BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260627
DTEND;VALUE=DATE:20260628
DTSTAMP:20260525T150606
CREATED:20250618T204532Z
LAST-MODIFIED:20260204T091516Z
UID:7747-1782518400-1782604799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети пророк Јелисеј; свети Методије Цариградски
DESCRIPTION:Пролог за 14. јуни\n27. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети пророк Јелисеј\n\nЖивео на девет стотина година пре Христа. Када је Господ хтео узети к Себи престарелог пророка Илију\, открије овоме\, да му је за наследника у пророчкој служби одредио Јелисеја\, сина Сафатова\, од племена Рувимова\, из града Авелмаула. Илија каза Јелисеју вољу Господњу и огрну га својим огртачем и испроси од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј одмах остави дом свој и род свој и пође за Илијом. А када Господ узе Илију на огњеним колима\, Јелисеј оста да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије. По чистоти и ревности он је био раван највећим пророцима\, а по чудесној сили\, која му се даде од Бога\, превазилазио их је све. Раздвојио је воду у Јордану као негда Мојсеј у Црвеном мору; горку воду у Јерихону учинио питком; низвео воду у ископане ровове за време рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима бедне удовице; жени Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хлепчића нахранио сто људи; исцелио од проказе војводу Немана; низвео проказу на слугу свога Гиезија због среброљубља; ослепио целу једну војску сиријску\, а другу\, опет\, нагнао у бекство; предсказао многе догађаје\, како народу\, тако и појединцима. Представио се у дубокој старости. \n\n\n\nСвети Методије\, патријарх Цариградски\n\nРодом из града Сиракузе у Сицилији. По свршетку светског школовања замонаши се и почне се подвизавати у манастиру. Патријарх Никифор узме га к себи на службу. У време иконоборачких царева прочуо се свуда као одлучни бранилац иконопоштовања. Опаки цар Теофило заточи га због тога на једно острво\, у тамницу\, са два обична разбојника\, где проведе пуних седам година\, у влази\, без светлости и без довољно хране\, као у гробу. У време благочестиве царице Теодоре и сина јој Михаила\, ослобођен и изабран за патријарха (по ранијем пророчанству светог Јоаникија Великог). Прве недеље Великог поста Методије свечано унесе иконе у цркву\, и написа канон у част иконе. Не могући му никако доскочити\, скверни јеретици најмише неку жену\, која изјави\, да патријарх с њом има нечисте телесне односе. Цео се Цариград узбуни од те клевете. Не знајући како иначе да докаже своју невиност\, патријарх пређе преко стида и свуче се наг пред судом\, који је сам тражио\, и показа своје сухо и од поста измождено тело. Суд се очигледно увери\, да је патријарх оклеветан. Народ чувши за ово\, обрадује се\, а јеретици постиде. Тада и она жена призна\, да је наговорена и плаћена\, да ту клевету изнесе на светитеља Божјег. И тако они који су мислили нанети срам Методију\, и нехотице му повећају славу. Овај велики исповедник вере мирно је скончао 846. године и преселио се у Царство Божје. \n\n\n\nСвети Јован\, митрополит Евхаитски\n\nПрозван Маврон. Врло образован но у исто време и духован муж. Тек у старости при цару Алексију Комнену\, постане митрополитом евхаитским. Прослављен нарочито тиме\, што су му се јавили свети Василије\, Григорије Богослов и Јован Златоуст (в. 30. јануар) и објаснили му\, како су они сва тројица подједнако прослављени на небу. После тог виђења утиша се препирка у народу око тога\, ко је од та три светитеља већи\, а ко мањи. Још је свети Јован саставио познати канон Исусу Сладчајшем\, и канон Ангелу Хранитељу\, а поред тога оставио је и друге корисне списе. Скончао мирно 1100. године. \n\n\n\nПреподобни Нифонт\n\nРођен у области Аргирокастра у селу Лукову од оца свештеника. Од младости вукла га жеља самоћи и молитви. Та га жеља најзад доведе и у Свету Гору\, где се подвизавао најпре у пештери светог Петра Атонског а потом у пустињи свете Ане. Није хтео ни хлеб јести\, него се хранио травом и корењем. Неки завидљивци оптуже га као да се он гнуша хлеба\, од чега се он лако и брзо оправда. Најзад се здружи са светим Максимом на Капсокаливи. Због своје искрене љубави према Богу Нифонт буде обдарен од Бога даром чудотворства и прозорљивости. Исцељивао је болесне молитвом и помазањем уљем\, а прозирао је у догађаје који се се збили и који ће се збити. Прорекао за себе да ће умрети уз Петров пост. И кад је освануо дан његовог упокојења\, он рекне братији око себе: „Не плачите него радујте се\, јер ћете у мени имати молитвеника пред Богом за спасење ваше“. Најзад рече: „Време је да идем!“ И предаде свету душу своју Богу 14. јуна 1330. године. \n\n\n\n\nШта помаже благо и свет овај убав\,\nШта власт сва и сила кад је човек губав?\nВојвода је Неман\, но губом покривен\nСав од губе бео\, ка’ од гноја сливен.\nПа војвода жури к Божијем човеку\,\nСамо још од њега надајућ се леку\,\nC целим караваном одела и злата\,\nTo Божјем човеку нека буде плата!\nЈелисеј му рече да Јордану ходи\nИ седам се пута окупа у води.\nРасрди се Неман у својој несрећи:\n– Немамо л’ ми’река\, бистријих и већи?\nИ хоћаше хитно дома да се врати\,\nНо мудри га слуга од тога одврати.\nГосподару\, рече\, хитно не одступај\,\nГле\, Јордан је близу\, иди се окупај!\nПослуша га Неман\, к Јордану пожури\nИ седам се пута у реку загњури.\nЗдрав постаде Неман\, проказа одлете\,\nЗдрав постаде Неман и чист као дете.\nБог је један\, викну\, Богу Израиљу\,\nОн чудеса славна чини у обиљу! \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Неће нас спасти место\, ако не творимо вољу Божју“\, вели премудри Златоуст. За некога монаха прича се\, како је живео у једном манастиру\, где су га пет сабрата волели a један вређао. Због овог једног\, који га је вређао\, он се пресели у други манастир. \nУ том другом манастиру пак осморица су га волели a двојица вређали. Он побегне у трећи манастир. Но ту су га седморица волела a петорица вређала. \nОн пође у четврти манастир. Но успут се размисли: „Докле ћу ја бежати c места на место? У целом свету нећу наћи покоја. Боље да постанем стрпљив\,“ Извуче хартију и написа крупним словима: \n„Све ћу да отрпим ради Исуса Христа\, Сина Божјега.“ Када ступи у четврти манастир\, и ту су га једни волели a други вређали\, Но он је почео стрпљиво подносити увреде. И чим би га неко увредио\, он би извадио ону хартију и читао: „Све ћу да отрпим ради Исуса Христа\, Сина Божјега.“ И тако стрпљивошћу успео је да га сви заволе. И остао је на том месту до смрти. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно хођење Господа по води као по суху (Мат. 14\, 25) и то:\n1. како Господ ходећи сам врхом воде зове и Петра: ходи! Петар полази но због мале вере почиње да тоне\,\n2. како и мене Господ призива да ходим поврх страсне влаге и буре\, и како и ја полазим но тонем због мале вере \n\n\n\nБеседа\nо смерности као претечи славе\n\nПрије славе иде смјерност. (Приче Сол. 75\, 33) \nОвде је реч о правој слави а не о лажној; о слави непролазној а не о слави умирућој. Слава која је од људи слава је умирућа\, а слава која је од Бога слава је непролазна. Кога људи прославе\, није прослављен\, а кога Бог прослави\, тај је прослављен. Ви примате славу један од другога\, а славе која је од једнога Бога не тражите (Јов. 5\, 44)\, рекао је Господ књижевницима јеврејским. Видите\, како Господ разликује славу људску од славе божанске. А за Себе је Он рекао: Ја не примам славе од људи (Јов. 5\, 41). \nКо тражи славу од људи\, тај иде путем гордости\, а ко тражи славу од Бога\, тај иде путем смерности. Нико без смерности није прослављен од Бога. Светитељи Божји били су најсмерније слуге Божје. Превеликом смерноћшу одликовала се и Пресвета Богородица. Својој превеликој смерности она је приписивала избрање своје за Матер Божју: яко призрje на смиренiе раби своея. Но најсмернији од најсмернијих био је сам подвигоположник Господ наш Исус Христос. У Његовом земаљском животу смерност је увек ишла пре славе. И у нашем животу\, браћо\, мора тако бити\, ако желимо истинске славе. Јер ако смерност не иде пре славе\, слава никад доћи неће. \nО Господе Исусе\, узоре и учитељу смерности\, славо наша једина\, и Прослављачу свих смерних и кротких\, надахни нас неизреченом смерношћу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-prorok-jelisej-sveti-metodije-carigradski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-jelisej.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR