BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260824
DTEND;VALUE=DATE:20260825
DTSTAMP:20260525T090221
CREATED:20250808T175034Z
LAST-MODIFIED:20260207T190059Z
UID:7937-1787529600-1787615999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик и архиђакон Евпло
DESCRIPTION:Пролог за 11. август\n24. август по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Евпл\n\nЂакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан посла у Сицилију некога војводу Пентагура\, да уништи хришћане\, ако их тамо нађе. Пентагур не нађе ниједног хришћанина\, јер оно мало што их беше кријаху се од гонитеља и не објављиваху себе. Тада неко оптужи Евпла светога\, како иде с неком књигом код тајних хришћана\, и чита им ту књигу. Та књига беше свето Јеванђеље. Пошто га изведоше на суд за мало време\, обесише му ону књигу о врат и одведоше у тамницу. После 7 дана тамновања и гладовања би предат на мучење. Када га бијаху гвозденим моткама Евпл ругајући се рече судији мучитељу: „безумниче\, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге\, љуће\, јер су ове као играчка.“ Најзад изведоше мученика Христова на губилиште. Тада св. Евпл отвори свето Јеванђеље и читаше из њега народу дуго. Многи се обратише у веру Христову\, а св. Евпл би посечен 304. год. и пресели се у царство небеско. Чудотворне му мошти леже у једном селу близу Неапоља званом Vico della Batonia. \n\n\n\nСвета мученица Сузана девица\, и други с њом\n\nЋерка римског презвитера Гавинија\, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија\, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак\, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне\, који је просише за царева сина\, великаше Клаудија и Максима\, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога цар нареди\, те џелати одведоше Клаудија и Максима\, с њиховим породицама\, у Остију\, где их на огњу сагореше\, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена\, Сирена\, потајна хришћанка\, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу\, где погибе Сузана\, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове\, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години. \n\n\n\nСвети Нифонт\, патријарх Цариградски\n\nРодом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе а по том у Св. Гори\, у разним манастирима\, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца како због ретке мудрости тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом Солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо Патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене\, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави га за архиепископа Влашког. Због преступа Радуловог Нифонт напусти Влашку и оде у Св. Гору\, у обитељ Дионисијат\, где се подвизаваше до 90. године своје\, када се пресели у царство Божје\, 1460. год. Он је саставио разрешну молитву\, која се чита на опелу. \n\n\n\nПреподобни Василије и Теодор Печерски\n\nОба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. год. Житије св. Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат\, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. По том се покаја и зажали за богатством\, и би много кушан од злог духа среброљубља\, од кога га ослободи св. Василије. \n\n\n\n\nРајска грана посађена\,\nИ на земљи одгојена.\nРасла грана и порасла\nСа небом се срцем срасла.\nЦрна земља не затми је\nЗло земаљско не сави је\,\nСузана је рајска грана\,\nБожјим Духом обасјана\,\nНевестица Христа Бога\nПрезре сина царевога\,\nЦар се срди\, цар јој прети\,\nДа ће љуто да се свети.\nАл’ Сузана ни да чује\,\nУ њој Божји ум умује\nСрце њено осветљено\,\nЗа Христа је обручено.\nСродници се удивише\nИ Христом се сви крстише\nКрстише се сви сродници\nИ посташе мученици.\nЦар крваву диже руку\,\nНа Сузану врже муку\,\nАл’ је мука сва бесциљна\,\nКад је душа вером силна.\nСузанина глава паде\,\nА душа јој у Рај стаде\nУ Рај стаде пред свог Христа –\nСузанина душа чиста. \n\n\n\nРасуђивање\n\nАко човек пође путем правде\, нека иде само путем правде обема ногама\, и нека не гази једном ногом по путу правде а другом по путу неправде. Јер је рекао Бог кроз пророка за праведника\, који учини неправду: праведна дјела његова што је год чинио неће се споменути; за безакоње своје које учини и за гријех свој којим згријеши погинуће (Језек. 18\, 24). Влашки кнез Радул беше човек праведан и чињаше многа добра дела. Он изведе св. Нифонта из ропства у Једрену и доведе га за архиепископа у Букурешт. Но наједанпут учини страшно безакоње: поквареном кнезу Молдавском Богдану даде своју сестру за жену код још живе жене Богданове. И не хте Радул чути протесте Нифонтове. Нифонт му прорече зао крај\, одлучи га јавно од цркве и удаљи се из Влашке. Ускоро у Влашкој наста суша и велика глад\, и Радул паде у неизлечиву болест\, и покрише ране цело тело његово\, и од смрада нико му се не могаше приближити. И кад га сахранише гроб му се тресао три дана као негда гроб царице Евдоксије\, гонитељке св. Јована Златоуста. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам самовољу народа Јеврејског (I Сам. 8)\, и то:\n1. како Јевреји тражише од Самуила\, да им постави цара;\n2. како се Самуил противљаше томе у име Господа који објављиваше\, да је Он једини цар;\n3. како народ оста упоран одбацујући вољу Божју и савете Самуилове. \n\n\n\nБеседа\nо томе како с грехом долази ругоба\n\nМјесто мириса биће смрад\, и мјесто\nпојаса распојасина\, мјесто плетеница\nћела – мјесто љепоте огорјелина. (Иса. 3\, 24) \nОво је реч о женама раскошним и беспутним\, о кћерима Сионским\, које се погордише и иду опружена врата и намигују очима\, ситно корачају и звекећу ногама. Шта то учини гордим жене јеврејске? Да ли врлина? Врлина никад не чини гордим\, јер је врлина управо лек против гордости. Да ли сила народа и сталност државе? Не; на против\, пророк баш и прориче блиско ропство народа и пропаст државе. И као један од главних узрока ропства и пропасти наводи сујетну раскош\, духовно ништавило и беспутство жена. Шта их\, дакле\, учини тако гордим и охолим? Накит и везови\, низови и ланчићи\, трепетљике и укоснице\, подвезе и појаси\, риси и прстенови\, тобоци и огледала. Ето\, то их учини гордим и охолим! Управо\, све то је израз њихове безумне гордости\, а прави узрок гордости јесте духовно ништавило. Од духовног ништавила долази гордост\, а то спољашње шаренило\, које жене вешају на своје тело\, само је јасно објављивање безумне гордости. Шта ће бити од свега тога на крају? Смрад\, и распојасина\, и ћела\, и огорелина. То ће бити онда кад народ буде пао у ропство. Као што обично бива: прво се дух зароби телом\, па онда тело спољашњим непријатељем. Но то ће бити и онда када дође неизбежни завојевач наших телеса – смрт. Неће помоћи мириси у гробу\, у царству смрада. Нити ће требати појасеви за голу кичмену кост. Нити ће плетенице спасти од ћелавости лубање\, ни сва лепота од црне огорелине. То је неизбежан удес и најлепших\, и најздравијих\, и најраскошнијих жена. Но то није највећа несрећа. Највећа је несрећа\, што ће душа тих жена\, са смрадом\, распасаношћу\, ћелом и огорелином изаћи пред Бога и пред небесну војску прекрасних Божјих ангела и праведника. Јер смрад тела означава смрад душе од блудне похоти; распојасана тела означава ненаситост душе за телесним уживањем; ћелавост тела – ћелавост душе од добрих дела и чистих мисли; огорелина тела- спаљеност савести и ума. \nО како је страшно виђење Исаије\, сина Амосова\, страшно онда\, страшно и данас; страшно\, јер истинито. \nГосподе свети пречисти\, помози женама\, које се крсте крстом Твојим\, да се сете душа својих\, и очисте душе своје пре Суда Твог праведног. Да душе њихове\, заједно са телесима њиховим\, не постану вечити смрад. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-i-arhidjakon-evplo/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-evpl.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR