BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260612
DTEND;VALUE=DATE:20260613
DTSTAMP:20260525T070613
CREATED:20250605T214625Z
LAST-MODIFIED:20260204T090922Z
UID:7701-1781222400-1781308799@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Исакије Далматски
DESCRIPTION:Пролог за 30. мај\n12. јуни по новом календару \n\n\n\nПреподобни Исакије исповедник\n\nУ време цара Валента би велико гоњење Православља од стране аријана\, које и сам цар помагаше. Чувши за ово гоњење\, Исакије\, пустињак негде на Истоку\, остави пустињу и дође у Цариград да храбри правоверне и да изобличава јеретике. Баш у то време пође цар Валент с војском на север против Гота\, који се од Дунава спуштаху ка Тракији. Исакије изађе пред цара и рече му: „Царе\, отвори цркве правоверним\, и Бог ће благословити пут твој!“ Но цар се оглуши о старца и продужи пут свој. Сутрадан опет истрча Исакије пред цара и опет му понови опомену своју\, и умало цар не послуша старца\, да га у том не спречи неки његов саветник припадник Аријеве јереси. Трећи дан истрча Исакије пред цара\, ухвати коња царевог за узду и мољаше цара\, да да слободу Цркви Божјој\, и прећаше казном Божјом\, ако се успротиви молби његовој. Разјарен цар нареди те старца бацише у неку пропаст од блата и трња. Но ангела три јавише се и извукоше старца из пропасти. Четврти дан изађе Исакије пред цара и прорече му грозну смрт\, ако не да слободу православним: „Говорим ти\, царе\, одвешћеш војску на варваре\, но нећеш одолети варварима\, побећи ћеш испред њих\, али ћеш бити ухваћен и жив сажежен“. Тако се све и зби. Варвари исекоше грчку војску као траву\, а цар побеже са оним својим саветником\, аријанцем\, и сакри се у једну кошару. Варвари стигоше на то место\, и сазнавши где је цар\, опколише кошару\, и запалише је\, и изгори цар Валент са саветником својим. Потом се зацари цар Теодосије Велики\, који чу за Исакија и његово испуњено пророчанство. Призва га цар к себи и поклони му се. Пошто се мир зацари у Цркви\, и аријанци бејаху прогнани\, хтеде се Исакије вратити у своју пустињу\, али би умољен те оста у Цариграду. Неки велможа Сатурнин сагради му обитељ\, где се старац до смрти подвизаваше\, чинећи многа чудеса. Обитељ се напуни монасима и постаде великим манастиром. Пред смрт Исакије одреди за игумана Далмата\, ученика свога\, по коме се та обитељ доцније и назва далматска. И пресели се богоугодни старац Исакије око 383. године у вечност\, да се наслађује гледањем лица Божјег. \n\n\n\nСвета Макрина\n\nБаба светог Василија Великог. Беше дивна по уму и благочешћу своме. Ученица светог Григорија Неокесаријског чудотворца. У време Диоклецијана напустила дом свој и\, са својим мужем Василијем\, крила се по шумама и пустињама. Њихово имање буде конфисковано\, но они нису за тим жалили. Лишени свега\, осим љубави према Богу\, они се настане у једној прастарој шуми\, где проведу седам година. По Божјем Промислу козе су се спуштале с планине и давале се њима\, и тако су се хранили. Скончали су обоје мирно у IV веку\, после премногих страдања за веру Христову. \n\n\n\n\nИсакије к’о пророк Илија\nВрлином се слично сунцу сија\,\nЦара моли\, цару прети зломе\,\nШто пркоси Богу великоме:\n– O мој царе\, на кога си уст’о\nЦарство твоје остануће пусто\,\nШто ратујеш са свевишњим Богом\,\nПрах и пeп’o под Његовом ногом!\nC војском ходиш на љуте варваре\nУ своју се силу надаш\, царе!\nСила твоја слична малом мраву\,\nKo je c Богом\, има силу праву.\nУ два рата кренула ти нога:\nПротив људи и противу Бога.\nСве ћеш лако са људима бедним\,\nАл’ мири сe c Богом непобедним.\nЈерес бацај\, Православље држи\,\nЈер ћe огањ љути да те спржи.\nОгањ овде и огањ онамо\,\nОба света изгубићеш срамно.\nЦар не слуша свету опомену\,\nУ рат пође\, Бога не спомену.\nУ рат пође\, из рата не дође –\nКо зли мирис Валент би и прође\,\nA Бог Цркву своју ослободи\,\nИсакије Раја се сподоби. \n\n\n\nРасуђивање\n\nРеч Божја је храна за душу. Реч Божја је и сила и светлост за душу. Ко чита реч Божју\, тај даје души својој храну\, силу и светлост. Ко год може\, тај треба да чита реч Божју у Светоме Писму\, a ко то не може\, тај треба да слуша онога што чита. Сви светитељи истицали су корист од читања Светога Писма. Св. Серафим Саровски говори: „Душу треба снабдевати словом Божјим\, јер је слово Божје\, како вели Григорије Богослов\, хлеб ангелски\, којим се храни душа\, гладна Бога. Но више свега треба читати Нови Завет и Псалтир. Од овога долази просвећивање разума… Врло је корисно читати слово Божје у самоћи\, и прочитати сву Библију c разумевањем. За једно такво упражњење\, изван других добрих дела\, Господ даје човеку милост Своју и испуњава га даром разумевања. Када човек снабде душу своју словом Божјим\, тада се испуњава разумевањем шта је добро a шта зло.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни свештенства и то:\n1. како та благодат освећује\, просвећује и оспособљава човека за дужност пастирску и учитељску\,\n2. како она омогућава и опуномоћава свештеника за свршавање осталих тајни. \n\n\n\nБеседа\nо тајни рукоположења\n\nИ они помоливши се Богу метнуше руке на њих. (Дела Ап. 6\, 6) \nПолагањем руку својих на изабране верне\, апостоли су посвећивали епископе\, свештенике и ђаконе. Из овога се види да хришћанска вера није само учење него и сила. Није довољно само знати\, него треба и силу имати. И није довољно само од људи изабран бити\, него треба и од Бога потврђен бити. Да није потребна сила за свештеничко звање\, не би потребно било ни полагање руку\, него само учење из уста у уши. Полагање руку пак означава предавање права и низвођење силе на избранога. А сила је у благодати Божјој\, која утврђује човека\, освећујући га и просвећујући. Управо благодат је Божја та која учи\, води\, пастирствује\, и тајнама крепи стадо Христово. Свештеник је сасуд те неисказиве\, страшне и сведовољне силе благодатне. Благо оном свештенику који разуме\, какве је драгоцености он постао ризница! Благо њему\, ако га страх Божји не остави дан и ноћ до последњег издисаја! На земљи нема ни веће части ни веће одговорности од звања и службе свештеничке. Полагањем руку од стране епископа свештеник је дошао у везу са небесним вечним извором благодати и са влашћу апостолском. Он је тиме постао друг у благодати и саслужитељ свих православих свештеника од времена апостолског до данас: са великим јерарсима\, са безбројним светитељима\, исповедницима\, чудотворцима\, подвижницима и мученицима. Њега благоукрашава њихово достојанство\, но њега бремени њихова заслуга\, њихов пример\, њихов укор. \nО браћо моја\, велика је и превелика служба пастира над словесним стадом Христовим. Он је дужан за све молити се Богу\, но и сви верни дужни су молити се Богу за њега. \nО Господе\, Врховни Архијереје\, подржи свештенике православне благодаћу Духа Твог Светога у снази\, у мудрости\, у чистоти\, у ревности\, у кротости\, у свакој апостолској врлини. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-isakije-dalmatski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-isakije.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR