BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260920
DTEND;VALUE=DATE:20260921
DTSTAMP:20260525T100857
CREATED:20250915T211138Z
LAST-MODIFIED:20260207T191805Z
UID:8106-1789862400-1789948799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Созонт
DESCRIPTION:Пролог за 7. септембар\n20. септембар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Созонт\n\nРодом из Ликаоније св. Созонт беше пастир оваца и држаше се у свему закона Божјега\, и поучаваше врснике и другове своје вери благочестивој. Према неком виђењу он сазнаде\, да му ваља мученички пострадати за Христа. У то време беше велико гоњење хришћана у оближњем граду Помпеопољу од стране некога Максимијана игемона Киликијског. А у граду беше идол неки златни\, коме се незнабошци клањаху. Созонт остави своје овце\, оде у град\, уђе у храм незнабожачки\, па одломи руку од златнога идола\, раздроби је и раздаде сиромасима. Наста велика узбуна у граду због тога\, и незнабошци почеше тражити кривца. Да не би неко други пострадао због његовог дела Созонт се упути игемону и објави себе као хришћанина и учиниоца онога дела. Мучитељи га најпре тукоше\, а по том обесише о дрво и стругаше гвозденим четкама\, а када већ беше на издисају ставише га на огањ\, где Созонт свети предаде своју свету душу Богу. Пострадао око 304. год. Мошти његове чудодејствоваху\, и над њима беше подигнут храм во имја св. Созонта. \n\n\n\nСвети апостоли Евод и Онисифор\n\nБеху ови апостоли од Седамдесеторице. Евода спомиње св. Игњатије Богоносац у својој посланици Антиохијанима с великом похвалом. Евод беше ученик апостола Петра и наследник његов у звању епископа Антиохијског. Петар апостол\, и наставник његов\, постави га за епископа Антиохијског. Написао је Евод дело о св. Богородици\, у коме је изложио\, како је св. Дева Марија уведена у храм будући 3 године од рођења; како је у храму остала 11 година; како је ушавши у 15. годину предата била св. Јосифу на чување\, и како је родила Господа у 15. години. Написао је и друго једно дело под насловом „Светило“. Али оба ова дела упропашћена су у време гоњења хришћана. Убијен је за Христа у време бављења цара Веспазијана у Антиохији. Св. Онисифора спомиње апостол Павле (II Тим. 1\, 16-18) као свог искреног пријатеља и помоћника. Пострада за Христа у Колофону\, где је и епископом био. Вели се\, да је везан био за дивље коње и растргнут. И тако ови верни војници Христови чесно послужише на земљи и преселише се у радост Господа својега. \n\n\n\nСвети мученик Евпсихије\n\nСин сенатора Дионисија. Жестоко мучен за Христа\, бијен и струган\, па полумртав бачен у тамницу. Јавио му се ангел Божји и исцелио га. Пуштен из тамнице он раздаде све своје имање нешто сиромасима\, а нешто клеветницима својим. Поново ухваћен и струган док не предаде душу Богу. Из његових рана потекло млеко и вода место крви. Пострадао у време цара Адријана. \n\n\n\nСвети Јован\, архиепископ Новгородски\n\nНајпре свештеник а потом\, од 1163. год\, епископ у Новгороду. Сазидао 7 цркава за свога живота. Имао виђење св. Богородице\, и необичну силу над демонима\, које је чак и на службу себи принуђивао. Чудесно сачувао Новгород од напада 72 кнеза. Страдао од искушења ђаволских\, но силом крста и молитве све савладао. У старости повукао се у манастир\, примио схиму и мирно се упокојио у Господу 7. септ. 1185. год. \n\n\n\n\nМлади Созонт\, јунак правоверни\,\nправо стоји пред лицем неверни’\,\nправо стоји\, ничег се не боји;\nУм удубљен у Бога држаше\,\nУмом крепким у небу стајаше\,\nМучитељ га стављаше на муку\nШто идолу златну сломи руку.\n– Сломих му је\, Созонт одговара\,\nТе да видим\, да л’ ће да ме кара\,\nАл’ идолу обе руке мртве\,\nЗалуду му приносите жртве\,\nМртви идол не рече ни речи\nНит ме силом у ломљењу спречи.\nМртав ћути\, јер не има духа\,\nНи разума\, ни вида ни слуха.\nРуку узех не да је украдем\nНего бедним на хлеб да раздадем;\nНезнабошци\, за ваше спасење\nЈа разделих то мртво камење\,\nНе би ли вам душа олакшала\,\nЖивог Христа за Бога признала.\nСозонт клече\, Богу се помоли\,\nЗа истину крвцу своју проли\,\nСозонт дивни\, јунак ненадмашни.\nСиле Божје извор преиздашни. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПобеда над гневом једна је од највећих победа Христовог војника. Ми се обично гневимо или на оне које желимо да повратимо од греха\, или на клеветнике своје. Али заборављамо при том\, да је гнев смртни грех\, и да желећи друге да спасемо себе губимо\, по речима св. Макарија. Гнев против непријатеља обично је скопчан с другим једним опаким осећањем\, на име осветољубљем. Св. Евпсихије толико је био победио страст гнева у себи\, да је пред смрт од свог великог имања један део дао сиромасима а други део својим клеветницима\, због којих је мучен и убијен. Он је сматрао своје клеветнике за своје добротворе. Св. Златоуст пише: „обрежимо крила гневу\, и зло се неће дићи високо. Гнев је\, вели\, болест опака\, која може погубити душе наше… Гнев је страшни огањ\, што све прождире… Кад би разгневљен човек могао видети себе у тренутку гнева свога\, то он не би више потребовао никаквих других савета (да се не гневи) – зато што ништа нема непријатније од лица раздраженог.“ Авва Амон је за себе исповедио: „ја сам провео 14 година у Скиту молећи Бога и дан и ноћ\, да ми дарује победу над гневом.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Соломоново поштовање мајке своје (I Цар. 2)\, и то:\n1. како мајка царева уђе к своме сину да га нешто моли;\n2. како цар устаде\, срете своју мајку и поклони се пред њом;\n3. када седе цар на свој престо\, он мајку своју стави с десне стране себи. \n\n\n\nБеседа\nо јелу духовном\n\nЈело је моје да извршим вољу онога\nкоји ме је послао. (Јов. 4\, 34) \nЕво љубави! Ево поуке! Ево смирења! Ево примера! Као што се у добром хлебу налази све што треба нашем телу\, тако се у свакој речи Господа Христа налази све што је потребно души нашој. Божанско јединство природе Оца и Сина изражено је у љубави Оца према Сину и Сина према Оцу. Онај ко љуби\, тај и слуша. Ако желиш сазнати\, колика је љубав Твоја према Богу\, измери твоју послушност према вољи Божјој\, и одмах ћеш сазнати. Немање послушности поуздан је знак немања љубави. Онај који љуби\, са слашћу извршује вољу љубљенога. Син Божји толико љуби Оца Свог\, да сматра најслађим јелом извршење воље Очеве. Шта је воља Очева? Спасење људи. Господ Син Божји осећао је неутољиву глад за извршењем те воље Очеве. И кад је кога спасао Он се осећао нахрањен најслађим јелом. Видите\, како је узвишена духовност Христова! Ученици Његови беху донели Њему јела из вароши\, и понудише Га да једе: Рави\, једи! У том часу Он беше запослен Својим главним послом – спасавањем душа људских. Ту је жена Самарјанка\, готова да усвоји науку спасења; ту на помолу и цео град Сихар\, већ приближен царству Божјем; ту је њива велика и жетва спасења готова. То је за Христа јело\, слађе од свих телесних јела и посластица овога света. Тело је машина\, у којој се вози цар човек. Када цар врши свој царски посао; када откупљује царевиће из ропства\, машина мора да стоји по страни и не смета послу царевоме. Цар се сав устремио на то\, да спасе своје љубљене царевиће; и то је његово јело\, његово пиће\, његова плата\, његово једино задовољство и достојанство. \nО браћо моја\, кад би ви знали\, колико Христос Господ и данас гладује за нашим спасењем! Зар да му не дамо јело да једе које Он највише воли? Ко нам је већи гост\, ближи сродник\, искренији пријатељ од Њега? Па кад далеко мање госте\, и удаљеније сроднике\, и неискреније пријатеље гостимо оним јелом\, за које знамо да га они воле\, како да не угостимо Господа нашег јелом Њему једино угодним? Прихватимо наше сопствено спасење\, које нам Он нуди. То је Њему најмилије јело. Од сваког другог јела Он окреће главу. \nО Господе Исусе\, ненасити Човекољубче\, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-sozont/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sozont.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR