BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260511
DTEND;VALUE=DATE:20260512
DTSTAMP:20260525T061203
CREATED:20250505T215427Z
LAST-MODIFIED:20260201T181846Z
UID:7593-1778457600-1778543999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостоли Јасон и Сосипатр
DESCRIPTION:Пролог за 28. април\n11. мај по новом календару \n\n\n\nСвети апостоли Јасон и Сосипатер\, и Керкира девица\n\nПрва двојица беху од Седамдесет апостола\, а последња беше кћи некога цара са острва Крфа. Јасона и Сосипатра спомиње апостол Павле (Рим. 16\, 21) и назива их рођацима својим. Јасон је био родом из Тарса као и сам апостол Павле\, а Сосипатер из Ахаје. Први беше постављен од апостола за епископа Тарсијског\, а други за епископа Иконијског. Путујући и проповедајући Јеванђеље\, ова два апостола стигоше на острво Крф\, где успеше да саграде цркву у име св. Стефана првомученика и да придобију неке незнабошце за Цркву. Цар тога острва баци их у тамницу\, где беху затворени 7 разбојника: Саторније\, Јакисхол\, Фаустијан\, Јануарије\, Марсалије\, Ефрасије и Мамије. Ову седморицу апостоли преведоше у веру Христову и од вукова направише јагањце. Чувши цар за то\, нареди да се та седморица уморе смрћу у врелој смоли. И тако они примише венац мученички. Када потом цар истјазаваше апостоле\, кћи његова девица Керкира гледаше с прозора муке Божјих људи\, па сазнавши због чега их муче\, и сама се огласи хришћанком и раздаде све своје наките сиромасима. Разгневи се цар на кћер своју\, и затвори је у нарочиту тамницу\, па пошто не успе да је тиме одврати од Христа\, нареди те запалише тамницу. Тамница изгори\, но девица оста жива. Видећи то чудо\, многи се народ крсти. Разјарени цар тада нареди те му кћер привежу за дрво и стрелама је убију. Они који повероваше у Христа побегоше од страшнога цара на оближње острво и скрише се. Цар пође лађом да их похвата\, но лађа потоне у мору\, и тако нечестиви погибе као негда фараон. Нови цар прими веру Христову\, крсти се и доби име Севастијан. Јасон и Сосипатер слободно проповедаху Јеванђеље и утврђиваху Цркву Божју на Крфу до дубоке старости\, и ту скончаше земни живот свој\, и преселише се у дворе Господње. \n\n\n\nСвети мученици Максим\, Дада и Квинтилијан\n\nПострадали у време Диоклецијана. Беху суђени и мучени од војводе Тарквинија. После тамновања и мучења посечени мачем. \n\n\n\nСвети мученик Тибал\n\nСловенин из Паноније. У време Диоклецијана беше страшно мучен за веру Христову\, и пострада у месту Цибалу. \n\n\n\n\nДевица Керкира\, и нежна и чиста\,\nИз царскога двора чу за име Христа\,\nИ то свето име срцем јој завлада\,\nТе готова беше за њег’ да пострада.\nОтац ћерку учи\, но како? и чему?\n– Бог је један\, оче\, поклони се Њему!\nЊегова је љубав кроз Христа јављена\,\nТом љубављу сад сам и ја ујазвљена.\nЈа не жалим себе\, нит’ се мука бојим\,\nТи што хоћеш чини\, ја пред Богом стојим. –\nУ пламену стоји Керкира девица\,\nТиха\, кротка\, светла\, као голубица.\nЦрвен пламен букти\, сва тамница пуца\,\nКеркирино срце небојазно куца\,\nУ срцу се гнезди молитва и нада\,\nТиме она огањ не огањ њу свлада\,\nУстрељена дева љубављу божанском\,\nРастави се лако с таштином земаљском\,\nТело јој разнеше смртоносне стреле.\nГоспод прими душу девице свецеле. \n\n\n\nРасуђивање\n\nТајна нашег спасења закључује се у појави Бога међу људима у телу људском. Св. Мелитон Сардијски пише: „Дела Христова после крштења показала су и доказала свету\, да је у телу Његовом скривано Божанство. Будући Богом Он је био и савршеним човеком. Он нам је јавио два Своја јестества: Божанство чудесима\, учињеним кроз три године после крштења\, и Човечанство кроз оних 30 година\, када је немоћ телесна скривала знаке Његовог Божанства\, мада је Он био истински предвечним Богом.“ – Начин сједињења Божанства с Човечанством тешко је појмљив\, но догађај појаве Бога као човека међу људима савршено је појмљив из појма о љубави Божјој према људима. Ни свет као догађај није више појмљив – може се рећи да је чак и мање појмљив – него догађај над догађајима: ваплоћење Бога. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам вазнесење Господа Исуса\, и то:\n1. како Он изводи ученике Своје на брдо према Витанији;\n2. како Он уздигнутим рукама благосиља ученике; \n\n\n\nБеседа\nо тражењу лица Господњега\n\nТражим лице твоје Господе! – Покажи\nсвијетло лице твоје слуги својему! (Пс. 4\,7; 31\,16) \nЦар Давид тражаше оно што прости рибари добише нетражено. Цар се превијаше у мраку чезнући да види светло лице Господње\, које се показа простим рибарима у свом сјају своме. Цар Давид припадаше времену чекања\, а ученици времену испуњења. Тамо је само наговештај доласка Господњег\, овде долазак. Тамо слутња и маштања о лицу Господњем\, овде сјај и красота самога тога лица. Сјајно беше лице Господње и пре васкрсења\, а колико тек сјајније по васкрсењу! Неугасиви пламен Божанства скриваше се иза иконе тела Његовог\, и сијаше кроз ту телесну икону. И ученици Га гледаху нетремице\, и радоваху се срцем. Четрдесет дана гледаху прослављено тело Његово; и радоваху се срцем! \nО браћо моја\, потражимо и ми сјајно лице Господње\, да би осетили насладу којом се ангели небески опијају. Ако га будемо с чежњом тражили у овоме животу\, видећемо га бар у оном; но ако га не тражимо у овом животу\, нећемо га видети ни у овом ни у оном. Чезнимо\, браћо\, за лицем Христовим! Свака Његова реч показује нам једну црту лица Његовог. Сваки Његов апостол показује нам понеку особину лица Његовог. Свако Његово дело показује нам неку црту лица Његовог. Сваки Његов светитељ показује нам понеки зрак светлог лица Његовог. Са чежњом\, браћо\, испитујмо лице Господње. Састављајмо зрак са зраком\, док се не покаже цело сунце. Угнездимо то Сунце у дубину срца свога\, да изнутра обасја дворе наше телесне. Тај неисказано слатки виноград усадимо у срце своје\, да би окусили оно бесмртно пиће\, којим се ангели опијају. \nО Господе светлоносни\, покажи светло лице Твоје слугама Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostoli-jason-i-sosipatr/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-apostoli-jason-i-sosipater.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR