BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260830
DTEND;VALUE=DATE:20260831
DTSTAMP:20260525T090205
CREATED:20250808T180044Z
LAST-MODIFIED:20260207T190314Z
UID:7955-1788048000-1788134399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Патрокло; свети мученик Мирон
DESCRIPTION:Пролог за 17. август\n30. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Мирон презвитер\n\nБеше свештеником у неком месту у Ахаји\, од богата и угледна рода\, по нарави благ и кротак\, богољубив и човекољубив. У време цара Декија\, а на сам дан Рождества Христова\, јурнуше незнабошци у цркву\, извукоше Мирона са службе и ставише на муке. При мучењу у огњу ангел му се јави и поткрепи га. По том стадоше му сећи кожу на кајише\, од главе до ногу. Мученик дохвати један такав кајиш своје коже\, и њиме удари мучитеља – судију у лице. Судија Антипатр као ван себе узе мач и уби себе. Најзад одведоше Мирона у град Кизик\, и тамо га мачем погубише 250. год. \n\n\n\nСвети мученик Патрокле\n\nГрађанин града Трикасина\, садашњег Труа у Галији. Наследио беше велико имање од родитеља\, и као прави хришћанин чињаше од тога милостињу беднима посведневно\, а сам живљаше подвижнички\, узимајући храну само једном дневно\, и то по заласку сунца. Због светости живота Господ му даде моћ исцелења\, те као чудотворни исцелитељ би свуда познат. Цар Аврелијан дошавши у Галију нареди\, да му доведу Патрокла. Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа\, и не утаји ништа „Ако желиш\, царе\, нешто од мојих блага\, даћу ти\, јер те видим убога“\, рече св. Патрокле цару. На то њему цар: „како ти називаш убогим мене\, цара\, који имам безбројна блага?“ Рече Патрокле свети: „имаш само земаљска\, пролазна блага\, али си убог\, јер ни самога себе немаш\, нити вере Христове у срцу.“ Би осуђен на смрт и предат војницима\, да га воде у неко блато крај реке и ту посеку\, а тело му оставе у блату. Но светац се мољаше Богу\, да му не остане тело у томе блату и по божијој сили он наједанпут поста невидљив за војнике и пренет на другу страну реке. После дугог тражења војници га нађу и посеку на једном сувом месту. Два просјака\, којима је Патрокле често давао милостињу\, наиђу тим путем\, познаду тело свога добротвора\, и чесно га сахране. \n\n\n\nПреподобни Илија Калабријски\n\nГрк по пореклу\, и настојатељ манастира Меликука у Калабрији\, у Јужној Италији. У време иконоборства на Истоку многи источни монаси пребегну с иконама у Калабрију. Временом се у Калабрији веома распростре живот монашки. Калабријски монаси одликовали су се и великом ученошћу и великом строгошћу живота. Једно време тако је много било православних манастира и монаха у Калабрији\, да су Калабрију сравњивали с древним Мисиром. Православна Калабрија је доцније кроз векове потпадала под власт архиепископа Охридских. Преп Илија упокојио се у Солуну 903. год. \n\n\n\nПреподобни Алимпије\, иконописац Печерски\n\nИзображавајући ликове светитељске на дрвету\, он је изображавао и добродетељи њихове у души својој. Исцели човека од губе\, виде ангела Божјег\, и у старости сконча мирно у Господу\, 1114. год. \n\n\n\n\nПатрокле се пред царем исправи\,\nХриста Бога без страха прослави;\nЦар га пита\, а Патрокле вели:\n– Богат треба ништем да удели\,\nЈа сам богат\, а ти\, царе\, ништи\,\nИмам блага\, само ти поишти. –\n– Зар ја ништи што царујем светом\,\nА ти богат с том вером проклетом?\n– Ја сам богат\, Патрокле повтори\,\nМоје благо у огњу не гори\,\nМоје благо од века до века\,\nМоје благо на небу ме чека.\n– Какво благо! у мојој си руци!\nЦар узвикну. Предаћу те муци. –\n– Предај\, царе\, Патрокле одврати\,\nМуке моје Бог ће да ми плати.\nМучи тело\, тело је за муке\,\nДух предајем Господу у руке.\nСлободан је дух у хришћанина\nКа’ у сваког Христовог војина;\nМене чека слава и победа\nТебе\, царе\, срамота и беда.\nХитно муке гомилај на мене\nДа ми\, царе\, венац не увене. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНе допушта Господ\, да се посраме верне слуге Његове. Дешавало се често\, да мученици Христови\, поругани и исмејани на судовима\, учине изненадно неко чудо\, које је наводило страх на неверне. Или су идоли падали\, или су громови рушили храмове незнабожачке\, или је изненадни пљусак гасио огањ\, спремљен за њихово спаљење\, или су мучитељи сами себе тукли камењем и штаповима\, и др. Тако Антипатр\, мучитељ св. Мирона за време мучења овога Божјег човека избезуми се нагло и уби сам себе. Св. Алимпије живописац беше већ при крају живота\, када доби поруџбину од једног човека\, да изради икону Успенија Пресвете Богородице. Како се празник приближаваше\, то онај човек навраћаше неколико пута да види\, је ли икона готова. Но икона не беше ни почета ни до уочи самог празника Успенија\, када требаше да се стави у цркву. Када онај човек сав очајан оде дома\, наједном се обре у ћелији Алимпијевој неки млад човек\, и одмах седе и поче да живопише икону. Радио је врло журно и врло вешто. Када икона би готова\, засија се као сунце. Показав је зачуђеном Алимпију млади човек узе икону и однесе у ону цркву\, за коју је и поручена. Сутрадан онај човек оде у цркву и на велико изненађење виде икону на свом месту. Тада човек дође у манастир и с игуманом уђе у ћелију Алимпијеву. „Како и ко живописа икону овоме човеку?“ упита игуман. А болесни Алимпије одговори: „Ангел је живописа\, и ево га сада овде стоји\, да ме узме.“ У том издахну. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам казну Божју над Саулом због непослушности (I Сам. 15)\, и то:\n1. како Бог нареди Саулу да не поштеди Амалике нити да узима од стоке њихове;\n2. како Саул поштеди цара амаличког Агага\, и дозволи да се узме све што је најбоље од стоке непријатељске;\n3. како Самуил објави Саулу\, да га је Бог одбацио због непослушности и због самовољног приношења жртве Богу без свештеника. \n\n\n\nБеседа\nо духоносном божанском Младенцу\n\nИ на њему ће почивати дух Господњи\,\nдух мудрости и разума\, дух савјета и силе\,\nдух знања и страха Господњега. (Иса. 11\, 2) \nДух Божји Свети не одваја се од Оца\, не одваја се ни од Сина\, нити се Отац одваја од Сина и Духа\, нити се Син одваја од Оца и Духа Светога. Дух Свети је пророковао о Сину кроз пророке\, Дух Свети је осенио Пресвету Деву и припремио је за рођење Сина Божјег\, Дух Свети је неразлучно стајао на Сину за све време Његове посете свету у телу. Дух мудрости – дух је виђења небеских тајни; Дух разума – дух је схватања везе видљивог и невидљивог света; Дух савета – дух је разлучења добра од зла; Дух силе – дух је власти над створеном природом; Дух знања – дух је познавања суштине створених бића; Дух страха Господњега – дух је признања божанске власти над оба света и покорности вољи Божјој. Ко је икад од људи имао на себи ову пуноћу богатства дарова Духа Светога? Никад нико. Једини Господ Исус Христос. Иначе Дух Свети дели дарове Своје и раздаје их људима\, овоме једно\, ономе друго. Но сва нераздељена пуноћа Његових дарова блиста се на Сину Божјем. Зашто је Господ Исус морао имати страх Божји\, кад је Они сам Бог? Он није као Бог имао страх од Бога него као човек\, ради примера нама. Као што је постио\, и бдио\, и трудио се\, као човек ради поуке људима\, тако је и страховао од Бога као човек ради поуке људима. Шта је лековитије за људе\, прокажене грехом\, од страха Божјега? Он је као здрав морао узети лекове од греха у Себе\, да би нас болесне ободрио да узмемо те лекове. Не чинили то исто родитељ с болесном децом\, која се страше да узму преписани лек? \nО Боже троједини и вечни\, коме се сва небеска војинства клањају певајући чудесну песму: Свјат\, Свјат\, Свјат\, Господ Саваот\, – прими и наше поклоњење\, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-patroklo-sveti-mucenik-miron/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-miron.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR