BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260603
DTEND;VALUE=DATE:20260604
DTSTAMP:20260525T071029
CREATED:20250605T212650Z
LAST-MODIFIED:20260204T090246Z
UID:7674-1780444800-1780531199@stsavanyc.org
SUMMARY:СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА; преподобна Јелена Дечанска
DESCRIPTION:Пролог за 21. мај\n3. јуни по новом календару \n\n\n\nСвети цар Константин и царица Јелена\n\nРодитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене\, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција\, тиранина у Риму\, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем\, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој\, јави му се на дану пресјајан крст на небу\, сав окићен звездама\, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст\, сличан ономе што му се јави\, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године\, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце\, он сагради диван престони град на Босфору\, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра\, који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти\, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у Цркви због смутљивог јеретика Арија\, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године\, где се јерес осуди\, а Православље утврди. Света Јелена\, благочестива мајка царева\, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи\, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години\, у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду. \n\n\n\nПреподобни мученик Пахомије\n\nРодом из Мале Русије. У младости ухвате га Татари и продају једном Турчину кожару као роба. Провео у ропству двадесет седам година\, у месту Усаки у Малој Азији. Насилно га потурче. Оде у Свету Гору\, замонаши се и проведе дванаест година при манастиру светог Павла. Реши се да пострада за Христа. Његов старац духовник Јосиф отпрати га у Усаки\, где се Пахомије јави свом бившем господару\, као хришћанин у монашком оделу. Турци га ударе на муке\, потом баце у тамницу\, и најзад посеку 8. маја 1730. године\, на сам дан Вазнесења. Од његове крви и моштију десила се многа чудеса. Сахрањен на острву Патмосу\, у цркви светог Јована Богослова. Тако овај сељак малоруски постаде мученик и венценосац у царству Христовом. \n\n\n\n\nКонстантину цару крст се светли јави\,\nКонстантин га виде и Бога прослави.\nTo знамење беше Сина Божијега\,\nОд овог знамења нема краснијега\,\nЗнамење страдања и времене беде\nАли и знамење коначне победе.\nСа овим знамењем\, твориоцем чуда\,\nКонстантин се креће и победи свуда.\nСред паганског Рима\, крстогонитеља\,\nОн крст висок диже\, славу Спаситеља.\nШто три века беше ломљено и клето\,\nTo сад за Рим поста велико и свето!\nТри стотине лета крст пљуван бејаше\,\nУ крви светаца земља се купаше.\nЦарства и цареви\, охоли и мрски\,\nСломише се редом слично слабој трски.\nA знамење крста остаде усправно\nИ светљаше свету чудесно и славно.\nКонстантин га позна и уздиже више\,\nЗато му се име у календар пише. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДа је порок нешто стидно и грешно\, видимо и по томе што се он вазда крије и вазда за вазда узима на себе образину добродетељи. Св. Јован Златоуст дивно каже: „Порок нема свог сопственог лица\, него узима у зајам лице добродетељи.“ Зато је Спаситељ и рекао: долазе у оделу овчијем\, a унутра су вуци грабљиви (Мат. 7\, 15). Назови лажова лажовом\, лопова лоповом\, убицу убицом\, блудника блудником\, клеветника клеветником\, и огорчићеш их. Назови пак кога хоћеш човека: поштеним\, чесним\, несебичним\, истинитим\, справедљивим\, савесним и – озарићеш га и задовољити. Опет по Златоусту говорим: „Добродетељ је нешто природно у човеку\, док је порок нешто неприродно и лажно.“ Ако се неки човек и ухвати у пороку\, он брзо оправдава свој порок неком добродетељи\, облачи га у рухо добродетељи. Заиста: порок нема свог сопственог лица. Исто као и ђаво\, отац порока! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља правдом\, миром и радошћу и то:\n1. како је Он надахњавао правдом\, миром и радошћу све љубитеље правде Христове\,\n2. како је Он надахњавао\, a и данас надахњује\, правдом\, миром и радошћу све страдалнике за правду Христову. \n\n\n\nБеседа\nо деци Божјој\n\nОвај Дух свједочи духу нашему да смо дјеца Божја. (Рим. 8\, 16) \nОнај ко има у себи Духа Божјега – само онај има и сведочанство\, да је дете Божје. Без Духа Божјега нема ни тога сведочанства. Нити пак васцела васиона може дати тога сведочанства. Сама васиона\, без Духа Божјега\, шта нам друго сведочи него да смо ми њени робови\, њена жртва\, коју она немилосрдно гута. Незнабошци су\, у ствари\, тако и мислили. Богоборци наших дана – не мисле ли и они тако? Мисле. Јер заиста тешко је и отети се од те мисли човеку који није познао Духа Христова\, Духа Божјега\, Сведока небеснога. Не примисте духа ропства\, говори исти апостол. Какав је то дух ропства? Сваки други осим Духа Божјега\, кога Христос Господ шаље онима који њега љубе. Једино је Дух Божји Свесвети дух слободе и посинаштва. \nО среће\, о мира\, о радости\, кад се Дух Божји свије у очишћено срце човечје као ластавица у своје гнездо! Тада нада отвори стотине капија на тамници васионе\, и загрљај наш\, шири од васионе\, пружа се ка Некоме већем и милостивијем од васионе. Коме? Оцу! И ми онда кличемо: Авва\, Оче! \nСведочанство о Богу\, које долази кроз очи\, може нас и довести у сумњу да смо и ми чеда Божја. Али сведочанство\, које нам долази из срца\, од Духа Божјега\, не оставља ни најмање сумње. То Бог сведочи о Богу. Какве ту може бити сумње? И милује нас Бог Дух Свети у самоме срцу бића нашег. Какве ту може бити сумње? Не; него тада ми знамо и осећамо сасвим поуздано\, да је Бог-Отац\, а ми – чеда Божја. Ничије слуге\, ничији робови\, но – чеда Божја. \nО Господе Боже Душе Свети\, усели се у нас и остани с нама као Сведок Тројице и Царства\, као Сведок Раја бесмртнога. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-car-konstantin-i-carica-jelena-prepodobna-jelena-decanska/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-car-konstantin-i-carica-jelena.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR