BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260614
DTEND;VALUE=DATE:20260615
DTSTAMP:20260525T070849
CREATED:20250605T214933Z
LAST-MODIFIED:20260204T090947Z
UID:7707-1781395200-1781481599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Јустин Философ; Преподобни Јустин Ћелијски
DESCRIPTION:Пролог за 1. јуни\n14. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Јустин Философ\n\nРођен од јелинских родитеља у самаријском граду Сихему\, доцније названом Наблус\, 105. године по Христу. Усрдно тражио мудрост у философа\, најпре стоика\, затим перипатетика\, затим питагорејаца и најзад у платониста. Премда га ни Платонова философија није задовољила\, ипак се на њој задржао најдуже немајући ничега шта би га више привлачило. Но Провиђењем Божјим јави му се неки часни старац\, који поколеба у њему сву философију Платонову\, и напомену му\, да људи не могу знати истину о Богу док им то Бог не открије\, а Бог је открио истину о Себи у књигама Светог Писма. Јустин поче читати Свето Писмо\, и сав постане убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити нити хришћанином назвати све докле се није лично уверио о лажности свих оних оптужби које су незнабошци против хришћана истицали. Дошавши у Рим у долами философској\, он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица. Присуствовао је мученичкој кончини светих мученика Птоломеја и Лукија. Видећи мучење невиних хришћана\, он написа апологију (одбрану) хришћана и хришћанског учења и преда је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди да престане гоњење хришћана. Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију где помоћу те наредбе спасе многе гоњене хришћане. Потом се врати поновo у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аврелија\, он написа другу апологију и упути је цару. Неки нечасни философ Крискент\, циник\, оптужи га као хришћанина\, из зависти што га Јустин преодолеваше у свима препиркама\, те Јустин допаде тамнице. Желећи смрт Јустину\, а бојећи се да се овај како на суду не оправда\, Крискент улучи прилику\, те некако отрова Јустина у тамници. Тако сконча свој земни живот овај велики заштитник вере хришћанске\, и пресели се у блажену вечност 166. године. \n\n\n\nСвети мученик Јустин\, Харитон\, Харита\, Евелпист\, Јеракс\, Пеон\, Валеријан и Јуст\n\nСви пострадали у Риму за време Марка Аврелија и епарха Рустика. Када Рустик упита: „Мислите ли ви да ћете\, ако умрете за Христа\, примити награду на небу?“ – одговори свети Јустин: „Не мислимо него знамо“. После тога сви беху обезглављени\, 163. године и преселише се у вечно царство Христа Бога. \n\n\n\nПреподобни Агапит Печерски\n\nБезмездни врач. Ученик светог Антонија Печерског. Лечио људе молитвом и давањем зеља\, од кога је он справљао себи хлеб. Тако излечио и кнеза Владимира Мономаха\, због чега се прочује на све стране. Позавиди му на томе кнежев лекар\, неки Јерменин\, и почне га клеветати. Када се Агапит разболи\, дође му овај Јерменин и погледавши га\, рече му да ће кроз три дана умрети\, а ако не умре\, да ће се и он\, Јерменин\, замонашити. Рече му Агапит\, да је њему јављено од Господа да неће умрети кроз три дана него кроз три месеца. Тако се и зби. По смрти Агапитовој дође Јерменин игуману Печерском и замоли га да га замонаши\, јер\, вели\, јавио му се из онога света Агапит и подсетио га на обећање. И тако негдашњи завидљивац поста кротки монах Провиђењем Бога\, који је рад да се сви људи спасу. Упокоји се свети Агапит око 1095. године. \n\n\n\n\nКо је Христов\, тај за Христа гине\,\nСвети Јустин\, бранитељ истине\,\nСилу Христа позна и изрече\,\nНеустрашно све царство обтече\nБранећ` праве\, безбожне корећи\,\nСвему свету истином светлећи.\nОн од града беше некрштених\,\nГде ‘но једном десет прокажених\nСпасу Христу горко завапише\,\nЊеговом се речју исцелише.\nСад и Јустин проказу од лажи\nСилом вере Христове ублажи\,\nКао отац хришћане заштити\,\nНезнабоштва глупост разголити\,\nЦаревима он истину збори —\nСветлост беше док свећа догори\,\nДок му злице тело не узеше\,\nДушу у Рај ангели узнеше\nДа на Небу као сунце сија\nК`о му сија и Апологија\,\nСлавећ’ име бесмртног Јустина\nСвет учећи шта је то истина. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНико није толико бестидних клевета просуо на Христа Господа колико Јевреји. Њихов Талмуд кипти од злобе и пакости према Господу. Но све те ништавне клевете оповргава јеврејски најистакнутији историчар после Христа\, Јосиф Флавије\, рабин и научник\, који је живео крајем 1. века. Он пише: “У то време живео је Исус\, муж мудри\, који се једва може назвати човеком због тога што је чинио чудесна дела – учитељ људи који су примали истину с радошћу. Он је привукао к себи много следбеника\, како из Јудеја тако и из Грка. Он је био Христос. Па и после тога када је Пилат\, по достави наших најзнатнијих људи\, осудио Њега на крсну смрт\, ипак Га нису напустили они који су Га и раније љубили: Он се опет јавио њима жив трећи дан\, како су божествени пророци предсказали о тим и многим другим делима\, која се на Њега односе. И секта хришћана\, тако по Њему назвата\, постоји до дана данашњега.“ Тако је записао човек неверујући у Христа\, но научник слободан од пристрасности и злобе. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам чудесно исцељење таште Петрове и то:\n1. како Господ Исус узе за руку грозничаву жену\, и пусти је грозница и служаше им\,\n2. како Господ може и мене исцелити од грознице страсти\, тако да бих ја одмах могао исправити се и служити My духом свецелим. \n\n\n\nБеседа\nо томе шта је почетак мудрости\n\nПочетак је мудрости страх Господњи. (Приче Солом. 1\, 7) \nАко би неко знао број звезда на небу\, и имена риба у мору\, и збир траве у пољу\, и навике зверова у гори\, а немао страха од Бога\, његово је знање као вода у решету. И пред смрт његово га знање чини већим страшљивцем од пуке незналице. \nАко би неко могао погодити све помисли људске\, и прорећи судбе људске\, и објавити сваку тајну што земља крије у дубинама својим\, а нема страха од Бога\, његово је знање као млеко насуто у нечист суд\, од кога се све млеко уквари. И на самртном часу његова му мудрост неће светлети ни колико угарак без пламена\, него ће му ноћ смртну чинити још тамнијом. \nПочетак је мудрости страх Господњи. Ко није правилно почео\, како ће правилно дочети? Ко је од почетка пошао кривим путем\, мора се вратити назад и ухватити правилан почетак\, то јест корачити ногом на прави пут. Ко нема страха од Бога\, тај не може имати љубави к Богу. Шта говоримо? Ко нема страха од Бога\, тај нема вере у Бога. Највећи подвижници\, самомученици\, који су се по 40 или 50 година подвизавали дан и ноћ\, до смрти су били испуњени страхом од Бога\, а они\, најбезгрешнији међу смртнима\, вапили су на самртном часу: Боже\, помилуј ме грешнога! \nСтрах од Бога је со целокупне побожности. Ако нема те соли\, сва наша побожност је бљутава и млитава. Страх од Бога притеже бедра\, опасује трбух\, отрежњава срце\, зауздава ум\, бичује самовољу. Где је покајање без страха од Бога? Где смирење? Где уздржање? Где целомудрије? Где стрпљење? Где служба и послушност? \nО браћо моја\, пољубимо ову реч као свету истину: почетак је мудрости страх Господњи! О Господе свесилни\, укорени страх Твој у срца наша. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-justin-filosof-prepodobni-justin-celijski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-justin.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR