BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260617
DTEND;VALUE=DATE:20260618
DTSTAMP:20260525T070645
CREATED:20250618T202959Z
LAST-MODIFIED:20260204T091133Z
UID:7717-1781654400-1781740799@stsavanyc.org
SUMMARY:Св. мир. Марта и Марија; Св. Јоаникије Црногорски; Св. свештмуч. Ђорђе (Богић)
DESCRIPTION:Пролог за 4. јуни\n17. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети Митрофан\, први патријарх Цариградски\n\nЊегов отац Дометије\, брат римског цара Прова\, избеже из Рима као хришћанин у време гоњења хришћана и дође у Византију. Епископ византијски Тит посвети га за презвитера. По смрти Титовој Дометије поста епископ византијски. По смрти Дометијевој престо епископски заузе његов старији син Пров\, а по кончини овога\, престо епископски заузе Митрофан. Када цар Константин први пут виде Митрофана\, заволи га као оца. У време Првог васељенског сабора Митрофан већ беше старац од стотину седамнаест година\, па не могавши сам узети учешћа у пословима саборским\, одреди свога хороепископа Александра за свога заменика. Цар му исходатајствова код Сабора назвање патријарха. И тако он би првим патријархом константинопољским. Још позва цар цео Сабор\, да посете болеснога и престарелог архипастира. Кад цар упита\, кога жели себи за наследника на престолу патријаршијском: Митрофан именова Александра; затим рече Александру Александријском: „О брате\, преизрјадна наследника оставићеш ти!“ И узе за руку архиђакона Атанасија\, доцније Атанасија Великог\, патријарха александријског\, и похвали га пред свима. После овога пророчанства опрости се са свима\, и након десет дана предаде душу Богу 325. године. \n\n\n\nСвети мученик Конкордије\n\nБи испосник велики\, и чудотворац за живота на земљи. У време цара Антонина ухапшен због вере у Христа. После мука и тамновања би изведен пред каменог идола Диа\, да му се поклони. Он пљуну на идола\, и због тога би одмах посечен. \n\n\n\nСвети мученици Фронтасије\, Северин\, Северијан и Силан\n\nМучени у време цара Клавдија\, у Француској. Када им главе беху одсечене\, они се дигоше\, узеше своје главе у руке\, пређоше преко реке Ил\, и дођоше до цркве свете Богородице\, у којој се Богу мољаше епископ Фронтон. Ушавши у цркву\, положише своје главе пред ноге епископове\, а они легоше и прекрстише руке на прси. Ту бише чесно сахрањени. При њиховој сахрани чуло се појање невидљивих војски ангелских. \n\n\n\nПреподобни Зосим\, епископ Вавилона Новог\n\nПреподобни Зосим\, епископ Вавилона Новог\, града у Мисиру. Подвизавао се на Гори Синајској. Дошао послом у Александрију\, би посвећен од блаженог патријарха Аполинарија за епископа вавилонског. Беше изрјаден пастир стаду Христовом. Но када га савлада старост и замореност\, повуче се опет на Синај\, где предаде душу своју Богу и прими венац славе међу великим јерарсима. Живео и скончао у VI веку. \n\n\n\nСвештеномученик Астије\, епископ Драчки\n\nПострадао у време Трајаново. Најпре бијен оловним прутовима\, а потом обнажен\, и наг распет на дрво. Наго тело његово би намазано медом\, да би га осе и стршљенови уједали. У највећим мукама свети Астије славећи Бога издахну\, и прими два венца\, и као мученик и као јерарх. \n\n\n\nСвете Марта и Марија\n\nСестре Лазареве. По вазнесењу Господа Лазар је отишао да проповеда Јеванђеље. У овоме су му помагале сестре његове. Не зна се где су скончале. \n\n\n\n\nГостољубље врлина je Богом наређена.\nЊом јe досад многа душа у Рај уведена.\nАврам дивни гостољубље показа безмерно\,\nИ безмерно\, и срдачно\, a не лицемерно.\nE цар Давид гостољубље поштоваше много\,\nЗато живот цар Саула он чуваше строго\nA Старији кад се јави од старог Аврама.\nОд Потомка Давидова кад се сакри тама.\nТада Марта и Марија\, сестре Лазареве\,\nГостољубље показаше\, гостољубне деве:\nУгостише Највећега откад сунце тече\,\nГостољубљем Рај небесни свака од њих стече.\nГостољубљем савршеним у срцу и јелу\nГостољубљем преизрјадним на речи и делу.\nA Господ се пребогати богато одужи.\nТе дом овај гостољубни када смрт растужи\nИсус брата умрлога сестрама васкресе\,\nТе и њима славу вечну кроз сав свет пронесе\,\nTo je плата гостољубљу од самога Бога\,\nГоспод воли гостољубље срца искренога.\nЦрква света поноси се Мартом и Маријом.\nУчећ да смо и ми гости за софром Божијом. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСтрашно је убити човека. Нема речи\, која би описала ужас\, који спопада човекоубицу. Док се човек спрема да убије човека\, он помишља\, да је свеједно убити човека што и убити вола. Но кад свој умишљени злочин изврши\, онда се наједанпут осети\, да је објавио рат небу и земљи\, и да је постао као изгнан и одсечен и од неба и од земље. Убијени му не даје мира ни дању ни ноћу. Св. Зосиму дође на Синај неки познати разбојник и замоли\, да га замонаши. Зосим га обуче у монашку ризу и посла у манастир преп. Доротеја код Газе\, да се тамо у киновији подвизава. После 9 година дође му натраг замонашени разбојник и потражи своје мирско одело дајући му расу натраг. На питање зашто то чини\, одговори разбојник\, да се 9 година усрдно Богу молио\, постио\, бдио и вршио свако послушање; да осећа да су му многи греси опроштени\, но да га један грех његов мучи непрестано. Убио је некад једно невино дете\, и то дете му се јавља и дању и ноћу и пита: „Зашто си ме убио?“ Зато се решио\, да иде и преда се властима\, да би га власт погубила и тако платио крв крвљу. Обукавши се у своје пређашње одело\, оде у град Диоспољ\, где призна свој злочин и би посечен. И тако својом крвљу опра крвави грех свој. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење Гадаринских лудака (Мат. 8\, 28) и то:\n1. како Господ изгони демоне из лудака\, и лудаци постају мирни и кротки\,\n2. како Господ стоји крај мене и чека\, да буде позват да ми помогне и очисти ме од сваког злог духа\, који ме држи против Бога и одваја од Бога. \n\n\n\nБеседа\nо уздању у Господа а не у свој разум\n\nУздај се у Господа свијем срцем својим\, а на свој разум не ослањај се. (Приче Сол. 3\, 5) \nКад би се све планине кренуле на тебе\, да ли би их ти могао рукама одгурнути? Не би. А кад би се мрак за мраком свих тајни на небу и на земљи навалио на малену свећицу твога разума\, да ли би их твој разум могао осветлити? Још мање. Не ослањај се на свој разум\, јер и од те ништавне ствари\, коју ти називаш разумом\, већи део ништа друго није до мртав пепео. Не ослањај се на свој разум\, јер и он пита\, а не одговара. О човече\, не ослањај се на свој разум\, јер то је друм\, по коме јури светина\, гладна\, и жедна\, шарена и радознала\, светина чулних утисака. \nУздај се\, о човече\, у Господа свијем срцем својим. У Њега је разум бесконачни и свевидовити. Мој је разум моја је сила (8\, 14)\, говори Господ. Он гледа стазе којима крв твоја тече\, и сва распућа којим мисли твоје лутају. Он ти се са сажаљењем и љубављу нуди за вођу\, а ти се уздаш у твој помрачени и ништавни разум! А где би твој разум пре твога рођења? И где би твој разум онда\, када ти се тело уобличаваше\, када ти срце поче врити крвљу\, када ти се очи почеше отварати\, када ти глас поче из грла тећи? По чијем разуму би све то док твој још спаваше као угаљ у рудокопу? Па и од кад ти се твој разум пробудио\, можеш ли набројати све обмане\, на које те је навео\, све лажи\, у које те је уплео\, све опасности\, које није предвидео? О брате мој\, уздај се једино у Господа свијем срцем својим! Он те је безброј пута избавио до сада од твога сопственог разума\, од обмана и лажи његових\, од опасности\, у које те је гурао. Што је слепац према окатом\, то и твој разум према разуму Божјем. Уздај се у вођу\, о слепче. Уздај се\, брате\, једино у Господа свијем срцем својим. \nО Господе Свевидећи\, Вечни и Непогрешни Разуме\, дубљи од васионе и светлији од сунца\, избави нас и од сада од заблуда нашег разума. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sv-mir-marta-i-marija-sv-joanikije-crnogorski-sv-svestmuc-djordje-bogic/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-mitrofan.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR