BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260806
DTEND;VALUE=DATE:20260807
DTSTAMP:20260525T090422
CREATED:20250802T184939Z
LAST-MODIFIED:20260207T185339Z
UID:7883-1785974400-1786060799@stsavanyc.org
SUMMARY:Света великомученица Христина; преподобни Поликарп Печерски
DESCRIPTION:Пролог за 24. јули\n6. август по новом календару \n\n\n\nСвета мученица Христина\n\nРодом из града Тира\, ћерка намесника царског Урбана\, идолопоклоника. Не зна се из каквих разлога родитељи њени дадоше јој то име\, Христина\, но оно скриваше у себи тајну њеног будућег следовања Христу. До своје једанаесте године она не знаде ништа о Христу. А када јој би 11 година\, отац њен\, да би је скрио од света због њене изванредне лепоте до потпуног узраста\, одреди јој највиши спрат једне високе куле\, да ту живи. Устроји јој све удобности за живот\, даде јој робиње на службу\, и постави у њене одаје идоле сребрне и златне\, да им свакодневно приноси жртве. Но души младе Христине беше тескобно у тој идолопоклоничкој средини. Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света а ноћу у чудесно јато сјајних звезда\, она по своме природном разуму дође до чврсте вере у једнога живога Бога. Милостиви Бог\, видећи њену чежњу за истином\, посла јој ангела свога који је прекрсти крсним знамењем\, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању. Тада Христина полупа све идоле у својим одајама\, и тиме изазва дивљу јарост код свога оца. Отац је изведе на суд и предаде је мукама а по том баци у тамницу намеравајући\, да је сутрадан посече мачем. Но те ноћи здрав читав Урбан изврже душу своју и оде у гроб пре кћери своје. За тим два намесника\, Дион и Јулијан\, продужише истјазавање ове свете девице. Христинина храброст у трпљењу и чудеса\, која почини силом Божјом\, обратише многе незнабошце тирске у Хришћанство. За време мучења Христине Дион наједанпут паде мртав усред народа. Његов наследник Јулијан одсече Христини груди и језик. Мученица узе свој језик руком и баци га у очи Јулијану. И овај на једном поста слеп. Најзад\, муке њене за Христа свршише се смрћу под оштрим мачем\, а њен живот продужи се у бесмртном царству ангелском. Чесно пострада света Христина у III столећу. \n\n\n\nПреподобни Поликарп\, игуман Печерски\n\nИмађаше „љубав према Богу и ближњима\, радост због савести непорочне\, мир због победе свих страсти\, стрпљење при напастима и бедама\, благост у покорности свима\, милосрђе према сиротим\, веру несумњиву у извршењу заповести\, истину у испуњењу обета\, кротост у непознавању гнева\, уздржљивост и т.д.“ Тако добро управљаше лавром Кијево-Печерском\, да му се по смрти не може наћи достојан наследник међу монасима (јер и који беху достојни из смерности не хтеше се примити игуманства)\, да братија бише принуђена узети за игумана мирског јереја Василија. Упокоји се св. Поликарп у Господу 1182. год. \n\n\n\n\nМученица славна\, девица Христина.\nНевеста избрана Божијега Сина\,\nУ оцу имаше најцрњег душмана\nОд њега бејаше гвожђем растрзана.\n– Ако нећеш\, ћерко\, богове признати\,\nЈа те својом ћерком не ћу више звати.-\nТако отац ћерки\, а ћерка му на то:\n– Никада се на те не ћу срдит’ за то\nЈа Христова раба\, ти Сатанин слуга.\nУ теби не видим ни оца ни друга.\nНе зови ме ћерком\, то ми чини радост\,\nМој отац је Господ. Он је моја сладост. –\nЗвер разјарен – отац слугама нареди\,\nДа јој месо стружу\, да јој кости гледи!\nОтпадаше месо са нежнога тела\,\nСве рана до ране\, нигде места цела\,\nЗграби шаком меса света мученица\nПа удари оца посред скверног лица:\n– О Урбане мрски\, ево меса мога\,\nЕво једи\, звере\, од детета твога!\nТе ноћи се Урбан са телом растави\nИ у паклу душу с ђаволом састави.\nХристина пострада и крв своју проли\,\nСвету од душмана јуначки одоли –\nМученица дивна\, девица Христина\,\nПрослави се славом Божијега Сина \n\n\n\nРасуђивање\n\nВера Христова највише светли и осветљава душе људске онда\, када проповедници те вере светле животом својим. Блажени Поликарп\, игуман Печерски\, беше сав просветљен вером Христовом и у речима и у делима и у целој личности својој. Тиме он необично утицаше не само на прост народ него и на кнежеве и велможе. Слушајући и гледајући овога Божјег човека кнез Кијевски Ростислав Мстиславић тако се просветли вером Христовом и тако се упитоми и облагороди\, да постаде узор и својој ближој околини и целом свом народу. Уз часни пост причешћиваше се кнез Ростислав сваке недеље\, и на све стране тражаше бедне и невољне и помагаше им. Најзад се реши примити монашки чин\, и о томе говораше он св. Поликарпу: „оче свети\, кнезовање у овоме свету не може да буде без греха\, и већ ме огорчи и изможди.“ Поликарп му одговори: „ако ово (монашки чин) од срца желиш\, нека буде воља Божја.“ Но једном у Смоленску разболи се кнез на смрт\, па нареди брзо да га носе у Кијев\, да би се пре смрти замонашио. Но сконча пре него што му се испуни жеља. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну победу Израиљаца над Гајанима (Исус. 8)\, и то:\n1. како Гајани потераше Израиљце и без мало их не победише;\n2. како по заповести Божјој Исус Навин диже заставу у вис и држаше је дигнуту све док Гајани не бише потучени;\n3. како и ја треба у опасности да уздигнем срце Богу као заставу\, и с крстом на срцу и молитвом корачам победи. \n\n\n\nБеседа\nо апостолској светој опомени\n\nЈер говорећи поносите и лажљиве ријечи\nпрелашћују на нечистоте тјелесних жеља\nоне који од скора бјеже. (II Пет. 2\, 18) \nСвети апостол познаје људе боље него најнаученији књижевници\, јер је он светац и апостол. А светац и апостол прониче дубоко у срце људско. О коме то говори свети апостол овде? О нечистим\, безобразним и самовољним\, које је раније назвао безводним изворима\, и облацима и маглом. Нечисти\, безобразни и самовољни су многоречиви и високоречиви. Они говоре људима поносите и лажљиве речи. Тим поноситим и лажљивим речима они и скривају и објављују срце своје\, – скривају за неуке и неразумне\, а објављују за утврђене у вери и обасјане благодаћу. \nКад нечисти говори о чистоћи својој\, тиме он објављује нечистоћу своју; кад безобразни брани образ свој\, тиме он открива безобразност своју; кад самовољни тумачи вољу Божју\, тиме он проказује самовољу своју. Ко пажљиво прати речи његове\, може да осети смрад телесних жеља. Но непажљиви и неуки не могу да осете тај смрад\, него поверују и прелашћују се. Они који су почели од скора да бјеже од обмане јела\, и света\, и ђавола\, хватају се поноситим и лажљивим речима као риба у невидљиву мрежу. Не зна риба да је у мрежи док год се мрежа не извуче на врео песак. Тада зна\, али тада је доцкан. О да не буде доцкан и за оне јадне душе људске\, које се хватају у мрежу поноситих и лажљивих речи! Знајте\, браћо\, да је лажан сваки онај учитељ\, који науком својом одобрава телесне жеље\, и повлађује грешницима у телесним жељама. \nГосподе Исусе\, свети и пречисти пошљи ангеле Твоје свете\, да одбране све почетнике и полетарце у вери Твојој од поноситих и лажљивих уста. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-velikomucenica-hristina-prepodobni-polikarp-pecerski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-hristina.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR