BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.17.0//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260428
DTEND;VALUE=DATE:20260429
DTSTAMP:20260201T180729Z
CREATED:20250422T141641Z
LAST-MODIFIED:20260201T180729Z
UID:7529-1777334400-1777420799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети апостоли Аристарх\, Пуд и Трофим
DESCRIPTION:Пролог за 15. април\n28. април по новом календару \n\n\n\nСвети апостоли Аристарх\, Пуд и Трофим\n\nОви беху из броја Седамдесеторице апостола. Аристарх би епископ у Апамији Сиријској. Помиње га апостол Павле неколико пута (Дела Ап. 19\, 29; Колош. 4\, 10; Филим. 23.). У Ефесу био је ухваћен са Гајем од гомиле народа\, која се беше дигла против Павла. Колошанима пише ап. Павле: поздравља вас Аристарх који је са мном у сужанству. А у посланици Филимону назива Павле Аристарха помагачем мојим\, заједно са Марком\, Димасом и Луком. Пуд је био угледан грађанин римски. Ап. Павле га спомиње једанпут (II Тим. 4\, 21). Дом Пудов био је најпре уточиште врховним апостолима\, а после се обратио у Цркву\, названу Пастирска. Трофим је био из Азије (Дела Ап. 20\, 4) и следовао је ап. Павлу на његовом путу. На једном месту пише ап. Павле: Трофима оставих у Милету болесна (II Тим. 4\, 20). У време Неронова гоњења\, када апостол Павле би посечен\, посечени беху и сва три ова славна апостола. \n\n\n\nСвети мученик Сава Готски\n\nУ Готској страни беше сурово гоњење на хришћане. Неки кнез Готски дође у село\, где живљаше овај благочестиви Сава и упита сељаке\, да ли у њиховом селу има хришћана? Они га са заклетвом увераваху да нема ниједнога. Тада Сава стаде пред кнеза и народ и рече: „нека се нико не заклиње за мене\, ја сам хришћанин.“ Видећи га кнез бедна и сиромашна\, пусти га с миром говорећи: „тај нити може штетити нити користити!“ – Друге године пак о Ускрсу дође неки свештеник Сансал у то село и отпразнова светлу пасху са Савом. Чуше то незнабошци\, па изненадно нападоше на дом Савин\, и почеше штаповима немилосрдно тући угоднике Божје\, а још уз то Саву гола нага вукоше по трњу\, па их онда обојицу везаше уз дрво\, и нуђаху им да једу меса од идолских жртава. Но Божји људи\, сећајући се речи апостолских\, одбише да једу од нечистих ђаволских жртава. Најзад осуди кнез Саву на смрт и предаде га војницима. Пун радости пође Сава на губилиште хвалећи Господа. Познавши у њему доброга човека војници га хтедоше уз пут пустити\, но Сава се веома ожалости због тога и рече војницима\, да су они дужни испунити заповест кнежеву. Тада га војници доведоше до једне реке\, везаше му камен о врат и бацише га у воду. Тело његово би избачено на обалу. Доцније грчки војвода Јуније Соранос\, у време цара Валента\, ратујући с Готима\, нађе Савино тело и пренесе га у Кападокију. Пострада Сава свети у својој 31. години\, 372. године. \n\n\n\nСвети мученици Василиса и Анастасија\n\nДве благочестиве Римљанке. У време цара Нерона сабираху посечена тела апостолских ученика и чесно их сахрањиваху. Због тога беху оптужене и бачене у тамницу\, па после дугих истјазања (одсецали им груди и језик) посечене. \n\n\n\n\nМученици светли крв своју пролише\,\nИ сву земљу црну крвљу обагрише.\nБеше огањ силан у коме гораху\,\nНо силнија љубав ко’м Христа љубљаху.\nЗа највише добро мучеником бити –\nКакво благо с овим може се мерити?\nСвепобедни Христос\, цар онога века\,\nВаше храбре душе на небу дочека.\nОн их к Себи узе из ангелских руку\,\nИ сву вашу тешку благослови муку. \n\n\n\nРасуђивање\n\nО созерцању пише св. Григорије Синаит: „Тврдимо\, да има осам главних предмета созерцања; прво\, Бог невидљиви и безвидни\, безпочетни и несоздани\, проузроковач свега што постоји\, тројично\, једино и пребитно Божанство; друго\, чин и стање умних сила; треће\, састав видљивих ствари; четврто\, домостројно ваплоћење Слова; пето\, свеопште васкрсење: шесто\, страшни други долазак Христов; седмо\, вечна мука; осмо\, царство небеско. Прва четири су јављена и припадају прошлости\, а последња четири нису још јављена и припадају будућности\, премда се и ова четири јасно созерцавају од оних\, који су помоћу задобијене благодати стекли потпуну чистоту ума. Ко приступа овоме послу (созерцања) без светлости благодати нека зна\, да он зида фантазије\, и да нема созерцања.“ Тако пише велики и видовити Григорије Синаит\, који оно што знаде\, знаде из личног опита. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам васкрслог Господа Исуса\, и то:\n1. како се Он брине и за телесну храну Својих ученика: како преломи и благослови хлеб ученицима у Емаусу;\n2. како крај језера питаше ученике: еда што имате за јело? па кад Му рекоше да немају\, Он им спреми хлеба и рибе и даде им. \n\n\n\nБеседа\nо томе како ћемо ми личити на онога кога љубимо\n\nЉубазни\, сад смо дјеца Божија\, и\nјош се не показа шта ћемо бити; него\nзнамо да кад се покаже\, бићемо као и\nон\, јер ћемо га видјети као што јест. (I Јов. 3\, 2) \nДо сад смо били робови\, а сад смо деца Божија. Били смо робови зла\, а сад смо слуге добра\, врховнога добра на небу и на земљи. Робовали смо свему ономе што је ниже и горе од човека\, а сад ћемо служити Свевишњем и Сведобром. Гњечени смо мраком\, а сад ћемо деловати у светлости. До сад су нас држали ђаво\, грех и смрт\, у непрестаном страху\, а сад ћемо живети близу Бога\, у слободи и радости. \nСад… Кад сад? Сад кад се Господ јави на земљи у телу\, кад нам даде науку светлости\, слободе и живота; када васкрсе славно и показа се у прослављеном телу Своме; и када испуни сва пророчанства пророкa и сва обећања Своја. Сад смо и ми деца Божја\, синови видјела и насљедници царства. \nИ бићемо као и Он. То се\, истина\, још није показало\, али се Он показа\, и то је за сад довољно. Он се показа какав је красан човек у васкрсењу\, и ми знамо\, да ћемо и ми бити такви као и Он. Апостол Јован каже: ми знамо\, да ћемо бити као и Он. Не каже: ми слутимо\, или: нама је речено\, него вели: ми знамо\, да ћемо бити као и Он. Јер Он није васкрсао ради Себе него ради нас. Он није устао из гроба\, да само покаже Своју силу мртвацима без наде\, него да увери мртваце да ће и они оживети\, и да им покаже\, какви ће бити кад оживе. Нити су апостоли писали: ми знамо због сујете пред незналицама него због братске љубави према људима\, да би сви људи то исто знали – да би и ми знали. О васкрсли Господе\, утврди и у нама ово спасоносно знање\, молитвама апостола Твојих светих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-apostoli-aristarh-pud-i-trofim/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-vasilisa.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR