BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260515
DTEND;VALUE=DATE:20260516
DTSTAMP:20260525T062451
CREATED:20250514T213140Z
LAST-MODIFIED:20260201T181938Z
UID:7607-1778803200-1778889599@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Атанасије Велики; Свети Михаил
DESCRIPTION:Пролог за 2. мај\n15. мај по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Еспер\, Зоа\, Кириак и Теодул\n\nУ време цара Адријана (117-138) неки Катал незнабожац купи као робове Еспера\, жену му Зоу и синове њихове Кириака и Теодула. Како ови беху убеђени хришћани\, то не хтедоше ништа окушати од идолских жртава\, него оно што им се даваше они бацаху псима\, а сами гладоваху и трпљаху. Сазнавши за ово Катал\, разгневи се веома\, па поче тешко истјазавати све своје робове. Најпре мучаше децу\, но деца осташе непоколебљива у вери и\, шта више\, тражаху од мучитеља теже муке. Најзад сви четворо буду бачени у огњену пећ\, где после благодарне молитве предаду дух свој Господу. Тела њихова остану читава и неопаљена од огња. \n\n\n\nСвети Атанасије Велики\, архиепископ Александријски\n\nУ данашњи дан празнује се пренос његових моштију и чудеса од истих. А живот и рад овога великог светитеља описан је под 18. јануаром. \n\n\n\nСвети мученици Борис и Гљеб\n\nСинови великога кнеза Владимира\, покрститеља руског народа. До свога крштења Владимир имаше много жена\, и од њих децу. Борис и Гљеб беху браћа од једне мајке. Пред смрт Владимир раздели државу на све своје синове. Но Свјатополк\, најстарији му син\, кнез кијевски\, пожели да узме и делове намењене Борису и Гљебу. Зато посла људе те на једном месту уби Бориса\, а на другом Гљеба. Беху ова два брата необично побожна и у свему богоугодна\, и сретоше смрт са молитвом и уздизањем свога срца ка Богу. Њихова тела остану нетљена и благоухана\, и буду сахрањена у граду Вишгороду\, где до дана данашњега исходи из њих благодатна сила\, која исцељује људе од разних болести и мука. \n\n\n\nСвети Михаил (Борис)\, цар Бугарски\n\nРођен и васпитан као незнабожац. Борис се покрсти под упливом свога стрица Бојана и сестре своје. На крштењу добије име Михаил. Патријарх Фотије пошаље му свештенике\, који постепено крсте сав бугарски народ. Многи великаши у Бугарској противили су се новој вери\, али је нова вера победила и крст се заблистао на многим храмовима\, што их подиже благочестиви цар Михаил. Веру међу Бугарима\, као и међу Србима\, утврдише нарочито Петочисленици Охридски\, ученици светих Кирила и Методија\, који су народу проповедали на народном\, словенском језику\, науку Христову. Михаил се замонаши у старости и повуче у манастир. Но кад његов син Владимир поче кварити дело очево и сузбијати Хришћанство\, Михаил се обуче поново у војводско одело\, припаса мач\, скиде Владимира с престола\, па постави млађег сина Симеона. Потом поново обуче монашку ризу\, повуче се у тишину и\, у подвигу и молитви\, мирно сконча земни живот „у благој вери\, у правом исповедању Господа нашега Исуса Христа\, велик\, чесан и благоверан“\, и пресели се у небески живот 2. маја 906. године. \n\n\n\n\nМихаил Бугарски крстом народ крсти\,\nУ Христово стадо пагане уврсти.\nИ примером својим људска срца косну\,\nДа заволе људи веру спасоносну.\nПа построји цркве\, безбоштво истреби\,\nИ Божијег Духа прослави у себи.\nЈош напусти славу и сујете луде\,\nИстини и правди он научи људе.\nНe пожали себе рад Божјег имена\nИ ради спасења бугарског племена.\nВенчан би на земљи венцем царовања.\nA на небу венцем вечног радовања. \n\n\n\nРасуђивање\n\nБлажени Максим\, Христа ради јуродиви\, ходио је зими наг московским улицама. На савете људи да се обуче и заштити од зиме\, он је одговарао: „Јесте зима љута\, али је сладак Рај!“ И још је говорио: „За терпенiе дастъ Богъ спасенiе“. Кад Христос Господ није жалио Себе предати на муке и на смрт\, зашто бисмо ми жалили сами себе ради самих нас. Он нам је преписао један рецепт\, једну дијету за духовно оздрављење наше\, и то је Он назвао лаким јармом. Много је тежи јарам који ми сами на себе товаримо\, јер нас тај јарам обара у све тежу и тежу духовну болест. \nЗемља од нас тражи много веће жртве\, не обећавајући нам никакву награду после смрти. \nЗемља тражи да жртвујемо њој и Бога и душу и савест и ум и сведостојанство човечанско и божанско\, и зато нам показује мрачан и смрадан гроб\, као крај свему и плату за све. \nХристос тражи да жртвујемо само земљу\, и животињство наше\, и грех\, и порок\, и свако неваљалство\, и зато нам обећава васкрсење и бесмртан живот у рају. Јесте зима љута\, али је сладак Рај! \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:\n1. како My ce ученици поклонише\,\n2. како се враћају у Јерусалим c великом радошћу. \n\n\n\nБеседа\nо извору живе воде и о сухом бунару\n\nЧудите се томе\, небеса… вели Господ\,\nјер два зла учини мој народ: оставише\nмене\, извор живе воде\, и ископаше себи\nбунаре\, бунаре испроваљиване\, који не\nмогу да држе воду. (Јерем. 2\, 12-13) \nЈе ли ово речено само за онда\, или и за данас? Извесно\, и за данас. Је ли ово речено само за народ јеврејски\, или и за наш народ? Извесно\, и за наш народ. Као што је речено: не убиј\, не укради\, не сведочи лажно\, не само за оно време него и за сва времена\, и не само за јеврејски народ него за све народе\, тако и ово. И ово важи и данас и увек\, за сваки народ и за сваког човека\, који год окреће леђа извору воде живе у дворишту своме и копа бунар\, да из њега пије кишницу. \nИзвор живе воде је сам Господ\, непресушан\, обилат и сладак. Бунар је сваки посао људски\, који се ради насупрот Бога и Божјег закона\, и од кога људи очекују напредак и срећу и утољење своје глади и жеђи. Такав је бунар безбоштво\, и среброљубље\, и прождрљивост\, и разврат\, и властољубље\, и сујета\, и поклоњење идолима\, и гатарство\, и све остало што има ђавола за саветника\, грех за копача\, а лажну наду за водоношу. Чудите се томе\, небеса\, и згрозите се и упропастите се! вели Господ (Јеремија 2\, 12)\, како се избезуми човек\, и поче да оставља живу воду и да копа бунар у врелом угљевљу\, које му још више распаљује жеђ! \nО браћо\, и наш народ учини два зла\, јер заборави Господа као извор свакога добра\, и јер пође да тражи себи добра у злу и кроз зло. Може ли се наћи вода у огњу? и пшеница у песку? Не може\, не може\, браћо. Још мање се може наћи мира\, и среће\, и задовољства\, и радости\, и живота\, и ма каквог добра\, у бунарима греха и безбоштва. \nО Господе\, бесмртни изворе свакога добра што срце људско може пожелети и што ум људски може замислити\, смилуј се нама грешним и недостојним. Одврати нас моћном десницом Твојом од безбожних и узалудних послова наших\, и напој нас слатком и живом водом Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-atanasije-veliki-sveti-mihail/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-atanasije-veliki-1.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR