BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260725
DTEND;VALUE=DATE:20260726
DTSTAMP:20260525T121111
CREATED:20250707T151133Z
LAST-MODIFIED:20260204T092856Z
UID:7835-1784937600-1785023999@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. муч. Прокло и Иларије; икона Пресвете Богородице Тројеручице
DESCRIPTION:Пролог за 12. јули\n25. јули по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Прокл и Иларије\n\nОви мученици беху родом из Калипте у Азији\, и Прокл беше стриц Иларију. Пострадаше у време Трајаново. „Каквога си рода?“ упита судија Прокла. Прокл одговори: „род је мој Христос\, и надежда моја Бог мој“. Кад му судија припрети мукама\, Прокл рече: „кад се ви бојите да преступите заповест цареву\, да не би пали у кратковремене муке\, колико се тек ми хришћани бојимо преступити заповест Божју\, да неби пали у вечне муке!“ Када Прокла мучише\, тада Иларије приступи судији и рече: „и ја сам хришћанин“. После многих мучења\, обојица бише на смрт осуђени\, и то: Прокла распеше на крст\, а Иларију одсекоше главу мачем. И одоше оба у радост Господа својега. \n\n\n\nПреподобни Михаил Малеин\n\nЧовек племенита и богата рода. Презревши земна блага у младости повуче се на гору Малеа\, код Св. Горе\, где се подвизаваше\, чистећи своје срце постом и молитвом. Имао је доцније много ученика\, од којих је најзнаменитији св. Атанасије Атонски. Скончао мирно око 940 год. \n\n\n\nСвета мученица Голиндуха\n\nПерсијанка; ступила у брак с неким персијским волхом\, и живела у браку три године.Тада имала виђење ангела\, који јој показа онај свет: муке грешника и неверника и радост праведника. Она по том напусти мужа и крсти се. На крштењу доби име Марија. Гоњена мужем она би осуђена на доживотну тамницу. У тамници проведе 18 година\, и не поколеба се у вери. По том беше бачена у неку јаму\, но би спасена Богом\, и пред неку страшну змију\, но змија је не повреди. Када неки зли младићи беху послати к њој\, да је оскврне\, Бог је учини невидљивом за њихне очи. Удивљени њеним страдањем многи Персијанци примише веру Христову. Посетила Јерусалим\, где изобличи јерес Севирову\, која је учила\, да је божанство у Христу пострадало\, због чега су читали: Святый Боже\, Святый крeпкій\, Святый безсмертный\, распнийся за ни\, помилуй насъ! Најзад проповедајући веру праву мирно скончала близу града Нисивије\, 587. год. \n\n\n\nСвета Вероника\n\nТо је она крвоточна жена\, коју је Господ исцелио (Мат. 9\, 20). Из благодарности према Господу своме исцелитељу\, Вероника поручи те јој се направи статуа Господа Исуса\, пред којом се она молила Богу. По предању ова статуа била је сачувана до времена цара Јулијана Одступника\, који је претвори у статуу идола Зевса. Ово је један од најређих случајева\, да су се статуе светитељске употребљавале у источној цркви. Као што је познато то је доцније постао општи обичај западних цркава. Св. Вероника остала је предана вери Христовој до смрти и упокојила се мирно. \n\n\n\nСвети мученици Теодор и Јован\n\nОтац и син\, по пореклу Варјази\, који беху крштени па се доселише у незнабожни град Кијев да живе. Јаросни незнабошци срушише кућу над њима\, те обојица погибоше за Христа. Њихове се мошти покоје у Антонијевим пештерама. Њима се највише моле бездетни и они којима се деца не држе. \n\n\n\n\nГолиндуха родом Персијанка\,\nВиде небо и поста Хришћанка\,\nТесним путем поче шествовати\nОд свих страна ударе примати\,\nК’о што гвожђе о кремен удара\,\nОд удара сјајан огањ ствара\,\nТако мука срце људско бије\nДок плам букне што с’ у срцу крије\nИ обасја људске путе тамне\,\nСпасе душу од пожуде срамне.\nГолиндуха\, пуна Божјег духа\,\nНе имаде ни крова ни круха\nНе имаде у свет пријатеља\,\nСвет јој беше логор мучитеља\nСве имаде све за Христа даде\nСва од муке к’о злато постаде\,\nКао злато огњем прекаљено\nТако поста цело биће њено.\nМучитељи редом изумреше\nОд свог блага ништа не понеше\nСем недела и имена злога.\nГолиндуха изађе пред Бога\nК’о маслина дивна многородна\,\nЧиста душа\, ангелима сродна. \n\n\n\nРасуђивање\n\nТкиво правде је тање од свиле\, али трајно и некидљиво\, и обухвата оба света; док је ткиво неправде и насиља дебело и лако кидљиво. У време Кијевског Кнеза Владимира живљаше у Кијеву само једна породица хришћанска\, Теодор Варјаг и синчић му Јован. Када би нека скверна идолска свечаност\, тада незнабожни Кијевљани\, упућени самим демоном\, решише да принесу на жртву идолима Јована\, сина Теодорова. Када неки од њих одоше и у име својих „богова“ потражише од Теодора сина\, рече им Теодор: „ако су ваши богови живи\, нека дођу сами и узму мога сина“. Јаросни незнабошци јурнуше на кућу Теодорову\, разрушише је и у рушевинама оставише мртве богоугодног мужа Теодора и његовог сина Јована. Дотле иде ткиво насиља. А ткиво правде се продужује: кнез Владимир ускоро се крсти\, крсти и свој народ\, и на оном истом месту где је била кућа и гроб првомученика руских\, Теодора и Јована\, подиже храм Пресвете Богородице. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесну казну и исцелење Марије сестре Мојсејеве (IV Мојс. 12)\, и то:\n1. како Марија викаше на Мојсеја\, кроткога мимо све људе на земљи;\n2. како ју казни Бог изненадном губом\, и како је Бог исцели по молитви Мојсејевој;\n3. како оне који вичу на Божје људе и данас постиже казна Божја. \n\n\n\nБеседа\nо држању Божјем према поноситим и према смерним\n\nБог се поноситима супроти\,\nа пониженима даје благодат. (I Пет. 5\, 5) \nПред ким и пред чим то\, браћо\, човек може бити поносит? Да ли пред ангелима? Гле\, ангели су бесмртни а човек је смртан. Или пред људима? Гле\, он је зависан од многих људи\, и смртан као и сви људи. Или пред животињама? \nНо како би живео без службе животиња? Или пред сунцем и звездама? Но без њихове светлости тетурао би се неколико дана у мраку и нестало би га. Или пред травом? Но трава му је главна храна. Или пред црном земљом? Но од земље му је тело саздано. Или пред мртвим? Но без њих не би дошао у живот. Или пред живим? Но живих је тако много\, да је он међу њима као један кончић у ћилиму. Пред Богом? Но да није воље Божје\, њега не би било ни међу живима ни међу мртвима. Пред ким то и пред чим то\, браћо\, човек може бити поносит? \nПониженим и смиреним Бог даје благодат. То јест даје им све оно што им треба\, све оно зашто се они Богу моле у понижењу и смирености својој. Ко су то понижени и смирени? То су они који осећају своју немоћ и потпуну зависност од Створитеља свога. Они су пуни као море и зависни као море. Која је вода пунија од мора\, и која зависнија од киша и притока? А поносит је као затворен бунар\, затворен од неба и од земље\, и самодовољан док је пун. Но као затворен и одсечен он мора брзо да се испразни. \nМудро каже мудри Соломон за Бога: подсмијевачима он се подсмијева\, а кроткима даје милост (Приче Сол. 3\, 34). Но Божје подсмевање није злурадо као људско подсмевање него је оно жалење и гнев. Нити је Божја милост ограничена као људска милост него је она милост царска\, која изненађује својим сјајем\, красотом и безграничношћу. \nО Господе Боже\, Створитељу наш\, укроти срце наше кад се надме поноситошћу\, и укроти ум наш кад се надме поноситошћу\, и помози нам да се у часовима поноситости наше ништавне сетимо Крста на Голготи и Сина Твог Јединородног\, у крви и мукама за нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-muc-proklo-i-ilarije-ikona-presvete-bogorodice-trojerucice/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-prokl-i-ilarije.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR