BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261202
DTEND;VALUE=DATE:20261203
DTSTAMP:20260525T115210
CREATED:20241130T211625Z
LAST-MODIFIED:20260207T195122Z
UID:6913-1796169600-1796255999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Авдија; преподобни Варлаам и Јоасаф
DESCRIPTION:Пролог за 19. новембар\n2. децембар по новом календару \n\n\n\nСвети Пророк Авдија\n\nРодом из села Витахарамска\, од предела Сихемских. Живео на двору цара Ахава; али када цар одступи од правог богопоштовања и поклони се идолима\, Авдије не последова примеру царевом\, него продужи служити Богу јединоме истиноме. А када опака царица Језавеља због Илије диже хајку на све пророке Божје\, Авдија сабра стотину њих\, сакри их у две пештере и храњаше их до краја (I. Цар. 18\, 4). Савременик великог пророка Илије\, Авдија поштоваше Илију веома и слушаше га у свему као следбеник и ученик његов. Живео на 900 година пре Христа и упокојио се мирно. \n\n\n\nСвети мученик Варлам\n\nРодом из Антиохије. Због вере у Христа Господа много истјазаван од нечестивог судије. Најзад помисли судија да му се наруга и да га силом околности примора да принесе жртву идолима\, због чега уведе га у храм идолски\, и стави му огањ на длан и тамјан на огањ\, мислећи да ће мученик морати због бола да баци огањ с тамјаном из руке пред идоле\, и да их тако и нехотично окади. Но херојски војник Христов држаше огањ на длану своме и без помисли да га баци пред идоле\, све док прсти не изгореше и отпадоше и док длан не прегоре. И тако са огњем падоше на земљу и прсти мученикови. „Десницу имаше јачу од огња“\, говори св. Василије Велики…. „јер ако пламен руку и опали\, ипак рука држаше огањ као пепео.“ А Златоуст пише: „Гледали су с висине ангели\, посматрали архангели\, сцена је била величанствена\, превазилазећи у истини природу човечју. Гле\, ко не би пожелео видети човека\, који се подвизавао\, а није осећао што је људима својствено\, човека који је сам био и жртвеником\, и жртвом\, и жрецом?“ Када му сагори рука\, и тело цело старца Варлама сруши се на земљу мртво\, а душа му оде у вечни покој Господа Спаситеља. Пострада овај преславни старац јунак 304. год. \n\n\n\nПреподобни Варлам и Јоасаф царевић\n\nПодвижници Индијски. Јоасаф беше царевић\, син цара Авенира. Божјим Промислом посети га старац Варлам\, научи га вери Христовој и крсти. По томе се старац удаљи у планину на подвиг а Јоасаф оста\, да се бори са многим искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује. Најзад успе Јоасаф\, да приведе ка Христу и свога оца. Пошто се крсти цар Авенир поживе 4 године у великом покајању – јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане – па онда оконча свој земни живот и пређе у бољи. Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији\, а он оде у пустињу\, да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи\, да се још једном види са својим духовним оцем\, старцем Варламом. И Бог милостиви испуни му ту жељу\, те једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варламову и узвикну: Благослови оче! Старац Варлам подвизаваше се у пустињи 70 година\, а свега поживе 100 година. Св. Јоасаф у 25. години остави царство и оде у пустињу\, где поживе 35 година. Обојица имађаху велику љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту\, и преселише се у вечну радост Господа свога. \n\n\n\nСвети мученик Илиодор\n\nИз града Магида у Памфилији. Мучен за веру Христову у време цара Аврелијана. При тешким мукама чуо глас с неба: „Не бој се\, ја сам с тобом!“ Бачен у усијаног бакарног вола\, он се приљежно Богу мољаше. И Бог га спасе. Усијани во на једном се охлади\, и Илиодор изађе жив. Судија му довикну\, да он чини неке мађије. На то мученик рече: „Мађије су моје Христос!“ Би посечен и оде ка Господу. \n\n\n\n\nБолест\, старост и смрт Јоасаф кад виде\,\nОвог се живота искрено застиде.\n– Гле\, па и ја могу тако болан бити\,\nИ мене ће старост тако погрбити\,\nА смрт може доћи кад јој се не надам!\nУ страдању туђем и ја љуто страдам.\nИма л’ кога живог ко ће тајну знати\,\nКо би мог’о бољи живот показати? –\nИз планине густе тад се Варлам спусти\,\nЦаревићу младом истину изусти.\nИ каза му старац о Богу једином\,\nО Оцу што с Духом царује и Сином\,\nО створењу света\, о прекрасном Рају\,\nО Адаму првом у рајскоме сјају\,\nО проклетом греху што нам смрт донесе\,\nО Христу што за нас тежак крст понесе\,\nО вечном животу бољем од овога\,\nО бескрајној слави царства Христовога.\nКад Јоасаф зачу премудрог Варлама –\nДан му бели грану\, – прође ноћна тама. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПрича старца Варлама Јоасафу. Човек неки бегаше испред страшног једнорога. Бежећи тако паде у неки ров и ухвати се за једно дрво. И баш кад помисли\, да је ван опасности\, он погледа доле низ дрво и угледа два миша\, једног белог а другог црног\, који наизменично но непрекидно глодаху корен дрвета\, да би га прегризли и оборили. Погледавши још дубље виде велику и страшну змију\, која са разјапљеним устима чекаше да прогута човека\, када дрво буде оборено. И још угледа\, до самих својих ногу\, четири мање отровнице змије. Погледавши навише уз дрво\, виде човек на гранама мало меда\, па заборави све опасности\, које га окружаваху\, пружи руке да дохвати то мало сласти с дрвета. Тумачење: једнорог представља смрт\, која од Адама до данас гони свакога човека да умртви; ров испуњен свима опасностима јесте овај свет\, дрво – пут нашег живота; бели и црни мишеви – дани и ноћи\, што се наизменично ређају и живот наш скраћују; велика и страшна змија – ад; четири змије отровнице – четири стихије\, из којих је тело човечје састављено; мало меда на гранама дрвећа – то је мало сласти\, које овај живот пружа човеку. О кад се људи не би занели овом ништавном слашћу и заборавили страшне опасности\, које их окружавају и вуку у вечну пропаст! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно створење света\, и то:\n1. како Бог створи у шести дан стоку и ситне животиње и зверове по врстама њиховим;\n2. како виде Бог\, да је добро. \n\n\n\nБеседа\nо прослављењу Бога због Христа Господа\n\nОноме слава у цркви због Христа\nИсуса у све нараштаје ва вијек вијека.\nАмин. (Еф. 3\, 21) \nСлава Богу! Слава Богу у цркви! Слава Му због Христа Исуса! Слава Му у све нараштаје! Слава Му ва вијек вијека! Никоме не приличи слава као Богу. Нити ико слави Бога као црква Божја. Христос је откровитељ Бога; отуда сва слава Богу мора ићи кроз Христа Господа. Црква ће трајати кроз све родове и нараштаје до краја времена; црква је најчистије тело Христово\, испуњено силом\, мудрошћу и чудотворством; отуда се слава Богу диже из цркве – из светиње Светоме\, из чистоте Чистоме. Богу је најмилије славословије из цркве још и због тога што је у цркви много душа и много гласова\, па ипак једнодушност и једногласност. Нека се нико\, дакле\, не издваја из општег слављења Бога; и нека нико и не помисли\, да је његово слављење Бога\, у одвојености и засебности\, боље него ли слављење Бога у јединству и у целини свих верних. Није истина\, да се један члан губи у множини\, те се његов глас пред Богом не чује. Не ради ли рука своје дело најбоље кад је нераздвојно везана с телом? Тако и сваки члан тела? Исто је то и са сваким верним. Када се он моли у цркви и са црквом (ма и у пустињи био он се може молити са црквом и у цркви)\, не особећи себе од цркве\, он се боље и чује и види пред Богом. \nЊегова душа налази многократног одјека у душама осталих верних\, те се он већма истиче и распознаје у својој молитви у вези са телом цркве него ли ван ове везе. \nО Господе Исусе\, само од Тебе\, у Теби\, и кроз Тебе ми можемо Бога славити. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-avdija-prepodobni-varlaam-i-joasaf/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-avdija.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR