BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260731
DTEND;VALUE=DATE:20260801
DTSTAMP:20260525T121050
CREATED:20250707T152350Z
LAST-MODIFIED:20260204T093115Z
UID:7853-1785456000-1785542399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Емилијан; свети мученик Јакинт
DESCRIPTION:Пролог за 18. јули\n31. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Емилијан\n\nУ време Јулијана Одступника а у Тракијском граду Доростолу беше Емилијан младић\, слуга у градоначалника. Када цар Одступник поче огњем и мачем да сатире хришћанство широм царства римског\, дође царски изасланик и у Доростол\, да убије хришћане. Но не нађе ни једног јединог. Обрадован тиме он даваше гозбу велику грађанима доростолским\, и нареди жртвоприношење велико идолима и весеље по свему граду\, дан и ноћ. Те ноћи зађе Емилијан свети по идолским храмовима\, тржиштима и улицама градским\, и маљем полупа све идоле. Сутрадан беше ужас у граду. Сви тражаху сокрушитеља богова својих. Ухваћен би један сељак\, тога јутра видевши да пролази поред храма\, Емилијан видевши да ће невин човек да страда рече у себи: „ако ја скријем своје дело\, онда каква ми је корист од тога што учиних? Не ћу ли се наћи пред Богом као убица невина човека?“ Пријави се дакле\, царском изасланику и признаде све. Овај разјарен упита Емилијана\, ко га наговори да то учини? Одговори мученик Христов: „Бог и душа моја заповеди ми\, да сокрушим оне мртве стубове\, које ви називате боговима.“ Тада судија нареди да га шибају\, и после шибања и других мука да га у огњу сагоре. Тако сконча свој земни живот св. Емилијан и пресели се у небесни 18. јула 362. год. \n\n\n\nПреподобни Памво\n\nМисирац и подвижник на гори Нитријској. Савременик св. Антонија Великог\, и сам велики у подвизима монашким. Познат је био нарочито због две особине: што дугим вежбањем закључа свој језик\, да ниједну излишну реч не искаже\, и што никад не једе други хлеб осим онога што је он својим рукама\, плетући рогозине\, заслужио. Беше сличан ангелу Божјем\, и лице му под старост светло као некад у Мојсеја\, тако да монаси не могаху гледати га у лице. Ни на најпростије питање не даваше брз одговор\, без претходне молитве у срцу и размишљања. Једном патријарх Александријски Теофил посети монахе у Нитрији. Тада монаси молише Памва говорећи: „реци папи назидателну реч\, која би му била од користи.“ Ћутљиви Памво одговори: „ако му моје ћутање не користи\, то му ни моја реч неће користити.“ Путовао једном св. Памво са монасима по Мисиру. Када наиђоше поред неке групе људи\, који сеђаху када монаси пролажаху поред њих\, ослови их св. Памво и рече: „устаните и поздравите монахе\, да благослов од њих примите\, јер они непрестано беседе с Богом\, и уста су њихова света“. Овај дивни светитељ прозираше јасно у судбе људи живих и умрлих. Упокојио се у Господу 386. год. \n\n\n\nПреподобни Пајсије и Исаија\n\nБраћа рођена\, од богата рода. Обојица монаси. Један се посвети због подвига у пустињи\, а други због дела милосрђа према људима. Обојицу виде св. Памво у Рају. Тиме се реши спор међу монасима око тога: шта је боље\, подвиг или дела милосрђа. И једно и друго кад се врши у име Христово води у Рај. \n\n\n\nПреподобни Јован многострадални\n\nЗатворник у пештери св. Антонија Кијевског. Кроз 30 година мучен блудном страшћу\, против које се неодступно борио\, док је није победио помоћу Божјом и додиром моштију св. Мојсеја Угрина (в. 26. јули). Победивши скверну страст св. Јован би обасјан светлошћу небеском изнутра\, при којој је ноћу могао видети као и дању. \n\n\n\n\nПитаху монаси Памва блаженога:\n– Добро ли је\, оче\, хвалит’ ближњег свога?\nТад поћута Памво\, па браћи одврати :\n– Добро је хвалит\, но боље ћутати.\nЈош питаху Памва: а савршен ко је?\n– Ради воље Божје ко с’ одрекне своје\nЋутаху монаси\, док ће један рећи:\n– Још одговор један немој нам одрећи:\nА одећу монах какову да има?\n– Коју кад одбаци нико не узима.\nТако светац рече\, и уста затвори\,\nЈер чуваше језик лишно да не збори.\nСав просветљен Памво на часу смртноме\nУпитан изрече о животу своме:\n– Хлеб незаслужени никада не куша\,\n– Нити за реч какву каја ми се душа. \n\n\n\nРасуђивање\n\nШта је богоугодније: подвиг у пустињи или дела милосрђа? Молитвеници у пустињи мисле\, да човек у народу ма колико чинио добра дела тешко може да очува чистоту срца и ум управљен к Богу. Добротвори људски опет говоре: човек у пустињи сувише је заузет само својим спасењем\, и не помаже спасење других. Два Египћанина\, два рођена брата\, Пајсије и Исаија\, наследе велико имање од родитеља\, продаду то имање и свак узме своју половину новца. Један од њих одмах разда свој новац сиротињи\, замонаши се и повуче у пустињу на подвиг\, да трпљењем\, постом\, молитвом и очишћењем ума од злих помисли\, спасава душу своју. Други се брат такође замонаши\, но не хте ићи у пустињу\, него сагради мали манастир близу града\, и болницу за болне\, и трапезу за бедне\, и одмориште за тужне. И сав се предаде служењу својих ближњих. Када се оба брата упокојише\, наста распра међу монасима египатским\, ко од њих двојице испуни закон Христов? Не могући се сложити\, дођоше св. Памву и упиташе њега о томе. Св. Памво одговори: „обојица су савршени пред Богом; гостопримац је сличан гостољубивом Авраму а пустињак св. Илији пророку\, који подједнако оба угодише Богу.“ Но овим одговором не беху сви задовољни. Тада се св. Памво помоли Богу\, да му открије истину. И после молитве од неколико дана рече св. Памво монасима: „пред Богом вам говорим\, да видех оба брата\, Пајсија и Исаију\, заједно у Рају.“ И тим се спор реши\, и сви беху задовољни. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесни доживљај Валамов (VI Мојс. 22)\, и то:\n1. како Валам пође да пророкује Валаку кнезу Моавском;\n2. како се ангел јави на путу с мачем и спречаваше Валама да иде;\n3. како магарица виде ангела пре него Валам\, и проговори господару своме. \n\n\n\nБеседа\nо сећању на скори растанак с телом\n\nМислим да је право докле сам год у овоме тијелу\nда вас опомињем\, знајући да ћу скоро тијело\nсвоје одбацити као што ми каза и Господ наш\nИсус Христос. (II Пет. 1\, 13-14) \nЕво добре опомене телољубцима\, који су због тела заборавили душу своју. Тело се мора одбацити. Ма како га скупим држали\, ма колико драгоцености о њега обесили\, ма колико га миловали и нежили\, ми га морамо једнога дана одбацити. О како је силна и истинита ова реч – одбацити! Кад се душа одвоји од тела\, душа одбацује тело као непотребно. Кад бродоломници достигну на дасци до обале\, они излазе на обалу а даску одбацују. Кад гране пролеће\, змија скида са себе свлак\, и одбацује га. Кад лептир излети из чауре\, чаура се одбацује. \nИсто се тако и тело одбацује\, кад душа из њега изађе. Неупотребљиво више и бескорисно\, чак и штетно за друге људе\, оно се одбацује од куће\, одбацује од града\, одбацује са сунца и – зарива се дубоко у земљу. Помислите на ово\, о раскошни и окићени\, охоли и прождрљиви! \nНо док је душа у телу\, она треба да искористи тело на своје спасење покоравајући се закону Божјем и вршећи дело Божје. Видите ли\, како је апостолова душа трудољубива! Док сам год у овоме тијелу\, да вас будим опомињањем. Тај посао дао му је Бог\, и он хоће до краја да га савесно изврши\, пре него што мораде одбацити тело. Потрудимо се\, браћо\, и ми прво да примимо апостолску опомену\, и друго да и ми опомињемо остале\, све остале\, којима добра желимо. Журно се сви примичемо обали онога света\, и журно се приближује час\, када ћемо тела морати одбацити и с голом душом пред Суд Божји изаћи. \nШта ћемо рећи на Суду Божјем: на какве смо циљеве употребили у земном животу справу од земље\, која се зове телом? \nО Господе Исусе\, Судијо праведни\, управи ум наш да мисли о смрти и Суду. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-emilijan-sveti-mucenik-jakint/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-emilijan.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR