BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260516
DTEND;VALUE=DATE:20260517
DTSTAMP:20260525T073052
CREATED:20250516T170534Z
LAST-MODIFIED:20260201T182039Z
UID:7610-1778889600-1778975999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Тимотеј и Мавра
DESCRIPTION:Пролог за 3. мај\n16. мај по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Тимотије и Мавра\n\nЧудна је судба ових дивних мученика\, женика и невесте! На двадесет дана по њиховом венчању\, беху изведени на суд због вере хришћанске\, пред тиваидског намесника Ариана\, у време цара Диоклецијана. Тимотеј беше чтец цркве у своме месту. Ко си ти? упита га намесник. Одговори Тимотије: Хришћанин сам и чтец цркве Божје. Рече му онај даље: зар не видиш ти око тебе приготовљена оруђа за мучење? Одговори Тимотеј: „И ти не видиш ангеле Божје који ме крепе“. Тада намесник нареди те му железном шипком уши прободоше тако\, да му од бола\, зенице очне искочише. Мавра најпре би уплашена од мука\, но кад је муж охрабри\, и она исповеди своју непоколебљиву веру пред намесником. Овај нареди те јој најпре сву косу почупаше\, а потом и прсте на рукама одсекоше. После многих других мука\, којима би убрзо подлегли\, да их није крепила благодат Божја\, они бише обоје распети на крст\, једно према другом. И тако висећи на крсту\, осташе у животу пуних девет дана\, саветујући и храбрећи једно друго у трпљењу. Десетога дана предаду дух свој Господу\, за кога претрпеше крсну смрт\, и тако се Царства Његовог удостојише. Чесно пострадаше за Христа 286. године. \n\n\n\nПреподобни Теодосије Кијево-Печерски\n\nОд најраније младости избегаваше смех и весеље и предаваше се богомислију и молитви. Због тога је често био бијен од мајке\, а нарочито још кад му мајка\, једнога дана\, смотри железни појас око нага тела\, од чега му кошуља беше крвава. Прочитавши једном у Јеванђељу речи Спаситељеве: „Ко љуби оца или матер већма него мене\, није мене достојан“\, он напусти дом родитељски и одбеже у Кијевску пештеру преподобном Антонију. Овај га прими и ускоро замонаши. Када га мајка пронађе и почне звати кући\, он посаветова мајку\, те се и она замонаши у једном женском манастиру. Својим подвигом\, кротошћу и добротом Теодосије убрзо превазиђе све монахе и постаде врло мио Антонију\, који га постави за игумана манастира. За време његово богатство се у манастиру јако умножи\, цркве и келије сазидаше и устав Студитски уведе у потпуности. Бог обдари Теодосија великом благодаћу\, због његове девствене чистоте\, превеликог труда молитвеног и љубави према ближњим\, те имађаше овај Божји човек велику моћ над дусима нечистим\, и исцељиваше болести\, и прозираше у судбине људи. Са светим Антонијем\, Теодосије се сматра оснивачем и уређивачем монаштва у Русији. Упокојио се мирно 1074. године. Мошти његове целебне почивају поред моштију Антонијевих. \n\n\n\n\nТимотеј и Мавра\, распети и бледи\,\nКроз Господа Христа једно друго гледи\,\nИ духом се виде боље но очима\,\nБолом узвишени над свима стварима.\nПа Тимотеј збори: Мавро\, сестро моја\,\nТи си женска страна\, – већа мука твоја!\nНо не клони\, сестро\, молитвом се крепи\,\nСве помисли своје уз Христа прилепи.\n– Одговара Мавра: брате Тимотеје\,\nДух Божји осећам\, у души ми веје;\nОн ме држи бодру\, немоћну ме снажи\,\nA Исус сладчајши муке моје блажи\,\nHo за тебе бринем\, мој поносе дични\,\nКакви боли могу твојим бити слични?\nHo joш мало\, мало\, мој слађани брате\,\nПа ће руже c трња мука да процвате\,\nСвој небесној војсци ти ћеш бити дика\,\nСамо трпи\, трпи\, без гласа и крика.\nБодрствујмо\, брале\, сном да не заспимо\,\nМоже Господ\, доћи\, – да с’ не постидимо.\nЕво сва небеса видим отворена\,\nНевиђена блага нама припремљена. –\nТад Тимотеј Маври: o дивна сестрице\,\nХристова невесто\, славна мученице\,\nПрославимо Бога за милост My красну\,\nШто попусти на нас смрт овакву часну.\nO слава Ти\, Спасе\, што за нас пострада:\nДух у Твоје руке предајемо сада. \n\n\n\nРасуђивање\n\nАвва Јован Колов упита монахе: „Ко је продао Јосифа?“ Један одговори: „Браћа његова.“ Ha то ћe старац: „He браћа\, него смирење његово. Јосиф је могао објавити да је он брат њихов и успротивити се продаји; но он je то прећутао. Смирење га је\, дакле\, продало; но то исто смирење после га је учинило господарем Мисира.“ Ми се и сувише бранимо од спољних непријатности предајући се вољи Божјој\, зато и губимо добре плодове\, који се жању на крају непријатности\, поднетих са смирењем. \nАвва Пимен је говорио мудро: „Ми смо оставили лак јарам\, тј. самоукорење\, a натоварили смо тежак тј. самооправдање.“ \nХришћанин прима сваку непријатност као заслужену садашњим или прошлим гресима својим\, испитујући у свему вољу Божју c вером и чекајући крај c надом. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам вознесеног Господа Исуса и то:\n1. како је Он почео Свој спасоносни посао на земљи као прост и смирен трудбеник\,\n2. како је завршио Свој спасоносни посао чудесним и славним вазнесењем Својим у небо. \n\n\n\nБеседа\nо томе како ће се посрамити идолопоклоници\n\nПосрамиће се они … који говоре дрвету: ти си отац мој;\nи камену: ти си ме родио. Јер мени окренуше леђа а не лице;\nа кад су у невољи говоре: устани и избави нас! (Јерем. 2\, 26-27) \nВаистину\, посрамиће се сви они\, браћо\, који не виде даље од дрвета и камена\, и који у безумљу своме говоре: човек је сав од биља и минерала\, и са њим бива оно исто што и с биљем и минералима. Окренути леђима Творцу\, они и не могу да виде друго до створења\, и заборављајући Творца\, они створења оглашују Творцем. Природа је\, веле\, човека и створила и родила; зато је човек мањи од природе\, нижи од природе\, слуга у крилу природе\, роб на ланцу природе\, мртвац у гробу природе. Посрамиће се они који тако говоре када падну у невољу\, и завикаће к Богу: устани и избави нас! \nЗашто вичу Богу: Устани? – као да Бог лежи! Не лежи Бог него стоји\, стоји и чека да услужи свакога ко с вером и смирењем иште услугу од Њега. Но они који су се љубили с дрветом и каменом\, док су се уздали у своју силу – они су Га оборили у животу своме\, и избацили Га из живота свога. Зато\, кад их притисне невоља\, вичу му: устани! \nА Господ је кротак\, и устаје\, и ходи у помоћ сваком покајнику. Нека се грешник покаје истински\, и одбацивши грешну своју љубав\, нека се врати љубави к Богу\, па ће му Бог помоћи. Нека окрене леђа мртвом дрвету и камену\, а лице к Богу живом\, и Бог ће га избавити. Јер Свемогући није злопамтљив и осветљив. Нити је Он створио људе за смрт\, него за живот. \nО браћо\, не тражимо помоћи у беспомоћних\, нити живота у беживотних. Окренимо се лицем ка живоме Створитељу нашем\, који нам је и дао лице сјајније од лица сваке земаљске твари. Вратимо се од западне странпутице ка источноме путу\, јер је на овоме путу спасење. Само пожуримо\, док наш последњи дан на земљи није утонуо у мрак запада. \nО Господе вазнесени\, вазнеси ум наш на небо. Очисти га од таме и олакшај га од земље\, светлоносни Створитељу наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-timotej-i-mavra/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-timotej-i-marva.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR