BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260817
DTEND;VALUE=DATE:20260818
DTSTAMP:20260525T090208
CREATED:20250808T173939Z
LAST-MODIFIED:20260207T185848Z
UID:7916-1786924800-1787011199@stsavanyc.org
SUMMARY:Светих седам мученика у Ефесу
DESCRIPTION:Пролог за 4. август\n17. август по новом календару \n\n\n\nСветих Седам Отрока у Ефесу\n\nВелико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес\, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана. Седам младића\, војника\, уздржаше се од скверног жртвоприношења\, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских\, и њихова имена беху: Максимилијан\, Јамвлих\, Мартинијан\, Јован\, Дионисије\, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара\, они се склонише на једно брдо иза Ефеса\, зв. Охлон\, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна\, нареди\, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани\, Теодор и Руфин\, потајни хришћани\, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама\, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 – 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар\, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија\, који поседоваше брдо Охлон\, почеше правити торове за овце\, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише од сна\, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране\, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим\, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге\, али му се они на сну јавише и рекоше му\, да их остави на земљи како су били и полегали. \n\n\n\nСвештеномученик Козма равноапостолни\n\nРодом од Етолије\, из села Мегадендрон (Велико Дрво). Као младић отишао у Св. Гору\, где у Филотејском манастиру буде пострижен за инока. Но гоњен свагдашњом жељом да проповеда Јеванђеље народу он оде у Цариград\, где испроси за то благослов од патријарха Серафима II. И обиђе све придунавске крајеве проповедајући Јеванђеље\, но највише се задржа у Албанији\, где и пострада од неког Курт паше\, кога Јевреји раздражише против Козме. Козма буде удављен од Турака\, па онда бачен у реку 1779. год. Чудотворне мошти почивају му у селу Колкоидас у храму Св. Богородице недалеко од града Фиери. Пострадао за Господа свога у 65 год. живота. \n\n\n\n\nКад последњи зраци запад обагрише\,\nСедам се отрока Богу помолише\,\nДа се сутра опет здрави живи нађу\,\nПред Декија цара на муке изађу\,\nПа легоше спати сном дугим\, дубоким\,\nВреме корачало кораком широким…\nЈедно јутро сунце с истока заруди\nИ Седам се од сна дубоког пробуди.\nПа Јамвлих\, најмлађи\, Ефесу похита\nДа види\, да чује\, о свему распита …\nДа л’ Декије иште и њих на кланицу\nИ да хлеба купи за њих Седморицу.\nНо\, гле\, какво чудо: није та капија!\nА и варош цела сасвим је другчија!\nСвуда красне цркве\, кубета\, крстови\, –\nЈамвлих себе пита: да то нису снови?\nНигде знаног лица\, нигде ни сродника\,\nНема ни гоњења\, нема мученика.\n– Кажите ми\, браћо\, име овог града\,\nИ каж’те ми име цара што сад влада?\nТако Јамвлих пита. Гледају га људи\,\nИ о њему свако различито суди.\n– Град је ово Ефес\, сада и раније\,\nУ Христу царује цар Теодосије. –\nТо антипат зачу\, и владика седи\,\nЦео град се збуни\, свак пећини греди.\nИ видеше чудо\, прославише Бога\,\nИ васкрсле слуге Христа Васкрслога. \n\n\n\nРасуђивање\n\nИштите\, и даће вам се\, рече Господ (Мат. 7\, 7). Као што родитељ деци својој даје све оно што деца ишту а што је на корист њихову\, тако и Бог човекољубиви даје људима све оно што људи од Бога ишту а што им служи спасењу. Свети Козма као монах у Св. Гори просио је од Бога две ствари\, наиме\, да проповеда Јеванђеље народу и да пострада као мученик за веру. За једног Светогорског монаха\, везаног обетом за манастир свој\, обе ове жеље изгледају недостижне и неостварљиве. Но Богу је све могуће. Обе жеље Козмине Бог је савршено испунио. Неописана је била радост Козмина\, када је добио благослов од патријарха да може изаћи из Св. Горе и ићи по народу на проповед Јеванђеља. И још један сличан радостан тренутак он је имао\, а то је било онда када су му слуге турског паше саопштиле\, да по наредби пашиној мора да умре. Пун радости светитељ преклони колена\, заблагодари Богу што му испуни и ту жељу\, и предаде тело смрти а душу живоме Богу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну објаву рођења Сампсонова (Судиј. 13)\, и то:\n1. како се ангел Божји јави Маноју и жени његовој нероткињи\, и објави\, да ће жена родити сина\, који ће избавити народ из ропства;\n2. како Маноје за то принесе жртву Богу\, а ангел у пламену жртве диже се на небо;\n3. како и нероткиње могу родити кад Бог то хоће. \n\n\n\nБеседа\nо болести богоодступништва\n\nСва је глава болесна\nи све је срце изнемогло. (Ис. 1\, 5) \nБог је источник здравља\, браћо\, Бог Саваот. Изађите на висину Божју ви\, којима се глава мути од излишних послова и још излишнијих брига\, и надахните се здрављем\, које од Бога\, само од Бога долази. Глава болесна – то су вође и старешине народне\, срце изнемогло – то је народ. Пророк представља цео један народ као једно тело\, и показује како и са телом народним бива онако исто као и са телом човечјим\, наиме: кад је један орган тела болестан\, то је само тај орган болестан\, али од болести тога једног органа осећа изнемоглост цело тело. Тако је било и у народу Израиљском: глава је оболела\, и од главобоље срце је изнемогло. Вође и старешине Израиљске одустале су од закона Божјег и пошле за чулима својим као путовођама. Чулни разум свој\, шарен прешарен од разноврсних светских утисака\, узели су они за путоказ ка правом животу место закона Божјег. И запали су у безизлазни мрак идолопоклоничких заблуда. А од лудости главе срце је изнемогло. Срце се теже одваја од Бога него глава\, народ се теже одваја од Бога него његове старешине\, али кад глава дуго болује\, онда и срце изнемогне и попусти. Од кривих вођа и народ најзад скрене с пута. \nТо је виђење Исаије\, сина Амосова\, пророка истинитог. Заиста\, истинито виђење и за онда и за сада\, и за народ Израиљски и за садашње народе. Погледајте\, браћо\, у онај народ који најбоље познајете\, и сами просудите\, да ли је глава болесна и срце изнемогло? О Господе\, истинити и праведни\, просветли светлошћу Твојом главу свакога народа и укрепи крепошћу Твојом срце свакога народа. Да се не порадују непријатељи наши и не кажу\, да си нас оставио. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/svetih-sedam-mucenika-u-efesu/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sedam-otroka-u-efesu.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR