BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20261003
DTEND;VALUE=DATE:20261004
DTSTAMP:20260525T100839
CREATED:20251002T071536Z
LAST-MODIFIED:20260207T192227Z
UID:8198-1790985600-1791071999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети великомученик Јевстатије
DESCRIPTION:Пролог за 20. септембар\n3. октобар по новом календару \n\n\n\nСвети великомученик Евстатије Плакида\n\nВелики војсковођ римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац Плакида (тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив\, сличан капетану Корнилију\, кога крсти апостол Петар (Дела Ап. 10). Ходећи једном у лов\, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу роговима јелена\, и дође глас Господњи Плакиди\, који овога упућиваше\, да иде свештенику хришћанском и крсти се. Плакида се крсти са својом женом и два сина. На крштењу он доби име Евстатије\, његова жена – Теопистија (Боговерна)\, а њихови синови – Агапије и Теопист. По крштењу Евстатије оде на оно исто место\, где се преко јелена јавило откровење\, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. У том му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово\, и укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером\, да се повуче међу прост народ\, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу. Приспевши у Египат одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте му жену\, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин погибе\, а децу му спасоше чобани од зверова. Евстатије се настани у неком селу Египатском Вадисис и ту као најамник селски проживи 15 година. После тога нападоше варвари на римско царство и цар Трајан жаљаше\, што му нема храброга војводе Плакиде који је где год је ратовао победу односио. И посла цар два своја официра да по целом царству траже великог војводу. По божјем Промислу ти официри\, негдашњи другови Евстатијеви дођу у оно село Вадисис\, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим\, цар Трајан беше умро и цар Адријан беше на престолу. Када Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима\, Евстатије му рече\, да је он хришћанин. Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не нашкодише ништа\, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тела мртва али од огња неповређена. Тако овај славни војвода даде и кесару кесарево и Богу Божје\, и пресели се у вечно царство Христа Бога нашега. \n\n\n\nСвети Михаил кнез и Теодор бољарин\n\nКнез Черниговски Михаил оде у хорду татарску са својим бољарином Теодором по позиву Бати-а цара. Па како не хтеше\, по обичају татарском\, проћи кроз огањ и поклонити се идолима при уласку к цару\, бише посечени 1244. год. Мошти њихове\, сведоци њихове мученичке смрти за Христа Господа\, почивају у Архангелском храму у Москви. \n\n\n\nПреподобни мученик Иларион\n\nМонах Светогорски\, драговољно пострадао за веру Христову од Турака у Цариграду 20. септ. 1804. г. Мошти његове чудотворне почивају у цркви св. Преображења на острву Проту. \n\n\n\n\nЕвстатије\, чудо од војвода\,\nЖивот даде за живог Господа.\nВласт и славу и почаст цареву\nСве одбаци као празну плеву\,\nРад Исуса\, цара бесмртнога\,\nРади правог живота вечнога\nГлас Исусов кад се њему јави\nИспуни га пламеном љубави\nПрема Христу Богу преславноме\,\nПреславноме\, човекољубноме.\nТај глас оста дубоко у души\,\nНе може га земља да угуши;\nИ крст сјајан што војвода виде\,\nИз душе му никад не изиде\,\nКрст му даде чудно бестрашије.\nКрст га спасе од силе вражије\,\nСа супругом\, верном као стеном\,\nИ са дјецом јуначком и чедном\,\nЕвстатије тело огњу даде\,\nА дух блажен Господу предаде.\nЕвстатије\, славни мучениче\,\nНепобедни Исусов војниче\,\nЦркву Божју помози\, утврди\,\nДа је демон злобом не нагрди\,\nНек се црква к’о звезда заблиста\nИ прослави своје Сунце – Христа. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСамоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме\, који живот даје. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства\, што грех убиства човек може још и покајати\, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље\, у којима би малодушни извршили самоубиство\, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци. Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина\, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде\, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде\, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије\, испуњен тугом\, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина. Тако Бог награди веру његову и трпљење. – Св. Иларион као младић би приморан да се потурчи. Но савест га поче љуто мучити\, и он не имаше нигде мира. Поврати се у веру хришћанску\, покалуђери се\, предаде тело своје великом посту и сваком тешком подвигу. Но мир душевни не поврати му се. Малодушан и маловеран би извршио самоубиство. Но Иларион изабра несравњено бољи пут. Оде у Цариград са својим духовним оцем\, Висарионом\, и не само јавно исповеди веру Христову у султановом двору него посаветова и Баш-агу\, да иде у Русију и крсти се. После поруга и мучења овај храбри младић би посечен. И Бог га прослави и на небу и на земљи. Његове свете мошти и до дана данашњега чудодејствују. А где је слава самоубица? где мошти њихове? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам правду цара Јосафата и награду Божју (II Днев. 17)\, и то:\n1. како Јосафат ревноваше за истинитога Бога\, и како истреби идоле по земљи својој:\n2. како му Бог даде богатство и славу и мир\, и победу над непријатељима. \n\n\n\nБеседа\nо једном Путу\, Истини и Животу\n\nЈа сам пут и истина и живот:\nнико неће доћи к Оцу до кроза ме. (Јов. 14\, 6) \nОве речи\, браћо\, нису само речене. него и крвљу заливене\, васкрсењем потврђене\, Духом Светим у срца верних усађене\, и црквом кроз векове и векове доказане и – доказане. Од свију блага на свету људи највише воле живот. И више воле људи живот него ли и истину\, иако нема живота без истине. Врховно је благо\, дакле\, живот\, а истина је темељ живота. Ко љуби живот\, мора љубити и истину. Но где је пут ка истини? Ја сам пут\, вели Господ. Он не вели: и ја сам пут\, да не би неко помислио\, као да има и неки други пут ка истини изван Господа Исуса. Но Он није само пут него и истина и живот\, да нико не помисли као да има и нека друга истина и неки други живот изван Господа Исуса. Он се зато родио као човек\, да људима пут покаже; зато се и распео\, да крвљу Својом обележи пут. Нико неће доћи к Оцу до кроза ме. Ово треба да разумеју они који се заваравају помишљу\, да могу познати Бога и задобити Царство Божје и мимо Господа Исуса Христа. Ту лажну наду\, ту очајну самообману\, Господ им је сасвим пресекао горњим речима. И апостол\, који је те речи чуо и записао у Јеванђељу\, исказује их у посланици својој још и овако: који се год одриче сина ни оца нема (I Јов. 2\, 23). \nО Господе Исусе\, благословени и изворе благослова\, ваистину Ти си нам једини пут\, једино видело\, једина истина\, једини живот и животодавац. Тебе признајемо пред људима и ангелима као једног Бога и Спаса нашега. Помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-velikomucenik-jevstatije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-evstatije-1.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR