BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260615
DTEND;VALUE=DATE:20260616
DTSTAMP:20260525T070708
CREATED:20250605T215053Z
LAST-MODIFIED:20260204T091001Z
UID:7710-1781481600-1781567999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Никифор; Свештеномученик Еразмо Охридски (Петровске покладе)
DESCRIPTION:Пролог за 2. јуни\n15. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети Никифор Исповедник\, патријарх Цариградски\n\nПлемић цариградски. Отац му Теодор био високи чиновник на двору царском\, богат и благочестив. Никифор службоваше неколико година у двору у истом звању као и отац његов. Но видећи сву сујету светску\, он се удаљи од обале Босфора и тамо сагради манастир. Манастир му се убрзо напуни монасима\, а он управљаше манастиром не хотећи сам примати монаштва под изговором да је недостојан\, мада је у свему служио као узор свима. Учествовао је пре тога на VII васељенском сабору као мирјанин\, по вољи цара и патријарха\, и користио Сабору много својим изврсним познавањем Светога Писма. Када умре патријарх Тарасије\, Никифор би изабран за патријарха насупрот својој вољи. Одмах по избору прими чин монашки и све остале чинове редом\, и би 806. године устоличен у Светој Софији као патријарх. То је било у време цара Никифора\, који убрзо по томе оде у рат на Бугаре\, и погибе. Његов син Ставрикије владаше само два месеца\, па умре. После овога зацари се добри цар Михаил\, прозвани Ранкаба\, но владаше само две године\, докле га Лав Јерменин не обори и не прогна. Када се овај Лав зацари\, посла му патријарх књигу о Православном Вероисповедању да потпише (по обичају свих византијских царева\, што се сматрало заклетвом да ће се држати и бранити права вера). Цар не потписа\, но одложи то до по крунисању. А када га патријарх круниса\, он се отказа да потпише ону књигу\, и објави се убрзо као јеретик иконоборац. Патријарх покуша да га посаветује и поврати правој вери\, но узалуд. Цар насилно изагна Никифора на заточење на острво Проконис где у беди и лишењима сваке врсте проведе тринаест година\, па се пресели у вечност 827. године. Као патријарх управљао Црквом Христовом девет година. \n\n\n\nСвети новомученик Константин\n\nРођен као муслиман на острву Митилени. Будући исцељен од тешке болести помоћу свете водице у цркви и видећи друга чудеса вере Христове\, он се крсти у Светој Гори у скиту Капсокаливском. Доцније падне у руке Турака\, који га после ужасних мука од четрдесет дана обесе у Цариграду 2. јуна 1819. године. \n\n\n\nСвети мученик Јован Нови Сочавски\n\nПлемић из Трапезунта. Оптужен од некога завидљивога Латина\, пострада за Христа 1492. године у граду Акерману. После мучења зато што није хтео усвојити веру персијску (јер градоначелник беше припадник ове вере)\, свети Јован би везан за ноге коњу и вучен по граду. Неки злобни Јеврејин видећи га\, прискочи и закла га. Те ноћи видеше многи огњен стуб над његовим телом и три светлоносна мужа унаоколо. Доцније војвода молдавски Јоалександар пренесе му чесно тело са великим почастима у град Сочаву и сахрани у храму митрополијском\, где и данас почива и чудесно спасава људе од разних мука и болести. Чесно пострада и прослави се 2. јуна 1492. године. \n\n\n\nСвештеномученик Еразмо Охридски\n\nОвај светитељ беше родом из Антиохије и живљаше у време царева Диоклецијана и Максимијана. Подвизивао се крепко на гори Ливанској\, и био обдарен од Бога великим даром чудотворства. Као архијереј пошао да проповеда Јеванђеље. Стигавши у град Охрид\, Еразмо молитвом својом васкрсе сина некога човека по имену Анастаса\, и крсти овога. Том приликом Еразмо крсти и многе друге незнабошце и разори у Охриду жртвенике идолске. Због тога буде оптужен цару Максимијану који се у то време бавио у Илирији. Цар га изведе пред бакарни кип Зевсов и нареди му\, да принесе жртву и да се поклони идолу. Свети Еразмо учини силу\, те из идола изађе страшна аждаја\, која поплаши народ. Опет светитељ учини силу\, и аждаја погибе. Тада светитељ проповедаше Христа и крсти двадесет хиљада душа. Огорчени цар нареди те се посекоше свих ових двадесет хиљада\, а Еразма стави на тешке муке\, па га онда баци у тамницу. Али се јави ангел Божји\, као негда Петру апостолу\, и изведе Еразма из тамнице. Потом оде овај слуга Божји у Кампанију где проповедаше Јеванђеље људима\, па се опет врати у град Хермелију и повуче у једну пештеру\, да се у њој до смрти подвизава. Пред смрт трипут се поклони према истоку и с уздигнутим рукама мољаше се Богу\, да Бог опрости грехе и дарује живот вечни свима онима који са вером буду призивали његово име. По свршетку молитве чу се глас с неба: „Тако нека буде како си молио\, целебниче мој Еразмо!“ Сав радостан погледа светитељ још једном у небо и виде венац славе како се спушташе на њ\, и виде хорове ангела\, пророка\, апостола и мученика\, који прилажаху да приме његову свету душу. Најзад узвикну он: „Господе\, прими дух мој!“ и издахну око 303. године. Пештера с црквицом светог. Еразма и данас стоји недалеко од Охрида\, и од ње се и до данас пројављује велика сила угодника Божјег Еразма свештеномученика. \n\n\n\n\nВелик беше Никифор\, велик међ свецима\,\nВелик беше Никифор\, ко див међ људима.\nA цар беше премален\, са именом лава.\nУ инату и злоби сва му беше слава.\nЦар је за то да води послове државне.\nHe да суди догмате вере православне.\nПатријарх му Никифор догме толковаше\,\nНо охоли мали цар мудар се прављаше:\nМада царем постаде\, оста проста шудра.\nHe хте чути савете светитеља мудра.\nПатријарха цар прогна у пусту даљину\nA сам поче толковат божанску истину.\nВелик беше Никифор\, велик у изгнању\,\nКа’но и на престолу у свом достојању.\nВеличина његова сва беше унутра\nA не лажна\, случајна\, од данас до сутра.\nНикифор се посвети вером и чистотом\,\nЈаком вером и постом и смерном простотом.\nA цар Лава убише\, убише га грозно\,\nМожда би с’ и покајо\, али беше – позно. \n\n\n\nРасуђивање\n\nИконопоштовање је саставни део Православља\, од кога се оно не може одвојити. Што се неким људима учини да је иконопоштовање исто што и идолопоклонство\, то није никакав доказ против икона. И Јеврејима се учинило\, да Христос твори чудеса силом сатане a не Бога; a Римљанима се учинило да су хришћански мученици обични волшебници и мађионичари. „Икона је ствар божествена но не обожена\,“ рекао је св. Никифор иконоборном цару Лаву Јерменину. Затим му je објаснио како је Бог наредио Мојсију да направи змију од бакра и уздигне је у пустињи\, мада је пре тога заповедио био: не гради себи лика резана. Ово је заповедио да би спасао народ изабрани од мисирског идолослужења\, a оно је заповедио да би Он\, Бог једини и свевишњи\, показао своју силу кроз ствар видљиву. Тако Он показује Своју силу и кроз иконе. To je Његова света воља a наша корист ка спасењу. Да су иконе ствар малозначајна\, или чак идолска\, зар би многи од најсветијих и најдуховнијих људи и жена у историји цркве пострадали за иконе до смрти. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење једног губавог (Мат. 8\, 2) и то:\n1. како губави замоли Господа да га исцели\, и како га Господ дохвати руком\, и би здрав\,\n2. како сам и ја губав од греха\, и како се Господ може дотаћи душе моје и исцелити је\, ако My ce молим. \n\n\n\nБеседа\nо томе како мудрост себе свуда јавља\n\nПремудрост виче на пољу\, на улицама пушта глас свој; у највећој вреви\nвиче\, на вратима\, у граду говори своје бесједе. (Приче Сол. I 20-21) \nПремудрост Божја је сам Господ Исус Христос\, кроз кога је створено све што је створено. И све што је створено\, јавља премудрог Творца свога\, како оно што је у пољу\, тако и оно што је у граду. У пољу је чиста и светла природа\, а у граду човек са његовим занатима и вештинама. Премудрост Божја виче\, а не шапће\, кроз сву природу и кроз све корисне занате и вештине човекове. Она је покрила све поље\, она је испунила сав град\, она је над земљом и под земљом\, у висинама звезданим и у дубинама морским. Онај ко хоће да је чује\, може је чути на сваком месту; онај ко хоће да се њом учи и наслађава\, може се учити и наслађивати на сваком месту; онај ко хоће њоме да се поправља и сазидава\, може се поправљати и сазидавати на сваком месту. \nТако је Премудрост Божја јасна и очигледна у свету од почетка света у свима створеним стварима. Но Она је још јаснија и очигледнија у пророцима и другим Божјим људима\, који се удостојише приступа к Њој мимо створену природу. Кроз уста њихова Премудрост Божја гласила се у пољима и градовима\, на улицама града и на вратима човека. \nАли Премудрост Божја најгласнија је и најјаснија у лицу самога Господа Исуса Христа. У лицу Господа Исуса Христа Премудрост Божја се јавила у телу и показала људима у чудесној сили и красоти Својој. Ту премудрост Божја не говори кроз твари ни кроз људе\, но говори сама собом и сама од Себе\, лично и непосредно. Својом мудрошћу Господ је напунио цео свет кроз Цркву Своју Свету\, тако да се може рећи\, да као пре деветнаест столећа у Палестини\, тако Он и данас кроз служитеље Речи виче на пољу\, на улицама\, у највећој вреви светској\, по свима градовима и пред свима вратима. \nО браћо моја\, отворимо врата душе наше за Премудрост Божју\, ваплоћену у Господу Исусу Христу! \nО Господе Исусе\, Премудрости Божја и Сило\, отвори душе наше и усели се у њих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-nikifor-svestenomucenik-erazmo-ohridski-petrovske-poklade/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-nikifor-2.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR