BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260611
DTEND;VALUE=DATE:20260612
DTSTAMP:20260525T070707
CREATED:20250605T214454Z
LAST-MODIFIED:20260204T090903Z
UID:7698-1781136000-1781222399@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобномученица Теодосија Тирска
DESCRIPTION:Пролог за 29. мај\n11. јуни по новом календару \n\n\n\nСпомен Првог васељенског сабора\n\nСпомен и похвала Светим Оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове\, или у VII недељу по Васкрсу. Овај Сабор би одржан у Никеји 325. године\, у време светог цара Константина Великог. Овај Сабор сазван беше да отклони забуну\, коју својим кривим учењем створио беше Арије\, свештеник александријски. Он је\, наиме\, распростирао учење\, као да је Христос у времену створен од Бога\, и да није превечни Син Божји\, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је триста осамнаест Светих Отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми\, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Символ Вере\, који је доцније допуњен на Другом васељенском сабору. На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи\, међу којима су се нарочито истицали: свети Николај Мирликијски\, свети Спиридон\, свети Атанасије\, свети Ахил\, свети Пафнутије\, свети Јаков Нисивијски\, Макарије Јерусалимски\, Александар Александријски\, Јевстатије Антиохијски\, Јевсевије Кесаријски\, Митрофан Цариградски\, Јован Персијски\, Аристак Јерменски и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: Осије Кордовски\, Теофил Готски\, Цецилијан Картагински и други. Главни посао овога Сабора\, дакле\, био је утврђење Символа Вере. Но\, осим тога\, Сабор је утврдио и време празновања Васкрса. Решио питање Мелетијевог раскола. И најзад\, прописао је двадесет канона. \n\n\n\nСвета мученица Теодосија Тирска\n\nУ време цара Максимијана у Кесарији Палестинској стајаху једнога дана многи хришћани везани пред преторијом. Приступи им ова благочестива девица Теодосија и блажаше их и храбраше за смрт мученичку. Војници чувши шта она говори\, одведу и њу пред судију. Разјарен судија нареди\, те јој обесише камен о врат и бацише је у дубину морску. Но ангели Божји изнесу је живу на обалу. Када се она јави опет судији\, овај нареди те је посекоше. Идуће ноћи јави се Теодосија својим родитељима\, сва у превеликом небеском сјају\, окружена многим другим спасеним девојкама\, и рече: „Видите ли\, колика је слава и благодат Христа мога\, које сте ме хтели лишити?“ А то рече родитељима зато што је они одвраћаху од исповедања Христа и мучеништва. Чесно пострада и прослави се 308. године. \n\n\n\nПреподобна мученица Теодосија\n\nРођена по молитви њене матере светој мученици Анастасији\, која јој се јави и рече\, да ће родити. Родитељи је посвете Богу\, и рано је даду у женски манастир (свете Анастасије). По смрти родитеља она од огромног имања поручи у златара три иконе: Спаситеља\, Богородице и свете Анастасије\, а остало све раздаде сиромасима. Пострада у време опакога цара Лава Исаврјанина\, иконогонитеља\, и прими двогуби венац: девичански и мученички\, 730. године. \n\n\n\nСвети Александар\, епископ Александријски\n\nПрви повео борбу против Арија. Упокојио се 326. године. \n\n\n\nСвети Јован Јуродиви\, Устјужски чудотворац\n\n\n\nСвети мученик Нан (Јован) Солунски\n\nПострадао за веру од Турака 1802. године у Смирни. \n\n\n\nСвети мученик Андреј Хиоски\n\nПострадао за веру од Турака 1465. године у Цариграду. \n\n\n\nПад Цариграда\n\nЗбог грехова људских попусти Бог љуту беду на престоницу Хришћанства. Султан Мухамед II покори Цариград 29. маја 1453. године и погуби цара Константина XI. \n\n\n\n\nЦар Константин храбро Цариград брањаше\nA y себи Богу тихо се мољаше:\n– O Свевишњи Боже\, што c небеса гледаш\nИ неправди правду победити не даш\,\nХришћани сe о Тe много огрешише\nИ законе Твоје грдно погазише.\nБез Твог допуштења ова борба није\,\nЗбог грехова људских крв се ова лије.\nЈе ли Твоја воља\, да град овај падне\,\nОхрабри ми народ\, дa се не препадне\,\nДа крст не погази\, у ислам не oде\,\nНo дa ропство трпи до нове слободе.\nНека и роб буде\, и нек буде слуга\,\nНек се на њег’ сручи мрзост и пopyгa\,\nАл’ нека отрпи с надом и кајањем\,\nИ за грехе бивше уздисањем\,\nДок не спере грехе\, и све зло не плати\,\nИ докле се к Теби свецело не врати.\nИмадне ли Тебе\, он ћe богат бити\,\nСва отета блага Ти ћеш заменити.\nЦариград на земљи био ил’ не био –\nЦариград на небу Ти си постројио\,\nГде царујеш славно са свецима Својим.\nПред тим Цариградом ево и ја стојим.\nO смилуј се\, Блаже\, нашој грешној души\,\nКад се зида ново\, нек се старо руши! \n\n\n\nРасуђивање\n\nO како је велика била неустрашивост светих људи и светих жена! Кад читамо њихова житија\, у нама се и невољно буди и стид и понос – стид\, што смо ми толико изостали иза њих; понос\, што су они од нашега рода хришћанскога. Ни болест\, ни тамница\, ни изгнанство\, ни муке\, ни понижења\, ни мач\, ни понор\, ни огањ\, ни вешала\, нису могли поколебати узвишени мир душа њихових\, чврсто привезаних за Христа\, крманоша васионе и људске историје. Када је цар Јулијан одступио од вере и почео чинити пустош од Хришћанства широм целе Римске царевине\, св. Атанасије Велики мирно je o њему рекао вернима: „Облачак – проћи ћe!“ (Nubicula est\, transibit). И заиста тај мрки облачак убрзо је прошао\, a Хришћанство је пустило још дубље свој корен и још више раширило своје гране по свету. Немоћна злоба Јулијанова против Христа завршила се после неколико хитрих година Јулијановим узвиком у самртном ропцу: „Назарећанине\, Ти си победио!“ Зашто да се страшимо ми\, синови Божји\, нечега чега се Бог\, Отац наш\, не страши? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам благодат Бога Духа Светог у тајни брака и то:\n1. како та благодат даје извесно достојанство начину размножавања рода људског\,\n2. како она чини чесан брак сликом Христове везе са Црквом. \n\n\n\nБеседа\nо двојакој тајни брака\n\nТајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву. (Еф. 5\, 32) \nВелика је тајна у томе што човек оставља оца својега и матер и прилепљује се к жени својој. Сам апостол\, који се узвишавао до трећега неба и видео многе тајне небеске\, назива брак телесних људи на земљи тајном великом. То је тајна Љубави и живота\, и од ње је већа само тајна Христове везе са Црквом. Христос се назива Жеником\, а Црква Невестом. Христос толико љуби Цркву\, да је због Ње оставио Оца Свога небеског – остајућ с Њим наравно у јединству сушности и божанства – и сишао на земљу\, и прилепио се к цркви Својој\, и за Њу пострадао\, да би је крвљу Својом очистио од греха и сваке скверни\, и учинио ју достојном назвати се Његовом Невестом. Љубављу Својом Он греје Цркву\, крвљу Својом храни је\, и Духом Својим Светим оживљава и освештава и украшава. Што је муж жени\, то је Христос Цркви. Муж је глава жени\, а Христос је глава Цркви. Жена слуша свога мужа\, и Црква слуша Христа. Муж љуби своју жену као своје сопствено тело\, и Христос љуби Цркву као Своје сопствено тело. Муж љуби жену као себе самог\, а жена се боји мужа\, а Христос љуби цркву као Себе самог\, а Црква се боји Христа. Као што нико не мрзи своје тело\, него га греје и храни\, тако и Христос греје и храни Цркву као Своје тело. И појединачна душа људска је невеста Христа Женика\, и скуп свих верних невеста је Христа Женика. Какав је однос једног верујућег човека према Христу\, такав је однос целе Цркве према Христу. Христос је глава великог Тела\, које се зове Црква\, и која је делом видљива а делом невидљива. \nО браћо моја\, тајна је ово велика! Она нам се открива по мери наше љубави према Христу и страха од суда Христовога. \nО Господе\, Спаситељу благи\, очисти и спаси и украси душе наше\, да би се удостојиле бесмртног и неисказаног јединства с Тобом у времену и вечности. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobnomucenica-teodosija-tirska/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prvi-vaseljenski-sabor.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR