BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261126
DTEND;VALUE=DATE:20261127
DTSTAMP:20260525T120310
CREATED:20241120T221810Z
LAST-MODIFIED:20260207T194926Z
UID:6887-1795651200-1795737599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Јован Златоусти
DESCRIPTION:Пролог за 13. новембар\n26. новембар по новом календару \n\n\n\nСвети Јован Златоуст\n\nПатријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског\, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству“\, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу\, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше\, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости\, подвига и силе речи\, би Јован изабран\, по жељи цара Аркадија\, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком\, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави\, завидљивци га омрзоше\, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године\, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар\, као и св. муч. Василиск (22. маја)\, у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!“ беху његове последње речи\, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви\, а тело у Ватикану у Риму. \n\n\n\nСвети мученици Антонин\, Никифор\, Герман и Манета\n\nПрва тројица видевши један пут\, како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром\, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици. Началник Кесарије Палестинске\, у којој се ово и догоди\, Фирмилијан\, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана\, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка. Она следоваше за мученицима\, када их вођаху на губилиште. И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљења. Пострадаше сви 308. год. и преселише се у радост вечну Бога вечнога. \n\n\n\nПреподобни мученик Дамаскин\n\nРођен у Галати у Цариграду\, и најпре се звао Дијаманди. У младости живео неморално\, тако да се и потурчио. Тад наста горко кајање код њега\, и он оде у Св. Гору\, где се као монах строго подвизаваше 12 година у Лаври св. Атанасија. Но жељан мучеништва\, ради очишћења греха\, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама\, крстити се и викати Турцима\, како је њихова вера лажна\, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. нов. 1681. године. Мошти му почивају на Халки у ман. св. Тројице. \n\n\n\n\nЦрква слави светога Јована\,\nЗлатоуста Богом дарована\,\nХристовога великог војника\,\nШто је цркви и понос и дика.\nДубокога и срца и ума\,\nА на речи харфа златоструна\,\nОн порони у дубине тајни\,\nИ улови бисер звездосјајни;\nОн се диже небу у висине\,\nИ објасни божанске истине;\nИсторији сагледа дужину\,\nСву је даде Божијему Сину\,\nОн нам откри греховне ужасе\,\nИ врлине што човека красе;\nПоказа нам најмилије тајне\,\nИ све сласти Раја милобајне.\nЈеванђелист\, тумач Јеванђеља\,\nИ носилац духовног весеља\,\nК’о апостол ревнова за Христа.\nНи уз какву неправду не приста;\nК’о мученик он прими мучење\,-\nМучење је залог за спасење –\nХристов слуга показа се прави\,\nЗато црква Златоуста слави. \n\n\n\nРасуђивање\n\nКазна и награда! Ово обоје у Божјим је рукама. Но као што је овај живот земаљски само сенка правога живота на небесима\, тако је казна и награда овде на земљи само сенка праве казне и награде у вечности. Главни гонитељи светитеља Божјег Златоуста били су: Теофил патријарх Александријски и царица Евдоксија. По мученичкој смрти Златоустовој обоје њих постиже љута казна. На име: Теофил полуди\, а царицу Евдоксију истера из двора цар Аркадије. Евдоксија се ускоро разболи од неизлечиве болести\, и ране се отворише по телу њеном и црви закипеше из рана. Такав смрад од ње се распростираше\, да не беше лако човеку ни улицом проћи испред њеног дома. Лекари употребише све најбоље мирисе и аромате и кадила\, само да колико толико сузбију смрад од скверне царице\, али мало у том успеваху. Најзад умре царица у смраду и мукама. Али и по смрти Божја рука тежаше на њој. Ковчег с њеним телом тресао се дан и ноћ кроз читавих 34 године\, све док цар Теодосије не пренесе мошти св. Златоуста у Цариград. А шта се догоди са Златоустом после смрти? Награда\, – награда какву само Бог може дати. Аделтије\, епископ Арабски\, који прими Златоуста изгнаника у свој дом у Кукусу\, по смрти Златоустовој мољаше Бога\, да му јави\, где се налази душа Јованова. Једном тако на молитви би Аделтије као ван себе\, и виде јуношу светла\, који га вођаше по небесима и показиваше му редом јерархе\, пастире и учитеље цркве називајући сваког по имену. Но Јована ту не виде. И поведе га ангел Божји ка изласку из Раја\, а Аделтије беше жалостан. Када га ангел упита за узрок његове жалости Аделтије одговори\, да му је жао\, што не виде љубимога му учитеља Јована Златоуста. Одговори му ангел: „тога не може видети човек док је у телу\, јер он је код Божјег престола\, заједно са Херувимима и Серафимима.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно створење света (Постања 1.)\, и то:\n1. како Бог у почетку створи небо и земљу;\n2. како земља би без вида и устројства;\n3. како се Дух Божји носаше над водом. \n\n\n\nБеседа\nо темељу и о камену крајеуголном\n\nНазидани на темељу апостола и\nпророка\, гдје је камен од угла сам Исус\nХристос. (Еф. 2\, 20) \nТемељ апостола и пророка то је\, браћо\, живот и рад апостола и пророка. То је Стари и Нови Завет. Ко спаја апостоле и пророке? Христос Господ. Без Њега нити би пророк разумео апостола нити апостол пророка. Он је пак испуњење пророка и сведочанство апостола. Тако је Он угаони камен\, који везује пророке и апостоле\, и држи их уједно\, као што угаони каменови држе уједно дуварове. И цео Стари и Нови Завет уједињује се у Њему\, налазе смисао у Њему\, окрећу се око Њега\, надахњавају се Њиме\, држе се Њиме – Господом Исусом Христом. Незнабошци и Јевреји где би се састали и где разумели ако не у Исусу Христу Господу? Нигде осим у Њему. У Њему и кроз Њега они се сједињују у једног Новог Човека\, у једно бесмртно тело\, у једну свету и саборну цркву. И тело и душа састају се у вишем\, светом пријатељству само кроз Господа Исуса. Веза душе и тела је била непријатељска све до Његовог доласка у телу; и то непријатељство ишло је на пагубу душе. Он је измирио и осветио обоје. Тако је Он постао камен угаони сваког бесмртног и богоугодног зидања\, тицало се то појединог човека\, или породице\, или народа\, или свуколиког рода човечјег\, или садашњости\, или прошлости\, или будућности\, или старозаветног или новозаветног. Он је главна стена у сваком зидању\, као што је Он глава у телу цркве Божје. \nО Господе Исусе Христе\, стено спасења нашега\, помилуј и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-jovan-zlatousti/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jovan-zlatousti.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR