на Јосифа целомудреног није ли послужила на још већу славу његову? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни риболов на дубини (Лк. 5\, 4) и то:\n1. Како апостоли одоше на дубину и c благословом Господа уловише препуно рибе\,\n2. како сам ја празан и гладан док стојим у плићини чула и ту ловим силу и мудрост\,\n3. како треба да пођем на дубину духовну\, c благословом Господа\, и тамо уловим добар лов. \n\n\n\nБеседа\nо данашњем и сутрашњем дану\n\nНе хвали се сјутрашњим даном јер не знаш шта ће дан донијети. (Приче Сол. 27\, 1) \nДа се не хвалимо\, браћо\, оним што није у нашој власти. Времена и лета положио је Господ под Своју власт\, и Он њима располаже. Само Бог једини зна\, да ли ће нас сутрашњи дан убројати у живе или мртве? Неки су умрли уочи дана венчања свога; други су опет силазили у гроб уочи дана крунисања царском круном. Да нико\, дакле\, не говори: сутра ће ми бити најсрећнији дан у животу: сутра ступам у брак! Или: сутра се крунишем царском круном! Или: сутра идем на гозбу велику! Или: сутра ми долази добитак велики! О нека нико не говори о срећи сутрашњега дана. Гле\, још ове ноћи може душа изаћи из тела\, и наћи се сутра окружена црним демонима у митарствима! Још ове ноћи може се човек одвојити од сродника и пријатеља\, од богатства и части\, од сунца и звезда\, и наћи се у друштву сасвим непознатом\, на месту невиђеном\, на суду неочекиваном. \nМесто да се хвалимо даном сутрашњим\, боље да се молимо Богу да нам да хлеб наш насушни данас. Можда нам је данашњи дан последњи на земљи. Зато је боље да овај дан проведемо у покајању за све минуле дане наше на земљи\, него да сујетно фантазирамо о сутрашњем дану\, о дану који нам може никад и не осванути. Сујетно фантазирање о сутрашњем дану не може нам донети никакве добра\, док покајање с плачем за један дан може нас спасти огња вечнога. \nГосподе праведни\, сагори безумну сујету у нама. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-prepodobnomucenica-fevronija/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-fevronija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260709
DTEND;VALUE=DATE:20260710
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T212922Z
LAST-MODIFIED:20260204T092248Z
UID:7783-1783555200-1783641599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Давид Солунски
DESCRIPTION:Пролог за 26. јуни\n9. јули по новом календару \n\n\n\nПреподобни Давид\n\nРодом Солуњанин. Најпре се подвизавао близу Солуна у једној колиби\, направљеној под бадемовим дрветом. Доцније продужио подвиг свој у Тесалији. Толико се очистио постом\, молитвом и бдењем\, да се удостојио примити велику благодат од Бога. Једном је узео жара на руку\, метнуо тамјан\, и окадио цара\, без икакве повреде руке своје. Видећи то\, цар му се поклони до земље. Многобројним чудесима својим задивио је људе. Упокојио се мирно\, и преселио у блажену вечност 540. године. \n\n\n\nПразник иконе Тихфинске\n\nОва икона Пресвете Богородице била је најпре у Цариграду\, но на седамдесет година пред пад Цариграда\, 1383. године\, она се изненадно појави на ваздуху близу града Тихфина у северној Русији. Ту где се спустила на земљу\, буде постројена црква и обитељ. А по граду Тихфину прозове се Тихфинска. Безбројна чудеса десила су се од ове чудотворне иконе; нарочито многи болесници добили су од ње исцељење. \n\n\n\nПразник иконе Одигитрије\n\nОву је икону радио на дрвету сам јеванђелист Лука. Њу је видела Пресвета Богородица и благословила је. Ту икону свети Лука подарио је державном Теофилу\, за кога је писао Дела светих апостола. Из Антиохије икона се доцније пренесе у Јерусалим\, а из Јерусалима узме је царица Евдокија и пошаље у Цариград царевој сестри\, побожној Пулхерији\, на дар. Пулхерија је положи у Влахерну цркву\, своју сопствену задужбину. Једанпут се јави Пресвета Богородица двојици слепаца и доведе их у цркву Влахерну\, пред Своју икону\, и ту им обојици поврати вид. Због тога ту икону прозваше Одигитрија – Путевођа. Када војске персијског цара Хозроја и скитског Кагана ударише на Цариград\, патријарх Сергије изнесе ову икону на бедеме градске\, и ношаше је по бедему. И Пресвета Богородица тада спасе хришћане од нехришћана. Збунише се војске непријатељске\, море се усколеба\, лађе се потопише\, преостали у животу непријатељи дадоше се у бекство. Од тада је установљен спомен овога чуда Пресвете Богородице у суботу пете недеље Часног Поста са читањем Акатиста. У време иконоборства ова икона би пренета у обитељ Пантократора и тамо зазидана у зид\, и би остављено кандило пред њом да гори. Како је зазидана\, онако је после и нађена. \n\n\n\nПразник Богородичине иконе Лидске\, или Римљанке\n\nПатријарх Генадије пошаље ову икону у Рим за време иконоборства. Она доплови ту сама брже од било код брода\, и кад се иконоборци уморише од свог прогона она доплови назад у Цариград истим путем. \n\n\n\n\nИкону Лидску Богоматере\nПатријарх Герман\, заточеник вере\,\nИспосла папи из Цариграда\nКад за иконе исток пострада.\nИкона пође по врху воде.\nБржа но броди што морем броде\,\nЛакша од воде и од зефира.\nВрхом таласа\, воду не дира.\nДуго икона у Риму оста\,\nДоста времена\, година доста\,\nСве док цареви иконоборни\nОд борбе c Христом сташе уморни\nA кад мир златни Исток позлати\nИкона Лидска дома се врати\,\nЛакша од воде и од зефира\nВрхом таласа\, воду не дира\,\nДве престонице\, две мученице\,\nПознаше силу Богородице\,\nСилу пречудну Лидске иконе\nШто мртве диже и лечи болне. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПокајање је неопходно за хришћанина непрестано\, до последњег издисаја. „Размотри и видећеш“\, говори св. Марко Подвижник\, „да се тајна благочешћа у угодницима Божјим остварила кроз покајање.“ Покајање и на самртном часу! Десио се овакав случај: стари испосник и познати духовник умирао\, и позвао свештеника да га причести. Уз пут се придружи свештенику неки разбојник\, и пожели и сам да види како свети човек умире. Свети старац је мирно примио Причешће и мирно се разговарао са свештеником. Тад се разбојник заплаче и рекне: „Благо теби! Ах\, какве ли ћу се смрти ја удостојити?“ Свети старац (наједанпут погорђен) одговори му: „Буди и ти као и ја\, па ћe и теби бити као и мени!“ Разбојник се врати путем све плачући и кукајући сам над собом. Утом падне и умре. Тада људи видеше неког јуродивог где плаче над светим старцем a игра и пева над разбојником. Кад су га упитали за узрок томе\, он одговори: „Гордошћу онај погуби све заслуге; покајањем овај обра све плодове!“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење жене згрчене (Лк. 13\, 11) и то:\n1. како Господ метну руку на жену згрчену\, и жена се исправи\,\n2. како је и душа моја као жена згрчена\, и к земљи искривљена\,\n3. како Господ може метнути на моју душу руку Своју\, тј. Духа свог Светог и згрчена ће одмах бити исправљена. \n\n\n\nБеседа\nо страху безбожника\n\nБјеже безбожници кад их нико не гони\, а праведници су као лавићи без страха. (Приче Сол. 28\, 1) \nИ сенке се боје безбожници; сенке од дрвећа чине им се као војске. Где год шта шушне\, безбожник мисли: осветник долази! Треперење лишћа он чује као звеку синџира; гласове птица он прима као поклич ловаца који јуре дивљач; траву он гледа као шпијуна свога злочина; воду као сведока против себе; сунце као судију; звезде као подсмеваче. \nО браћо моја\, колико се лажи рађају из страха! Јер и страх је од греха\, грех од ђавола\, а ђаво је отац сваке лажи. \nСтрах је први плод греха. Кад Адам сагреши\, он се сакри испред лица Божјег. И кад га Бог викну\, он рече: чух глас твој\, па се поплаших (Пост. 3\, 10). Пре греха Адам није знао за страх; нити се скривао испред лица Божјег\, но\, напротив\, јурио је вазда у сусрет Богу. А чим згреши\, поплаши се! \nА праведници су као лавићи без страха. Без греха\, без страха. Без греха\, без немоћи. Безгрешни су моћни врло моћни\, и храбри врло храбри. Праведници су снажни и неустрашиви. Такви су праведници\, само праведници. \nО Господе безгрешни\, спаси нас од празнога страха\, но пре тога сачувај нас од греха\, страху родитеља. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-david-solunski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-david.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260710
DTEND;VALUE=DATE:20260711
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T213036Z
LAST-MODIFIED:20260204T092300Z
UID:7786-1783641600-1783727999@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Сампсон Странопримац
DESCRIPTION:Пролог за 27. јуни\n10. јули по новом календару \n\n\n\nСвети Сампсон Странопримац\n\nОвај светитељ рођен би од богатих и знаменитих родитеља у староме Риму\, где изучи све светско знање тога времена\, а посвети се нарочито науци лекарској. Беше Сампсон лекар милосрдан и безмездан\, и даваше болесницима лекове и за тело и за душу\, саветујући свакога да испуњава прописе вере хришћанске. Потом се пресели у Цариград\, где живљаше у једном маленом дому\, из кога расипаше на све стране\, као сунце зраке светлости\, милостињу\, утеху\, савет\, наду\, лек и\, уопште\, помоћ беспомоћним\, и духовну и телесну. Чу патријарх за високе врлине овога човека и рукоположи га за свештеника. У то време разболи се цар Јустинијан Велики\, и болест његова\, по уверавању свих лекара\, беше неисцелива. Тада се цар помоли Богу\, с великим усрђем\, и Бог му откри у сну\, да ће га Сампсон исцелити. И заиста\, када цар сазнаде за Сампсона\, дозва га у свој двор\, и само што старац стави своју руку на болно место\, цар оздрави. Па кад му цар нуђаше големо благо за то\, Сампсон се захвали и не хте ништа примити говорећи цару: „О царе\, имадох ја и злата и сребра и осталог имања\, но све оставих ради Христа\, да бих добио вечна блага небеска“. Но кад цар настојаваше да му нешто учини\, Сампсон свети замоли цара\, да му сазида један дом за убоге. У томе дому Сампсон је служио убогим као родитељ деци својој. Милост према убогим и немоћним била му је као природна. Најзад овај свети човек\, сав испуњен силом и добротом небеском\, упокоји се мирно 27. јуна 530. године и би сахрањен у цркви светог мученика Мокија\, његовог сродника. По упокојењу своме Сампсон се више пута јављао онима који су га на помоћ призивали. \n\n\n\nСвети Севир\, презвитер\n\nЖивео у средњој Италији. Муж необичне светости. Једном позван беше да исповеди и причести самртника\, но он задоцни радећи у винограду. У томе стиже му вест\, да је болесник умро. Сав устрашен\, као да је он убица онога човека\, поче горко плакати над мртвацем. И по његовој усрдној молитви Бог оживе мртваца. Тада га Севир исповеди и причести и приготови за хришћански растанак с овим светом. Осмога дана онај човек поново умре. \n\n\n\nСвета Јоана Мироносица\n\nЖена Хузе\, дворјанина Иродова. Када Ирод посече Јована Крститеља\, он му баци главу на нечисто место. Јоана узе главу Крститељеву и погребе је чесно на Јелеонској гори\, на имању Иродову. Тек у време Константина Великог та је глава обретена. Света Јоана спомиње се као присутна и при страдању и при васкрсењу Господа. Упокојила се мирно. \n\n\n\n\nКад мртвац оживе\, питаху га људи:\nРеци где си био? и ко те пробуди?\nБио сам у месту страха и ужаса.\nУ друштву црнаца вукова и паса\,\nУ дубини пуној нечистоће сваке\,\nУ безданој тмини без иједне зраке.\nИ када ми очај душу сву обузе\nНеки светли младић за руку ме узе.\nТада хладне струје дубином хукнуше\nИ псоглави црни на мене рукнуше:\n– Наш је овај\, наш је! Куд га водиш сада?\nЗар га не познајеш\, грађанина Ада?\nНа то ангел рече: Севир за њег моли!\nИ ја га одводим пo Господњој вољи.\nЈош један пут мора у тело да следи\,\nГле\, Севир га тражи\, да га исповеди!\nДа га исповеди и да га причести.\nОдбите се војске злобе и обести!\nТако ангел рече\, па полете са мном\nПо хладноме Аду\, по бездану тамном.\nДок на светлост стиже\, и до тела мога.\nTo je историја мене умрлога.\nO какво је благо – исповеђен бити\nИ причешћен у свет бесмртни ступити! \n\n\n\nРасуђивање\n\nНико није глуп осим онога ко не може да види своје грехе и туђе врлине; нико није просвећен осим онога ко може да види и призна своје грехе и туђе врлине. Оне\, који проналазе само туђе мане и њих критикују. Златоуст сравњује са мухама\, што падају на туђе ране (не да их залече но да их више разједу и затрују). „Бог нас је послао овде на епитимију“\, то су речи блаженог Теофила Кијевског (+ 1853). Онај ко зна и осећа да је на епитимији\, зароњава се у молчање и размишљање o свом сопственом греху\, који га је довео на епитимију. Још је овај исти блажени рекао: „Оплакивати и грехе својих ближњих – без тога се ниједно створење људско неће спасити.“ Оплакивати или објављивати – како пише\, сине мој? Код блаженог Теофила пише: оплакивати\, a код сатане објављивати. A за себе је Теофил на самрти оставио овај завет братији: „Сећајте се смрдљивог Теофила!“ To je аманет најсветијег људског бића у Кијеву 1853. године. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцелење човека од дебеле\, водене\, болести (Лк. 14\, 2) и то:\n1. како се Господ дохвати човека са дебелом болешћу\, и овај оздрави и оде дома\,\n2. како је душа моја – будући под теретом телољубља – под теретом дебеле\, или водене\, болести\,\n3. како Господ може једним додиром исцелити дебелост душе моје и ослободити је од сувишног терета страсне влаге. \n\n\n\nБеседа\nо високом заклону\n\nКо се у Господа узда\, биће у високом заклону. (Приче Сол. 29\, 25) \nУ заклону је Господњем праведник\, у заклону високом: вода до њега неће допрети нити ће га потоп удавити. Ни Ноја потоп није удавио\, јер Ноју је Господ био заклон високи. \nНо има\, браћо\, један потоп гори од потопа воденог\, то је потоп страсти. Кад се страсти разгоре\, кад се задиме и зацрне\, кад пусте и разлију унаокруг смрадове своје – где ће човек побећи\, и ко ће га спасти? Једино под руку Господа\, једино у заклон Његов\, заклон високи. Потоп страсти појурио је био за Давидом\, но он је побегао и склонио се под руку Господњу\, у заклону високом спасао се од огња\, од дима и смрада гонећих страсти. \nНи од једног потопа не спасава човек – спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти. Он је ваистину високи заклон. Прибегнимо к Њему\, и сакријмо се под скут Његов. Пас се показује лав према просјаку а као празна врећа пред ногама господаревим. \nГосподе Свевишњи\, што седиш на високом престолу\, Ти си нам заклон високи. Буди нам милостив Створитељу наш\, и пружи нам руку\, да се уздигнемо до заклона Твога. Спаси нас вода плахих\, што јуре да нас потопе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-sampson-stranoprimac/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sampson.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260711
DTEND;VALUE=DATE:20260712
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T213209Z
LAST-MODIFIED:20260204T092416Z
UID:7789-1783728000-1783814399@stsavanyc.org
SUMMARY:Пренос моштију св. бесребреника Кира и Јована; св. муч. Дабробосан. и Милешев.
DESCRIPTION:Пролог за 28. јуни\n11. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Кир и Јован\n\nОви свети мученици празнују се 31. јануара. Под тим датумом и описано је њихово житије и страдање. А 28. јуна празнује се пренос њихових моштију из Канопоса у Манутин и многобројна чудеса\, која се догодише од њихових моштију. Свети Кирил\, патријарх александријски\, мољаше се приљежно Богу\, да уништи идолско нечестије у месту Манутину\, где беше идолски храм и где владаше сила демонска. Тада се јави патријарху ангел Божји и рече му\, да ће Манутин бити очишћен од нечистија\, ако он пренесе на то место мошти светих Кира и Јована. Патријарх то одмах и учини: пренесе чесне мошти мученика у Манутин и сагради тамо цркву у име светих Кира и Јована. Од моштију ових мученика исцели се од шкрофула Амоније\, син александријског градоначелника Јулијана; неки Теодор од слепила; Исидор од Мајума излечи се од труљења црне џигерице; жена Теодора од отрованости; неки Евгеније од водене болести\, као и многи други од других болести и мука. Све се ово догодило 412. године. \n\n\n\nПреподобни Сенуфије Заставоносац\n\nВелики испосник и чудотворац из Мисирске пустиње; савременик патријарха Теофила и цара Теодосија Великог. Назван Заставоносац зато што молитвама својим поможе једанпут цару Теодосију да одржи победу над непријатељском војском. Када га цар позва да дође у Цариград\, он одговори да не може доћи\, али му посла једну своју худу расу и штап. Пошавши у рат\, цар обуче расу Сенуфијеву и узе штап. И врати се из рата победоносан. \n\n\n\nПреподобни Павле Лекар\n\nРодом Коринћанин. После школовања повуче се у манастир и постане инок. Велику борбу имаше с нечистим духом блуда. Па када га силом крсном отера од себе\, али дух му устроји пакост на тај начин што напусти неку развратну жену да каже\, да је родила дете с Павлом. Тада га јеретици извукоше из манастира\, дадоше му дете у руке и тераху га по граду\, да га свет пљује. А детету беше само неколико дана. Помоли се свети Павле приљежно Богу и рече народу: „Ево\, нека само дете каже\, ко му је отац!“ И дете пружи руку из пелена\, показа на неког ковача и рече: „Овај је мој отац\, а не Павле монах!“ Постидеше се противници Павлови\, и Павлу Бог даде лечебну моћ велику\, тако да кад стављаше руке своје на болеснике\, болесници оздрављаху. У старости мирно се упокоји угодивши Богу животом својим на земљи. Живео у VIII веку. \n\n\n\n\nСенуфије старац у пустињи пости\,\nБестрасно му тело\, као сухе кости\,\nНо ко вода негда из камена суха.\nБлагодат из њега тече Светог Духа:\nУ мртвеном телу силан дух се крије\nTo зачуо славни цар Теодосије\,\nПа кад цар хоћаше на војну да пође.\nПоручи да старац Сенуфије дође.\nДа благослов даде\, да цар скруши врага.\nОбећа му царе многобројна блага.\nУдарише сузе старцу Сенуфију\,\nОтпоруку шаље цар Теодосију\,\nДа не може доћи\, далеки су пути\,\nИ молитву не сме бригама да мути.\nЗахваљује цару на свакоме дару\nИ расу му шаље\, калуђерску\, cтapy.\nЈош уз расу шаље и штап један стари\,\nTo цару бејаху од инока дари!\nНек штап узме царе\, и расу обуче\,\nПа ће све душмане у рату да туче.\nКо инок обучен цар на војну пође –\nПобедилац славан он са војне дође.\nСтуб победни царе у граду направи.\nНа врх стуба свој лик ко инока стави\,\nДа свет памти веру цар Теодосија\nИ чудесну силу светог Сенуфија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПротестанти су одрекли Богу чудотворство кроз материјалне ствари. Они су мислили тиме да одухове хришћанску веру\, међутим су је баш тиме и осиромашили и онаказили. Они су одрекли дејство Божје моћи кроз иконе\, кроз мошти светитељске\, кроз крст\, па најзад\, неки од њих\, и кроз Причешће. Ако би ишли доследно тим наопаким путем\, они би морали одрећи и чудеса\, која су се догодила од живога тела Господа Исуса\, јер и тело Његово је било материјално; исто тако и чудеса од додира руку апостолских и светитељских\, јер и те руке су материјалне\, a да и не говоримо o жезлу Мојсејевом\, o ризи и појасу Пресвете Богородице\, o убрусу апостола Павла итд. У том свом одрицању протестанти стоје у опреци са целом старом црквом. Ево једног од хиљаде и хиљаде доказа\, да Бог дејствује кроз ствари\, нарочито онда кад хоће да прослави Своје светитеље: \nу Александрији подигнут је био високи стуб са статуом цара Теодосија у монашкој хаљини и са монашким штапом у руци за спомен цареве победе коју је цар\, одевен у расу св. Сенуфија и са његовим штапом у рукама\, однео над непријатељем. Кад Бог хоће\, онда и једна хаљина светитељска побеђује силне војске неверничке. Ко сме ограничити дејство и начине дејства моћи свесилнога Бога? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење десеторице губавих (Лк. 17\, 12) и то:\n1. како Господ моћном речју исцели десет губавих људи\, који га мољаху\,\n2. како и мене\, духовно и морално губавог\, Господ може исцелити\, ако My вапијем. \n\n\n\nБеседа\nо светости\n\nПо свецу који вас је позвао\, и ви будите свети у свему живљењу. (I Пет. 1\, 15) \nСветост је\, браћо\, врлина што обухвата све остале врлине. Отуда је и светитељ\, браћо\, човек украшен свима врлинама. Јер ако је човек један молитвен а није милосрдан\, не може се назвати светим. Или ако неко трпи\, али без вере и наде – не спада у светитеље. Или ако је неко веома милосрдан\, но без вере у Бога – ваистину такав се не броји у светитеље. Светитељ је савршен човек\, онакав какав је био Адам у Рају; или још боље: онакав какав је био Нови Адам\, Господ Исус Христос. Ово је Светац над свецима. Ово је сејач светости на земљи и однеговач светитеља у историји. Он нас је позвао у достојанство светитеља. Он нам је показао пример правог светитеља. Он је прототип светитеља\, као што је Он и праобраз човека. Прави човек\, браћо\, и не значи друго него светитељ. Светитељ и човек – то је једно исто. Он нам је показао\, шта значи бити човек или шта значи бити светитељ. А апостол Његов\, Петар\, заповеда нам: будите свети у свему живљењу! Светац није светац једним делом живота него целим животом. У сваком делу и делићу нашег живота морамо бити свети\, да бисмо се убројали у свете\, то јест у људе\, по прототипу светитеља и праобразу човека\, Господу Исусу Христу. Господе свесвети\, Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prenos-mostiju-sv-besrebrenika-kira-i-jovana-sv-muc-dabrobosan-i-milesev/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-kir-i-jovan-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260712
DTEND;VALUE=DATE:20260713
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T213333Z
LAST-MODIFIED:20260204T092429Z
UID:7792-1783814400-1783900799@stsavanyc.org
SUMMARY:СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН
DESCRIPTION:Пролог за 29. јуни\n12. јули по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Петар\n\nСин Јонин\, брат Андреје првозваног\, из племена Симеонова\, из града Витсаиде. Био је рибар\, и најпре се звао Симеоном\, но Господ је благозволео назвати га Кифом\, или Петром (Јн 1\, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос\, Син Бога живога“ (Мт 16\, 16). Његова љубав према Господу била је велика\, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд\, Петар Га се три пута одрекао\, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији\, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне\, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом\, који се издавао за бога\, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона\, Симоновог пријатеља\, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово\, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом\, он умоли своје џелате\, да га распну наопако\, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара\, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар). \n\n\n\nСвети апостол Павле\n\nРодом из Тарса\, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле\, учио се код Гамалила\, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом\, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије\, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније\, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања\, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа\, пошто је организовао цркву по многобројним местима\, и пошто је достигао ту меру савршенства\, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени“\, тада је био посечен у Риму\, у време цара Нерона\, кад и апостол Петар. \n\n\n\n\nНеуки и уки\, но духом једнаки\nИ љубављу Божјом ко ангели јаки\,\nПетар прости човек\, Павле школовани –\nБлагодаћу Духа оба обасјани.\nДве пламене свеће\, свеће неугасне\,\nДве блиставе звезде\, високе и красне.\nОбиграше земљу\, и светлост пронеше\nСве људима даше\, ништа не узеше\,\nСиромаси пуки – свет обогатише\,\nУзници и слуге – сав свет покорише.\nСвет обогатише учењем Христовим\,\nСав свет покорише оружијем новим:\nСмирењем и миром\, и благом кротошћу.\nМолитвом и постом и силном милошћу.\nКад им бурног дана стиже бурно вече\nНерон крвожедни живот им пресече.\nНо кад владар света заповест издаде\nИ Петра и Павла страдању предаде.\nСвет бејаше њихов\, a не његов више –\nАпостоли смрћу царство задобише. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСимон Петар и Симон Волх. Непријатељи Хришћанства воле често да наводе примере великих чудотвораца међу незнабошцима\, да би тиме лаковерне обманули\, хришћанску веру унизили a незнабоштво\, чародејство\, гатарство\, сатанинство и свако шарлатанство узвисили. Нема сумње да и сатана преко слугу својих покушава чинити чудеса\, но сва та чудеса његових слугу не потичу из човекољубља\, сажаљења\, милосрђа и из вере у Бога него из гордости\, себичности\, сујете и човекомржње. Хришћанин треба да се научи из историје апостолске разликовати чудеса божанска од сатанских обмана и фантазија. Нека се само сети апостола Петра и Симона Волха. Нека упореди чудеса Петрова са тобожњим чудесима Симоновим. Апостол обраћао камена срца људи у срца благородна\, лечио болесне\, васкрсавао мртве\, и то све молитвом и вером у живога Бога; Симон Волх пак задивљавао људе ђаволским привиђењима. Апостол Петар био је друг Божји\, a Симон Волх друг и штићеник развратног цара Нерона\, који је скончао самоубиством. Чудеса факира незнабожачких спадају у врсту привиђења и обмана Симона Волха. Кao што усијан песак личи издалека на воду\, тако и „чудеса“ факирска личе на животворна чудеса хришћанска. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење слепога Вартимеја (Мк. 10\, 46) и то:\n1. како Вартимеј мољаше Господа: помилуј ме!\n2. како Господ рече: прогледај! и прогледа\,\n3. како реч Господња и мојој слепој души може дати вид\, ако се молим. \n\n\n\nБеседа\nо страху Божјем\n\nПроведите вријеме својега живљења са страхом. (I Пет. 1\, 17) \nОво су речи великог апостола Петра\, речи које имају двојну потврду: небесно надахнуће и сопствено искуство. По небесном надахнућу прости рибар Петар постао је учитељ народа\, стуб вере\, силан чудотворац. По сопственом искуству он је сазнао\, да је сва његова мудрост и сила од Бога\, и да отуда треба имати у себи страх Божји. Никакав други страх него страх Божји. \nЛуд се страши само онда када муња севне и гром пукне\, а мудар се страши од Бога сваки дан и сваки час. Творац муње и грома страшнији је од обојега\, а Он се не појављује пред тобом с времена на време\, као муња и гром\, него непрестано је пред тобом\, и не одмиче се од тебе. Зато није довољно само с времена на време имати страх Божји\, него страхом Божјим треба дисати. Страх Божји је озон у загушљивој атмосфери душе наше. Тај озон доноси чистоту\, и лакоћу\, и благоухани мирис\, здравље. Док год се није утврдио у страху Божјем\, Петар је био само Петар а не апостол\, и јунак\, и учитељ народа\, и чудотворац. \nО браћо моја\, да се не веселимо пре жетве. Овај живот наш није жетва но сетва\, и труд\, и зној и страх. Ратар живи у страху све док не сабере плодове с њиве. Оставимо и ми весеље за дан жетве\, а сад је време труду и страху. Да ли ћу бити спасен? То питање треба свакога од нас да мучи онако исто као што ратара мучи питање: да ли ћу пожњети плод од труда мога на њиви? Сваки дан ратар се труди и страхује. Трудимо се и ми и страхујмо све вријеме свога живљења на земљи. \nО Господе страшни и силни\, одржи нас у страху Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostoli-petar-i-pavle-petrovdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apostol-petar.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260713
DTEND;VALUE=DATE:20260714
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T213458Z
LAST-MODIFIED:20260204T092442Z
UID:7795-1783900800-1783987199@stsavanyc.org
SUMMARY:Сабор светих дванаест апостола - Павловдан
DESCRIPTION:Пролог за 30. јуни\n13. јули по новом календару \n\n\n\nСабор светих славних и свехвалних апостола\n\nМада сваки од дванаест великих апостола има свој нарочити дан празновања у години\, ипак је црква одредила овај дан као саборни празник свих укупно\, и уз њих Павла. Ово су имена и ово су дани посебног празновања свете Дванаесторице: Петар – 29. јуна и 16. јануара; Андреј – 30. новембра; Јаков Зеведејев – 30. априла; Јован Богослов – 26. септембра и 8. маја; Филип -14. новембра; Вартоломеј – 11. јуна и 25. августа; Тома – 6. октобра; Матеј Јеванђелист – 16. новембра; Јаков Алфејев – 9. октобра; Тадеј (или Јуда Јаковљев) – 19. јуна; Симон Зилот – 10. маја; Матија – 9. августа; Павле – 29. јуна; Да поменемо још овде\, како је који од ових најсветијих и најкориснијих људи у историји света скончао свој земни живот: Петар – распет наопако; Андреј – распет; Јаков Зеведејев – посечен; Јован Богослов – упокојио се чудесно; Филип – распет; Вартоломеј – распет\, па одеран и посечен; Тома – избоден са пет копља; Матеј – огњем сажежен; Јаков Алфејев – распет; Тадеј – распет; Симон Зилот – распет; Матеј – каменован\, па мртав посечен секиром; Павле – посечен. \n\n\n\nБлажени Петар царевић\n\nПореклом Татарин\, и синовац татарског цара Беркаја. Чу речи о спасењу од епископа Ростовског Кирила\, и те речи му се прилепише за срце. А када још виде чудесно исцељење сина Беркајевог помоћу молитве епископа Кирила\, он остави потајно Златну Орду и добеже у Ростов\, где се крсти\, и где свом душом и срцем предаде себе подвигу и изучавању вере благочестиве. Једном заноћи на обали језера\, и у сну му се јавише апостоли Петар и Павле и наредише му\, да сагради цркву у њихово име на самом том месту; још уз то добије од њих и потребан новац за ту сврху. Петар\, заиста\, сагради ту прекрасан храм\, у коме се и сам под старост\, после смрти своје супруге\, замонаши. Мирно сконча у дубокој старости 29. јуна 1290. године а црква његова постане и остане манастиром\, такозваним Петровским. \n\n\n\nПреподобни Георгије Иверски\n\nРођен у Иверији или Грузији 1014. године као сродник царева грузијских. Добио добро класично образовање у детињству\, но срце га повукло духовном животу. Подвизавао се код чувеног духовника Георгија у гори Црној. Одбегао у Свету Гору\, и наставио подвиг у манастиру Иверу. Постао игуманом иверским. Помоћу цара Константина Мономаха обновио Ивер и покрио цркву оловом. Тај оловни кров и до данас стоји. Превео на грузински језик Свето Писмо\, Пролог и богослужбене књиге. Цар Баграт позове га у Грузију\, да учи народ. Царски буде дочекан у својој домовини. Свуда је ходио и поучавао клир и народ. У старости пожели да сконча у Светој Гори\, куда се и крене\, но смрт га стигне у Цариграду 1067. године. Мошти му пренете у Ивер. Иако је умро 24. маја\, Иверци празнују спомен његов 30. јуна сматрајући га равноапостолним. \n\n\n\n\nЦели свет бејаше ко пустиња суха:\nПолетеше по њој колеснице Духа –\nАпостоли свети\, огњенога вида:\nКроз њих Дух Пресвети вселену презида.\nПотекоше реке чудне благодати.\nПустиња се мртва у живот обрати\,\nАпостоли дивни\, водени облаци.\nПростаци- мудраци\, рибари-јунаци!\nОд Ганга до Темзе пронеше буктињу.\nОд Нила до Понта јавише светињу.\nОд Персије шарне до тучне Галије.\nГде пешачи нога ил’ плове галије –\nСвуд пронеше чудо Ваплоћеног Бога\,\nСвуд јавише име Христа Васкрслога\,\nБез жалбе и страха\, без сваке пометње:\nПланине и мора не беху им сметње.\nМач их не устраши\, нит гоњење стукну\,\nНи сав огањ адски\, што против њих букну.\nИстина их веде a не лажна басна:\nХристос нам је живот\, a смрт добит красна!\nТако говораху. Шта се таквим може?\nРаспети им тела? Одерати коже?\nTo свет и учини\, но – шта им науди?\n– Да царују вечно! – тако Бог пресуди. \n\n\n\nРасуђивање\n\nБрига за добро свих људи! Та брига је испуњавала узвишени дух и благородно срце светих апостола. Пишући o апостолу Павлу\, Златоуст га назива „општим оцем света.“ „Кao да је он вели Златоуст\, „сам родио цео свет\, тако се беспокојио\, трудио\, старао да све уведе у царство.“ Заиста\, превисок је овај назив „општи отац света“\, но ако би се он могао ма коме\, после Бога\, придати\, могао би само апостолима Христовим. По родитељској бризи за сав свет они су у истини били „општи оци света.“ Има много матера у свету. које мање брину о добру своје деце него што су апостоли бринули o добру својих гонитеља и непријатеља. Свога најљућег противника\, Симона Волха\, апостол Петар је два пута спасао од смрти: једном кад га је народ хтео сажећи и други пут када га је пас хтео растргнути. И помислите\, како се свет одужио овим својим добротворима! као нај-већим разбојницима и злочинцима. O како су истините речи св. Кипријана\, који вели: „Док год смо у телу\, нама хришћанима бива све исто што и незнабошцима; разлика је само у духу.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно покајање разбојника на крсту (Лк. 23\, 40) и то:\n1. како разумни разбојник у муци осећа близину Божју\, каје се и моли Богу за спасење\, док неразумног мука наводи на хуљење Бога\,\n2. како сам и ја разбојник због греха\, треба да будем као онај\nразумни разбојник кога мука не удаљи од Бога него приближи Богу\, Богу и спасењу. \n\n\n\nБеседа\nо сили и дејству добрих дела\n\nЈер је тако воља Божија да добријем дјелима\nобуздавате незнање 6езумнијех људи. (I Пет. 2\, 15) \nТешко је\, браћо\, спорити с безбожним; тешко разговарати с безумним; тешко убеђивати озлобљеног. Безбожна и безумна и озлобљена тешко ћеш убедити речима. Пре ћеш их убедити делима. Нека виде ваша добра дјела и хвале Бога. (I Пет. 2\, 12) Онима који хоће да споре с вама\, учините добро дело\, и ви ћете добити спор. Једно дело милосрђа брже ће уразумити безумнога и ублажити озлобљенога него многи часови разговора. Ако безбоштво и безумље и злоба долазе од незнања\, то незнање је као беснило\, које се најбрже да обуздати доброчинством. Ако ли ти с безбожним спориш његовим бесним начином\, тиме појачаваш бес безбоштва. Ако ли се с безумним разговараш ругањем\, мрак безумља се увећава. Ако ли злобног мислиш да убедиш гневом\, тиме разгореваш већма огањ злобе. Кротко и благо дело је као вода у пожар. Сети се увек светих апостола и њиховог успешног начина опхођења с људима. Ако те безбожник изазива\, то те не изазива човек него ђаво; човек је по природи побожан. Ако те безумни ружи\, то те не ружи човек но ђаво; човек је по природи уман. Ако те озлобљени гони\, то те не гони човек но ђаво; човек је по природи благ. Ђаво те изазива на дуге спорове и бесплодне разговоре\, а од доброг дела бежи. \nУчини добро дело у име Христово\, и ђаво ће побећи\, и онда ћеш ти тек имати посла с људима\, с правим људима: побожним\, умним и благим. Но све што чиниш\, чини у име Господње.
URL:https://stsavanyc.org/event/sabor-svetih-dvanaest-apostola-pavlovdan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sabor-svetih-apostola.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260714
DTEND;VALUE=DATE:20260715
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T213620Z
LAST-MODIFIED:20260204T092457Z
UID:7798-1783987200-1784073599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан
DESCRIPTION:Пролог за 1. јули\n14. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Козма и Дамјан\n\nБезмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа\, родом из Рима\, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога\, да лече људе и животиње од сваке болести и муке\, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде\, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. Наследивши велико имање\, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време цароваше у Риму цар Карин. Пред њега доведу гонитељи хришћанства ову свету браћу\, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само не послушаше цара него га још саветоваху да он одступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен\, но Он је Створитељ свега\, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове\, ви се не би имали коме клањати.“ После чуда учињенога над самим царем\, – јер га чудесно исцелише од тешког недуга – цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти браћу свету с миром. И они продужише славити Христа Бога и исцељивати болне\, и беху сами од народа прослављани на све стране. Позавиди им на слави неки лекар\, негдашњи учитељ њихов\, и под изговором да беру лековите траве изведе их у планину и поби камењем. Чесно пострадаше за веру Христову 284 год. Њихов спомен поста трајан у цркви на земљи\, а њихове душе преселише се у царство Господа\, да вечно живе у слави и радости. \n\n\n\nПреподобни Петар патриције\n\nОвај светитељ беше Цариградски племић и војвода у време цара Никифора. У једноме рату с Бугарима цар Никифор би убијен\, а Петар са 50 војвода и кнежева грчких заробљен и бачен у тамницу. Из тамнице чудесно ослобођен св. Јованом Богословом. Тада он презре сву светску славу\, остави жену и сина\, и удаљи се на гору Олимп\, где се као монах и ученик св. Јоаникија Великог подвизавао 34 год. По смрти жене и сина настани се у Цариграду\, где у посту и молитви проведе још 8 година и упокоји се у Господу 865 год. у 77 год. свога живота. \n\n\n\nСвети мученик Потит\n\nТринаестогодишњи дечак\, родом из Сардиније. Претрпевши многе муке за Христа и од свога оца и од државних гонитеља хришћанства\, Потит би посечен мачем у време цара Антонина (138.-161.) исцеливши пре тога и крстивши кћер цареву Агнију. \n\n\n\n\nМладога Потита родитељ запита:\n– Кад је твоја вера тако истинита\,\nда ли би ти за њу и свој живот дао?\nОдговара Потит: Спас је обећао\nСваког Свога верног силом опасати\,\nДа би за Њег’ мог’о лако пострадати;\nТе се надам и ја\, и верујем много\,\nДа би за свог Христа пострадати мог’о.\nТа мој Бог је\, оче\, велики и славан\,\nЧудесан и моћан\, жив и живодаван.\nОн Давиду младом поможе у рату\nТе одруби главу страшном Голијату;\nОн ће са мном бити на страдалном путу\nТе ћу моћи поднет’ смрт црну и љуту. –\nКад то Гилас отац зачуо од сина\,\nКао да се напи божанскога вина\,\nПа узвикну громко: где су моја лета!\nГле\, истину дознах од једног детета!\nПа крштење прими\, у верне с’ уврсти\,\nА мученик Потит – и крвљу се крсти. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВезу између овога и онога света хришћани показују и молитвом и милостињом за умрле. Црква у овом и црква у оном свету једна је црква\, једно тело\, једно биће\, као што корен дрвета испод земље чини један организам са стабломи гранама дрвета над земљом. Отуда је јасно\, како ми\, сачињавајући цркву на земљи\, можемо добити помоћ од светитеља и праведника из небеске цркве\, као и то како умрли грешници у оном свету могу добити помоћ од нас на земљи. Св. Атанасије вели: „као што бива са вином затвореним у бурету\, које кад цвета виноград у пољу осећа то\, те и само (вино) цвета заједно с њим\, тако је и душама грешника: оне добијају неко олакшање од бескрвне жртве\, принесене за њих\, и од милостиње“\, учињене за њихов покој. Св. Јефрем Сирин наводи исти тај пример с вином и виноградом\, па закључује: „и тако\, кад и међу растињем постоји таква међусобна саосетљивост\, то није ли за умрле још више осетна молитва и жртва?“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно претварање воде у вино (Јов.2)\, и то:\n1. како Господ у Кани на свадби претвори воду у вино:\n2. како и моја душа\, ако се венча са Господом живим\, претвара своју земаљску воденост у божанско пиће. \n\n\n\nБеседа\nо томе како треба да се радујемо Христу\n\nКојему (Христу) радујте се\, премда\nсте сад мало\, гдје је потребно\, жалосни\nу различнијем напастима. (I Пет. 1\, 6) \nТако говори апостол Петар\, свети\, чији је живот био испуњен многим напастима и честим жалостима. Тако говори човек\, који је оставио дом и чељад своју и пошао за Христом; који је ради Христа претрпео многе муке: од глади\, од жеђи\, од Јевреја\, од Римљана\, од лажних пророка\, од сурових незнабожаца\, и који је најзад на крсту распет\, све ради Христа Господа. Он који је у овом животу био немилосрдно бичеван великим жалостима и великим напастима\, саветује нас\, да се радујемо Христу\, да би та радост прогутала све наше сразмерно малене жалости и напасти. \nАли зашто\, браћо\, да се радујемо Христу? Зато што нам Он откри и показа стварност највећих и најлепших нада и снова рода људског: откри нам Бога једнога\, живога\, свемоћнога\, свемудрога и свемилостивога\, и даде нам право да се зовемо синовима Његовим; откри нам и показа живот бесмртни и вечни\, живот несравњено бољи од овога живота на земљи; откри нам царство духовно\, царство ангела и праведника\, царство сваког добра\, светлости истине и правде; откри нам и показа циљ нашег битисања овде на земљи и смисао свих наших трудова и патњи у овом временом животу; откри нам океан радости небеске\, према коме су све наше жалости и напасти као капље мутне воде\, које не могу тај океан да замуте. \nО браћо\, колика нас радост чека! О браћо\, како малену цену тражи од нас Господ\, да купимо ту радост\, у којој се ангели купају и у којој праведници пливају! Само да испунимо неколико Његових кратких заповести – то је сва цена! \nО Господе Исусе\, пречудни изворе радости\, поносе наш и дико наша\, славо и хвало наша\, стави прст Твој на уста наша\, и не допусти\, да нас мутне капље жалости и напасти отрују. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-i-besrebrenici-kozma-i-damjan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-kozma-i-damjan.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260715
DTEND;VALUE=DATE:20260716
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250618T213743Z
LAST-MODIFIED:20260204T092512Z
UID:7801-1784073600-1784159999@stsavanyc.org
SUMMARY:Полагање ризе Пресвете Богородице
DESCRIPTION:Пролог за 2. јули\n15. јули по новом календару \n\n\n\nПоложење ризе пресвете Богородице у цркву Влахернску у Цариграду\n\nЗа време цара Лава Великог (458- 471.)\, царице Верине и патријарха Генадија\, путоваху по Светој Земљи два племића цариградска\, Галвије и Кандид\, ради поклоњења тамошњим светињама. У Назарету одседну у кући неке девице Јеврејке\, која држаше у тајној одаји ризу пресвете Богородице. Многи болесници и невољници добијаху исцелење од својих мука молитвом и додиром те ризе. Галвије и Кандид узму ту светињу и пренесу у Цариград\, и објаве то цару и патријарху. То изазове велику радост у царскоме граду. Риза буде свечано пренета и положена у цркву Влахерне. (Ова црква сазидана је од цара Маркијана и Пулхерије на обали једног залива\, званог Влахернски\, по имену некога Скитског војводе Влахерна\, који је ту био убијен). И за спомен положења ризе пресвете Богородице у цркву Влахернску установљен је овај празник. \n\n\n\nСвети Јувеналије\, патријарх Јерусалимски\n\nСавременик великих светила цркве православне: Јевтимија\, Теодосија\, Герасима\, Симеона Столпника и др. Учествовао је на два васељенска сабора\, на трећем у Ефесу и на четвртом у Халкидону\, и са великом силом и ревношћу борио се против богохулних јереси\, и то у Ефесу против Несторија\, који је Богородицу називао Христородицом\, и у Халкидону против Евтихија и Диоскора\, који су учили\, да је у Христу била само једна природа\, на име\, божанска\, без човечанске. После победе православља\, на оба ова сабора Јувеналије се врати на свој престо у Јерусалим. Но ако јереси беху осуђене\, јеретици не беху истребљени. Сплетком и насиљем некога Теодосија\, пријатеља Диоскорова\, Јувеналије би отеран с престола\, и Теодосије самочино уздиже себе на његово место. Овога Теодосија јеретика помагаше у прво време и Евдокија царица\, удова цара Теодосија Млађег\, која се беше настанила у Јерусалиму. Колебљива и брзоплета Евдокија најзад оде св. Симеону Столпнику\, да га пита\, где је истина. Светитељ Божји изобличи сва јеретичка учења и упути царицу да се држи православног учења\, како је на Саборима утврђено. Царица га послуша\, покаја се\, и сама се озлоби против лажног патријарха Теодосија. Тада владаху Маркијан и Пулхерија у Цариграду. И дође од цара писмо војводи Атанасију\, да протера Теодосија и Јувеналија поново поврати на престо\, што војвода убрзо и учини. 38 година управљаше Јувеналије црквом Јерусалимском као њен јерарх\, и у дубокој старости представи се Господу\, 458. год. да прими од Њега награду за премноге муке и невоље што претрпи за истину. У време св. Јувеналија утврђено je празновање Божића 25. децембра. \n\n\n\nСвети Фотије\, митрополит Московски\n\nПореклом Грк. Управљао мудро Руском црквом 20 година. Упокојио се 1430. год. На недељу дана пред смрт јавио му се ангел Божји и објавио му тачно време одласка из овог света. \n\n\n\n\nПречистој Деви ми се клањамо\nИ милост Божју кроз њу искамо.\nУ слави вечној она се блиста\nИ за нас моли Господа Христа.\nМолитве њене пуне су силе\,\nМолитве Мајке Сину су миле.\nОна све воли што Син њен створи\,\nМолитвом за све к’о свећа гори\,\nИ свуда стигне да молбе чује\,\nСвуда да блажи где туга трује.\nИме је њено сласт болеснима\,\nИме је њено бич демонима.\nКрст и Марија где се призову\,\nТу храброст дају и снагу нову.\nПречистој Деви ми се клањамо\nИ милост Божју кроз њу искамо. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСвака справа\, којом се људи хвастају као проналаском свога разума\, у ствари је објављена Промислом Божјим; и свака пронађена справа има два своја назначења\, једно физичко а друго духовно. И часовник је једна прекрасна справа; али он није пронађен да нам само показује време дана и ноћи него и да нас опомиње на смрт. То је његово духовно назначење. Кад мале сказаљке оптрче секунде и минуте\, тада велика сказаљка достиже наредни час\, и часовник откуцава. Тако ће и часовник живота нашег да откуца\, када се изброје дани\, и месеци\, и године живота нашег. Зато св. Тихон Задонски саветује сваког хришћанина да размишља\, 1) како време нашег живота непрестано одлази; 2) како је немогуће повратити прошло време; 3) како прошло и будуће време није у нашој власти\, него само оно које сад преживљујемо; 4) како је крај нашег живота непознат; како морамо бити готови за смрт сваки дан и сваки час и сваки минут; 5) како због тога морамо бити у непрестаном покајању; 6) како морамо свакога часа бити онако покајани и духом расположени како желимо бити на самртном часу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам купину горећу на Хориву (II Мојс. 3)\, и то:\n1. како купина гораше сва у пламену\, али не сагореваше;\n2. како и Пречиста Дева носећи у себи БогочовекаГоспода ношаше огањ божански\, но не сагори од њега;\n3. како и моју грешну душу огањ божанске благодати подмлађује\, исцељује и осветљује. \n\n\n\nБеседа\nо кушању вере наше\n\nДа се кушање ваше вјере много\nвредније од злата пропадљивог\, које\nсе куша огњем\, нађе на хвалу и част\nи славу\, кад се покаже Исус Христос. (I Пет. 1\, 7) \nВера се наша\, браћо\, куша чешће него што се трска ветровима љуља. И кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати\, јаку још више ојачати. Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти. \nНаша се вера куша људским умовањима и вероватноћама. То су врло јаки и љути ветрови. Но ми им можемо одолети\, ако се будемо држали речи Божје и ако на супрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове. \nЈош се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи\, који гоне веру\, и стидом од људи\, који охоло презиру веру. И ово су јаки ветрови\, којима морамо одолети\, ако желимо живи остати. Како ћемо одолети? Страхом од Бога\,који треба да је навек већи у души нашој од страха од људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика\, који се не постидеше своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света. \nЈош се вера наша куша страдањем и бедом. То је огањ\, у коме наша вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато. Овоме кушању одолећемо\, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за нас\, и толиких хиљада страдалника за веру\, који стрпљењем све победише и изађоше из огња злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу људима. \nЈош се наша вера куша смрћу\, смрћу наших сродника и пријатеља\, и смрћу људском у опште. То је огањ љути\, укоме је многи сагорео своју веру. Је ли смрт крај свега? Није\, веруј; она је почетак свега; почетак новог\, правог живота. Веруј у Васкрсење Христово\, и веруј у загробни живот\, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд. \nО Господе благи\, утврди веру у нама и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/polaganje-rize-presvete-bogorodice/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/polaganje-rize-presvete-bogorodice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260716
DTEND;VALUE=DATE:20260717
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T145756Z
LAST-MODIFIED:20260204T092602Z
UID:7808-1784160000-1784246399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Јакинт; преподобни Анатолије
DESCRIPTION:Пролог за 3. јули\n16. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Јакинт\n\nМладић\, дворјанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном када цар Трајан са свима дворјанима свечано приношаше жртве идолима\, Јакинт изостаде од ове скверне свечаности. Зато би оптужен и пред цара на суд изведен. Цар га саветоваше\, да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Али Јакинт оста тврд као дијамант\, и рече цару: „ја сам хришћанин\, Христа поштујем\, Њему се клањам\, и Њему приносим на жртву живу себе самог“. Избијен\, попљуван\, саструган\, овај свети мученик би бачен у тамницу. По наредби царевој ништа му не даваху за јело осим идолских жртвоприноса. Но Јакинт то не хте јести\, и после 8 дана умре у тамници. И видеше тамничари два светла ангела у тамници: један покриваше тело мучениково својом светлом одећом\, а други полагаше диван венац на главу његову. И сва тамница беше светла и мирисна. Чесно пострада млади Јакинт и вечном славом увенча се 108 год. \n\n\n\nСвети Анатолије\, патријарх Цариградски\n\nНајпре био презвитером у цркви Александријској\, но после смрти патријарха Флавијана\, би узведен на престо Цариградског патријарха 449 год. У његово време Цариградски престо би признат равним Римскоме престолу и то на Васељенском Сабору у Халкидону 451 год. Много се борио за чистоту вере православне\, много је страдао од јеретика\, док најзад не би од њих и убијен 458 год. у време Лава Великог. Управљао црквом близу 9 година\, и преселио се међу свете Јерархе у царству Божјем. \n\n\n\nПреподобни Александар\n\nРођен у Азији\, школован у Цариграду\, и по свршетку школе одао се војној служби и постао официр. Читајући Свето Писмо наиђе на речи Спаситељеве: ако хоћеш савршен да будеш\, иди продај све што имаш и подај сиромасима\, и имаћеш благо на небу\, па хајде за мном (Мат. 19\, 21). Ове речи толико утицаше на њега\, да одмах све своје продаде и раздаде и удаљи се у пустињу. После дугих подвига и трудова на очишћењу самога себе установио Обитељ Неусипајушчих са нарочитим уставом. По том уставу богослужење је текло дан и ноћ безпрекидно у његовој обитељи. Братија су била подељена у 24 чреде; свака је чреда знала свој час дана или ноћи\, и одлазила је у цркву\, да настави читање и појање претходне чреде. Путовао је много\, без игде ичега\, по источним странама\, просвећивао људе вером Христовом\, прео се с јеретицима\, чинио чудеса благодаћу Божјом\, остарео служећи Господу Христу\, и најзад скончао свој земни живот у Цариграду 430 год.\, где су његове мошти пројављивале чудотворну моћ и славу\, којом Бог прославља свете слуге Своје. \n\n\n\nПреподобни Исаија Отшелник\n\nПодвизавао се у Мисирском Скиту у V и VI столећу. Спомиње се у књизи св. Варсонуфија и Јована (одговор 249 и др.) као муж особите светости. Писао је многа поучења за монахе и отшелнике. Но од његових списа мало је преостало а много уништено од муслимана. Св. Исаија говорио је: „Ум пре него се пробуди од сна лености налази се с демонима“. „Круна свију добрих дела састоји се у томе\, да човек положи сву наду своју на Бога\, да прибегава к Њему једином свим срцем и свом снагом\, да буде испуњен милошћу према свима\, и да плаче пред Богом молећи се за помоћ и помиловање.“ Какав је знак\, да је човеку неки грех опроштен? „Знак да је грех опроштен јесте то што грех тај не производи више никаква дејства у срцу твом\, и што си га ти заборавио до те мере\, да у разговору о сличном греху\, ти не осећаш никакве наклоности томе греху\, као нечем сасвим туђем теби. То је знак\, да си помилован.“ Узалуд и молитве и подвизи човеку који таји у себи злобу на ближњега и жељу за осветом. „Старај се свим силама\, да устима не говориш једно а у срцу имаш друго.“ Круна добродетељи јесте љубав\, круна страсти јесте правдање грехова својих.“ \n\n\n\n\nАлександар преподобни\, Божији светитељ\,\nХрам основа Неусипних\, свјатују Обитељ\,\nДа се у њој Господ слави\, пева и велича;\nО тој светој обитељи још се носи прича.\nНо и наше срце\, браћо\, обитељ је неба\,\nБога живог у свом срцу величати треба\,\nНек молитва неусипно у срце се броји\,\nНека љубав неугасно као пламен стоји\,\nНек Дух Свети благодаћу срца наша греје\,\nНека Христос речи своје по срцима сеје\,\nНек ангели у том храму и дан и ноћ бдију\,\nДаље од њих\, даље од нас\, беси нек се скрију.\nСвета Дева у том храму нек мирише миром\,\nАпостоли уз њу нек су и сви свети широм\,\nИ сви Божји угодници\, славни мученици\,\nИ девице Христа ради\, и сви отшелници.\nНек се тако у срцима служи литургија\nИ велича неусипно премудрост Божија. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЉубав је свемоћна. Она може\, између осталога\, и олакшати судбу душа умрлих грешника. Православна црква тврди то одлучно\, и настојава да се за умрле врше молитве и чини милостиња. Пребогата у сваком духовном искуству црква зна\, да молитве и милостиња за умрле помаже овима у ономе свету. Света Атанасија игуманија (12 април) пред смрт завештала је својим сестрама да у току 40 дана после њене смрти сваки дан постављају трпезу за сиромашне и бедне. Њену заповест сестре су испуњавале само 10 дана\, па онда престале. Тада се светитељка јави у пратњи два ангелаи рече сестрама: „зашто сте преступили заповест моју? Знајте да се милостињом и молитвама свештеника за душе умрлих у току 40 дана умилостивљава Бог. Ако су душе умрлих грешне\, то кроз то оне добијају од Господа опроштај грехова\, а ако су безгрешне\, то онда доброчинство за њих служи на спасење самих добротвора.“ Наравно\, овде се мисли на милостињу и молитву у вези са великом љубављу према душама умрлих. Таква милостиња и молитва у истини помаже. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно претварање штапа у змију\, и змије опет у штап (II Мојс. 4)\, и то:\n1. како Господ\, који је створио и змију и штап из прашине\, може силом својом\, а ради виших циљева\, да обраћа мртво у живо и живо у мртво;\n2. како и моју грехом осушену и умртвљену душу Господ може\, по мојој вери и молитви\, обратити у живот. \n\n\n\nБеседа\nо радости од вере у Христа\n\nКојега (Христа) не видјевши љубите\,\nи којега сад не гледајући новјерујући\nга радујте се радошћу неисказаном. (I Пет. 1\, 8) \nТо су речи светога Петра апостола. Он је Господа видео\, и љубио Га је. Он је Господа гледао\, и веровао у Њега. Баш због тога он похваљује љубав оних који Господа не видеше и веру оних који Га не гледаше очима својим. Сам је Господ рекао: благо онима који не видјеше и вјероваше (Јов. 20\, 39). Благо онима који не видеше Господа\, као што Га апостол виде\, али Га ипак љубе љубављу апостолском. Благо онима који не гледају Господа\, као што Га апостол гледаше\, али Га ипак верују вером апостолском! \nО браћо моја\, ако не видимо Господа\, ми видимо дело Његово\, које је осветлило сву историју људску с краја у крај и просветлило духовним значајем сваку твар под небесима. Ако не видимо Господа\, ми видимо цркву Његову свету\, сазидану на крви Његовој пречистој\, од многобројних светитеља и праведника и безбројних душа крштених у Његово име\, кроз векове и векове. Ако не гледамо Господа лицем у лице\, као што су Га апостоли гледали\, ми верујемо да је Он међу нама у телу и крви којом се ми по Његовој заповести причешћујемо и причешћујући радујемо радошћу неисказаном. \nЖив је Господ\, браћо\, и близу је Господ! То је вера наша непоколебљива\, и то је искра огња\, која разгорева срца наша у пламен љубави према Господу\, живом и блиском. \nЗнати\, да је Господ Створитељ наш из љубави сишао на земљу и јавио се као човек ради нас\, и још знати\, да је Он био умртвљен и да се јавио као жив – какви тврђи темељи требају нашој вери\, и какво јаче оправдање нашој љубави? \nЖив је Господ\, браћо\, и близу је Господ. И до у саме наше дане. Он се јавља многим праведним душама\, које Њему служе са стрпљењем. \nО Господе Живи\, Ти би мртав и оживе – оживљуј и нас вером и љубављу до последњег издисаја нашег на земљи\, да би се вером и љубављу удостојили видети се с Тобом лицем у лице као апостоли Твоји свети. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-jakint-prepodobni-anatolije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jakint.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260717
DTEND;VALUE=DATE:20260718
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T145905Z
LAST-MODIFIED:20260204T092613Z
UID:7811-1784246400-1784332799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Андреј Критски; св. свештеномученик Сава Горњокарловачки
DESCRIPTION:Пролог за 4. јули\n17. јули по новом календару \n\n\n\nСвети Андреј\, архиепископ Критски\n\nРођен у Дамаску од родитеља хришћанских. Од рођења па за седам година био нем. Када га родитељи одведоше у цркву и причестише\, он проговори. Толика је сила божанског Причешћа. У 14 години оде у Јерусалим и постриже се у лаври св. Саве Освештаног. Разумом и подвигом надмаши многе старије монахе и би пример многима. По том га патријарх узе себи за писмоводитеља. А када поче свирепствовати јерес монотелитска (једновољничка) – која учаше да Господ Исус немаше вољу човечанску него само вољу божанску – сабра се у Цариграду шести Васељенски Сабор 681 год. у време царовања Константина Брадатог. Патријарх Јерусалимски Теодор не могаше ићи на Сабор него посла као свога пуномоћника овога Андреја\, тада архиђакона. На Сабору Андреј показа своју сјајну даровитост\, речитост\, ревност према вери и необичну разборитост. Помогавши да се вера православна учврсти Андреј се врати у Јерусалим на своју дужност. Доцније би изабран и постављен за архиепископа острва Крита. Као архијереј би омиљен веома од народа. Ревноваше много за Православље и сузбијаше крепко све јереси. Чињаше чудеса молитвама својим. Молитвом одагна Сарацене од острва Крита. Написа многе поучне књиге\, песме и каноне\, од којих је најпознатији Велики Канон Богородице\, што се чита у четвртак пете недеље часнога поста. Беше такав по свом спољнем изгледу\, „да гледајући му лице и слушајући његове медоточне речи свак се наслађаваше и поправљаше.“ Враћајући се једном из Цариграда он предрече своју смрт пре него достигне Крит. Тако се и догоди. Када лађа пловљаше близу острва Митилене\, сконча свој земни живот овај светилник цркве и пресели се душом у царство Христово 712 г. \n\n\n\nСвета Марта\n\nМајка светог Симеона Дивногорца (в. 24 маја). Сва душом посвећена вери она не помишљаше на брак. И када је родитељи обручише неком младићу\, она намисли да остави дом родитељски и удаљи се од света. Но јави јој се св. Јован Претеча и посаветова\, да учини родитељима по вољи и ступи у брак\, што она и учини. Из тога брака роди се дивни светитељ Симеон\, подвижник Дивногорски. Имала постојан обичај устајати у поноћи на молитву. С великим милосрђем помагала бедне\, обилазила сироте и служила болне. Пред смрт на годину дана видела мноштво ангела са свећама у рукама\, и сазнала од њих време своје смрти. Сазнавши то Марта се још са већим усрђем предаде молитви и добрим делима. Упокојила се мирно 551 год. и погребена била покрај столпа свога сина Симеона Столпника. По смрти јавила се више пута ради поуке људима и ради исцељења болних. Забележено је као значајно њено јављање настојатељу Симеонове обитељи. По сахрани свете Марте\, игуман постави кандило на гробу њеном с решењем\, да се оно никако не гаси. Но после извесног времена људи се олење\, и кандило се угаси. Тада се настојатељ разболи\, јави му се светитељка и рече: „зашто не палите кандило на гробу моме? Знајте\, да мени није потребна светлост од ваших свећа\, пошто сам се удостојила код Бога вечне небесне светлости; но то је потребно за вас. Јер када светлост зажижете на гробу моме\, побуђујете мене да се молим за вас Господу.“ Из овога је јасно\, да је циљ нашег поштовања светитеља да их побудимо\, да се они\, као достојнији од нас\, моле Богу за нас и наше спасење. \n\n\n\n\nЧудесан је Господ у промислу своме\,\nОн глас даде јасан Андреји немоме\nИ учини немог својом гласном трубом\nКао негда Савла – своје цркве стубом.\nЗалуд света Марта од брака се клони\,\nБожијој се вољи мора’ да поклони\,\nПромисао Божји Марту у брак води\nДа Богу и свету светитеља роди.\nКо се Богу даде\, Најбољем се дао\,\nИ своју је вољу Божјом обуздао.\nНе планирај\, дете\, ништа без Господа\,\nДа планови твоји не буду без плода.\nСви конци живота и све жеље твоје\nУ свемоћној руци Створитеља стоје.\nЊегова су поља\, Његови обронци\,\nЊегова је потка\, основа и конци.\nЊегова је душа\, Његово и тело\,\nИ дух сваке твари\, и њено одело.\nС Његовим алатом на Његовом пољу\nЧију ћемо вршит’ до – Његову вољу. \n\n\n\nРасуђивање\n\nАко је сав твој живот прошао глатко и безбрижно\, плачи над самим собом. Јер и Јеванђеље и искуство народа једногласно тврде\, да нико није без великих патњи и мука оставио ма какво велико и корисно дело на земљи нити се пак прославио на небесима. Ако ли је пак твој животни пут сав уквашен знојем и сузама за достигнуће правде и истине\, радуј се и весели се\, јер је велика ваистину твоја плата на небесима. Не подаји се никад лудој мисли\, да те је Бог оставио. Зна Бог тачно\, колико ко може поднети\, па према томе и одмерава патње и муке свакоме. „Кад и људи знају\, говори св. Нил Сорски\, колику тежину може понети коњ\, колику магарац\, а колику камила\, и према томе товаре их према снази њиховој; кад и лончар зна\, колико времена треба држати грнце у огњу\, те да не би ни попуцали нити остали недопечени – како\, тим пре\, да Бог не зна\, колико искушења на коју душу навести\, да би је учинио подесном и способном за царство небеско?“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам сва чудеса која Господ учини руком Мојсејевом и Ароновом у земљи Мисирској (II Мојс. 7-10)\, и то:\n1. како велика и страшна беху та чудеса;\n2. како срце Фараоново оста тврдо пред свим тим чудесима Божјим;\n3. како је и моје срце тврдо пред безбројним чудесима Божјим\, у животу моме и около мене\, и како треба да се покајем пре него ме постигне конац и вечна казна. \n\n\n\nБеседа\nо спасењу душе као крају вере\n\nКрај ваше вјере – спасеније душама. (I Пет. 1\, 9) \nШта је крај вере\, браћо? Спасење душе. Шта је циљ вере? Спасење душе. Шта је плод вере? Спасење душе. Ми не држимо\, дакле\, веру ради вере него ради спасења душа наших. Нико не путује због пута него због некога или нечега\, шта га очекује на крају тога пута. Нико не баца коноп у воду\, у којој се неко дави\, ради конопа него ради дављеника\, да га спасе. И веру је нама Бог дао као пут\, на крају кога путници ће примити спасење душа својих. И као коноп додао је Бог веру нама дављенима у мрачним водама греха\, незнања и порока\, да би помоћу вере спасли живот свој. \nТо је намена вере. Ко год зна\, колика је цена душе људске\, као и шта значи спасење душе\, тај мора признати\, да ништа у овоме свету нема ни потребније ни корисније од вере. Трговац\, који носи у земљаном лонцу драго камење\, брижљиво и обазриво чува лонац\, скрива га и стражари над њим. Да ли због лонца улаже трговац толики труд и бригу? Не због лонца него због драгог камења\, које је у лонцу. \nЦео наш земаљски живот је као земљан лонац\, у коме се скрива једна неисплатива драгоценост. Та драгоценост јесте душа наша. Лонац је јевтин\, али драгоценост је драгоценост. Треба имати веру прво у драгоценост душе људске\, друго у будући сјај и живот душе у царству Божјем\, треће у Бога живога\, који чека да му вратимо душе\, које нам је Он и дао\, и четврто у могућност да се душа изгуби у овоме свету. Ко има веру у то четврто\, тај ће знати чувати душу своју\, и знаће још\, да је спасење душе крај његовог пута\, циљ његовог веровања\, плод његовог живота\, смисао његовог битисања на земљи\, и оправдање његових страдања. \nМи верујемо ради спасења душа наших. Ко има истиниту веру\, тај мора знати\, да је вера ради спасења душа. Ко мисли\, да његова вера нечем другом служи а не спасењу душе његове\, тај нити има истиниту веру нити познаје драгоценост душе своје. \nО Господе Исусе преблаги\, Ти си нам дао веру светлу и победоносну\, Ти је укрепи и одржи у нама да би непостиђени стали пред Твој Суд са душама чистим и светлим. \nТеби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-andrej-kritski-sv-svestenomucenik-sava-gornjokarlovacki/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-andrej.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260718
DTEND;VALUE=DATE:20260719
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T150051Z
LAST-MODIFIED:20260204T092638Z
UID:7814-1784332800-1784419199@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Атанасије Атонски; свети Сергије Радоњешки
DESCRIPTION:Пролог за 5. јули\n18. јули по новом календару \n\n\n\nПреподобни Атанасије Атонски\n\nРођен у Трапезунту од родитеља богобојажљивих. Рано остао сирочетом\,но Промислом Божјим неки војвода узе га\, доведе у Цариград и даде га тамо на науке. Због кротости и смерности своје био љубимац свих својих вршњака. При дечјим играма деца су бирала овога за цара онога за војводу\, а Атанасија за – игумана. Као неко предсказање! Свршивши школе Атанасије (до пострижења Аврамије) удаљи се у пустињу Малеинску\, близу Свете Горе\, где се подвизаваше као ученик чувеног тада Михаила Малеина. Желећи још тешњег подвига он се пресели у Св. Гору на безмолвије. Но око њега се почну скупљати многи желатељи подвижничког живота\, те он би приморан да зида своју славну Лавру. У томе му обилно помагаху цареви Византијски\, најпре Никифор Фока\, који је и сам намеравао повући се и замонашити се\, а по том Јован Цимисхије. Многобројна искушења наваљивала су на Атанасија и од демона и од људи\, но он је као храбри војник Христов све одолевао и побеђивао својом безмерном кротошћу и непрекидном молитвом Богу живоме. Пун благодати Божје он се удостојио видети Пресвету Богородицу\, која чудотворно изведе воду из стене и обећа му бити за увек Икономиса (Игуманија) манастира. У раду и у молитви Атанасије је претходио братији својој\, и све их је волео љубављу духовног оца и пастира. Смрт му је дошла изненадно. Једном се он подигао са шесторицом монаха над једну ново саграђену препрату цркве\, да прегледа зид\, који тада зидаху\, но зид се провали и њих све затрпа. Тако сконча овај велики светилник монаштва 980 год. После смрти он се више пута јављао својој сабраћи\, било да утеши или накара. \n\n\n\nПреподобни мученик Кипријан Нови\n\nРођен у селу Клицосу у Епиру. По смрти својих добрих родитеља оде Кипријану Св. Гору\, тамо се замонаши и преда подвигу у једној келији близу Котломушког манастира. Налагао је на себе труд на труд\, и подвиг на подвиг\, док не постаде знаменит и поштован у свој Св. Гори. Но он не беше собом задовољан. Мучила га је помисао\, да се он не може иначе спасти осим кроз мучеништво за Христа. Остави\, дакле\, Св. Гору\, дође у Солун\, изађе пред пашу Солунског и позва овога\, да одбаци лажну веру Мухамедову и да прими истиниту веру Христову. Паша нареди\, те га избише и истераше напоље. Незадовољан тако малим страдањем за Христа Кипријан оде у Цариград\, написа једну хартију великом везиру\, у којој изложи лажност Мухамеда и истинитост Христа Господа. Разљућен везир посла га шеик-ул-исламу\, а овај пошто чу све што Кипријан имаде да каже\, нареди да му главу одрубе. Радостан би Кипријан преко мере\, и иђаше на губилиште као на свадбу. И тако пострада за Христа овај Божји човек 5 јула 1679 год. и оствари своју жарку жељу. \n\n\n\nПреподобни Лампад\n\nЗаволевши Христа од детињства жарком љубављу Лампад се удаљи у пустињу близу Иринопоља\, где се предаде подвигу. Пошто савлада све страсти и жеље телесне\, душа његова би обасјана небеском светлошћу и неисказаним миром не од овога света. Чудотворац био иза живота и по смрти. Подвизавао се вероватно у Х столећу. \n\n\n\n\nНа Атонској Гори Лавра се сија\,\nЧудесна обитељ Атанасија\,\nХиљаду година низ њу с’ склизало\nАл’ духа и хлеба није нестало\,\nНестало јој није духа ни хлеба\nНит\, визија сјајних Божјега неба.\nУ књигама старим тако се писа:\nО Лаври се брине Икономиса\,\nАтонска је Гора држава њена\,\nПравославља правог најтврђа стена;\nТа тајанствена Економица\nНије л’ то Пречиста Богородица?\nОна Лавру држи\, и Ивер храни\,\nИ Хилендар чува\, и Русик брани\,\nКаракал и Зограф\, Петра Симона\,\nИ Пантократора – све штити Она\,\nТа тврђаве то су њених грађана\nНо свима је Она – мир и одбрана. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКако је Мојсеј ударом штапа извео воду из камена? Како је то Бог пустио ману с неба и нахранио у пустињи народ Израилски? Тако се питају они који имају врло слаб појам о моћи Бога Свемогућег. И још се чуде\, зашто се таква чудеса не понављају\, да би сав народ поверовао у Бога. Но Израиљци су видели очима безбројна чудеса Божја\, па ипак нису поверовали. Међутим\, Бог понавља стара велика чудеса где год је и кад год је то потребно. Када једанпут наста глад у лаври Атанасијевој\, разиђоше се сва братија куд који. Погружен крете и Атанасије да тражи друго место. „Куда ћеш?“ упита га једна жена на путу. „Ко си ти?“ упита је Атанасије\, удивљен што види жену у Св. Гори\, где је приступ женама недозвољен. „Ја сам она којој си ти посветио твоју обитељ. Ја сам Мати Господа твога.“ „Бојим се да ти поверујем\, рече Атанасије\, јер се и демон може преобратити у ангела светла. Чиме ћеш ме уверити у истинитост твојих речи?“ Тада му рече Света Богородица: „Удари у овај камен твојим штапом\, и познаћеш ко сам ја што с тобом говорим. Знај само\, да ја заувек остајем икономиса твоје лавре.“ Атанасије удари штапом у стену; у том стена затрешта и прште као од грома\, и кљук воде изби из расцепљене стене. Устрашени Атанасије обрте се да се поклони Светој Пречистој\, но она већ беше ишчезла. Он се поврати у лавру своју\, и на још веће своје дивљење нађе све амбаре препуне жита. \nЕто поновљених великих чудеса\, којима се потврђују стара чудеса и којима се верни укрепљују у вери. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни прелазак народа Израиљског преко Црвеног Мора (II Мојс. 14)\, и то:\n1. како Мојсеј махну штапом\, по заповести Божјој\, и море се расцепи\, и народ Божји прође сухим дном морским;\n2. како Мисирци јурнуше истим путем за Израиљем\, но Мојсеј махну штапом\, и море се склопи;\n3. како ме ово учи\, да је Богу све могуће што хоће\, и да Он верног слугу спасава и од највеће опасности\, а неверног кажњава. \n\n\n\nБеседа\nо трезвености ума\n\nЗато\, љубазни\, запрегнувши бедра\nсвојега ума будите тријезни. (II Пет. 1\, 13) \nУм је\, браћо\, вођ душе и саветник душе. Бог је дао животињама само душу\, зато им није дао слободу\, него их Он руководи умом својим. Човеку је Бог дао душу и ум\, и са умом слободу. Ум и слобода су нераздвојни. Отуда су празне све приче неких философа о томе\, како човек\, истина\, има ум али нема слободу. Јер је јасно из посведневног опита\, да је слобода нераздвојни пратилац ума. Но како човек нема савршен ум\, то он нема ни савршене слободе\, него ипак стоји под надзором и руководством Божјим. Једини Бог има савршен ум и савршену слободу; ми смо пак само образъ и подобїе (слика и прилика) ума и слободе Божје. Ми имамо довољно ума\, да можемо познати вољу Божју\, и довољно слободе\, да се можемо одлучити за вршење воље Божје. Кад ум изгуби самодржавну руководну моћ над душом\, тада у души настаје многоначалије\, које значи пометњу\, хаос и пропаст. \nШта значе апостолске речи: запрегнути бедра ума свога и бити трезан? Значи: не дати уму своме да фантазира него усредсредити га на размишљање о закону Божјем. Још значи: не дати уму своме да злоупотребљава богодану му слободу на сурвавање душе у ропство телу\, свету и ђаволу\, него приковати га за Христа као за крст\, да би душа васкрсла у Христу. И још значи: оградити ум свој\, од свију самовољних маштања\, којима се он опија и пада у плен ђаволу\, и држати га опасана у тескоби срца свога\, где би се молитвом трезнио и плачем чистио. Једном речју то значи: извежбавати ум да не злоупотребљава слободу своју хулењем на Бога живога и милоснога и умртљивањем душе страстима. \nО Господе Исусе\, Уме Божји и Премудрости Божја\, помози нам запрегнути ум свој\, да би умовао само оно што је од Тебе и што је Твоје\, те да би тако трезно водио душу ка спасењу. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-atanasije-atonski-sveti-sergije-radonjeski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-atanasije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260719
DTEND;VALUE=DATE:20260720
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T150208Z
LAST-MODIFIED:20260204T092650Z
UID:7817-1784419200-1784505599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Сисоје Велики
DESCRIPTION:Пролог за 6. јули\n19. јули по новом календару \n\n\n\nПреподобни Сисоје Велики\n\nМисирац родом и ученик св. Антонија. По смрти великог учитеља свога св. Сисоје настани се на пустињској гори\, званој Антонијева\, на којој се и Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима над самим собом толико укроти себе\, да беше кротак и незлобив као јагње. Зато му Бог даде велику благодат\, да могаше исцељивати болеснике\, изгонити нечисте духове\, и мртве васкрсавати. Шесдесет година подвизаваше се Сисоје у пустињи\, и беше као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који долажаху њему за савет. Пред смрт засија му се лице као сунце. Монаси стајаху око њега и дивљаху се тој појави. А када светитељ испусти своју душу\, сва одаја испуни се дивним благоухањем. Упокојио се у дубокој старости\, 429. год. Св. Сисоје учио је монахе : „Ма како искушење да се догоди човеку\, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна\, да се искушење догодило због греха његових. Ако ли се што добро догоди\, треба говорити да се догодило по промислу Божјем.“ Монах питао Сисоја: „како ћу угодити Богу и спасти се?“ Светитељ одговори: „ако желиш угодити Богу\, иступи из света\, одели се од земље\, остави твар\, приступи ка Творцу\, сједини се с Богом молитвом и плачем\, и наћи ћеш покој у овом веку и у оном.“ Монах питао Сисоја: како достићи смерност?“ Светитељ одговори: „Када се неко извежба да признаје свакога човека бољим од себе\, тиме задобија смерност.“ Амон се жалио Сисоју\, како не може да упамти прочитане мудре изреке\, да би их могао поновити у разговору с људима. Светитељ му одговори: „То није нужно. Нужно је задобити чистоту ума и говорити из те чистоте положивши наду на Бога.“ \n\n\n\nСвети мученици Марин и Марта\, са синовима Авдифаксом и Авакумом\, свештеником Валентином\, Кирином\, Астеријем и многим другим\n\nСви пострадаше у време цара Клаудија Флавија у Риму\, 269. год. Марин и Марта беху богати људи из Персије; па продадоше све своје имање у Персији и са синовима својим дођоше у Рим\, да се поклоне моштима светих апостола и осталих мученика. Када их цар упита\, зашто дођоше из такве даљине\, оставивши своје домаће богове\, да траже у Риму мртве људе\, они одговорише: „ми смо слуге Христове\, и дођосмо да се поклонимо светим апостолима\, чије бесмртне душе живе с Богом\, да би они били наши молитвеници пред Христом Богом нашим“. Кирин беше бачен у Тибар\, одакле његово тело извукоше Марин и Марта\, и чесно сахранише. Валентин свештеник би предан неком војводи Астерију\, да би га овај усаветовао да се одрече Христа. Но Валентин молитвом исцели Астеријеву ћерку\, која две године беше слепа\, и крсти по том Астеријаи сав дом његов. Сви они на разне начине примише муке и смрт за Христа Господа\, који их прими у бесмртно царство своје\, да се вечно радују. \n\n\n\nОбретење моштију свете Јулијаније девице\n\nЋерка књаза Олшанскога Јулијанија је умрла около 1540. год. као девица од 16 година. На 200 година после њене смрти копачи новога гроба украј велике цркве у Кијевској лаври наиђу на мошти ове свете девице\, потпуно целе и нетљене\, као да је тек заспала. Од моштију догоде се многа чудеса\, а и сама Јулијанија јавља се више пута појединим лицима. Једно такво виђење имао је и знаменити Петар Могила. \n\n\n\nСвета мученица Лукија\n\nУ Кампанији зароби је варварски цар Авције. Хтеде се с њом саживети\, но она се успротиви. Цар је остави на миру\, да се подвизава. Она обрати и цара у веру\, пошто кроз њену молитву цар задоби победу у рату. Најзад заједно с царем пострада за Христа у Риму око 300. године. \n\n\n\n\nАстерије беше роб идола Дија\,\nА Валентин јереј роб у Астерија.\n– Ко је Христос? пита велмож Валентина.\n– Питаш ме за Христа Божијега Сина?\nОн је светлост свету\, Он светлост људима\,\nСветлост свакој твари\, свим добрим бићима\nОн је чиста светлост\, с тамом нема смесе\,\nОн у таму сиђе\, и светлост донесе.\nОн обасја живе делом и учењем\,\nИ обасја мртве сјајним васкрсењем.\nОд Његовог блеска сав се ад разори\,\nА људско се племе љубављу разгори.\nЉубављу разгори\, просвети мудрошћу\,\nИзмири се с Богом\, осмехну милошћу.\nТо је Христос Господ\, за кога умирем.\nИ у чије име идоле попирем.“ –\nТо Валентин рече\, Астерије на то:\n– Све те речи примам као чисто злато;\nАко ми исцелиш слепу ћерку моју\nЈа ћу\, Валентине\, примит’ веру твоју.\nСвештеник то чувши на колена клече\nИ молитву жарку Свевишњем изрече\,\nПа он стави руке девојци на очи.\nПрогледа девојка! Астерије скочи\nОд страшнога чуда. Па Христа признаде\nИ живот за Христа мученички даде. \n\n\n\nРасуђивање\n\nОткуда ми знамо да има живота после смрти? Знамо од Христа Господа\, на основу Његових речи\, Његовог васкрсења и Његових многих јављања после смрти. Философи који признају живот после смрти признају га на основу свога умновања\, а ми га признајемо на основу искуства\, нарочито искуства светих људи\, који нису умели ни могли неистину објављивати. Кад је св. Сисоје лежао у постељи пред смрт\, лице му беше врло светло. Около њега стајаху монаси\, ученици његови. Тада се загледа св. Сисоје\, па рече: \n„Ево авва Антоније дође!“ Поћутав мало опет рече: „ево пророци дођоше!“ \nУ том се лице његово још више засија\, и он рече: „ево апостоли дођоше!“ По том рече: „ево ангели дођоше да узму душу моју!“ Најзад лице му засја као сунце\, и сви беху у страху великом\, а старац рече: „ево Господ долази\, погледајте сви. Ево Он говори: принесите ми сасуд изабрани из пустиње!“ После тога светитељ предаде дух свој. И колико је сличних виђења било! И то од сведока најпоузданијих. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно падање мане с неба за исхрану народа у пустињи (II Мојс. 16)\, и то:\n1. како Господ кроз 40 година даваше Израиљцима у пустињи ману с неба\, неку небеску храну\, слатку као мед;\n2. како та мана с неба предображаваше Господа Исуса Христа: хлеб\, животни\, сишавши с неба да Собом нахрани духовно гладне људе у пустињи незнабоштва;\n3. како и моју гладну душу ништа не може наситити осим живога Христа Господа\, слађег од меда. \n\n\n\nБеседа\nстрашној цени искупљења\n\nСребром и златом не искуписте се… Него\nскупоцјеном крвљу Христа\, као безазлена\nи пречиста јагњета. (I Пет. 1\, 18-19) \nДа ли\, браћо\, икад ико могаше купити за сребро и злато лек против греха? Никад нико. \nДа ли\, браћо\, икад ико могаше од сребра и злата сковати оружје против ђавола? Никад нико. \nДа ли се\, браћо\, икад ико могаше искупити од смрти помоћу сребра и злата? Никад нико. \nТребаше нешто далеко скупље од сребра и злата да буде лек\, и оружје\, и откуп. Требаше скупоцена крв Сина Божјег да се привије на ране греховне\, те да се исцеле. Требаше скупоцена крв Сина Божјега да се устреми против злих духова\, да их силом својом опече и отера од људи. Требаше скупоцена крв Сина Божјега да покапа гробље земаљско\, те да се смрт умртви\, и мртви оживе. \nБезазлено и пречисто јагње Божје заклато је за нас\, да нас извуче из тројаке зверске чељусти. Жалостан али животворан пир. Тај скупоцени пир Бог је приредио\, да објави људима слободу. И грех и ђаво и смрт јурнуле су свом снагом на безазлено и пречисто јагње Божје. И умртвили су Га\, али су се од крви Његове отровали. Та је крв просута да буде њима отров а људима живот и спасење. \nО браћо моја\, ако не знате колико је једовит грех\, и колико је опак ђаво\, и колико је љута смрт\, цените то по величини откупа којим смо откупљени из њиховог ропства. Скупоцена крв Христова – то је наш откуп из ропства! Сетите се\, браћо\, да ако се опет драговољно\, по лакомислености и злоби\, предамо у оно ужасно тројно ропство\, нема никог више на небу ни на земљи\, ко би могао дати откуп за нас. Јер скупоцени откуп један је\, и он је дат\, једном за свагда. \nО Господе милосрдни\, укрепи нас да се одржимо у слободи\, коју нам Ти дарова. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-sisoje-veliki/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sisoje.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260720
DTEND;VALUE=DATE:20260721
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T150328Z
LAST-MODIFIED:20260204T092702Z
UID:7820-1784505600-1784591999@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Тома Малеин; света мученица Недеља
DESCRIPTION:Пролог за 7. јули\n20. јули по новом календару \n\n\n\nСвета великомученица Недеља\n\nУ време христоборних царева Диоклецијана и зета његова Максимијана живљаху у Анадолији две побожне старе душе\, Доротеј и Јевсевија. Они беху побожни хришћани\, беху богати али и бездетни. Непрестаном молитвом они испросише од Бога једно чедо\, ову свету Недељу. Од детињства Недеља себе посвети Богу уздржавајући се од свега што раскалашна деца чине. Када одрасте\, красна телом и душом\, навалише многи просци\, но она их све одби говорећи\, да је она себе обручила Христу Господу\, и да ништа не жели до само да умре као девојка. Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди те мучише родитеље Недељине\, и после мука протера их у град Мелитину\, где у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу пак пошље Диоклецијан Максимијану на суд. Како Недеља потврди своју веру у Христа пред Максимијаном\, нареди овај те је положише по земљи и шибаше воловским жилама. По том предаде је цар војводама\, најпре Илариону а после смрти овога Аполонију. Ови је мучише зверски на све могуће начине\, но све беше узалуд. Када Недеља света лежаше у тамници сва у ранама\, јавио јој се Христос Господ\, исцели је и рече јој: „Не бој се\, Недељо\, мука\, благодат је моја с тобом.“ И заиста благодат Христова спасе ову мученицу и од огња и од зверова\, где судије безбожне мишљаху\, да ће она срести сигурно смрт. Видећи чудесно спасење Недеље од толике смрти многи незнабошци повероваше у Христа. Но сви бише посечени. Рече св. Недеља Аполонију: „Никојим начином не можеш ме одвратити од вере моје. Бациш ли ме у огањ\, имам пример Три Отрока; бациш ли ме пред зверове\, имам пример Данила; бациш ли ме у море\, имам пример Јоне пророка\, предаш ли ме мачу\, сетићу се Чеснога Претече. За мене је живот за Христа умрети.“ Тада нареди Аполоније\, да је мачем посеку. Недеља клече на колена и уздиже руке к небу па се помоли Богу\, да Бог помилује и спасе све оне\, који буду спомен њен славили\, и да упокоји њену душу заједно са душом њених родитеља. Свршивши молитву она предаде душу своју Богу пре него што се мач спусти на њену главу. Чесно пострада и пресели се у вечну радост 289. год. у Никомидији. \n\n\n\nПреподобни Тома Малеин\n\nОвај Тома беше најпре војвода\, прослављен храброшћу и богатством. Беше телом врло крупан\, и задаваше страх непријатељима својим. Но кад заволи Христа више од света и свега у свету\, он остави све и повуче се у пустињу\, где се замонаши и преда подвигу. Св. Илија пророк јави му се и одведе га на гору звану Малеа\, до Свете Горе. Ту он живљаше један и усамљен\, само с Богом\, у даноноћној молитви. Ма да се он кријаше од света\, не може се укрити. Сазнавши за светост његовог живота\, почеше људи к њему долазити и доводити своје болеснике. И св. Тома лечаше људе од сваке болести и сваке невоље. А када се представи Богу (у Х веку) његове мошти продужише помагати свима који с вером њима припадаху. \n\n\n\nПреподобни мученици Епиктет и Астион\n\nАстиона\, јединца у родитеља\, приволи свештеник Епиктет вери Христовој\, крсти га и замонаши. По том се преселе однекуд из источних крајева у скитске пределе и настане у скитском граду Алмириду (сада Рамзину) на утоку Дунава у Црно Море. Мучени и посечени за веру Христову око 290 год. Обојица се јавили после смрти у светлости великој родитељима св. Астиона\, Александру и Маркелини\, који се обратише Христу и бише крштени од епископа Евангела\, који и сам би по том посечен за Христа\, „Евангела\, другога ангела“\, како му је певано. \n\n\n\n\nЈединица света Недељица\,\nРодитељи за веру умреше\,\nРодитељи\, Божји светитељи.\nСиротица света Недељица\,\nШто имаде сиротама даде\,\nСамо оста тело и одело\,\nИ то она жртвова за Христа\,\nНедељица како роса чиста\,\nНе даде се ничим поткупити\,\nНе даде се никим замамити\,\nНит се ичим даде устрашити.\nНо на муке к’о на свадбу пође\nТешке муке а ране дубоке\,\nАл’ је слатко име Исусово!\nГорки боли\, љута понижења\,\nАл’ је слатко вечно царовање!\nЦело тело крвљу обагрено\,\nАл’ је слатко рајско радовање!\nО Недељо\, Божја изабраницо.\nИ за Христа дивна мученицо\,\nСа земље си мачем отерана\,\nНа небу си славом увенчана\,\nНаучи нас веру поштовати\,\nОхрабри нас за њу живот дати\,\nПомози нам твојим молитвама\,\nДивна свећо међ рајским свећама. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПример св. Недеље\, красне девице\, и пример св. Астиона\, богатог младића\, који обадвоје дадоше себе на муке и смрт за Христа Господа\, наводе нас на размишљање о ни с чим у историји несравњивој сили Христовој\, помоћу које млади људи побеђују себе и кроз то све остало. Извојевати победу над самим собом највећа је победа. Таквих победилаца црква броји на хиљаде\, и многе хиљаде. Св. Кипријан пишући о девству вели: „победити уживање највеће је уживање\, нити има веће победе него што је победа над својим жељама. Онај ко је победио једног непријатеља\, показао се јачи од неког другог\, но онај ко је победио пожуду\, показао се јачи од самог себе. Свако је зло лакше победити него ли уживање\, јер сва су друга зла одбојна\, док је уживање зло привлачно. Онај ко се ослободи жеље\, ослобођава се и страха\, јер због жеља произлази страх.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно извођење воде из стене на Хориву (II Мојс. 17)\, и то:\n1. како ожеднели Израиљци посумњаше\, да је Бог међу њима те гунђаху против Мојсеја;\n2. како по наредби Божјој Мојсеј удари штапом у стену\, и потече вода из стене;\n3. како се и моје срце камени од сумње\, и како из њега потичу потоци суза када га благодат вере додирне. \n\n\n\nБеседа\nо словесном млеку\n\nБудите жељни разумнога и правога\nмлијека\, као новорођена дјеца\, да у\nњему узрастете за спасеније. Јер\nокусисте да је благ Господ. (I Пет. 2\, 2-3) \nКао новорођену децу тако сматра велики апостол хришћане. Крштење је ново рођење\, и од крштења човеку се броји нови живот. А новорођенчад духовна треба да се хране благом храном онако исто као новорођенчад телесна. Какву храну апостол препоручује хришћанима? Разумно и право млијеко. Телесни младенац храни се млеком неразумним\, које је само слика млека правог\, млека разумног\, којим треба да се храни духовни младенац. Па које је то разумно и право млеко\, којим хришћанин треба да се храни? Апостол сам на то одговара\, кад вели: јер окусисте да је благ Господ. То је\, дакле\, сам Господ Исус\, живи и животворни. Христове су речи разумно и право млеко. Благо вама\, браћо\, ако душу своју храните речима Христовим као слатким млеком\, јер ће вам се душа раширити и облагородити\, и бити спремна за царство Божје. \nХристова су чудеса разумно и право млеко. Благо вама\, браћо\, ако душу своју храните тим слатким млеком\, јер ћете бити слични ангелима\, који дан и ноћ певају чудеса Божја. \nХристово тело и крв јесте разумно и право млеко. Благо вама\, браћо\, ако душу своју храните тим слатким млеком\, јер ћете бити учлањени у живо и бесмртно тело Христово на небесима. \nХристова васкршња победа над смрћу јесте разумно и право млеко. Благо вама\, браћо\, ако душу своју храните тим слатким млеком\, јер ћете још у овом животу корачати као победиоци\, а у оном стајати с десне стране Христа Победиоца. \nСав Христос је\, браћо\, разумно и право млеко. Будимо жељни тога млека пре сваког другог\, да би узрасли за спасеније. То је једина храна за спасење; све друго је за трулеж и гроб. \nО Господе Исусе\, Јагње Божје\, који си сав разумно и право млеко\, нахрани нас Собом\, као што си нахранио апостоле Твоје свете\, да би и ми узрасли довољно за спасеније. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-toma-malein-sveta-mucenica-nedelja/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-nedelja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260721
DTEND;VALUE=DATE:20260722
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T150438Z
LAST-MODIFIED:20260204T092809Z
UID:7823-1784592000-1784678399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети великомученик Прокопије
DESCRIPTION:Пролог за 8. јули\n21. јули по новом календару \n\n\n\nСвети великомученик Прокопије\n\nРођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства. Кад одрасте Неаније\, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане\, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. У трећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније\, камо идеш\, и на кога устајеш?“ у великом страху упита Неаније: „ко си ти\, Господе? Не могу да те познам.“ У том се показа у ваздуху пресветао крст\, као од кристала\, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји“. И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје\, и мир мој биће с тобом“. Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео\, и место да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана\, који удараху на Јерусалим. Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију\, он скиде са себе појас војводски и мач\, и баци пред судију\, показавши тиме\, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу\, где му се јави опет Господ Христос\, који га и крсти и надеде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу\, где их св. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње св. Прокопије\, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа\, те свих 13 буду погубљене. Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне\, сироте и удове\, а нарочито за Цркву свету\, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишана молитва његова\, после чега он радосно простре главу своју под мач\, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 год. \n\n\n\nСвети Прокопије Јуродиви\n\nУстјужски чудотворац\, †1303. Пореклом Варјаг а занимањем трговац. Дошавши у Новгород трговачким послом он се удиви красоти Православља и прими веру православну. Пожели да буде савршен хришћанин\, због чега раздаде сиромасима све своје имање\, и поче се вежбати у свима осталим врлинама. Правио се луд\, да га људи не би хвалили\, но прозирао у срца и судбине људи као и у природне догађаје\, који су се по том заиста и догодили. Својом плачном молитвом пред иконом Богородице одвратио ужасну тучу од града Устјуга и тако привео грешни град к покајању. Тело му је нађено на улици мртво и снегом покривено. Над чудотворним моштима сазидан храм. \n\n\n\nПреподобни Теофил мироточиви\n\nРодом из Македоније\, из села Зики. Човек врло учен и велики подвижник. По поруџбини Цариградског патријарха Нифонта путовао у Александрију\, да испита\, истина ли је\, да је патријарх Јоаким покренуо гору и испио отров без повреде\, нагнан на ово од јевреја и муслимана. Уверивши се у истинитост ових чудеса Теофил се врати у Св. Гору\, где се подвизавао\, најпре у Ватопеду\, па у Иверу\, и најзад у келији св. Василија близу Кареје. Понуду да се прими за архиепископа Солунског овај свети човек одбије. Дубоким безмолвијем\, богомислијем и срдачном молитвом успео да очисти ум свој од свих страстних помисли\, тако да је постао чисти сасуд Духа Светога у коме је живео Христос. Пред смрт нареди свом ученику Исаку\, да кад буде умро не сахрањује га но веже конопцем за ноге\, одвуче и баци у поток. Са великим страхом ученик тако и учини. Но Промисао Божји открије мошти св. Теофила\, и када их пренесу у његову ћелију\, почну точити миро чудотворно. Упокоји се 8 јула 1548 год. \n\n\n\n\nКад је воља Бога свемудрога\nГонитељи постају му слуге\,\nМрзитељи – дивни апостоли\,\nБезбожници – вере ревнитељи.\nВољом Божјом Савле поста Павле\nНеаније – свети Прокопије.\nПрокопије против Христа пође\,\nК’о хришћанин својој мајци дође.\nМуке спреми\, а сам муке прими\,\nИзненадно познаде истину\,\nПоклони се Божијему Сину\,\nПреста служит’ цару земаљскоме.\nПоста слуга цару небесноме.\nЦар небески дарива га даром\,\nДаром моћи невољним помоћи.\nКако онда тако и данаске:\nПрокопијем невољни се блаже\,\nЈер он данас к’о негда помаже. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСв. Антоније учи: „страхуј\, да не постанеш чувен због ма каквог дела свога. Ако те почну хвалити због твојих дела\, не радуј се томе и не наслађивај се тиме: држи их у тајности колико можеш и не дозвољавај никоме да говори о њима“. Колико би више било мира и радости међу људима на земљи\, кад би бар један део људи примио к срцу ове свете речи! Св. Теофил и ако је живео повучено у св. Гори као прост монах био је чувен у свима патријаршијама источним како због своје учености тако и због добродетељног\, подвижничког живота. Једном се догоди\, да патријарх цариградски Теолипт посети Солун. Архиепископска столица у то време беше у Солуну упражњена. Солунски хришћани једногласно замолише патријарха\, да им постави Теофила за архиепископа. Патријарх\, земљак и пријатељ Теофилов\, напише Теофилу својеручно писмо\, којим га позове да се прими архиепископског престола. Смирени Теофил\, бојећи се славе људске\, а не могући лако отказати патријарху\, одмах прими велику схимну\, и о томе извести патријарха додавши: „ако Бог да\, видећемо се у царству небеском“. Тако су се духовни дивови\, које Црква назива светитељима\, бојали сујете и славе људске. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно претварање горке воде у слатку (II Мојс. 15)\, и то:\n1. како жедни Израиљци наиђоше у Мери на горку воду\, и не могоше је пити\, те народ поче викати на Мојсеја;\n2. како Бог нареди Мојсеју\, те метну дрво у воду\, и вода поста слатка;\n3. како то дрво предображава Крст Христов\, којим се горчина живота нашег претвара у сласт;\n4. како је цело моје биће горка вода док год не унесем у себе Христа распетога. \n\n\n\nБеседа\nо камену живом\n\nКад дођете к њему\, као камену живу…\nи ви као живо камење зидајте се у кућу духовну\nи свештенство свето. (I Петр. 2\, 4- 5) \nШта означава камен\, браћо\, ако не постојанство? Чему нас учи камен\, браћо\, ако не постојанству? Камен живи пак означава бесмртност. Каменом живим именује апостол Христа Господа\, зато што је Он бесмртник и дародавац бесмрћа. Камењем живим именује апостол и хришћане\, као причаснике бесмрћа Христова. \nКако мисле неверници\, браћо\, шта бива с човеком на крају крајева? Они мисле\, да с човеком на крају крајева бива што и с каменом: човек умире\, постаје нечувствен\, и претвара се у прашину. А камен је већ мртав\, нечувствен\, и под околностима претвара се у прашину. И тако и неверни и верни упоређују човека с каменом\, неверни – због мртвости и нечувствености камена\, а верни – због трајности и постојанства камена. За прве је камен символ смрти\, за друге – символ бесмрћа. \nУ истини без Христа људи су били\, и јесу увек\, као мртво камење. Но Христос је као камен живи; прикосните се само Њега\, и ви ћете бити као живо камење. Зидајући кућу зидар бира само оно камење\, које је отесано и приготовљено да згодно улегне уз друго камење у зиду; неотесано\, неприготовљено\, рогобатно и трошно одбацује. Зидајући дом\, или храм\, Свога бесмртнога царства Христос бира људе\, као зидар камење\, са једном особином\, на име – живе\, духовно живе. Духовно мртве људе Господ одбацује као трулу грађу\, а само оне прима\, који као живи личе не Њега\, и који згодно улежу уз друго живо камење\, а то су ангели\, пророци\, апостоли\, и светитељи уопште. Постарајмо се\, браћо\, да будемо свештена грађа за свештени дом царства Христова\, које Он даноноћно зида\, да га са свршетком времена потпуно заврши. \nО Господе Исусе\, стројитељу царства небескога\, оживи нас Духом Твојим Светим\, и узидај и нас као живо камење у дом славе Твоје вечне. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-velikomucenik-prokopije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prokopije-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260722
DTEND;VALUE=DATE:20260723
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T150742Z
LAST-MODIFIED:20260204T092821Z
UID:7826-1784678400-1784764799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свештеномученик Панкратије; свети Теодор; св. муч. Гламочки и Куленвакуфски
DESCRIPTION:Пролог за 9. јули\n22. јули по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Панкратије\, епископ Тавроменијски\n\nОвај светитељ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи. Чувши за чудеса Христова родитељи Панкратијеви пожеле да виде Господа чудотворца. И с Панкратијем заједно дођу у Јерусалим\, где видеше Исуса\, чуше речи Његове и видеше чудеса Његова. Ту се Панкратије упозна с апостолом Петром. По вазнесењу Господњем и родитељи и син крсте се у Антиохији. Панкратије се повуче у неку пештеру у Понту\, где га апостол Петар нађе\, па у договору с апостолом Павлом постави за епископа Тавроменијског у Сицилији. У томе граду св. Панкратије почини велика чудеса\, разори идоле\, крсти некрштене а утврди крштене\, и управи добро црквом Божјом. Неки незнабожни војвода Аквилин\, чувши да цео град Тавромен поста хришћански пође с војском на тај град да га поруши. Панкратије свети охрабри верне да се не убоје\, а сам он с клиром изађе ван града носећи у руци непобедиво оружје\, крст часни. Када се војска приближи граду\, паде на њу нека тама и обузе је страх велик. И наста пометња велика тако да се нападачи окомише један на другог и избодоше се и исекоше мачевима. Тако угодник Божји Панкратије спасе град и стадо своје силном молитвом својом пред Господом. Најзад и он би убијен камењем од неких завидљивих и злобних незнабожаца\, и упокоји се у Господу. Мошти његове свете покоје се у Риму. \n\n\n\nСвештеномученик Кирил\, епископ Гортински на Криту\n\nКао старац од 84 год. би мучен за Христа у време Декијева царовања. Бачен у огањ он би спасен промислом Божјим. Тада судија изрече овакву пресуду: „Кирила\, изведеног из огња\, праведни суд не може трпети међу живима\, зато наређујем\, да се убије мачем.“ С радошћу подметну свети старац главу под мач и би посечен\, да вечно живи у царству Христовом. \n\n\n\nПреподобни мученици Патермутије и Коприје\n\nОбојица беху Мисирци. Мучени од цара Јулијана Одступника. Први имаше 75 год. а други 45. Цар успе да одврати Коприја од вере Христове и приволи идолима. Одвраћени Коприје узвикну: „Јулијанов сам а не Христов.“ Но када га старац Патермутије укори и опомену на вечне муке\, Коприје се трже\, па узвикну пред царем: „Христов сам а не Јулијанов.“ Обојица бише мачем посечени. Са њима пострада и Александар\, један од царевих војника\, који видећи њихову храброст у страдању\, и сам поста хришћанин. Чесно пострадаше за Христа и Христу одоше 361 год. \n\n\n\nПреподобни Патермутије и Коприје\n\nМада истих имена\, ови беху различити од оних првих. Овај Патермутије беше најпре вођ разбојника\, но после једног чудесног виђења обрати се у веру праву и замонаши се. Наиме он се беше попео на кров једне богоугодне жене\, да би с крова ушао у кућу и похарао. Но падне на њ сан и он у сну види Некога\, ко му запрети да више не чини зло и да се покаје. Он се не само крсти него и замонаши. И један и други беху велики чудотворци. По благодати Божјој лечили су људе од сваке муке и болести\, обраћали грешнике на прави пут и прорицали. Неки грешник лежећи на самртном одру замоли Патермутија\, да му продужи живот да би се покајао. После молитве светитељ му рече\, да му Бог продужује живот још за 3 године. Грешник се покаја\, и тачно после 3 године умре. Упокојили се у Господу крајем IV века\, у дубокој старости. \n\n\n\nСвети Теодор\, епископ Едески\, и други с њим\n\nУ 20 год. замонаши се и као монах провео 36 год. Тада\, у време цара Михаила и Теодоре\, би изабран за еп. Едеског. Скончао 848. год. Уз њега се спомиње његов наставник св. Теодосије Столпник Сирски\, брат његов св. Јован\, св. Адер\, племић и богаташ\, који одбеже од жене и замонаши се. \n\n\n\n\nПанкратије\, свети за детињства свога\,\nГреја се на сунцу лица Христовога\,\nИ лето за летом лети и одлети\nАл’ му лице оно оста у памети\,\nданоноћно пред њим прекрасно да зрачи\,\nЗато све одбаци што му лик тај мрачи:\nОстави имање\, и дом родитеља\,\nИ махну се свију обманљивих жеља\,\nИ наслада земних што људима годе\,\nУ пустињу неку\, у самоћу оде\,\nДа до крајњег дана рока земаљскога\nОпија се слашћу лица божанскога.\nПанкратије тако\, а Господ инако\,\nСветилник се сјајан не укрива лако.\nНезнабожна беше земља Сицилија\,\nЊој требаше светлост светог Панкратија\,\nТребаше јој сведок Христовога лика.\nТребаше јој крвца чесног мученика.\nСве што јој требаше Панкратије даде\,\nК’о мученик паде\, бесмртник остаде.\nИ остаде светлост изнад Сицилије.\nСветлост оног лица\, да је вавек грије. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМноги се питају зашто Бог узима из овог живота младиће\, девојке и децу\, и зашто не остави\, да сви остаре\, па тек онда да кроз смрт иду на онај свет? То је Божји план домостројства\, то је света воља Његовог Промисла. Но има неких примера у огромном искуству цркве\, да понекад Бог то чини тако по жељи и молитви Својих угодника у оном свету\, или сродника. Св. Адер (у монаштву Атанасије) јавио се својој жени\, коју је изненадно оставио са троје деце и отишао у манастир\, где је и умро. Када жена дође до очајања\, једно због бриге за нејаком децом а друго због бриге за мужем\, јер не знађаше где се он налази\, тада јој се јави на сну муж из онога света\, са светлим лицем и хаљином белом и светлом\, и рече јој: „престани плакати и вапити против мене; ево ја ћу ти узети децу (двоје од њих) к себи\, а ти ако хоћеш постарај се за спасење своје душе.“ У исто време и на исти начин јави се он и Теодосију Столпнику и рече му: „кроз три дана отићиће ка Господу стара испосница\, која је у оближњем манастиру\, а ти стави на место њено моју супругу\, да се подвизава као инокиња у оној келији. Нека с њом остане и најмлађе дете док не порасте: оно ће ићи мојим стопама и биће наследник апостолског престола у Јерусалиму.“ И у истини све се то зби како је и речено. Стара испосница умре трећега дана\, исто тако и два старија детета Адерова\, а жена му заузме келију оне старице\, заједно са најмлађим сином\, који кад порасте би патријарх у Јерусалиму. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну победу над Амаликом (II Мој. 17)\, и то:\n1. како народ побеђиваше Амалика док се Мојсеј с уздигнутим рукама мољаше Богу;\n2. како Мојсеј с уздигнутим рукама на молитви предображава победоносно Распеће Христово;\n3. како силом крста и молитвом и ја могу победити мрачне страсти\, које Амалик представља. \n\n\n\nБеседа\nо суду Божјем над праведником\n\nЈер је вријеме да се почне суд од куће Божије;\nако ли се најприје од вас почне\, какав ће бити пошљедак\nонима што се противе Божијему јеванђељу? (I Пет. 4\, 17) \nКада дође суд Божји на кућу праведника\, нека се не злурадује неправедник но нека трепти од страха. Ако су праведник и неправедник суседи\, па рука Божја падне на праведника\, пала је на обојицу: првога да прекали\, другога да опомене. И кад љуто страдање спопадне праведника – не спопада га без Божје воље – нека се не весели неправедник\, јер је то страдање више ради њега него ради праведника\, на име: да би он видио какав је гнев Божји и пожурио да промени дух и поправи дела своја. Нека се запита још: кад је оволики гњев Божји на праведнику\, колики ли ће бити на мени? \nЗнајте\, браћо\, да је правда моћ\, а неправда немоћ. Ко може више да отрпи\, а да се не сломи под теретом: моћ или немоћ? Несумњиво моћ. Зато се на праведника наваљује тешко бреме. Нека се не руга неправедник\, када види праведника под тешким бременом и нека не каже: боља је моја неправда од његове правде! Но нека са језом и дрхатом гледа на бреме праведника\, и нека каже себи искрено: то је бреме моје\, но ја сам сувише немоћан да га поднесем\, зато је бачено на његова леђа\, на леђа праведника. Да бих ја видео и покајао се од путова својих\, и покајањем ојачао за бреме које ме чека. Од куће Божје почиње суд – то је неизмерна милост Божја према грешницима\, према слабићима\, онемоћалим од греха: нека отворе очи и читају писмена гњева Божјег! Од куће Божје почиње суд\, јер је јака кућа Божја\, а кућа је Божја праведан човек\, у коме обитава Дух Божји. Кад ветар пољуља камену кулу\, нека колибари утврђују своје колибе. \nО браћо моја\, како су судбоносне и страшне оне апостолске речи за грешника! \nО Господе Исусе\, праведни и милостиви\, милостиви и праведни\, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svestenomucenik-pankratije-sveti-teodor-sv-muc-glamocki-i-kulenvakufski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-pankratije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260723
DTEND;VALUE=DATE:20260724
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T150852Z
LAST-MODIFIED:20260204T092832Z
UID:7829-1784764800-1784851199@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих 45 мученика из Никопоља; преп. Антоније Печерски
DESCRIPTION:Пролог за 10. јули\n23. јули по новом календару \n\n\n\nСветих 45 мученика: Леонтије\, Маврикије\, Александар\, Сисиније и прочи\n\nУ време опаког цара Ликинија\, који владаше источним делом царства Византијског\, би велико гоњење на хришћане. У Никопољу Јерменском јави се намеснику царском Лисију св. Леонтије са још неколико пријатеља својих и рече му\, да су они хришћани. „А где је ваш Христос? упита Лисије. Не би ли распет\, и не умре ли?“ На то му св. Леонтије одговори: „кад знаш\, да наш Христос умре\, знај да и васкрсе из мртвих и вазнесе се на небо“. После дуге препирке о вери Лисије их изби и баци у тамницу\, где им не даваху ни јести ни пити. Нека благородна хришћанка Власијана доношаше им воду и додаваше кроз тамнички прозор. И ангел Божји јави им се у тамници\, да их утеши и охрабри. Када би суђење\, јавише се Лисију и два тамничара као обраћени хришћани\, и још многи други\, свега 45 њих на броју. Судија их осуди све на смртно тако\, да им прво секиром буду одсечене руке и ноге\, па после да буду бачени у огањ. Та грозна казна би дословно извршена\, и душе светих мученика одлетеше Господу своме у вечни живот. Чесно пострадаше и царство наследише 319. год. \n\n\n\nПреподобни Антоније Кијево-печерски\n\nОсноватељ и отац монаштва у Русији. Рођен у малом месту Љубечу близу Чернигова\, и рано оставио своју домовину и отишао у Св. Гору\, где се замонашио и подвизавао у манастиру Есфигмену. Према неком небесном јављању игуман га упути у Русију\, да тамо ствара монаштво. Он изабра једну пештеру код Кијева. Када се око њега сабраше желатељи монашког живота\, тада им он постави за игумана Теодосија\, а он оста у пештери као безмолвник. Божјим благословом манастир се разрасте и постаде матицом монаштва руског. Антоније претрпе многе злобе од људи и од демона\, но он победи све својом кротошћу. Имаше велики дар прозорљивости и исцелења болних. Представи се Господу 1073. год. у 90 год. свога живота\, оставивши свој духовни расадник да кроз векове доноси добре плодове православном народу у Русији. \n\n\n\nПренос чесне Ризе Господа нашег Исуса Христа\n\nУ време страдања Господа Исуса за род људски налазио се у одреду римске војске у Јерусалиму и један Грузин Елиоз из града Мцхета. Мати његова чула беше за Христа и у срцу вероваше у Њега. Испраћајући сина на војску у Палестину\, она му саветоваше\, да не ради ништа против Христа. Када је Господ закиван ексерима на крст\, звук чекића на Голготи дошао је у уши Елиозове матере у град Мцхет. Чувши тај звук она узвикну: „тешко мени\, што не умрех пре овога времена\, смрт би ме избавила од овога страшнога звука“! И рекав то падне мртва. Елиоз се налазио тада под Крстом и са другим војницима бацао коцку око ризе Христове. Риза допадне њему. И он је донесе у Мцхет\, и поклони својој сестри Сидонији. Ова чувши за смрт Господа као и за то да је њен брат био учасник невиног крвопролића\, падне мртва са хитоном Господњим\, држећи овај чврсто у рукама својим\, такода га нико не могаше истргнути\, него буду принуђени да је сахране заједно са хитоном. Из њеног гроба никне кедар\, из кога се точило целебно миро. Временом кедар падне и место се то заборави. Св. Нина пронађе то место помоћу огњеног стуба над тим местом\, после њене молитве. И покрштени цар Миријан подигне ту цркву св. Апостолима. 1625. год. шах Аббас узме ту ризу и пошаље у Москву на дар кнезу Михаилу Феодоровичу и патријарху Филарету. Риза та буде постављена у Успенски Сабор у Москви. \n\n\n\n\nЕлиоза мајка сјетовала:\n„Елиозе\, мој очињи виде\,\nЕво идеш на цареву војску\nБаш у земљу мојих праотаца.\nУ тој земљи Цар се појавио\nХристос Господ\, издавна чекани\,\nОд пророка Спас пророковани.\nГлас о Њему до Грузије дође\nОн чудеса невиђена ствара\nИ говори речи нечувене\nЦарство Божје међ људима снује\,\nГлас о Њему по свуда се чује.\nРадују се људи и ангели\nАл’ је радост ова помрачена\nЗлом завишћу Јеврејских кнежева\nСпаситеља мисле умртвити\nНовом клетвом народ притиснути.\nНо мој сине\, мој очињи виде\,\nТи у њину злобу не улази\,\nНе улази у крв Праведника.“\nСвојим током време пролазило\,\nЈедног дана мајка на молитви\nЗвекет зачу по Крсту чекића\,\nВрисну мајка ка’ у огњу живу:\n„Авај смрти\, што ми пре не дође\,\nДа не чујем овај звекет страшни\nШто смрт јавља Спаса безгрешнога\nИ проклетство рода јеврејскога.\nАвај\, сине\, авај Елиозе\,\nЗашто своју не послуша мајку?\nЗашто уђе у крв Праведника?“\nТо изрече ојађена мајка\,\nЗемљи паде\, Богу душу даде. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМисао на смрт јесте као хладан пљусак који гаси пожар страсти. Псалмопевац говори: кад богат и прослављен човек умре\, неће ништа понијети\, нити ће поћи за њим слава његова (Пс. 48\, 17). Ко да се не застиди\, кад види и код неверника понекад боље схватање наше земаљске нишчете него ли код неких хришћана? Када умре калиф Саладин\, према завештању његовом иђаше пред ковчегом његовим телал са копљем у руци\, и на копљу једна кошуља царева\, па викаше: „велики Саладин\, који завојева сву Азију\, и учини да од њега трепте многе државе\, и који цареве победи\, ево од све своје славе и од свих својих поданика не узима собом ништа осим ове бедне кошуље“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно јављање Бога Мојсеју на Синају (II Мојс. 20)\, и то:\n1. како се Мојсеј попе на Гору Синај\, и ступи у мрак\, у коме беше Бог;\n2. како је светлост Божја тако велика\, да пред њом сва природа и њена светлост постаје мрак;\n3. како је срце човечје као Гора Синај; у мраку срца сусреће се Бог с човеком. \n\n\n\nБеседа\nо дужности пастира духовних\n\nПасите стадо Божије\, које вам је предато\,\nи надгледајте га\, не силом него драговољно\nпо Богу\, нити за неправедне добитке него\nиз добра срца; нити као да владате народом\,\nнего бивајте угледи стаду. (I Пет. 5\, 1-3) \nЕво устава пастирима стада Христовога! У неколико речи св. апостол Петар изобличио је три страшне страсти\, које од пастира чине вукове\, и то: страст гордости (надгледајте га не силом)\, страст среброљубља (нити за неправедне добитке)\, и страст властољубља (нити као да владате народом). \nНасупрот овим опаким страстима истакао је апостол три добродетељи\, које треба да красе свештеника Божјег\, и то: страх Божји (драговољно по Богу)\, усрђе (него из добра срца)\, и службу (бивајте угледи стаду). Овај устав дао је апостол не само као учитељ него и као пророк. Јер столећа су показала у главном две врсте пастира\, и то једне\, који су се руководили својим страстима у старешевању над црквом: гордошћу\, среброљубљем и властољубљем; и друге\, који су се руководили страхом Божјим\, усрђем и примером службе. Од оних првих црква је страдала\, али није пропала\, док су они пропали. Од ових других црква је расла\, и напредовалаи блистала у свету. Оно су вукови\, а ово су пастири. Они су непријатељи и људи и Бога\, ови су пријатељи и људи и Бога. Пастирoначалник Христос тражиће рачуна и од једних и од других о свакој овци\, тј. о свакој души човечјој\, и платиће праведно свакоме по заслузи. Гордост\, среброљубље и властољубље назови-пастира платиће огњем вечним\, а страх Божји\, усрђе и службу правих пастира платиће радошћу вечном. \nО Господе Исусе\, Пастирoначалниче\, помози пастирима стада Твога словеснога\, да до краја испуне заповест Твога светог апостола. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-45-mucenika-iz-nikopolja-prep-antonije-pecerski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-45-mucenika.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260724
DTEND;VALUE=DATE:20260725
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T151013Z
LAST-MODIFIED:20260204T092843Z
UID:7832-1784851200-1784937599@stsavanyc.org
SUMMARY:Света великомученица Ефимија; блажена Олга
DESCRIPTION:Пролог за 11. јули\n24. јули по новом календару \n\n\n\nСвета великомученица Ефимија\n\nОва светитељка празнује се 16. септембра\, када је и пострадала. На овоме месту пак спомиње се чудотворство њених чесних моштију\, пројављено за време IV Васељенског Сабора у Халкидону. Тај Сабор би сазван у време цара Маркијана и Пулхерије 451. год. после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је јерес Диоскора патријарха Александријског и Евтихија архимандрита Цариградског\, који су распростирали лажно учење као да у Христу Господу нису биле две природе\, божанска и човечанска\, но само једна\, божанска. На овоме Сабору највиднију су улогу играли Анатолије патријарх Цариградски и Јувеналије патријарх Јерусалимски. Пошто се препиркама и доказивањима с обе стране не може доћи ни до каквог опредељеног решења\, то патријарх Анатолије предложи\, да и православни и јеретици напишу своје вероисповедање\, па да их положе у ковчег\, у коме стајаху мошти св. Ефимије. На то се сви сагласише. Два вероисповедања буду\, дакле\, написана и постављена на прси великомученице\, ковчег затворен и царским печатом запечаћен\, још и стража војничка постављена. Тада сви проведоше три дана у посту и молитви. Четвртога дана\, када гроб отворише\, видеше православно вероисповедање у десној руци светитељке\, а јеретичко под њеним ногама. Тако се спор Божјом силом решиу корист Православља. У време цара Ираклија мошти св. Ефимије буду пренете из Халкидона у Цариград\, у цркву њенога имена\, близу хиподрома. Иконоборни цар Лав Исаврјанин нареди те се те мошти баце у море; но чудесним начином ковчег би пренесен на острво Лимнос и положен у цркву св. муч. Гликерије. Тек у време царице Ирине ковчег с моштима поново буде враћен у Цариград на своје старо место. Из ових моштију с времена на време текла је крв\, која је помагала болним и невољним. \n\n\n\nСвета Јелена\n\nВелика кнегиња руска\, пре крштења звана Олга. Жена кнеза Игора. Крштена у Цариграду од патријарха Полиевкта. Велика ревнитељка вере православне у Русији. Упокојила се 969. год. \n\n\n\nПреподобни мученик Никодим\n\nРодом из Елбасана. Био жењен и имао деце. Заваран од Турака он прими Ислам и насилно преведе и децу своју у Ислам\, осим једног сина\,који одбеже у Св. Гору и замонаши се. Никодим оде у Св. Гору\, да доведе сина натраг\, но Св. Гора на њега учини такав утисак\, да се он покаја\, врати у веру Христову и замонаши. Три године је оплакивао своје одступништво\, па се најзад реши да се врати у Албанију\, да откаје свој грех тамо где га је и учинио. Врати се\, дакле\, изјави пред Турцима\, да је он хришћанин и би посечен 11. јула 1722. год. Његове чудотворне мошти и данас леже целе и целебне. \n\n\n\nПреподобни мученик Нектарије\n\nРодом из Вриула у Малој Азији. У 17 година насилно потурчен. Имао сличну судбу као и св. Никодим. Када се као Турчин јавио својој мајци\, ова му викне: „одлази од мене\, не познајем те. Ја сам те родила као хришћанина а не као Турчина.“ Он се горко покаја\, оде у Св. Гору и тамо у скиту св. Ане замонаши се. Решен да погине за Христа и тиме опере свој грех он оде опет у Вриул\, где пострада. Посечен за Христа од Турака у свом месту рођења 11. јула 1820. год. у 21 год. својој. \n\n\n\n\nПокајнике Господ љуби\,\nОн за њих пострада\,\nНа кајање Он грешнике\,\nПризива и сада.\nПокајница Олга беше\,\nКрштењем се роди\,\nИ од таме народ руски\nКрстом ослободи.\nА Никодим Елбасанац\nХриста се одврати\,\nПокаја се\, поврати се\,\nИ грех крвљу плати.\nНектарије из Азије\,\nЦветак још незрели\,\nПотурчи се из незнања\,\nАнгеле уцвели.\nПокаја се\, и тугова\,\nПоток суза проли\,\nИ смрт више од живота\,\nСмрт болну заволи.\nЧалму скиде па је врже\nПред грозног судију –\nОде глава за крст часни\nСветом Нектарију.\nПокајнике Христос љуби\nИ љубиће довек.\nКо је Христу тако мио\nКа’ покајан човек? \n\n\n\nРасуђивање\n\nПромена среће најтеже удара кад удари изненадно. Но онај ко очекује ударце\, и унапред се оружа против њих\, зар може бити изненађен? Цар Карло Велики заповедио је био својим синовима да уче неки занат\, а кћери да уче прести вуну\, да би се имали чим хранити – ако се срећа промени. Прослављени Велизар\, велики војвода велики победилац\, би од завидљиваца оклеветан код цара\, и на основу клевета ослепљен\, а имање му све одузето. Слепи Велизар сеђаше пред капијом Рима и просаше милостињу говорећи мимопролазницима: „уделите Велизару\, кога срећа високо уздиже\, а завист обори и очију лиши!“ Није ли човјек на војсци на земљи? говори праведни Јов (7\, 1). Треба\, дакле\, бити као будан стражар и спреман за све што се може догодити. А шта се не може човеку догодити? И још: у свакој муци имати наду у Бога. Праведни Јов на ђубришту и у гноју узвикује: гле\, и да ме убије\, опет ћу се уздати у њ (13\, 15)! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно просветлење лица Мојсејева (II Мојс. 34)\, и то:\n1. како се Мојсеју\, после разговора с Богом на Синају\, лице просветли светлошћу;\n2. како народ виде и не смеде приступити к Мојсеју\, те он стави покривало на лице своје;\n3. како се од срдачне молитве и општења с Богом лице у богоугодника просветљава. \n\n\n\nБеседа\nо послушности и понизности\n\nТако ви млади слушајте старјешине\,\nа сви се слушајте међу собом\,\nи стеците понизност. (I Пет. 5\, 5) \nЕво начела праве саборности православне! Она се заснива на безусловној послушности млађих према старијима\, и на узајамној послушности равних међу собом\, и на смерности и старијих и млађих. Понизност је добра реч\, но још боља је смерност\, а најбоља смиреномудрijе; управо смиреномудрије одговара тачно грчкој речи\, коју је апостол и употребио у својој посланици\, а смиреномудрије означава ниско мишљење о себи а високо о Богу\, и непрестано признање немоћи своје\, незнања свога\, злобе своје\, недостојанства свога\, а непрестано признање Божје моћи\, Божје мудрости\, Божје милости\, и Божјег достојанства. \nБог је једини цар људи. Зато се Бог и противио жељи народа израиљског\, да им се постави цар од људи. Бог царује\, а људи служе Богу. И они који старешују и они који се покоравају подједнако су слуге Божје. Кад се зна и призна\, да је Бог цар а сви људи слуге Божје\, онда је тиме постављен темељ саборности\, темељ друштву ангелском. На томе темељу онда зида се дом Божји\, друштво ангелско\, помоћу послушности млађих према старијима\, и на узајамној послушности равних међу собом\, и на смиреномудрију свих. Овим начином избегавају се два страшна зла у свету: тиранија\, т. ј. насилно владање једнога над свима\, и анархија\, тј. многовлашће\, избегава се монотиранија и политиранија. \nНачело саборности начело је органско\, тј. животно. То је начело узајамне службе\, узајамне помоћи и узајамне љубави. Нека нас Бог умудри\, браћо\, да прибегнемо овом спасоносном начелу у животу нашем. \nГосподе Исусе\, послушни и смерни Човекољубче\, усади у нама и укрепи послушност закону Твом\, и узајамну послушност из љубави\, и смиреномудрије пред неисказаном силом и мудрошћу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-velikomucenica-efimija-blazena-olga/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-efimija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260725
DTEND;VALUE=DATE:20260726
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T151133Z
LAST-MODIFIED:20260204T092856Z
UID:7835-1784937600-1785023999@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. муч. Прокло и Иларије; икона Пресвете Богородице Тројеручице
DESCRIPTION:Пролог за 12. јули\n25. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Прокл и Иларије\n\nОви мученици беху родом из Калипте у Азији\, и Прокл беше стриц Иларију. Пострадаше у време Трајаново. „Каквога си рода?“ упита судија Прокла. Прокл одговори: „род је мој Христос\, и надежда моја Бог мој“. Кад му судија припрети мукама\, Прокл рече: „кад се ви бојите да преступите заповест цареву\, да не би пали у кратковремене муке\, колико се тек ми хришћани бојимо преступити заповест Божју\, да неби пали у вечне муке!“ Када Прокла мучише\, тада Иларије приступи судији и рече: „и ја сам хришћанин“. После многих мучења\, обојица бише на смрт осуђени\, и то: Прокла распеше на крст\, а Иларију одсекоше главу мачем. И одоше оба у радост Господа својега. \n\n\n\nПреподобни Михаил Малеин\n\nЧовек племенита и богата рода. Презревши земна блага у младости повуче се на гору Малеа\, код Св. Горе\, где се подвизаваше\, чистећи своје срце постом и молитвом. Имао је доцније много ученика\, од којих је најзнаменитији св. Атанасије Атонски. Скончао мирно око 940 год. \n\n\n\nСвета мученица Голиндуха\n\nПерсијанка; ступила у брак с неким персијским волхом\, и живела у браку три године.Тада имала виђење ангела\, који јој показа онај свет: муке грешника и неверника и радост праведника. Она по том напусти мужа и крсти се. На крштењу доби име Марија. Гоњена мужем она би осуђена на доживотну тамницу. У тамници проведе 18 година\, и не поколеба се у вери. По том беше бачена у неку јаму\, но би спасена Богом\, и пред неку страшну змију\, но змија је не повреди. Када неки зли младићи беху послати к њој\, да је оскврне\, Бог је учини невидљивом за њихне очи. Удивљени њеним страдањем многи Персијанци примише веру Христову. Посетила Јерусалим\, где изобличи јерес Севирову\, која је учила\, да је божанство у Христу пострадало\, због чега су читали: Святый Боже\, Святый крeпкій\, Святый безсмертный\, распнийся за ни\, помилуй насъ! Најзад проповедајући веру праву мирно скончала близу града Нисивије\, 587. год. \n\n\n\nСвета Вероника\n\nТо је она крвоточна жена\, коју је Господ исцелио (Мат. 9\, 20). Из благодарности према Господу своме исцелитељу\, Вероника поручи те јој се направи статуа Господа Исуса\, пред којом се она молила Богу. По предању ова статуа била је сачувана до времена цара Јулијана Одступника\, који је претвори у статуу идола Зевса. Ово је један од најређих случајева\, да су се статуе светитељске употребљавале у источној цркви. Као што је познато то је доцније постао општи обичај западних цркава. Св. Вероника остала је предана вери Христовој до смрти и упокојила се мирно. \n\n\n\nСвети мученици Теодор и Јован\n\nОтац и син\, по пореклу Варјази\, који беху крштени па се доселише у незнабожни град Кијев да живе. Јаросни незнабошци срушише кућу над њима\, те обојица погибоше за Христа. Њихове се мошти покоје у Антонијевим пештерама. Њима се највише моле бездетни и они којима се деца не држе. \n\n\n\n\nГолиндуха родом Персијанка\,\nВиде небо и поста Хришћанка\,\nТесним путем поче шествовати\nОд свих страна ударе примати\,\nК’о што гвожђе о кремен удара\,\nОд удара сјајан огањ ствара\,\nТако мука срце људско бије\nДок плам букне што с’ у срцу крије\nИ обасја људске путе тамне\,\nСпасе душу од пожуде срамне.\nГолиндуха\, пуна Божјег духа\,\nНе имаде ни крова ни круха\nНе имаде у свет пријатеља\,\nСвет јој беше логор мучитеља\nСве имаде све за Христа даде\nСва од муке к’о злато постаде\,\nКао злато огњем прекаљено\nТако поста цело биће њено.\nМучитељи редом изумреше\nОд свог блага ништа не понеше\nСем недела и имена злога.\nГолиндуха изађе пред Бога\nК’о маслина дивна многородна\,\nЧиста душа\, ангелима сродна. \n\n\n\nРасуђивање\n\nТкиво правде је тање од свиле\, али трајно и некидљиво\, и обухвата оба света; док је ткиво неправде и насиља дебело и лако кидљиво. У време Кијевског Кнеза Владимира живљаше у Кијеву само једна породица хришћанска\, Теодор Варјаг и синчић му Јован. Када би нека скверна идолска свечаност\, тада незнабожни Кијевљани\, упућени самим демоном\, решише да принесу на жртву идолима Јована\, сина Теодорова. Када неки од њих одоше и у име својих „богова“ потражише од Теодора сина\, рече им Теодор: „ако су ваши богови живи\, нека дођу сами и узму мога сина“. Јаросни незнабошци јурнуше на кућу Теодорову\, разрушише је и у рушевинама оставише мртве богоугодног мужа Теодора и његовог сина Јована. Дотле иде ткиво насиља. А ткиво правде се продужује: кнез Владимир ускоро се крсти\, крсти и свој народ\, и на оном истом месту где је била кућа и гроб првомученика руских\, Теодора и Јована\, подиже храм Пресвете Богородице. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну казну и исцелење Марије сестре Мојсејеве (IV Мојс. 12)\, и то:\n1. како Марија викаше на Мојсеја\, кроткога мимо све људе на земљи;\n2. како ју казни Бог изненадном губом\, и како је Бог исцели по молитви Мојсејевој;\n3. како оне који вичу на Божје људе и данас постиже казна Божја. \n\n\n\nБеседа\nо држању Божјем према поноситим и према смерним\n\nБог се поноситима супроти\,\nа пониженима даје благодат. (I Пет. 5\, 5) \nПред ким и пред чим то\, браћо\, човек може бити поносит? Да ли пред ангелима? Гле\, ангели су бесмртни а човек је смртан. Или пред људима? Гле\, он је зависан од многих људи\, и смртан као и сви људи. Или пред животињама? \nНо како би живео без службе животиња? Или пред сунцем и звездама? Но без њихове светлости тетурао би се неколико дана у мраку и нестало би га. Или пред травом? Но трава му је главна храна. Или пред црном земљом? Но од земље му је тело саздано. Или пред мртвим? Но без њих не би дошао у живот. Или пред живим? Но живих је тако много\, да је он међу њима као један кончић у ћилиму. Пред Богом? Но да није воље Божје\, њега не би било ни међу живима ни међу мртвима. Пред ким то и пред чим то\, браћо\, човек може бити поносит? \nПониженим и смиреним Бог даје благодат. То јест даје им све оно што им треба\, све оно зашто се они Богу моле у понижењу и смирености својој. Ко су то понижени и смирени? То су они који осећају своју немоћ и потпуну зависност од Створитеља свога. Они су пуни као море и зависни као море. Која је вода пунија од мора\, и која зависнија од киша и притока? А поносит је као затворен бунар\, затворен од неба и од земље\, и самодовољан док је пун. Но као затворен и одсечен он мора брзо да се испразни. \nМудро каже мудри Соломон за Бога: подсмијевачима он се подсмијева\, а кроткима даје милост (Приче Сол. 3\, 34). Но Божје подсмевање није злурадо као људско подсмевање него је оно жалење и гнев. Нити је Божја милост ограничена као људска милост него је она милост царска\, која изненађује својим сјајем\, красотом и безграничношћу. \nО Господе Боже\, Створитељу наш\, укроти срце наше кад се надме поноситошћу\, и укроти ум наш кад се надме поноситошћу\, и помози нам да се у часовима поноситости наше ништавне сетимо Крста на Голготи и Сина Твог Јединородног\, у крви и мукама за нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-muc-proklo-i-ilarije-ikona-presvete-bogorodice-trojerucice/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prokl-i-ilarije.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260726
DTEND;VALUE=DATE:20260727
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T151242Z
LAST-MODIFIED:20260204T092947Z
UID:7838-1785024000-1785110399@stsavanyc.org
SUMMARY:Сабор светог архангела Гаврила
DESCRIPTION:Пролог за 13. јули\n26. јули по новом календару \n\n\n\nСвети Арханђел Гаврил\n\nОвај велики архангел Божји празнује се 26. марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга\, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје\, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достойно естъ. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно“. У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила\, као: јављање Мојсеју\, кад је овај чувао стадо Јоторово\, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање\, да ће родити кћер\, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви\, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском\, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама\, и т. д. \n\n\n\nСвети Јулијан\, епископ Кеномански у Галији\n\nНеки мисле\, да овај светитељ нико други није до Симон прокажени\, исцељени од Господа. Апостол Петар постави га за епископа и посла у незнабожачку Галију\, где св. Јулијан претрпе велике беде но успе да обрати у веру Христову многи народ. Када крсти кнеза Дефенсона\, тада се и многи поданици овога кнеза приволеше вери правој. По благодати Божјој чињаше велика чудеса: болне исцељиваше\, демоне изгоњаше и мртве васкрсаваше. Сконча свој живот мирно\, и у време своје смрти јави се усред дана кнезу Дефенсону\, када овај беше за ручком. \n\n\n\nПреподобни Стефан Саваит\n\nБратучед св. Јована Дамаскина. Подвизавао се у манастиру св. Саве Освештеног\, по чему је и прозван Саваит. Велики подражатељ живота св. Саве и сјајна звезда међу монасима Палестинским. Упокојио се у Господу 794. год. у 69. години свога живота. \n\n\n\nПреподобна Сара Мисирска\n\nКао девица отишла на подвиг и 60 година подвизавала се на обали реке Нила\, недалеко од Александрије. Својим примером привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370. год. \n\n\n\n\nКад се свети Јулијан представи\,\nДиван пастир стада Христовога\,\nКњаз Дефенсон\, духовно му чадо\,\nЗа обедом с велможама беше\,\nЗа обедом у сред бела дана.\nНаједном се књаже загледао\,\nНеобичну прилику видео:\nНасред собе Јулијан стајаше\,\nУ ризама златом позлаћеним\,\nК’о владика у Божијем храму\,\nУ светлости некој необичној;\nСа осмехом на књаза гледаше.\nПокрај њега три ђакона светла\,\nСа свећама у белим рукама.\nТа прилика сијну и промину.\nКњаз устрашен на ноге скочио\,\nВелможама својим говорио:\n„Ево видех оца Јулијана\,\n„Светитеља\, нашег крститеља\,\n„Мора да се с душом раставио\n„У небеско царство одселио“.\nПа се књаже на пут отиснуо\,\nДок не стиже у дом Јулијанов\,\nКако стиже тако и дознаде:\n„Душу Богу Јулијан предаде“. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПросту одећу краси човек\, а раскошна одећа краси човека. Проста одећа привлачи пажњу на човека\, а раскошна одећа привлачи пажњу сама на себе. Страст за раскошним оделом просто испија и суши душу људску. Ово је прави разлог зашто је црква од увек устајала против раскоши у одевању и препоручивала простоту. Међу безбројним светитељима хришћанским не помиње се ниједан\, коме је раскошно одело помогло да се посвети. Многи велики и мудри цареви\, не само хришћански него и незнабожачки\, љубили су простоту у одевању. Тако прича се за цара Августа Октавијана\, у време кога се родио Господ Христос\, да је он носио по једну просту одећу\, коју му је изаткала жена\, или сестра\, или ћерка. За цара Карла V прича се\, да је носио тако просто одело\, да су и обични грађани поданици његови\, одевали се боље. Славни грчки војсковођа Филопомен би једном позван на ручак од некога човека\, у чију кућу он раније није никад улазио. Филопомен дође у госте нешто раније. Домаћин небеше још дошао\, а домаћица није познавала лично Филопомена\, те видећи овога у сасвим простом оделу помисли\, да је то неки од слугу Филопоменових\, који је послат напред да јави долазак војсковође и њенога мужа. С тога му заповеди да насече дрва. \nФилопомен се драговољно покори заповести и поче сећи дрва. Када домаћин стиже и виде свога великог госта шта ради\, ужасну се и упита га? „ко се усуди да дa такав посао Филопомену?“ Мирно одговори војсковођ: „одећа моја“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам превелико стрпљење Божје према неверном роду јеврејском и заслужену казну (IV Мојс. 14)\, и то:\n1. како Бог учини многобројна чудеса на очи Израиљцима\, и како ови осташе упорни у неверовању и викаху на Мојсеја;\n2. како их Бог казни\, да 40 година лутају по пустињи и сви изумру осим Исуса Навина и Халева;\n3. како и од нас неки умиру у пустињи чулности и не улазе у земљу духовног меда и млека\, у царство Христово. \n\n\n\nБеседа\nо неопходној трезвености у борби против ђавола\n\nБудите тријезни и пазите\, јер\nсупарник ваш\, ђаво\, као лав ричући\nходи и тражи кога да прождере. (I Пет. 5\, 8) \nПравославни монаси уздигли су трезвење и пажњу – трезвеније и вниманије – до подвига. Трезвен дух мора бити да би осетио опасност\, и пажљив да би распознао с које стране опасност долази и од кога. \nПази\, дете\, да на змију не станеш\, да у јаму не паднеш\, да се с вуком не сретнеш\, да у дубоку воду не загазиш\, да с пута у шуму не залуташ! Тако мајка саветује дете своје бојећи се за његово тело. Не с мањом љубављу црква саветује човека бојећи се за његову душу. Будите\, децо\, тријезни и пазите! Стари вам супарник\, ђаво\, не одмара се и не спава\, него слично гладном лаву ходи и тражи кога да прождере. Тријезните се и пазите\, јер ви сте као овце а он је као лав. Кад овце осете смрадни мирис вука\, оне беже своме чобанину. Трезните се и ви и осетите смрад ђавола кад вам се приближује и бежите одмах под окриље пастира свога Христа Господа. А смрад ђавола осетићете кроз помисли своје\, кроз осећање своје\, кроз намере своје\, кроз похоте телесне. Све што будете помишљали\, уображавали\, осећали\, намеравали\, желели на супрот Христа и закона Христова\, знајте\, да је то замка ђаволска\, смрад ђаволски\, – знајте\, и бежите своме Пастиру управљајући к Њему сав ум и све срце и сву душу и тело своје. \nГосподе Исусе\, Пастиру наш трезвени и пажљиви\, учини нас у сваком часу трезвеним и пажљивим\, да нас непријатељ наш не изненади и не прождере. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sabor-svetog-arhangela-gavrila-2/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-arh-gavril-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260727
DTEND;VALUE=DATE:20260728
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T151354Z
LAST-MODIFIED:20260204T092958Z
UID:7841-1785110400-1785196799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостол Акила; преподобни Никодим
DESCRIPTION:Пролог за 14. јули\n27. јули по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Акила\n\nЈедан од седамдесет апостола. Као Јеврејин живео најпре у Италији са својом женом Прискилом. Када цар Клаудије нареди да се сви Јевреји протерају из Рима и Италије\, тада се Акила пресели у Коринт\, где га апостол Павле први пут упозна\, и оста у дому његову годину и по\, крсти њега и жену његову. Горећи ревношћу према вери Христовој Акила и Прискила отпратише Павла до Ефеса\, и помагаху му у делу његовом апостолском. Из Ефеса написа Павле прву своју посланицу Коринћанима\, у којој при крају каже: поздрављају вас много Акила и Прискила с домашњом црквом својом (16\, 9). По смрти цара Клаудија би дозвољено Јеврејима да се врате у Италију\, и Акила с Прискилом се врати у Рим. Пишући по том посланицу Римљанима из Коринта апостол поздрави старе пријатеље и сатруднике своје: поздравите Прискилу и Акилу\, помоћнике моје у Христу Исусу који за душу моју своје вратове положише\, којима не ја један захваљујем него и све цркве незнабожачке\, и домашњу цркву њихову (16\, 3-4). Доцније опет видимо Акилу у Ефесу\, где делује заједно са св. Тимотејем. Окован у Риму пише Павле Тимотеју у Ефес: поздрави Прискилу и Акилу (II Тим. 4\, 19). Као епископ Акила многе крсти и вером просвети\, идоле скруши\, храмове сазида\, свештенике постави и пронесе међу људима славу Сина Божјег ваплоћеног. Најзад би убијен од озлобљених незнабожаца\, и пресели се у царство Христово. \n\n\n\nПреподобни Елије\n\nМонах Мисирски из IV столећа. Из ране младости посветио се монашким подвизима у пустињи тако да је животом својим и моћним чудесима изазивао дивљење и монаха и световњака\, и ако је бегао од славе људске\, није се могао сакрити. Имао велике борбе са прелестима ђаволским\, нарочито за време дуготрајног поста. Ђаво му је представљао час мед час красне јабуке\, али се он није дао обманути. Прозирао је у срца људска и погађао свачију страст и свачију помисао не због тога да би показао своје тајанствено знање него да би људе исправио. \n\n\n\n\nБуктиња светлости што са неба сиђе\nАпостол’ма најпре у срца униђе\,\nАпостоли њоме људе просветише\,\nНаследнике своје њоме укрепише.\nБуктињом се овом и Акила свети\nОд великог Павла духовно просвети\,\nИ жена му верна\, блажена Прискила\,\nИ кућу им крсна сву испуни сила.\nОставише злобе и таште проводње\,\nПа кретоше у свет на дело Господње.\nПослужише Павлу\, сужњу инокосу\,\nПомогоше вољно светом Аполосу\nИ брат Тимотеју\, Павловоме чаду;\nПриведоше многе Христовоме стаду.\nБлагословне жртве блажене Прискиле\,\nБлагословне ране светога Акиле\,\nСвуд се прославише\, родом уродише –\nТрудбеници царство Божје наследише. \n\n\n\nРасуђивање\n\nХришћани се морају оклопити против саблазни овога света. Они морају бити оклопници против свих удара и свих искушења\, тако да се свако зло од њих одбија. Оклоп се не ствара за дан ни за два него се брижљиво и трудно кује дугим вежбањем. Шта вреди сва наша врлина\, ако подлегнемо првој саблазни? Говорећи о томе св. Григорије Ниски наводи пример са неким мајмуном у Александрији. „У Александрији\, вели\, неки вештак научио мајмуна да врло окретно представља играчицу на бини. Посетиоци позоришта хвалили су мајмуна\, који је\, обучен као играчица\, играо по такту музике. Но док су гледаоци били заузети посматрањем за њих тако новог призора\, неки шаљивџија хтеде да покаже свима\, да мајмун није ништа друго до мајмун. Док су сви клицали и пљескали вештини мајмуна\, шаљивџија\, веле\, баци на бину оне слаткише\, које мајмуни нарочито воле. Чим мајмун смотри те слаткише\, он заборави и игру\, и пљескање\, и скупоцено одело\, и јурне са шапама на слаткише; а како му је хаљина сметала\, он је почне ноктима цепати\, старајући се да је збаци са себе. И место похвале и дивљења наста код гледаоца смех.“ Јер се кроз поцепану маску „играчице“ показао мајмун. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам праведну казну коју Бог посла на Кореја\, Датана и Авирона (IV Мој. 16)\, и то:\n1. како ова тројица узбунише народ против Мојсеја и Арона и потражише да сви буду вође;\n2. како се отвори земља и прогута Кореја\, Датана и Авирона\, и остале с њима;\n3. како земља тела гута душе свих оних који телесно мисле\, и мислећи тако буне се против закона Божјег. \n\n\n\nБеседа\nо тврђи вере\n\nБраните се од њега тврђом у вјери\,\nзнајући да се такова страдања догађају\nвашој браћи по свијету. (I Пет. 5\, 9) \nНајглавнија тврђа душе човекове\, браћо\, јесте тврђа вере. На ту тврђу ђаво најјаче напада свима стрелама својим и свима лукавствима својим. Јер зна дух нечисти и злобни да кад ту тврђу разори\, заробио је душу људску за увек. Зато се апостоли свети мољаху Господу: дометни нам вјере (Лк. 17\, 5). Помолимо се и ми\, браћо\, сваки дан\, да нам Господ дометне вере\, да нам усили и укрепи веру нашу. Змија највише чува главу у опасности\, зато ју је сам Господ назвао мудром. Чувајмо и ми тако главу нашег духовног живота\, а то је вера. Ништа у свету не може заменити веру у Бога: ни философија\, ни наука\, ни богатство\, ни слава\, ни сав свет с краја у крај са свима пролазним прелестима својим. То ђаво зна\, зато највише и напада на веру нашу\, наводећи сумњу на нас\, колебајући нас\, збуњујући мисли наше\, узнемирујући срце наше. Па кад ђаво зна\, да је вера главна ствар\, тим пре треба ми то да знамо. Јер због нас Христос сиђе на земљу\, због нас пострада на крсту\, нама предаде завет спасоносне вере. \nА веру не можемо ни утврдити ни увећати до кроз страдање. Зато многострадални апостол Петар и вели: такова страдања (као и ваша) догађају се нашој браћи по свијету. Из смерности апостол не говори о свом страдању него говорио страдању наше браће по Христу. Заједничари вере заједничари су и страдања. Не трпите само ви\, браћо\, за веру праву него трпе и остала браћа ваша исте вере. \nТо нека вам блажи муке ваше. Но највише нека вам блажи муке Првенац у страдању\, сам распети Господ наш Исус Христос. \nО Господе Исусе\, Страдалниче над страдалницима и Победниче над победницима\, дометни нам вјере\, и укрепи нас силом благодати Твоје као што си укрепио апостоле Твоје свете. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostol-akila-prepodobni-nikodim/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-ap-akila.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260728
DTEND;VALUE=DATE:20260729
DTSTAMP:20260419T033211
CREATED:20250707T151531Z
LAST-MODIFIED:20260204T093011Z
UID:7844-1785196800-1785283199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Кирик и Јулита; свети Владимир\, велики кнез руски
DESCRIPTION:Пролог за 15. јули\n28. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Кирик и Јулита\n\nОва светитељка беше од рода племићског. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком. Живљаше у Иконији граду Ликаонијском\, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу\, а када му беше три године\, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити. Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана\, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гњева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса\, судија\, да би је ражалио и поколебао\, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин\, пусти ме матери!“ и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија\, тресну дете о земљу и отури ногом\, а дете се скотрља низ камене степенице\, и предаде Богу своју свету и невину душу. Видећи како Кирик пострада пре ње св. Јулита беше радосна и заблагодари Богу\, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена\, 304. год. Мошти св. Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налазе се у Охриду у цркви св. Богородице Болничке. \n\n\n\nСвети Владимир\, велики кнез руски\n\nНа крштењу назват Василије. Син кнеза Свјатослава\, а унук Игора и Олге\, Владимир најпре беше сав незнабожац\, и по веровању и по животу. Сазнавши да постоје друге вере он поче брижљиво испитивати\, која је од њих најбоља. Зато посла и једно изасланство у Цариград. Када се изасланици вратише\, саопштише кнезу\, да су били на служби у православној цркви\, Светој Софији\, и да су били „ван себе не знајући да ли су на земљи или на небу.“ То побуди Владимира\, да се крсти и да крсти народ свој. Главни идол Перун би свучен са брда Кијевскоги бачен у реку Дњепар. Примивши веру хришћанску Владимир савршено измени свој живот\, и улагаше сав труд\, да тачно испуњава све прописе ове вере. Нареди да се свуда по држави његовој зидају цркве на место порушених идола\, а сам сазида красну цркву Пресветој Богородици у Кијеву. Ова црква беше подигнута на оном истом месту\, где раније мученички пострадаше за Христа св. Теодор и син му Јован (в. 12. јули). С оним истим неодољивим напором\, с којим раније Владимир штићаше идолопоклонство\, распростираше он сада хришћанство. Упокоји се у Господу 1015. год. \n\n\n\n\nИдолско беснило кад владаше светом\,\nПострада Јулита с Кириком дететом\,\nДве невине жртве\, два печата нова\,\nДва сведока жива Ваплоћеног Слова.\nОд свих блага земних скупља је истина\,\nНе пожали мајка ни себе ни сина\,\nНе пожали младост\, богатство ни снагу.\nБезобзирно пође по Христовом трагу.\nКо истину позна\, поново се роди\,\nИстина га води миру и слободи.\nБлажена Јулита истину осети\nКад се крстом крсти и вером просвети.\nПуна Божјег мира и слободе праве\nМртвог виде сина без крика и страве\,\nБез крика и страве под мач главу сави\nМученичком смрћу Истину прослави. \n\n\n\nРасуђивање\n\nГостољубље се поштује и у другим верама\, али хришћанство је истакло гостољубље као дужност и обавезу. С друге стране благодарност за гостољубље не мање је дужност и обавеза за хришћане. Ко се научи благодаран бити људима на гостољубљу\, тај ће умети бити благодаран Богу – на гостољубљу. Јер шта смо ми овде на земљи до гости Божји? Шта су чак и ангели на небу друго до гости Божји. Прича се за цара Филипа Македонског\, како је страшно казнио једног свог дворјанина за неблагодарност. Пошље цар свог дворјанина преко мора\, да му сврши неки посао. Дворјанин сврши и крене назад на лађи. Бура лађу разбије\, и дворјанин се нађе на таласима. Срећом то беше недалеко од обале. Неки рибар виде човека где се дави\, пожури му у помоћ са својим чуном\, и извезе га на обалу. Пошто се опоравио и одмори оде дворјанин цару\, и исприча беду са буром на мору. Цар желећи да га награди упита га\, шта жели да му да? А дворјанин именова онога рибара и рече цару\, да би највише желео\, да му цар подари имање онога рибара украј мора. Цар му одмах учини по жељи. Но када се дворјанин усели у имање свога највећег добротвора\, онда овај у очајању оде цару\, исприча све и пожали се. Он је рече\, живот спасао дворјанину\, а овај га сад гони из куће. Чувши за то цар разјари се веома на неблагодарног дворјанина и нареди\, да му се на челу врелим гвожђем уреже: „неблагодарни гост“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерецавам чудесно процветање палице Аронове (IV Мојсије 17)\, и то:\n1. како Бог нареди\, ради утишања вике на Мојсеја и Арона\, да се палице свих старешина домова метну у шатор од састанка;\n2. како само суха палица Аронова за ноћ озелени и процвета и показа род;\n3. како и мртву од греха душу људску Бог може оживети. \n\n\n\nБеседа\nо благодати и миру\n\nБлагодат и мир да вам се умножи\nпознавањем Бога и Христа Исуса\nГоспода нашег. (II Пет. 1\, 2) \nПознавањем Бога умножава се\, браћо\, благодат и мир. Познавањем пак створења мимо Бога\, као одсечене од Бога\, или на супрот Бога\, умножава се\, браћо\, јад и немир. Да се јад и немир умножава код оних\, који се упознавају са тварима без упознавања с Богом\, не сведочи ли довољно о томе множина самоубиства баш међу онима који су изабрали себи за занат да проучавају природу и живот људски без Бога? О колика множина међу њима душа нервозних\, раздражених\, озлобљених\, помрачених\, избезумљених\, које само дан или месец раставља од самоубиства! \nПознавањем пак Бога умножава се благодат и мир. То је апостол искусио лично\, и своје драгоцено искуство предаје другима. \nНи благодат ни мир нису дарови земље него дарови неба. Те дарове Бог дарује онима који се труде да умноже своје познање о Њему. \nКакав је најбржи пут познања Бога\, браћо? Несумњиво кроз Христа Исуса Господа нашег. Он је Откровитељ и Он је Откровење\, Мудрац и Мудрост\, Учитељ и Наука. Од Њега је благодат\, од Њега мир. Ко упознаје Бога кроз познавање створених бића у природи и кроз законе природе\, као што чине незнабошци\, не чини ништа рђаво\, али иде путем околишним и посредним\, путем\, на коме многи залутају и изгубе се. Ко упознаје Бога кроз савест и судбе људске\, као што чине моралисти\, не чини рђаво\, али и тај иде путем околишним и тешким\, те може да залута и изгуби се. Но ко упозна Бога упознајући Господа Христа\, тај је на најкраћем и најсигурнијем путу. \nГосподе Исусе\, помози нам на путу к Теби и Оцу Твоме и Духу Светоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-kirik-i-julita-sveti-vladimir-veliki-knez-ruski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-kirik-i-julita.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR