BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260710
DTEND;VALUE=DATE:20260711
DTSTAMP:20260525T075049
CREATED:20250618T213036Z
LAST-MODIFIED:20260204T092300Z
UID:7786-1783641600-1783727999@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Сампсон Странопримац
DESCRIPTION:Пролог за 27. јуни\n10. јули по новом календару \n\n\n\nСвети Сампсон Странопримац\n\nОвај светитељ рођен би од богатих и знаменитих родитеља у староме Риму\, где изучи све светско знање тога времена\, а посвети се нарочито науци лекарској. Беше Сампсон лекар милосрдан и безмездан\, и даваше болесницима лекове и за тело и за душу\, саветујући свакога да испуњава прописе вере хришћанске. Потом се пресели у Цариград\, где живљаше у једном маленом дому\, из кога расипаше на све стране\, као сунце зраке светлости\, милостињу\, утеху\, савет\, наду\, лек и\, уопште\, помоћ беспомоћним\, и духовну и телесну. Чу патријарх за високе врлине овога човека и рукоположи га за свештеника. У то време разболи се цар Јустинијан Велики\, и болест његова\, по уверавању свих лекара\, беше неисцелива. Тада се цар помоли Богу\, с великим усрђем\, и Бог му откри у сну\, да ће га Сампсон исцелити. И заиста\, када цар сазнаде за Сампсона\, дозва га у свој двор\, и само што старац стави своју руку на болно место\, цар оздрави. Па кад му цар нуђаше големо благо за то\, Сампсон се захвали и не хте ништа примити говорећи цару: „О царе\, имадох ја и злата и сребра и осталог имања\, но све оставих ради Христа\, да бих добио вечна блага небеска“. Но кад цар настојаваше да му нешто учини\, Сампсон свети замоли цара\, да му сазида један дом за убоге. У томе дому Сампсон је служио убогим као родитељ деци својој. Милост према убогим и немоћним била му је као природна. Најзад овај свети човек\, сав испуњен силом и добротом небеском\, упокоји се мирно 27. јуна 530. године и би сахрањен у цркви светог мученика Мокија\, његовог сродника. По упокојењу своме Сампсон се више пута јављао онима који су га на помоћ призивали. \n\n\n\nСвети Севир\, презвитер\n\nЖивео у средњој Италији. Муж необичне светости. Једном позван беше да исповеди и причести самртника\, но он задоцни радећи у винограду. У томе стиже му вест\, да је болесник умро. Сав устрашен\, као да је он убица онога човека\, поче горко плакати над мртвацем. И по његовој усрдној молитви Бог оживе мртваца. Тада га Севир исповеди и причести и приготови за хришћански растанак с овим светом. Осмога дана онај човек поново умре. \n\n\n\nСвета Јоана Мироносица\n\nЖена Хузе\, дворјанина Иродова. Када Ирод посече Јована Крститеља\, он му баци главу на нечисто место. Јоана узе главу Крститељеву и погребе је чесно на Јелеонској гори\, на имању Иродову. Тек у време Константина Великог та је глава обретена. Света Јоана спомиње се као присутна и при страдању и при васкрсењу Господа. Упокојила се мирно. \n\n\n\n\nКад мртвац оживе\, питаху га људи:\nРеци где си био? и ко те пробуди?\nБио сам у месту страха и ужаса.\nУ друштву црнаца вукова и паса\,\nУ дубини пуној нечистоће сваке\,\nУ безданој тмини без иједне зраке.\nИ када ми очај душу сву обузе\nНеки светли младић за руку ме узе.\nТада хладне струје дубином хукнуше\nИ псоглави црни на мене рукнуше:\n– Наш је овај\, наш је! Куд га водиш сада?\nЗар га не познајеш\, грађанина Ада?\nНа то ангел рече: Севир за њег моли!\nИ ја га одводим пo Господњој вољи.\nЈош један пут мора у тело да следи\,\nГле\, Севир га тражи\, да га исповеди!\nДа га исповеди и да га причести.\nОдбите се војске злобе и обести!\nТако ангел рече\, па полете са мном\nПо хладноме Аду\, по бездану тамном.\nДок на светлост стиже\, и до тела мога.\nTo je историја мене умрлога.\nO какво је благо – исповеђен бити\nИ причешћен у свет бесмртни ступити! \n\n\n\nРасуђивање\n\nНико није глуп осим онога ко не може да види своје грехе и туђе врлине; нико није просвећен осим онога ко може да види и призна своје грехе и туђе врлине. Оне\, који проналазе само туђе мане и њих критикују. Златоуст сравњује са мухама\, што падају на туђе ране (не да их залече но да их више разједу и затрују). „Бог нас је послао овде на епитимију“\, то су речи блаженог Теофила Кијевског (+ 1853). Онај ко зна и осећа да је на епитимији\, зароњава се у молчање и размишљање o свом сопственом греху\, који га је довео на епитимију. Још је овај исти блажени рекао: „Оплакивати и грехе својих ближњих – без тога се ниједно створење људско неће спасити.“ Оплакивати или објављивати – како пише\, сине мој? Код блаженог Теофила пише: оплакивати\, a код сатане објављивати. A за себе је Теофил на самрти оставио овај завет братији: „Сећајте се смрдљивог Теофила!“ To je аманет најсветијег људског бића у Кијеву 1853. године. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцелење човека од дебеле\, водене\, болести (Лк. 14\, 2) и то:\n1. како се Господ дохвати човека са дебелом болешћу\, и овај оздрави и оде дома\,\n2. како је душа моја – будући под теретом телољубља – под теретом дебеле\, или водене\, болести\,\n3. како Господ може једним додиром исцелити дебелост душе моје и ослободити је од сувишног терета страсне влаге. \n\n\n\nБеседа\nо високом заклону\n\nКо се у Господа узда\, биће у високом заклону. (Приче Сол. 29\, 25) \nУ заклону је Господњем праведник\, у заклону високом: вода до њега неће допрети нити ће га потоп удавити. Ни Ноја потоп није удавио\, јер Ноју је Господ био заклон високи. \nНо има\, браћо\, један потоп гори од потопа воденог\, то је потоп страсти. Кад се страсти разгоре\, кад се задиме и зацрне\, кад пусте и разлију унаокруг смрадове своје – где ће човек побећи\, и ко ће га спасти? Једино под руку Господа\, једино у заклон Његов\, заклон високи. Потоп страсти појурио је био за Давидом\, но он је побегао и склонио се под руку Господњу\, у заклону високом спасао се од огња\, од дима и смрада гонећих страсти. \nНи од једног потопа не спасава човек – спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти. Он је ваистину високи заклон. Прибегнимо к Њему\, и сакријмо се под скут Његов. Пас се показује лав према просјаку а као празна врећа пред ногама господаревим. \nГосподе Свевишњи\, што седиш на високом престолу\, Ти си нам заклон високи. Буди нам милостив Створитељу наш\, и пружи нам руку\, да се уздигнемо до заклона Твога. Спаси нас вода плахих\, што јуре да нас потопе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-sampson-stranoprimac/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-sampson.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR