BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261107
DTEND;VALUE=DATE:20261108
DTSTAMP:20260525T114931
CREATED:20251010T205816Z
LAST-MODIFIED:20260207T193219Z
UID:6759-1794009600-1794095999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Маркијан и Мартирије
DESCRIPTION:Пролог за 25. октобар\n7. новембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Маркијан и Мартирије\n\nОви светитељи Божји беху клирици при патријарху Цариградском Павлу у време цара Констанција. По смрти великог цара Константина јерес Аријева\, која дотле беше пригушена\, опет оживе и поче узимати маха. Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси. На двору царевом беху два утицајна великаша\, Јевсевије и Филип\, обојица ватрени Аријанци. Њиховим утицајем би патријарх Павле збачен с престола и протеран у Јерменију\, где га Аријанци удавише. Престо патријарашки заузе злочестиви Македоније. У то време\, када Православље имаше да води две љуте борбе\, против незнабожаца и против јеретика\, Маркијан и Мартирије\, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље. Маркијан беше чтец а Мартирије ипођакон при саборној цркви\, и под патријархом Павлом беху патријархови нотари (писари). Аријанци покушаше најпре да их потплате\, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем\, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште\, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: „Господе\, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас\, бити причасницима живота вечнога\, Ти животе наш!“ Тада подклонише главе свете под мач\, и бише посечени\, 355. год. На њиховим чудотворним моштима доцније подигао је цркву у њихово име св. Јован Златоуст. \n\n\n\nСвети мученик Анастасије\n\nБио ваљар сукна и ревносан хришћанин. У време Диоклецијанова гоњења хришћана овај Божји човек сам се јави судији мучитељу у Далматинском граду Солину и исповеди веру своју у Христа. Нечовечно намучен и убијен. Тело му вргнуто у море\, но по том извађено и чесно сахрањено. \n\n\n\nСвета Тавита\n\nТавита (што значи срна) беше ученица апостолска и живљаше у Јопи\, садашњој Јафи. Она бејаше пуна добријех дела и милостиње (Дела Ап. 9\, 36). Но занеможе изненадно и умре. У то време апостол Петар беше у граду Лиду. И послаше ожалошћени ученици по Петра молећи га да дође и утеши родбину. Дошавши велики апостол Христов нареди свима да изађу из собе где лежаше мртвац\, па клече на молитву. Када сврши молитву\, викну попут мртвог тела: Тавито\, устани! И Тавита отвори очи и устаде. Поводом овог дивног чуда многи повероваше у Христа Господа. \n\n\n\n\nНе умре Тавита\, да више не живи\,\nНо да чудо буде\, да се свет задиви.\nКрај мртвога одра Петар смерно рече.\nИ молитву топлу Господу изрече.\nВаскрснула телом! то неверни чуше.\nМолитву услиша апостола свога.\nПа мртвоме телу живу душу врати\,\nИ Петар неверне у веру обрати.\nО дивнога чуда\, у свет невиђена!\nИменом Христовим смрт је побеђена.\nСмрт је побеђена\, и живот ликује.\nТавита се млада животу радује.\nРадује се више но животу своме\nШто послужи чудом свету неверноме.\nВаскрснула телом! то неверни чуше\,\nИ њихне из мртвих васкрснуше душе.\nО велики Петре\, Христов служитељу\,\nПомоли се за нас своме Спаситељу\,\nВаскрсни нам душу\, у блато зариту\,\nТи што силом Божјом васкрсе Тавиту. \n\n\n\nРасуђивање\n\nИзмеђу других тајанствених опажања из света духова светитељи су имали и опажање благоуханог мириса од добрих духова и смрад од духова нечистих. При свакој појави светлих и чистих духова разлевао се животворни и благоухани мирис; а при свакој појави мрачних и нечистих духова проносио се загушљиви и несносни смрад. Према смраду оваквом или онаквом светитељи су могли сазнати\, којом је страшћу неки човек обузет. Тако св. Јевтимије Велики познао је смрад блудне страсти на некоме монаху Емилијану у лаври св. Теоктиста. Идући једном на јутрењу Јевтимије прође поред келије Емилијанове и осети смрад блуднога демона. Емилијан није чинио никакав грех сем што је у том тренутку имао блудне помисли које су му тискане у срце од нечистог демона. И светитељ је већ осетио присуство таквога демона код тога монаха. Моћ овога опажања још се чуднија показала једанпут код св. Илариона Великог. Некакав човек тврдица и среброљубац беше послао Илариону нешто од свог поврћа. Када изнеше то пред Илариона да једе\, рече светитељ: „носите то одатле\, не могу трпети смрада што излази из тог зеља! Зар не осећате\, како смрди тврдичлуком?“ Када се братија зачудише тим речима\, рече им Иларион\, да однесу то зеље пред волове\, па ће видети\, да га ни волови неће јести. Исихије\, ученик Иларионов\, однесе и положи зеље пред волове. Волови само оњушише\, па одвратише главе ричући. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно откровење апостолу Петру (Дела Ап. 10)\, и то:\n1. како виде Петар небо отворено и чаршав пун свих животиња звериња\, бубиња и птица;\n2. како чу глас: устани\, покољи и поједи!\n3. како му ово би опомена\, да се не гнуша незнабожаца\, него да и к њима проповеда Јеванђеље. \n\n\n\nБеседа\nо бегању од света и обитавању у пустињи\n\nЕто удаљих се бјегајући и настаних\nсе у пустињи. (Пс. 54\, 7) \nОд кога\, браћо\, побеже пророк у пустињу? Од злих непријатеља\, од страсти и од сујете. Зашто побеже у пустињу? Зато што је то начин победе над злим непријатељима\, над страстима и сујетом светском. О пустињу се мало ко отима\, зато је побегао у пустињу. Људи се отимају о градове\, и земљу\, о власт и богатство\, а не о пустињу. И унутрашњи непријатељи човекови\, страсти и разне сујетљивости\, у градовима се непрестано поджижу новим огњем\, док у пустињи вену и ишчезавају. Страх од смрти нападе на мене\, вели пророк пре тога. И то је разлог\, да бежи у пустињу. Треба душу своју припремити за онај свет\, за сусрет с Богом. Ни цар се не може спасти од смрти\, нити може избећи суда. Живећи у раскоши и весељу непрестаном човек је ваистину као успаван напитцима овога света. И усред раскоши и весеља помисао на смрт тргне га и пробуди га. Ах\, умрети се мора! Овај свет се оставити мора! Пред Бога и пред ангеле изаћи се мора! Где ми је душа? Где су ми дела? Са чим ћу отићи из овог света\, и са чим ћу ући у онај свет? Хиљаде и хиљаде оних\, који су се пробудили таквим питањима од сна греховног\, побегли су у пустињу\, да дан и ноћ\, исправљају душу своју и чисте срце своје покајањем\, молитвом\, постом\, бдењем\, трудом и осталим опробаним средствима\, којим човек убија страх од смрти и усиновљава се Богу. \nО Господе Исусе Христе\, Наставниче наш премудри и преблаги\, који си се и сам понекад удаљавао од људи у самоћу\, помози нам\, да приберемо душу своју и спремимо се за царство Твоје пресветло. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-markijan-i-martirije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-markijan-i-martirije.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR