BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261101
DTEND;VALUE=DATE:20261102
DTSTAMP:20260525T110631
CREATED:20251010T221212Z
LAST-MODIFIED:20260207T193049Z
UID:6693-1793491200-1793577599@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. пророк Јоил; преподоб. Прохор Пчињски; Јован Рилски (Митровске задушнице)
DESCRIPTION:Пролог за 19. октобар\n1. новембар по новом календару \n\n\n\n\n\n\nСвети пророк Јоил\n\nДруги по реду из мањих пророка св. Јоил беше син Ватуилов\, из колена Рувимова. Живео на 800 година пре Христа. Пророковао беду народа Израиљског и ропство Вавилонско за грехе које почини пред Господом. Позивао народ на пост и свештенике на покајне плачне молитве\, да би се Бог умилостивио. Наредите пост и вапијте ка Господу. Између тријема и олтара нека плачу свештеници. Прорекао је Јоил и силазак Духа Светога на апостоле\, и изливање благодати Духа Божјега на све хришћане. Прорекао и описао Страшни Суд Божји. Прорекао и славу Цркве Божје свете. \n\n\n\nСвети мученик Вар\n\nБеше римски официр у Мисиру\, и при том потајни хришћанин. Када седам хришћанских учитеља беху бачени у тамницу\, Вар их обилажаше у тамници\, и снабдеваше их са потребним\, и служаше им усрдно. Он се дивљаше мученицима\, и жаљаше што и он из бојазни не може да постане мученик за Христа. Охрабрише га они Божји људи\, и Вар се реши и сам с њима на муке поћи. Један од тих Божјих људи издахну у тамници. Када нечестиви кнез изведе мученике преда се\, виде их шест\, и упита\, где је седми. „Ја сам седми!“ рече му Вар. Тада разјарени кнез прво намучи св. Вара. Нареди те га нага шибаше сувим штаповима; потом привезаше га за дрво\, и ножевима одсецаху му комад по комад меса\, докле св. Вар не предаде душу своју свету Богу. Тело његово би бачено на ђубриште. Жена нека Клеопатра\, родом из Палестине и удова неког официра\, деси се ту са својим сином Јованом. Она тајно узе св. мошти Варове са ђубришта и сахрани их у своме стану. По том измоли у кнеза дозволу\, да може пренети из Мисира у Палестину тело свога умрлог мужа. Као жени официрској кнез јој то одмах дозволи. Но блажена хришћанка Клеопатра не пренесе тело свога мужа него мошти св. муч. Вара. Донесе она\, дакле\, мошти мученикове у своје родно село Едру близу Тавора\, и тамо их чесно сахрани. Потом и храм подиже св. Вару. И јављаше јој се св. Вар често из онога света светао као ангел Божји. \n\n\n\nПреподобни Прохор Пчињски\n\nСавременик и друг св. Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Према молитви његовој Бог му указао место\, где ће се подвизавати. То место беше једна дубрава крај реке Пчиње. Ту се св. Прохор до старости и смрти подвизавао. Само једини Бог свевидећи зна све његове трудове и искушења\, која је у току подвига претрпео. Но по његовим мироточивим моштима и безбројним чудесним исцелењима\, која се ни до данас не прекраћују\, може се судити и о величини подвига његовог и о величини благодати Божје\, која му се дарова због великих трудова његових. Упокојио се св. Прохор и преселио у царство небеско у XI столећу. \n\n\n\n\nСвети отац Прохор од ране младости\nСклони се од света и сујетљивости\,\nУ посту и зноју трудно се напреза\nДокле душу диже и с Богом је веза.\nЗверови му шумски другови бејаху\,\nАнгели га светли самотног чуваху\,\nСветитељи Божји дивљаху се њему\,\nЈер их свети Прохор достиже у свему\,\nА Господ му даде благодат обилну\,\nВласт над демонима\, велику и силну\,\nМоћ над болестима и разним мукама\,\nДа тужним помаже својим молитвама…\nТрудовима Прохор небеса присвоји.\nИ небесног царства он се удостоји.\nУдостоји себе\, и другим помаже\nДа у царство дођу\, који царство траже.\nОн пролазно баци\, и вечно прихвати\nДрагоцено благо – малом ценом плати.\nЧудотворац Прохор у небеском Рају.\nУ небеском сада сав се блиста сјају\,\nИ помаже оне\, који му се моле.\nКоји Христа Бога верују и воле. \n\n\n\nРасуђивање\n\nЈављање св. муч. Вара. Када побожна удовица Клеопатра подиже цркву светоме Вару\, позва епископа и свештенике\, те освешташе цркву. Беше се сабрало и велико мноштво хришћана на то празновање\, јер сва околина поштоваше св. Вара као великог исцелитеља и чудотворца. После службе Божје оде побожна ктиторка к моштима св. Вара у цркву и помоли му се овако: „молим ти се\, страстотерпче Христов\, испроси ми у Бога оно што је Њему угодно а мени и моме сину јединцу корисно“. А имаше Клеопатра сина Јована\, младића приспелог за војску. Тек што изађе она из цркве са молитве\, син њен\, дотле здрав\, разболи се. Обузе га нека ватра\, и беше му све горе и горе\, док око пола ноћи сконча. Жалосна и јаросна мајка дође на гроб св. Вара и поче оштро говорити: „о угодниче Божји\, зар ти мени тако помажеш?“ И још многе горке тужбалице изрече\, тако да изнеможе и паде у лаки сан. Наједанпут јави јој се св. Вар са сином њеним Јованом. Оба беху светли као сунце\, у оделу бељем од снега\, опасани златним појасевима\, а на глави им прекрасни венци. И рече јој светитељ: „ниси ли сама молила\, да оно просим од Бога што је Њему угодно а теби и сину твоме корисно? Ја молих Бога\, и Он\, по неизреченој благости Својој узе сина твога у небеску војску. Ако желиш\, ево узми га и дај га у војску цара земаљскога.“ Чувши то млади Јован загрли св. Вара и рече му: „не господару мој\, не слушај матер моју\, и не враћај ме у свет\, пун неправде и безакоња\, из кога си ме избавио“. Тргнувши се иза сна Клеопатра осети велику радост у срцу\, и изађе весела из цркве. Седам година поживе при тој цркви; и св. Вар са Јованом чешће јој се јављаху. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно обраћање Савла у веру Христову (Дела Ап. 9)\, и то:\n1. како Савле пође у Дамаск да гони хришћане;\n2. како га на друму обасја светлост с неба\, и чу глас Христов: Савле\, Савле\, зашто ме гониш? \n\n\n\nБеседа\nо жеђи душе за Богом\n\nЖедна је душа моја Бога крепкога\, живога;\nкад ћу доћи и јавити се лицу Божијему. (Пс. 41\, 2) \nКад се само варница љубави према Богу засија у срцу човековом\, нека је човек не утуљује\, но нека је пусти да се разгорева\, и видеће чудо. Распламтеће се та варница у буктињу светлости невиђене. И светлост и топлота њена биће врло велике. У светлости љубави према Богу човек ће се осећати у овоме свету као у мраку; а од топлоте њене осећаће неутољиву жеђ духовну – жеђ за Богом\, за приближењем к Богу\, за виђењем Бога. Ту жеђ сравњује Богољубац Давид са жеђу јелена\, који јури на изворе водене. Жедна је душа моја Бога крепкога\, живога. Није ли све немоћ око нас? Не претвара ли се све око нас брзо у трулеж? Ми се хватамо за сенке; ми грлимо мртваце. Сутрашњи смрад ми данас плаћамо златом и сребром\, понекад чашћу и савешћу\, а понекад чак и животом – смрад сутрашњега дана! То није љубав него скотска похота. Велика душа тражи предмет достојан љубави\, тражи предмет неподложан кршењу и трулењу и распадању и гнусоби пролазних телеса. Зато цар богољубац и наглашава: крепкога и живога Бога. Јер ко је уистини крепак и жив осим Бога? Бог је даровао крепост и живот и ангелима и светитељима Својим\, но то је све Његово и од Њега. Кад ћу доћи и јавити се лицу Божјему? Ево чежње неодољиве праве љубави према Богу. Нека се застиде сви они који говоре да верују у Бога и љубе Бога\, док их и сама помисао на смрт\, на одлазак из овог света\, доводи до безумља. \nО Господе Боже наш\, свети\, крепки и живи; изворе светости\, изворе крепости\, изворе живота\, – осветли нас и загреј љубављу према Теби. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-prorok-joil-prepodob-prohor-pcinski-jovan-rilski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prorok-joil.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR