BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260106
DTEND;VALUE=DATE:20260107
DTSTAMP:20260418T045715
CREATED:20250101T222436Z
LAST-MODIFIED:20251230T160920Z
UID:7048-1767657600-1767743999@stsavanyc.org
SUMMARY:Света преподобномученица Евгенија\, Бадњи дан
DESCRIPTION:Пролог за 24. децембар\n6. јануар по новом календару \nПреподобна мученица Евгенија и други с њом\n\nЋерка Филипа\, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја\, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир\, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним\, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех\, и не слутећи\, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније\, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд\, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово\, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који\, дошавши у Александрију\, тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву\, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа\, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она евнуха\, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду\, потом у огањ\, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој\, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави\, и утеши је. \n\n\nПреподобни Никола војвода\n\nНеки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске\, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми\, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату\, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа. \n\n\n\n\nЕвгенија славна дева\nБога познала\,\nНа службу се своме Богу\nцела предала.\nВремен живот жртвовала\nвечном и трајном.\nСрце своје обручила\nХристу бескрајном.\nТрпљењем je победила\nзлобу вражију.\nИ благодат задобила\nчудну\, Божију.\nC ангелима на небеси\nСад се радује\,\nСа свецима вечни празник\nславно празнује.\nЕвгенијо\, красна дево\,\nБог те посвети\,\nТи си сада и нас грешних\nпред Богом сети. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПобеда над искушењем – победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара\, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка\, која\, занесена спољашњом красотом царског војводе\, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj\, да је то дело\, на које га она зове\, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело. Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје\, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече\, да је он војник\, и да иде у рат\, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом\, које ћe Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу\, и види близу себе једнога силнога човека\, како седи са претуреном десном ногом преко леве. Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој\, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му\, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве\, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску\, a када он промени став и претури леву ногу преко десне\, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој. Цело поље беше покривено лешевима\, и то све леш до леша. \nСамо у средини тих лешева беше једно место празно\, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело\, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење\, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији\, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу\, a Никола се врати дому жив\, али не више у касарну него у – манастир. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам сабор (лик) праотаца\, пророка и праведника на небесима и то:\n1. како они пре Христа испунише закон Божји;\n2. како они прорекоше Христа Господа\, било речју\, било сликом живота свога\,\n3. како сада ликују у Царству Христовом. \n\n\n\nБеседа\nо праведном Јосифу\n\nЈосиф муж праведан… учини како му\nзаповједи ангел Господњи. (Матеја 1\, 19\, 24) \nТреба се бојати Бога више него људи\, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа\, сродника и заштитника Свете Деве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати\, и беше веран закону\, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија\, он поста веран благодати. Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Деву\, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света\,но кад му ангел Божији јави\, да је Марија зачела од Духа светога\, он се трже од своје намере\, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу. Тихо и тајно он послужи Богу\, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег\, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне\, који се Њега боје и Њега слушају. \nО Господе велики\, Боже праведнога Јосифа\, помози и нама грешнима правду твоју љубити и Тебе се јединога бојати\, Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-prepodobnomuchenicza-evgenija-badnji-dan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/rozdestvo.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260105
DTEND;VALUE=DATE:20260106
DTSTAMP:20260418T045715
CREATED:20250101T222237Z
LAST-MODIFIED:20251230T160748Z
UID:7045-1767571200-1767657599@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих 10 мученика Критских; преподобни Наум Охридски Туциндан
DESCRIPTION:Пролог за 23. децембар\n5. јануар по новом календару \nСветих десет мученика на Криту\n\nПострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул\, Сатурнин\, Евпор\, Геласије\, Евникијан\, Зотик\, Помпије\, Авгатопус\, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани\, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште\, они беху радосни веома\, и препираху се\, ко ће од њих први бити посечен\, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: „Прости\, Господе\, слугама Твојим\, и прими изливену крв нашу за нас\, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество\, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду\, истиниту светлост\, о Царе вечни!“ Посечени беху и у царство славе пређоше\, да се радују вечно. \n\n\nСвети Нифонт Чудотворац\n\nРођен у Пафлагонији\, васпитан у Цариграду на двору неког војводе. Запавши у рђаво друштво\, млади Нифонт се поквари и предаде многим гресима и пороцима. Због греха не могаше се ни Богу молити. Милошћу Свете Богородице враћен на пут правде\, и замонашен. Имао безбројна виђења небеског света. Четири године водио тешку борбу с демоном\, који му је непрестано шаптао: „Нема Бога! Нема Бога!“ Но када му се јави сам Господ Исус као жив на икони\, Нифонт задоби силу велику над злим дусима\, и ослободи се тешких искушења. Толико је прозорљив био\, да је виђао ангеле и демоне око људи исто као и људе\, и познавао људске помисли. С ангелима је разговарао често\, а с демонима се препирао. Сазидао цркву Пресветој Богородици у Цариграду\, прикупио монахе и спасавао многе. Архиепископ александријски Александар по откривењу с неба посвети га за епископа града Констанције на Кипру. Беше у то време свети Нифонт већ стар\, и управљавши добро црквом Божјом неко недуго време\, пресели се у вечно Царство Христово. Пред смрт га посети свети Атанасије Велики\, архиђакон цркве александријске\, и виде му по смрти лице просветљено као сунце. \n\n\n\nПреподобни Наум Чудотворац Охридски\n\nУченик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика\, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим\, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише\, помоћу цара Бориса Михаила\, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду\, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир\, који и дан-данас краси ту обалу\, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ\, јединствен руковођ монаха\, одлучан подвижник\, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма\, и осталих црквених књига\, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима\, нарочито исцељењима од тешких болести\, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога (в. 20. јун). \n\n\n\n\nНаум преподобни\, апостол Словена\,\nХристовом светлошћу обасјан свецело\,\nДухом неколебљив као тврда стена\,\nДуху благодатном он покори тело.\nПостом и молитвом и бденијем ноћним\nОн очисти душу од опаких страсти\,\nУподоби себе ангелима моћним.\nИ Бог му дарова од божанске власти:\nПокори му Господ све силе природе\nИ демоне злобе\, и тамне прелести\,\nОн за Христа доби људе и народе\nРечју и чудесним лечењем болести.\nУмро и неумро\, грађанин небеса\,\nСвети Наум и сад на свет овај гледа\,\nИ телом и духом он твори чудеса\,\nНародима и сад Христа проповеда.\nO Науме свети\, поносе Балкана.\nУгодниче Божји\, ангелима друже\,\nВелика ти сила од Бога је дана\,\nO помози свима\, да Господу служе. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЖивећи још у телу\, светитељи су имали велика откровења од Бога и визије небеских и паклених сила. Сва та њихова откровења и визије потврђују веру православну у свима учењима њеним. Светитељи су радост\, радост велика вернима. Свети Нифонт видео је живу Богородицу\, и живога Господа Христа у слави; виђао је исход душа људских из тела\, и ангеле хранитеље појединих људи! На јави се разговарао c ангелима и препирао c демонима. Црква учи да искрено покајање грешника ма и у последњем часу\, спасава душу покајника. Свети Нифонт је видео душу једног таквог грешника\, покајаног у последњем часу\, видео је како је ангели одбранише од насртљивих демона и узнесоше у Рај. Црква учи да је самоубиство грех смртни. Свети Нифонт је видео душу једног самоубице како је ђаволи вуку у Ад. Анђео хранитељ те душе иђаше и горко плакаше. A та душа беше некога слуге\, који изврши самоубиство зато што му господар беше немилостив\, a он не хте отрпети до краја\, да би спасен био. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Божју награду покајаном Давиду и то:\n1. како Бог прослави покајаног Давида и даде му дар Духа Свог Светог\, да састави чудесни Псалтир\,\n2. како Бог учини покајаног Давида родоначалником многих добрих царева и видовитих праведника\,\n3. како га учини Бог родоначалником по телу и самога Господа Исуса Христа. \n\n\n\nБеседа\nо Данилу пророку\n\nА камен који сруши идола поста гора\nвелика и напуни сву земљу. (Дан. 2\, 35) \nСтрадање\, браћо\, раслабљава карактер човека\, раскош пак раслабљава га још више. Данила\, човека Божјег\, не може раслабити ни страдање ни раскош. Он оста исти у оба случаја; и у оба случаја он би подједнако весник Бога живог и јединог и видовити откривач Тајни Божјих. Он живљаше у раскоши царској\, потом у јами лавовској. У оба та случаја он оста непромењен: у раскоши царској он пошћаше\, а у лавовској јами не би гладан. Свога верног слугу награди Бог Свевишњи великим\, великим даром пророчанства. Главни предмет његових прорицања јесте Христос Господ. Христос ће доћи и срушити идолопоклонство по свој земљи. Он ће напунити Собом сву земљу као никад нико од свих људи\, обучених у тело. Он је тај коме ће се дати власт и слава и царство\, да му служе сви народи и племена и језици. Велики пророк Божји Данил прорекао је и време\, тачно време\, доласка у свет Господа Исуса. \nКако се морамо ми хришћани стидети овога Данила! Ми гледамо сва обећања у Христу испуњена\, па ипак смо лабави у вери и христољубљу. А Данилу не беше све откривено што нама крштеним\, па ипак он не одступи од Бога ниједанпут. \nГосподе Боже Данилов\, укрепи нас\, покај нас и помилуј. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-10-muchenika-kritskih-prepodobni-naum-ohridski-tuczindan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-naum-ohridski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260104
DTEND;VALUE=DATE:20260105
DTSTAMP:20260418T045715
CREATED:20250101T221856Z
LAST-MODIFIED:20251230T160457Z
UID:7039-1767484800-1767571199@stsavanyc.org
SUMMARY:Света великомученица Анастасија (Оци)
DESCRIPTION:Пролог за 22. децембар\n4. јануар по новом календару \nСвета великомученица Анастасија Узорешителница и други с њом\n\nОва славна јунакиња вере Христове роди се у Риму у дому сенаторском и богатом\, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости прилепи се љубављу ка Господу Исусу\, руковођена у науци Христовој неким благочестивим учитељем Хрисогоном. Приморана оцем Анастасија ступи у брак с неким незнабожачким властелином Публијем. Но\, изговарајући се на женску болест\, она никако не хте с њим ступити у телесне везе. Због тога је муж горко мучаше затвором и глађу. А још веће муке удари на њу\, када дознаде\, да она тајно одлази у тамнице хришћанским мученицима\, односи им понуде\, служи им\, пере им ране\, дреши узе њихове. Но Божјим Промислом би ослобођена од опаког мужа. Послан би Публије царем у Персију\, па путујући морем\, утону. Тада света Анастасија поче слободно служити мученим хришћанима и својим великим наследством тешити сиромахе делећи им милостињу. Једном цар Диоклецијан беше у граду Аквилеји\, па нареди\, да му доведу исповедника Христова Хрисогона. Овога праћаше на путу света Анастасија. Хрисогону светом би одсечена глава по царевој заповести. Тада пострадаше и три сестре\, Агапија\, Хионија и Ирина (в. 16. април): прве две бачене у огањ\, а трећа стрелом прострељена. Њихова тела узе света Анастасија\, зави у бело платно и многим ароматима обложив\, чесно сахрани. Потом Анастасија оде у Македонију\, где помагаше страдалницима Христовим. Ту би распозната као хришћанка\, због чега би ухваћена и вођена на саслушања и истјазања код разних судија. Желећи умрети за Христа љубљенога\, Анастасија непрестано вапијаше у срцу к Њему. Некакав началник жречева Улпијан хтеде се похотљиво коснути тела свете Анастасије\, но ослепе наједном и издахну. Осуђена на смрт глађу света Анастасија прележа у тамници тридесет дана без хране\, хранећи се једино сузама и молитвом. Потом стављена у лађу са још неколико хришћана да буде потопљена\, но Бог је и од те смрти сачува. Најзад би над огњем привезана ногама и рукама за четири коца\, те предаде Богу душу своју свету. Пострада и пресели се у Царство Христово 304. године. \n\n\nСвета мученица Теодотија с три детета\n\nОставши младом удовом с три чеда своја\, Теодотија се сва предаде служби Богу и васпитању деце своје\, у вери благочестивој. Код ње становаше света Анастасија\, када беше у Македонији\, и заједно с њом обилажаше узнике Христове по тамницама. Изведена на суд Теодотија дерзновено исповеда Христа Господа. Тада би послана антипату витинијском Никитију. Кад се један бестидни незнабожац хтеде дотаћи тела њеног\, угледа наједанпут ангела Божјег крај ње\, и би ударен од ангела. На смрт осуђена и у зажарену пећ бачена заједно са троје деце своје света Теодотија чесно сконча живот свој и пређе у Царство славе вечне. \n\n\n\n\nБогу служи света дева\nАнастасија\,\nВером\, надом и делима\,\nБогом се сија.\nМужа\, славу и богатство\nдева оставља\,\nИ сужњима радо служи.\nБога прославља.\nУзе дреши\, ране мије.\nмученицима;\nУзе дреши\, даре даје.\na не узима:\nНи од људи ни од земље\nплату не тражи\,\nХристом Богом душу своју\nи срце блажи.\nПрође мука\, оста слава\nАнастасије.\nC ангелима сад на небу\nона ликује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nМилостиви Бог често шаље утеху угодницима и угодницама Својим на земљи преко светитеља Својих из онога света. Пре свете Анастасије пострада за Христа света Теодотија. Потом Анастасија би вргнута у тесну и мрачну тамницу да у њој\, по суду мучитеља\, од глади сконча. За време од 30 дана тамновања њеног сваке joj сe ноћи јављаше света Теодотија из онога света и крепљаше је у њеном страдању. Пошто је Анастасија довољно питала и довољно чула од Теодотије\, упита она ову једне ноћи\, како то она њој да дође после смрти. Теодотија joj одговори\, да је душама мученичким дата од Бога та нарочита благодат\, да по растанку c овим светом могу долазити коме хоће ради давања поуке и утехе. Када се наврши 30 дана изведе мучитељ Анастасију из тамнице и зачуди се видећи је живу. Па онда је осуди\, са још неколико других\, на потопљење у море. Војници метнуше хришћане у једну малу лађицу\, a они се вожаху у другој. Па када се извезоше на дубину\, они провртеше ону лађицу\, да би вода ушла и потопила осуђене. Тада се деси једна чудесна појава. Наиме: јави се света Теодотија на води и управи лађицу ка обали. И тако се сви на смрт осуђени спасоше c Анастасијом. Видевши ово чудо Божје\, 120 незнабожаца одмах повероваше у Христа и крстише се. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам страдања Давидова због греха и то:\n1. како наста беда у дому Давидову; један син уста против другог\, и брат против сестре\,\n2. како Авесалом поведе рат против оца свога Давида\,\n3. како цео народ снађе беда због греха царевога. \n\n\n\nБеседа\nо Јову трпељивом\n\nГоспод даде\, Господ узе; да је благословено име Господње. (Јов. 1\, 21) \nНека се не боји ничега праведник\, браћо\, све ће добро с њим бити. Цело Свето Писмо показује нам\, да Бог не оставља праведника до краја. Пример Јова показује нам то јасно као сунце. Имаше Јов седам синова и три кћери\, имаше богатство и поштовање међу људима\, и пријатеље. И све то он изгуби за један дан. Он не заропта на Бога него паде на земљу и поклони се\, и рече: го сам изашао из утробе матере своје\, го ћу се вратити онамо. Тада изгуби Јов и здравље\, последње што имаде\, а цело му тело\, од темена до пета\, покрише ране и гној. И сеђаше Јов на пепелу и уздизаше хвалу Богу. А жена га наговараше\, да се одрекне Бога свога. Рече јој Јов праведни: кад смо добро примали од Бога\, зар зло да не примимо? \nПријатељи га укореваху\, да је грешан и горђаху се својом памећу и праведношћу пред њим\, но Јов се смерно мољаше Богу\, и трпељиво подношаше ране своје и несрећу своју. И данас бива као и онда\, да кад нас снађе нека беда\, суседи наши праве се паметнији и праведнији од нас. Но Бог Свемудри пусти све ове беде на Јова да куша не само Јова\, слугу Свога\, него и сроднике и пријатеље његове. Па кад се свак показа какав је\, кад свак положи испит пред Богом\, тада Бог свесилном десницом Својом поврати Јову и здравље и двојином онолико богатства колико му беше узео\, и даде му опет седам синова и три кћери. \nКо има јаку веру\, браћо\, тај има и јасан вид духовни\, да може видети прст Божји и у свом благовању и у свом страдању. Ко има јаку веру\, има и велику трпељивост у страдању. Кад му Бог даје\, он благодари\, кад му Бог узима\, он благосиља: да је благословено име Господње. \nГосподе Боже Јова многострадалнога и трпељивога\, научи и нас благосиљати име Твоје у страдању нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-velikomuchenicza-anastasija/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-anastasija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260103
DTEND;VALUE=DATE:20260104
DTSTAMP:20260418T045715
CREATED:20250101T222039Z
LAST-MODIFIED:20251230T160057Z
UID:7042-1767398400-1767484799@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Јулијана; свети Петар Кијевски
DESCRIPTION:Пролог за 21. децембар\n3. јануар по новом календару \nСвета мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом\n\nОва славна девица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповед\, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живети тачно по заповестима Господњим. Неки сенатор Елевсије беше њен обручник. Да би га одвратила од себе\, Јулијана му рече\, да неће за њега поћи\, ако не буде постао епарх тога града. То му она предложи мислећи\, да тај млади човек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди\, те ласкањем и митом постављен би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри\, да је она хришћанка\, и да не може ступити с њим у брак\, док он не прими њену веру говорећи: „Шта нам вреди бити телесно уједињени а духом раздељени?“ Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби\, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди\, те је тукоше веома\, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцели у тамници\, и она се јави пред епарха потпуно здрава. Епарх је врже у зажарену пећ\, но огањ је не опали. Видећи то чудо\, многи повероваше у Христа Бога. Беше таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их посекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на посечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште\, помоли се Богу на коленима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсечена\, а душа оде у царство вечне Христове светлости\, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору\, разби му се лађа\, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води\, него исплива на неко острво\, где га пси растргоше и поједоше. \n\n\nСвети Петар Чудотворац\, митрополит руски\n\nРођен у Волинској области\, и у дванаестој години примио чин монашки. Био диван подвижник и иконописац. Основао манастир на реци Рати\, и био игуман. И преко своје воље постављен за митрополита кијевског и посвећен у Цариграду од патријарха Атанасија. Као митрополит трпео доста од завидљиваца и јеретика. Управљао црквом осамнаест година као пастир добри и ревносни. За живота свога саградио себи гробницу у Успенском храму\, где му до данас почивају свете и чудотворне мошти. Упокојио се 1326. године и прешао у своју праву домовину. \n\n\n\nСвети мученик Темистокле\n\nКао чобанин чуваше Темистокле млади овце у неком пољу близу града Мира Ликијскога. У то време мучитељи хришћана гоњаху светог Диоскорида\, па наиђоше на Темистокла у пољу и питаху\, да ли виде гоњенога\, и да ли зна\, где се крије. Темистокле иако знаде\, не хте проказати\, него и себе објави хришћанином. Мучен и посечен у време Декија 251. године. \n\n\n\n\nСлавна мајка Петра светитеља\,\nКада беше Петром бременита\,\nСан уснила и у сну видела\,\nКако држи јагње на рукама\,\nБело јагње c витким роговима\,\nСред рогова дрво му прекрасно.\nНа дрвету миришљиво цвеће\,\nИ пo цвећу плодови мирисни\,\nСвећама му гране искићене\,\nСветле свеће као сјајне звезде\,\nПа миришу небеским мирисом.\nСан се мајчин дивно остварио:\nЈагње кротко Петра предобрази\,\nРогови му – Петрово мужество\,\nДрво красно – душа светитељска\,\nШарно цвеће – множина врлина.\nA плодови – дела милосрђа\,\nСвеће сјајне – вера у молитве.\nШто се мајци у слици објави\,\nУ Петру се показа на јави. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКа год се пење Царству Христовоме\, мора наилазити на препоне. Те препоне су и многобројне и разнолике. Нарочито су опасна лукавства демонска. Зато сваки ревнитељ духовног живота мора бити особито опрезан\, и не примати сваку светлу појаву из онога света као појаву божанску. Да се и враг може јавити као ангел светлости\, то доказује и живот св. муч. Јулијане. Када ова света девица лежаше у тамници\, јави joj се враг у светлости ангелској и поче је саветовати\, да принесе жртву идолима\, да је мучитељ не би више мучио. Устрашена Јулијана упита: „Ко си ти?“ Враг одговори: „Ангел сам Божји! Много се Бог o теби брине\, зато ме и посла c поруком\, да се покориш епарху\, те да ти тело не буде мукама сатрвено; благ је Господ и опростиће ти то због немоћи твога израњављеног тела.“ Ужасну се мученица од ових речи и збуни се\, па припаде c плачем на молитву Богу\, да joj јави\, ко је то што је говорио c њом. Тада joj дође глас c неба: „Храбри се\, Јулијано\, Ја сам c тобом\, дајем ти власт и силу над оним који ти дође\, и од њега самог узнаћеш ко је он.“ И ђаво би везан и приморан да призна\, да је он онај исти\, који Еву у Рају превари\, који наговори Каина да убије Авеља\, и Ирода да побије младенце витлејемске\, и Јевреје да убију камењем Стефана\, и Нерона да распне Петра стрмоглав a Павла да посече итд. И тако ова света девица\, опасана силом Божјом\, не даде се прелестити од злог духа\, него га својом опрезношћу и топлом молитвом Богу победи. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам покајање Давидово и то:\n1. како цар Давид не погреши докле би пастир и потчињени грађанин\,\n2. како згреши Богу као цар\,\n3. како одмах увиде свој грех\, исповеди га и покаја се горко. \n\n\n\nПреподобни Пард Отшелник\n\nУ младости био рабаџија\, но због једног нехотичног греха напустио свет и повукао се у пустињу на подвиг. Живео у Палестини у VI веку. \n\n\n\n\nЕлевтерије светитељ Божји\nИстину Божју не скри од људи\,\nИстином Божјом људе просветли\,\nСпасење сваком и свим’ понуди.\nНек се весели црква Божија\,\nНек се радује сва Илирија\,\nГле\, Бог joj посла дивнога мужа\,\nИстинског свеца – Елевтерија.\nСамо му име слободу значи\,\nСлободу носи Елевтерије\,\nСлободу праву од ропства греху\nСлободе праве без Христа није.\nНек се весели и град Валона\,\nСвечеве мошти у њојзи леже\,\nЧудесне мошти што болне лече\,\nПламен од кога демони беже.\nБлажена мајка што свеца роди\,\nТри пут блажена света Антија\,\nУ рајском врту сада се блажи\nИ гледа сина свог Елевтерија\,\nМоли се за нас\, Елевтерије\,\nБог благи и нас да помилује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗа нехотично убиство суд земаљски ослобађа убицу. Црква пак налаже епитимију на нехотичног убицу\, епитимију много лакшу него на хотимичног убицу\, но ипак без епитимије не оставља. Ако је свештеник нехотично убио\, црква му доживотно забрањује свештенослужења. Хришћанин са осетљивом душом и изоштреном савешћу налаже на себе и тежу епитимију него што је црква одредила. Св. Пард као рабаџија дошао беше једном у Јерихон. Оставивши своје мазге пред гостионицом\, он уђе у гостионицу. Утом дете неко падне под мазгу\, и мазга га ногама згази и умртви. Када Пард виде мртво и крваво дете\, умртвљено његовом мазгом\, толико се сокруши срцем\, као да је сам он хотимично крив за смрт детињу. И наложи овај савесни човек на себе претешку епитимију: остави своје занимање\, напусти свет\, иако беше сасвим млад\, и удаљи се у сурову пустињу на тешки подвиг телесног и духовног труда и покајања. C многим плачем приносио је он покајање Богу за убиство детета. Желео је платити живот детињи својим животом. И молио се Богу\, да Бог то некако устроји. Задиркивао је лава\, да би га лав растргао\, но лав је бежао од њега. Легао је на уску стазу\, којом је лав ходио\, да би био од звери умртвљен\, но лав је прескакао преко њега и није га хтео такнути. Видећи по томе\, да је воља Божја\, да он живи a не да погине\, он се успокојио\, но остао је до смрти своје скрушени покајник. Није ли то осетљива\, човекољубива и богобојажљива душа? Није ли то префињена и изоштрена савест једног правог хришћанина? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам силну веру Аврамову (Постања 15) и то:\n1. како обећа Бог бездетном и престарелом Авраму пород многи\,\n2. како му Бог обрече потомство многобројно као звезде на небу\,\n3. како Аврам поверова Богу\, насупрот свему\, и како му Бог то прими у правди. \n\n\n\nБеседа\nо Јосифу\n\nИ оставив (Јосиф) хаљину своју у руци њеној побјеже и изађе ван. (Постања 39\, 12) \nДва велика и тешка искушења претрпе и победи незлобиви и целомудрени Јосиф: искушење злобне зависти од стране рођене браће\, и искушење блудне страсти од заводљиве жене Мисирке. Завист га продаде као роба\, а блудна страст га невиног отера у тамницу. И у једном и у другом случају он врати злу добром: гладној браћи даде хране\, и устрашеном фараону спасе и живот\, и престо\, и народ. Браћа га умислише убити\, Бог га сачува; блудна жена умисли га уништити\, Бог га сачува. Од роба и сужња Бог га увенча славом и влашћу неограниченом. И од онога\, кога злобна браћа могаху једним ударцем убити\, и кога моћна жена Петефријева могаше једним мигом смрвити\, учини Бог господарем неограниченим над животом многих милиона људи и јединим хранитељем изгладнеле браће његове. Тако је чудесна милост Божја с праведницима. Тако зна Господ да сачува и прослави незлобиве и целомудрене. У величини судбе Јосифове ми видимо величину милости Божје. Једно око никад не спава\, о браћо моја. Држимо се Бога\, и не бојмо се никога. Будимо незлобиви и целомудрени и не бојмо се ни злобе\, ни клевете\, ни тамнице\, ни поруге\, ни беде. Напротив\, радујмо се\, кад нас све то снађе због незлобивости и целомудрености\, радујмо се и с вером очекујмо појаву Божјег чуда с нама. Очекујмо у свакој бури гром Божје правде и – тишину. \nО Господе тајанствени\, који притајено но будно пратиш праведника у ропству и у тамници\, јављаш милост Своју у своје време\, помози нам бити незлобивим и целомудреним. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-muchenicza-julijana-sveti-petar-kijevski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-julijana.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260102
DTEND;VALUE=DATE:20260103
DTSTAMP:20260418T045715
CREATED:20250101T221640Z
LAST-MODIFIED:20251230T155908Z
UID:7036-1767312000-1767398399@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило\, Други Арх. српски
DESCRIPTION:Пролог за 20. децембар\n2. јануар по новом календару \nСвештеномученик Игњатије Богоносац\n\nБогоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још\, по предању\, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности\, узе једно дете и ставивши га међу њих\, рече им: „Који се\, дакле\, понизи као дијете ово\, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18\, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у светог Јована Богослова\, заједно с Поликарпом\, епископом смирнским. Као епископ у Антиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри\, и први уведе антифонски начин појања у цркви\, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца\, дознаде за Игњатија\, призва га к себи и поче саветовати\, да принесе жртву идолима\, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве\, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим\, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу\, да зверови буду гроб његовом телу\, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије\, Македоније и Епира\, Игњатије приспе у Рим\, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше\, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ. \n\n\nСвети Данило\, архиепископ српски\n\nСин богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор\, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски\, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина\, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана\, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх\, велики подвижник\, велики трудољубац и велики родољуб. \n\n\n\n\nАрхијереј Христов\, дивни и узорни\,\nАрхијереј благи a не богоборни\,\nHe од богоборних што Христа убише\nНо од богоносних што Христа љубише –\nИгњатије свети\, муже богоносни\,\nТебе прослављамо\, тобом смо поносни.\nЦар Трајан ти нуди звања и почасти\,\nСамо кад би хтео пред идоле пасти.\nТи задиви цара\, јер не хте пристати\,\nНи за цело царство Господа издати\,\nНа смрт радо пође\, оче богоносни\,\nЗато те славимо\, тобом смо поносни.\nПред зверове бачен ти мирно чекаше\,\nРим забаве хоће: c тобом се играше!\n– Пшеница сам Божја! – ти прозбори туде\n– Зверови ме мељу\, хлеб добар да буде!\nA сад где је Трајан? Ти си рајски житељ\,\nАнгелима песма\, нама си учитељ.\nИгњатије свети\, ти што Бога носи.\nХлеб живота за нас у Бога испроси! \n\n\n\nРасуђивање\n\nKao пламеном неугасивим били су мученици свети обузети љубављу Христовом. Та љубав олакшавала им је страдања и чинила смрт слатком. За св. Игњатија каже св. Златоуст: „Он je c таквом лакоћом скинуо са себе тело као што неко скида са себе одећу своју“. Путујући за Рим на смрт\, Игњатије се само једнога бојао\, наиме\, да га хришћани некако не задрже од мучеништва за Христа\, било молитвама Богу. било пак неким спољашњим начином. Зато их је непрестано молио и писмено и усмено да то не чине. „Простите ми“\, говорио је он\, „ја знам што ми је на корист. Сад тек почињем бити учеником Христовим\, када не желим ништа од видљивог или невидљивог\, једино да Христа достигнем. Нека дођу на мене сва ђаволска мучења: огањ\, крст\, зверови\, сечење\, раздирање\, крушење „крстију\, раздробљење целога тела – само да добијем Исуса Христа. Боље ми је умрети за Христа неголи царовати до крајева земље… Moja љубав је прикована за крст\, и у мени нема огња љубави ни према каквој ствари светској!’ Када је био уведен у циркус\, он се обрати речима народу: „Грађани римски\, знајте да ја не бивам кажњен због каквог злочина\, нити сам осуђен на смрт због безакоња неког\, но ради Бога мога\, чијом сам љубављу обузет и кога ненасито желим: Његова сам пшеница\, и зуби зверињи ће ме самлети\, да чист хлеб Његов будем“. Када би изеден од зверова\, Божјим Промислом остане му срце међу костима. И када неверни расекоше срце свечево\, видеше унутра на срцу написано златним словима име: Исус Христос. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам храброст Исуса Навина и то:\n1. како Исус Навин држаше све заповести Господње неодступно\,\n2. како c вером у Божју помоћ храбро иђаше у све борбе против непријатеља народа свога\,\n3. како свуда побеђиваше и све победе Богу приписиваше. \n\n\n\nБеседа\nо Давиду\n\nТада рече Давид Натану: сагријеших Господу…\nсузе су ми хљеб\, дан и ноћ. (II Сам. 12\,13; Пс. 41) \nСагреши цар Давид Богу\, покаја се\, и Бог му опрости. Велик беше грех царев\, но још веће покајање. Винован беше Богу за два тешка греха\, за прељубу и убиство\, али кад га изобличи Натан\, пророк Божји\, он болно узвикну: сагријеших Господу! Исповеди\, дакле\, свој грех и покаја се горко\, прегорко. И скрушено се мољаше Богу\, плачући\, постећи\, лежећи на земљи\, и подносећи кротко страшне ударе\, које Бог посла на њ и на дом његов и на народ његов због греха његова. У својим покајничким псалмима он говори: ја сам црв а не човјек (пс. 22\, 6). Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје (101\, 5). Не спавам (ст. 7). Једем пепео као хлеб и пиће своје растварам сузама (9). Колена моја изнемогоше од поста. Ево правог покајања\, ево истинитог покајника! Нити је отврднуо у греху\, нити је пао у очајање. Него надајући се у милост Божју\, он се кајао непрестано. И Бог\, који љуби покајнике. смиловао се на овог узоритог покајника. И опрости му Бог\, и прослави га изнад свих царева Израиљевих\, и даде му благодат превелику да спева најкрасније молитве покајничке\, и да прорече долазак у свет Спаситеља света\, и то од колена његовог. \nВидите\, браћо\, како је дивна милост Божја према покајницима! Толико омиле Богу овај покајни Давид\, да се Бог не устиде сам узети на себе тело из семена његовог. Благо онима\, који не отврдну у греху\, и онима који не падну у очајање због греха. Покајање спасава и од једног и од другог зла. \nГосподе милостиви\, омекшај срце наше сузама покајничким. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-ignjatije-bogonosacz-sv-danilo-drugi-arh-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-ignjatije-bogonosac.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260101
DTEND;VALUE=DATE:20260102
DTSTAMP:20260418T045715
CREATED:20250101T221455Z
LAST-MODIFIED:20251230T155946Z
UID:7033-1767225600-1767311999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Бонифатије
DESCRIPTION:Пролог за 19. децембар\n1. јануар по новом календару \n\n\n\n\nСвети мученик Бонифатије\n\n\n\nМучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример светог Бонифатија. Он беше најпре слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму\, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију\, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију\, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: „Ако не могаднем наћи никаквог мученика\, и ако теби\, госпођо\, донесу моје тело за Христа намучено\, да ли ћеш га примити с чашћу?“ Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонифатије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге\, другима руке\, трећима очи избодене\, четврте на вешалима итд. Бонифатију се промени срце\, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: „И ја сам хришћанин!“ Судија га узе на истјазање\, нареди те га грозно шибаху\, потом налише му врело олово у уста\, и – пошто га то не повреди – одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: „Прими онога који негда беше слуга твој\, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога“. Аглаида\, ужаснута\, изађе у сусрет\, прими тело Бонифатијево\, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја\, раздаде све своје имање бедним\, а она се повуче од света\, и поживе још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године. \n\nСвети Григорије (Григентије)\, епископ Омиритски\n\nБеше најпре ђакон цркве Мадиоланске\, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију\, где га патријарх Протерије\, према једном небеском откровењу\, рукоположи за епископа земље Омиритске\, у јужној Арабији\, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску\, уз помоћ христољубивог цара Аврамија\, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима\, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године. \n\n\n\nСвети Бонифатије Милостиви\, епископ Ферентијски\n\nОд детињства био необично милостив\, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку. \n\n\n\nПреподобни Илија Муромец\n\nМонах кијевопечерски. Скончао 1188. године. Његове нетљене мошти чудотворне. На његовој десној руци и до сада стоје три прва прста састављена за молитву. Из тога се види\, да је на молитви умро. И то је обличење оних\, који се не крсте с три прста. \n\n\n\n\nГрешна душа у Бонифатија.\nГрешна душа грехом притиснута\,\nПокаја се и Христом засија\nИ уздахну по стотину пута.\nМуке виде мученика свети’\nМуке виде\, ко восак растаја\,\nЗаплака се и плачем освега\,\nЗа све грехе своје се покаја.\nШта је живот? Намењена жртва\nЈа л’ ђаволу\, ја ли Создатељу\nПрва смрди ко лешина мртва.\nДруга с’ пење своме Спаситељу\,\nПокајање – животу обнова\,\nБи обнова и Бонифатију\,\nЗа спас душе он тело жртвова.\nКупи царство за врећу костију.\nОд грешника па до покајника.\nПокајника па до мученика\,\nНије даље него прст од прста\,\nНије даље но земља од крста. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДа ли се вером могу брда покретати (Мат. 17\, 20)? Несумњиво могу; и још више може: вером се може и сам Бог покренути на милосрђе према нама грешнима. У омиритском граду Афару већина становника беху Јевреји. Св. Григорије се труђаше да их преведе у хришћанство. Тада Јевреји предложише св. Григорију и цару Аврамију препирку o вери\, c тим да ако они буду побеђени\, да сви пређу у веру Христову. Неколико дана трајала је та препирка у присуству неколико хиљада људи\, Јевреја и хришћана. Видећи Јевреји да ће бити побеђени неодољивим разлозима и доказима Григоријевим\, потражише да им Григорије неким начином покаже Христа жива\, тако да га они виде чувственим очима\, па ће онда веровати. Имајући велико дерзновење пред Господом због чистоте срца свога\, св. Григорије клече пут истока пред свима и поче се молити Богу. Када заврши молитву\, потресе се земља и гром загрми\, и на истоку отвори се небо. Од истока се крете један облак светао c пламеном огњеним и блиставим лучама\, па се полако спушташе к земљи према оном месту\, где беше збор људи. Посред облака стајаше човек неисказане красоте\, c лицем необичног сјаја и у оделу као од муње извезеном. Он се креташе на облаку докле не дође над самог епископа Григорија. Сви га видеше у слави и красоти невиђеној\, и од страха попадаше лицем на земљу. Григорије узвикну: Једин свјат\, једин Господ\, Исус Христос\, во славу Бога Отца. Амин. У томе дође глас из славе Господње к Јеврејима: „Због молитве епископове исцељује вас Распети од отаца ваших“. И светли облак се полако уклони као што је и дошао. Јевреји се потом крстише. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам смерност Мојсејеву пред Богом и то:\n1. како Мојсеј увек истицаше само Бога a себе никад\,\n2. како он сву силу\, све добро\, сву помоћ очекиваше само од Бога и ни од кога више\,\n3. како се он у сваком послу скрушено обраћаше Богу за помоћ и вођство. \n\n\n\nБеседа\nо Самуилу\n\nЗа дете ово молих се\, и испуни ми Господ молитву\nшто молих у њега. Зато и ја дајем њега Господу\nдокле је год жив на служење Господу. (I Сам. 1\, 27-28) \nОд Бога испрошен и Богу посвећен био је Самуил\, пророк и вођ народа израиљског. Блажена Ана\, бездетна мајка његова\, сузама и жртвама испросила га је од Бога. И њега јединца\, највеће благо своје\, предала је од самог детињства на служење Господу. Мудра мајка не сматра своју децу својом него Божјом. Божја су и кад их Бог даје\, Божја су и кад их Бог узима\, но највише су Божја\, кад их мајка сама Богу посвећује. Божји дар враћа се Богу као уздарје. Јер ми ничега свог немамо\, да бисмо Богу дали\, него од онога што од Њега примамо. И живљаше мали Самуил при храму међу поквареним синовима архијереја Илије и не поквари се. И не хте се Господ јавити грешним старцима\, него се јављаше овом чистом детету… Јер Самуил твораше вољу Божју и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова (3\, 19). И би Самуил судија народу израиљском од младости до старости\, и не учини ништа криво ни Богу ни људима. И Бог му даде моћ\, те пророковаше и чињаше чудеса; све непријатеље Божје и народне победи\, и два цара помаза\, Саула и Давида. А када остари\, сазва народ и упита\, да ли је кадгод коме учинио насиље\, или од кога узео мито. А народ\, једногласно одговори: ниси нас увредио\, нити си нам насиља учинио\, нити си нас притеснио\, нити си узео што из чије руке (12\, 4). Ето такав је човек био онај\, који је од Бога дароват и Богу за уздарје дат\, и који је растао с благословом Божјим и благословом материним. Нека се мајке користе примером Ане блажене; нека се судије и вође народне користе примером Самуила праведног. \nО Господе свети и пресвети\, благи и преблаги\, отвори душу нашу да видимо светост и благост Твоју\, те да би се покајали од злоба својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-muchenik-bonifatije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-bonifatije.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR