BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261226
DTEND;VALUE=DATE:20261227
DTSTAMP:20260525T130250
CREATED:20241211T213449Z
LAST-MODIFIED:20260207T195830Z
UID:6995-1798243200-1798329599@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. Муч. Евстратије; св. свештеномуч. Гаврило; св. Никодим српски
DESCRIPTION:Пролог за 13. децембар\n26. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Евстратије\, Аксентије\, Евгеније\, Мардарије и Орест\n\nОвих пет храбрих мужева засијаше као пет сјајних звезда у црно време христоборних царева Диоклецијана и Максимијана. Евстратије свети беше римски војвода у граду Саталиону\, Евгеније му беше друг у војсци\, Орест беше\, такође\, угледан војник\, Аксентије свештеник\, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев\, будући обојица из града Аравракина. Царски намесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видећи невино страдање хришћана\, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави\, да је хришћанин. За време мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: „Лисије\, и ја сам хришћанин“. А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин\, виде их Мардарије са крова своје куће\, опрости се са женом и двоје нејаке деце\, и појури за њима вичући мучитељима у лице: „И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије“. А светом Оресту испаде крст из недара\, када стрељаше нишан пред Лисијем\, по чему га Лисије позна да је хришћанин\, што и сам Орест отворено исповеди. Беше Орест млад и красан војник\, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посечен\, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама\, Орест издахну на усијаном гвожђу\, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове беху доцније пренете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена – Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе\, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском (в. 28. октобар). Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботној полуноћници: Величаја величају тја Господи. \n\n\n\nСвета мученица Лукија (Луција)\, девица\n\nСа мајком посетила гроб свете Агатије у Катанији\, где јој се јави света Агатија. Њена крвоточна мајка исцели се тада чудотворно у цркви. Лукија раздаде све своје имање нишчим\, што огорчи њенога вереника\, који ју као хришћанку оптужи судији Пасхасију. Зли судија нареди\, да је воде у блудилиште\, да је оскврне. Но силом Божјом она поста непокретна као за земљу закована\, и мноштво људи не могоше је с места кренути. Тада неки разјарени незнабожац забоде јој мач у грло и она предаде душу своју Богу и пресели се у царство вечно. Пострада 304. године. \n\n\n\nСвештеномученик Гаврил\, патријарх српски\n\nУ страшно време турске владавине над Србијом овај велики јерарх оде у Русију\, где је учествовао на Сабору московском 1655. године. Вративши се\, би оптужен као велеиздајник. Уз то још подигоше тужбу на њ неки зли Јевреји зато што беше превео неколико Јевреја у веру хришћанску. У својој тужби Јевреји наведоше\, како он ради на покрштењу Турака\, да би тиме јаче озлоједили турске власти. Изведен на суд\, он би осуђен да прими веру мухамеданску. Но како Гаврил не хте о томе ни чути\, то би\, после тамновања\, на смрт осуђен и обешен у Бруси 1659. године. И тако оде своме љубљеном Христу\, да од Њега прими двојни венац\, и као јерарх и као мученик. \n\n\n\n\nПеточисленици\, Христови војници\,\nБестрашни јунаци\, чесни мученици\,\nПоруге и муке\, огањ и вешала\,\nTo све за вас бешe ко детиња шала.\nУ бешчешће римско ниједан не приста\,\nСа радосним срцем страдасте за Христа.\nЕвстратије дивни\, војвода јуначни\,\nПрезре милост царску и свет овај плачни\,\nC њим ко c огњем живим\, што лишће запали\,\nПођоше у муке другови остали.\nАксентије јереј\, верни Христов слуга.\nЗа Христа претрпе безбројно поруга:\nЕвгеније војник и Орест чудесни\nРугаху се смрти\, васкрсења свесни\nМардарије жену и децу остави\,\nТе и њих и себе за навек прослави.\nO јуначко племе\, децо благодати\,\nТакве људе може само Црква дати\,\nТаква срца само Дух Божији ствара\,\nОн што бездне мрачне у пламен претвара!\nМученици славни и нас спомените\,\nМолитвама вашим Цркву укрепите. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЧинити милостињу од онога што човеку треба\, то је права милостиња. Нe грешити онда кад је човек најизложенији грешењу\, то има вредности пред Богом. Када св. Лукија виде своју болесну мајку чудесно исцељену\, она joj предложи\, да своје имање употреби на милостињу беднима. На то joj мајка одговори\, да она не жели да се растаје од имања до смрти своје\, али да пристаје да се њено имање по смрти њеној употреби на цељ\, на какву Лукија хоће. „Прво покриј очи моје земљом“\, рече мајка\, „па онда што ти је угодно чини са имањем.“ Рече joj Лукија: „Није много угодан Богу\, који Њему даје оно што не може собом понети (у гроб) нити што сам не потребује\, но ако хоћеш да учиниш богоугодно дело\, подај My оно што сама потребујеш. По смрти пак ти ништа не потребујеш\, и тада нудиш њему оно што не можеш сама собом да понесеш. Него док си жива и здрава\, подај Христу што имаш; и све што си мени наменила\, почни одмах давати Њему.“ Добра мајка мудре ћерке на ово се сагласи. \nКада мучитељ Пасхасије принуђаваше ову свету девојку на телесни грех\, не хте Лукија ни помишљу сагласити се на то. A када joj мучитељ запрети\, да ће је његови људи насилно оскврнити\, рекавши c подсмехом: „Кад будеш оскврњена\, побећи ће од тебе Дух Свети.“ На то Лукија благодатна одговори: „Никад се тело не може оскврнути без пристанка (саизвољења) ума.“ И пође Лукија света у смрт\, раздавши претходно све своје имање и не оскврнивши своје младо и чисто тело. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам испуњење речи Нојевих над потомством његовим (Постања 9) и то:\n1. како се Јафетити (бела раса) раширише по целом свету\,\n2. како се они уселише у шаторе Симове\, тј. у Цркву\, у духовни шатор Христов\, који се поче од Семита\, Јевреја\,\n3. како племена хамитска осташе до данас у потчињеном положају. \n\n\n\nБеседа\nо Исаку\n\nИ јави му се Господ и рече: Ја сам Бог\nАврама оца Твојега\, не бој се\, ја сам с\nтобом и благословићу те.(Постања 26\, 24) \nОд увек је\, браћо\, тесан пут\, којим праведници ходе. Од увек су они стешњени или од оних који не верују у Бога или од оних који криво верују. Авељ је био стешњен својим братом Каином. Ноје и Лот једним скроз поквареним родом\, а Аврам\, Исак и Јаков незнабошцима. Но Бог не оставља праведника самог на тесном путу. То видимо и код Исака. Ја сам Бог Аврама оца твојега\, не бој се. Ове многозначајне речи Исак је разумео. Тим речима Бог га је и храбрио и опомињао. Хоће рећи: због Аврама и тебе ћу благословити; и као што сам Аврама чувао усред незнабожаца\, тако ћу и тебе; и још: буди ми веран као и Аврам отац твој. И следоваше Исак примеру оца свога и не одступаше од Бога целог живота свог. Беше ратар и сточар као и отац му; беше праведан и кротак\, избегавајући свађу с људима и чинећи добро људима. Видјесмо\, да је Господ с тобом (Постања 26\, 28)\, морадоше му најзад признати мрзитељи и гонитељи његови. И удостоји се Исак\, да се Бог назове Богом његовим; као што се називао Богом Аврамовим\, тако се после називао и Богом Исаковим. \nО Господе дивни у светим Својим\, помени и наша имена уз имена праведника и светитеља Твојих у Царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-muc-evstratije-sv-svestenomuc-gavrilo-sv-nikodim-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mucenici-evrstratije-i-drugi.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR