BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261204
DTEND;VALUE=DATE:20261205
DTSTAMP:20260525T115433
CREATED:20241130T212057Z
LAST-MODIFIED:20260207T195206Z
UID:6919-1796342400-1796428799@stsavanyc.org
SUMMARY:ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
DESCRIPTION:Пролог за 21. новембар\n4. децембар по новом календару \n\n\n\nВаведење Пресвете Богородице\n\nКада се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења\, доведоше је родитељи њени свети\, Јоаким и Ана\, из Назарета у Јерусалим\, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини\, да узму учешћа у овој светковини\, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама\, па онда Пресвета Дјева\, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима\, како и приличи кћери царевој\, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља\, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Дјеву на први степен\, а она онда сама брзо узиђе до врха\, где је срете првосвештеник Захарија\, отац св. Јована Претече\, и узевши је за руку уведе је\, не само у храм\, него у Святая святыхъ\, у Светињу над Светињама\, у коју нико никада не улажаше осим архијереја\, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели\, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Дјеву уводио у најсветије место храма\, иза друге завесе\, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу\, према закону\, примише благослов од свештеника\, и вратише се дома\, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често\, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света\, Пресвета Дјева оста као сироче\, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу\, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу\, сроднику своме у Назарет\, да под видом обручнице живи у девствености\, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка\, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика. \n\n\n\n\nРодитељи Свету Дјеву\nУ храм свети увођаху\,\nИ по своме обећању\nГосподу је предаваху:\nХрам се у храм увођаше\,\nДок ангели запојаше\,\nЗапојаше у милини\nМалој Дјеви у белини.\nНашу Дјеву деве прате\nСа химнама и свећама\,\nЗахарија приводи је\nСветињи над Светињама;\nУ светињу уводи је\nГде се страшна тајна крије\nГде је ћивот од завета\,\nГде је златна кадилница\,\nГде је жезал и где мана\,\nГде свих тајни сакривница –\nТу се води Дјева чиста\,\nТајни ћивот живог Христа. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПокори се вољи Божјој и не испитуј сувише судове Божје\, јер можеш с ума сићи. Јер су судови Божји безбројни и недокучни. Неки монах у пустињи\, мислећи за себе да је достигао савршенство\, мољаше се Богу још\, да му Бог открије Своје различне судове у животу људском. И Бог му стави помисао у ум\, да иде на далеко некоме старцу духовнику\, и пита о томе. Када пак монах беше на путу придружи му се ангел Божји у виду обична човека и рече му да и он хоће к ономе старцу. Путујући тако заједно падоше на конак код некога богољубива човека\, који их добро угости\, давши им да једу из сребрног тањира. Када једоше\, ангел узе тањир и баци га у море. Монаху то беше и чудно и криво\, но ћуташе. Други дан падоше на конак опет код некога човека гостољубца\, који их усрдно прими и својски почасти. При поласку изведе тај човек сина свога јединца\, да га путници благослове. А ангел Божји узе дете за гушу и удави. Ражљути се монах и упита ангела\, ко је он и зашто таква недела чини? Одговори му ангел кротко: онај први човек у свему је Богу угодан\, и ништа нема у дому његову што је неправдом стечено\, осим оног сребрног тањира. По Божјем суду ја бацих онај украђени тањир\, да би човек онај био у свему прав пред Богом. И онај други муж је Богу угодан\, и нема ништа у дому његову што би навлачило гнев Божји\, осим сина му\, који би\, ако би одрастао\, био велики злотвор и сасуд демонски. Зато по Божјем суду удавих то дете\, да му душу спасем за времена због доброте очеве\, а и оца да сачувам од беде многе. Ето то су и такви су тајанствени и недокучни судови Божји. А ти\, старче\, иди у своју келију и немој се трудити улудо\, испитујући оно што је у власти јединога Бога. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно стварање света\, и то:\n1. како створи Бог човека од праха земнога;\n2. како му дуну у нос дух животни;\n3. како поста човек душа жива. \n\n\n\nБеседа\nо вернима као једном телу и једном духу\n\nЈедно тијело\, један дух. (Еф. 4\, 4) \nДа се старају верни\, да буду једно тијело и један дух; то препоручује свети апостол. Под једним телом разуме се једна вера\, без цепања\, без јереси\, без самовоље: цела црква је једно тело\, коме је глава Христос. Под једним духом разуме се љубав\, љубав пламена свих верних према Христу\, од кога произлази и узајамна љубав. Множина да буде као једнина; много људи као један човек. То је чудо хришћанске вере и хришћанске љубави. Нема те силе у свету\, која може бити јачом споном међу људима. Ни иста крв\, ни исти језик\, ни исто огњиште\, ни исти родитељи\, нити ма какви материјални интереси – ништа од тога није ни издалека онаква силна спона као вера и љубав хришћанска. Том силном и неодољивом споном повезани су сви чланови цркве међу собом. И црква Божја стоји као један човек\, у времену и у вечности – Једно тијело\, један дух. Овоме чудесном јединству ништа тако не противречи као гордост појединих људи. Гордост криви веру\, хладни љубав; гордост ствара јереси\, цепа цркву\, жртвује добро целине угодности личној. Гордост је у суштини одсуство и вере и љубави. Нека нас Бог\, браћо\, сачува од гордости\, праисконог недуга рода људског. Да би били вазда једно тијело и један дух у Господу нашем Исусу Христу. Теби Господе Исусе\, Теби Главо Цркве\, Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/vavedene-presvete-bogorodice/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/vavedenje-presvete-bogorodice.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR