BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260916
DTEND;VALUE=DATE:20260917
DTSTAMP:20260525T100500
CREATED:20250915T204812Z
LAST-MODIFIED:20260207T191327Z
UID:8094-1789516800-1789603199@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети свештмуч. Антим; свети Јоаникије\, Први Патријарх српски
DESCRIPTION:Пролог за 3. септембар\n16. септембар по новом календару \n\n\n\nСвештеномученик Антим\n\nРођен у Никомидији и од детињства васпитан као прави хришћанин. „Тело његово беше умртвљено\, дух смирен\, завист искорењена\, гнев укроћен\, леност прогнана; … имаше љубав к свима\, мир са свима; благоразумност посред свију\, ревност према слави Божјој\, јавну свима“. Није чудо што човек с таквим врлинама би постављен за епископа. Антим свети епископствоваше у Никомидији у време љутог гоњења хришћана под опаким царевима Диоклецијаном и Максимијаном. Нарочито у Никомидији проливаше се крв хришћанска потоцима. Једне године о Рождеству Христовом би сажежено у једном храму 20.000 мученика (в. 28. децем.) То се деси у време Антимова архијерејства. Но гоњење се с тим не оконча\, него се продужи\, и многи хришћани беху бачени у тамницу и чувани ту за муке и смрт. Св. Антим се удаљи у једно село\, Оману\, не да би утекао од смрти него да би отуда могао храбрити паству своју у подвигу мучеништва\, да нико од страха не отпадне. Једно његово писмо хришћанима у тамници би ухваћено и предато цару Максимијану. Цар посла 20 војника да нађу и доведу Антима. Седи и прозорљиви старац изађе у сусрет војницима\, уведе их у дом и угости\, па тек онда рече\, да је он Антим\, кога они траже. Удивљени војници добротом Антимовом предлагаху му да се скрије\, а они ће рећи цару\, да га нису могли наћи. Али Антим одговори\, да он не сме дозволити\, да се лажју преступа заповест Божја и његов живот спасава\, него пође са војницима. Уз пут сви војници повероваше Христа и бише крштени од Антима. Изведен пред цара Антим би дуго и љуто мучен\, и најзад секиром посечен. Прослави Господа и упокоји се у Господу почетком IV столећа. \n\n\n\nСвета мученица Василиса\n\nДеветогодишња девојчица. Пострада у Никомидији не дуго после смрти св. Антима. Цело јој тело мучитељи покрише ранама\, но она оста верна Христу. Бог је очува у огњу и пред зверовима неповређену\, што видевши мучитељ њен\, Александар\, покаја се и прими веру Христову. Василиса изађе у поље\, паде на колена\, да се Богу моли и благодари за претрпљене муке\, и у том предаде дух свој Богу\, око 309. год. \n\n\n\nСвети Јоаникије\, архиепископ и први патријарх српски\n\nРодом од Призрена\, и служио најпре као секретар при краљу Душану. Архиепископом постао 1339. год\, а 1346. год. уздигнут у звање патријарха. Ревносан архипастир и уређивач цркве српске\, законовъ церковныхъ великое утвержденіе. Упокојио се 3. септ. 1349. год. Мошти му у Пећи. \n\n\n\nПреподобни Теоктист\n\nСпосник и саподвижник св. Јевтимију Великом. Теоктист је био игуман Јевтимијеве Лавре\, која се налази на 6 миља далеко од Јерусалима идући ка Јерихону. Он је био у свему ученик св. Јевтимија\, и под духовним руководством овога управљао је манастиром до своје деведесете године. Угоди Богу животом својим и упокоји се половином V века а у време јерусалимског патријарха Анастасија. \n\n\n\n\nАнтим свети своје стадо храбри:\n– Чеда моја\, чеда возљубљена\,\nНосиоци Христовога ига\,\nСад је време великог подвига;\nО војници Христа Распетога\nИ од смрти славно Васкрслога\,\nСад је време љутога гоњења\,\nСад је време борбе и трпљења.\nЗа јунаке спремљена кошија\,\nСјај венаца над вама се сија\,\nНе бојте се мрачних главосека\,\nСила људска не траје до века\,\nСила Божја ва век века стоји\,\nСузе ваше биће убрисане\nБлаго оном ко’ се Бога боји!\nНа небеси\, ангелским рукама;\nРане ваше биће залечене\nНа небеси\, рајским мелемима;\nУ живот ће смрт се превратити\,\nПонижене венцем увенчати\,\nКратке муке а вечита блага –\nНе бојте се\, чеда моја драга! \n\n\n\nРасуђивање\n\nОнај ко хоће да се спасава мора неминовно бити послушан духовном началству. Без те послушности човек може и поред најбоље жеље за спасењем да оде у пропаст. Велики светитељи\, који су прописали послушност као услов спасења сами су испунили послушност до савршенства. Када св. Симеон изабра свој подвиг на стубу\, то као новина изненади све подвижнике. Па не знајући\, да ли је овај начин подвига од Духа Божјег или од духа гордости\, послаше пустињски оци и духовници људе да се увере о томе; па шаљући их рекоше им\, да Симеону у њихово име заповеде\, да сиђе са стуба. Ако ли он не хтеде да сиђе\, значи\, да је његово узвишење на стуб од духа гордости; ако ли заповест послуша и хтедне да сиђе\, нека га онда оставе где је\, јер готовошћу да послуша показаће\, да је његов подвиг од Духа Светога. Када посланици дођоше и рекоше св. Симеону\, да сабор светих отаца пустињских заповеда њему\, да сиђе са стуба\, Симеон се одмах поче спуштати низ лествицу. Видећи то посланици обрадовани викнуше му: „не силази\, свети оче\, но остани где си; сад видимо да је подвиг твој од Бога“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју над Давидом за грехе (II Сам. 13)\, и то:\n1. како Амнон\, син Давидов\, осрамоти кћер Давидову Тамару;\n2. како Авесалом\, син Давидов\, због тога уби Амнона\, брата свога;\n3. како Давид горко плакаше. \n\n\n\nБеседа\nо Слову Божјем јављеном у телу\n\nИ Слово постаде тијело. (Јов. 1\, 14) \nЕво једнога новога почетка\, браћо\, благословенога и спасоноснога за нас. То је почетак спасења нашега. Адам беше у телу\, када паде под власт греха и смрти. Сада се Створитељ Адамов јавља у телу\, да избави и Адама и потомство Адамово од власти греха и смрти. Син Божји\, Слово\, Мудрост\, Светлост и Живот – сиђе међу људе\, у човечјем телу и са човечјом душом; ваплоти се не делећи се од Свог Божанства; сиђе не одвајајући се од Свога Оца. Задржавајући све оно што је од вечности и у вечности имао и био\, Он само прими нешто ново\, на име човечју природу. Његова вечна својства ваплоћењем нису се смањила\, нити се Његов однос према Оцу и Духу променио. Гле\, отац и на Јордану и на Тавору сведочи: ово је Син мој возљубљени! Не каже: ово је био Син мој\, него\, ово је Син мој. А Дух је Свети био с Њим при зачећу Његовом телесном\, и у све дане до краја службе Његове на земљи. Божанска и човечанска природа у Њему беху уједињене\, али не смешане. Како? О томе не питај ти\, који не умеш да објасниш себи ни себе самога\, и не знаш рећи: како су душа и тело у теби уједињени. Знај само\, да је Бог дошао земљи у походе\, и донео људима неисказано богате дарове\, дарове царске\, нетрулежне\, непролазне\, неоцењиве\, незамењиве. Знај то и нека ти срце игра од радости. И труди се да опереш руке\, да очистиш сва чула\, да омијеш душу\, да убелиш срце\, да управиш ум\, те да прихватиш царске дарове. Јер нечистоме они се не дају. \nО Господе Исусе Христе\, помози нам очистити се и опрати крвљу Твојом и Духом Твојим\, да би се удостојили Твојих царских дарова. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-svestmuc-antim-sveti-joanikije-prvi-patrijarh-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-vasilisa-1.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR