BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260427
DTEND;VALUE=DATE:20260428
DTSTAMP:20260502T144222
CREATED:20250422T141520Z
LAST-MODIFIED:20260201T180715Z
UID:7526-1777248000-1777334399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Мартин исповедник
DESCRIPTION:Пролог за 14. април\n27. април по новом календару \n\n\n\nСвети Мартин исповедник\, папа Римски\n\nПостао папом 5. јула 649. год. баш у време јаросне распре православних с јеретицима монотелитима (јединовољницима). Цароваше тада Констанс II\, унук Ираклијев\, а патријарх цариградски беше Павле. Да би успоставио мир у Цркви\, сам цар написа књижицу Типос\, која би веома по вољи јеретика. Папа Мартин сазва сабор од 105 епископа\, на коме се осуди ова књижица царева. У исто време написа папа писмо патријарху Павлу\, молећи га да се држи чисте вере православне и да цара саветује да се окане јеретичких мудровања. То писмо ражљути и патријарха и цара. И цар посла некога војводу Олимпија у Рим\, да доведе папу везана у Цариград. Војвода се не дрзну везати папу\, али наговори једног војника\, да га мачем убије у цркви. Но када војник уђе у цркву с мачем скривеним\, наједанпут ослепи. Тако Промислом Божјим Мартин избеже смрт. У то време нападаху Сарацени на Сицилију\, и војвода Олимпије оде у Сицилију\, где и умре. Тада сплетком патријарха јеретика Павла цар посла другог војводу\, Теодора\, да веже и доведе папу под оптужбом да он\, папа\, стоји у дослуху са Сараценима\, и да не штује Пречисту Богоматер. Када војвода стиже у Рим и прочита оптужбу против папе\, овај одговори да је то клевета\, да он нема никакве заједнице са Сараценима\, противницима Хришћанства\, „а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања\, да буде проклет и овога и онога века“. Но то не измени одлуку војводину. Папа би везан и доведен у Цариград\, где болан преболан лежаше дуго у тамници\, мучен тескобом и глађу\, док најзад не би осуђен на прогонство у Херсон\, где поживе 2 године и сконча предав душу своју Господу\, ради кога је много пострадао\, 655. год. На две године пре њега умре окајани Павле. И кад га цар посети пред смрт\, он окрете главу дувару и плакаше исповедајући да је много грешио против папе Мартина\, и молећи цара да Мартина ослободи. \n\n\n\nСвети мученици Антоније\, Јован и Евстатије\n\nСва тројица беху најпре незнабошци и поклоници огња. Беху слуге на двору кнеза Литовског Олгарда у Вилни. Раније се именоваху: Круглец\, Кумец и Нежило. Сва тројица крштени од свештеника Нестора. Сва тројица обешени\, један за другим\, на једном истом дубу\, 1347. год. Тај дуб хришћани посеку и саграде цркву у славу Свете Тројице\, у коју положе чесне мошти мученика\, а на пању од дуба направе часну трпезу. Мошти њихове су у Вилни. \n\n\n\nСвети мученици Ардалион Глумац\n\nБио је најпре глумац комедијант. Ради увесељења народа он је најрадије играо улогу мученика за веру\, исмејавајући хришћане на све могуће начине. Но када наста гоњење хришћана у време Максимијана\, његов дух се потпуно промени. Он пред народом викну велегласно да је он хришћанин\, и да се не шали. Због тога би Ардалион суђен\, и пострада за Христа\, и умре привезан на усијану гвоздену лесу\, одигравши тако праву и чесну улогу мученика. \n\n\n\n\nСвети Мартин папа пред Сенатом збори:\n– Нека ми се тело скрши и сагори\,\nИ најљуће муке радосно поднећу;\nНо праве се вере ја одрећи нећу.\nСпаситељ је благи Бог и Човек био\,\nДва јестества разна с две воље носио\,\nНо оба јестества у једној личности\,\nИ обадве воље у једној светлости.\nТакву су нам веру сви Оци предали\,\nЗа такву су веру многи пострадали.\nНек пострадам и ја\, од свих јевтинији\,\nСлуга свог Господа\, од свих најгрешнији! –\nТако Мартин веру исповеди свима\nИ истину рече пред јеретицима.\nО што човек вреди\, кад се Бога боји:\nНад људима малим к’о планина стоји! \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Монаху приличи љубити Бога као син\, и бојати Га се као роб“\, вели св. Евагрије. Наравно\, то приличи и сваком хришћанину\, ма он и не био монах. Велика је уметност сјединити љубав према Богу и страх од Бога. И многи други Свети Оци кад год говоре о љубави истовремено напомињу и страх\, и обратно. Св. Златоуст у својој беседи „о савршеној љубави“ говори у исто време о казни и пакленим мукама. Зашто? Зато што и велика човечја љубав према Богу без страха неосетно прелази у гордост; а велики страх опет без љубави одводи очајању. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам васкрслог Господа Исуса\, и то:\n1. како се јави ученицима на обали језера и ослови их: дјецо!\n2. како им опет напуни мреже рибом\, и они Га познаше\, но не смедоше питати: ко си ти? \n\n\n\nБеседа\nо личном опиту свију апостола\n\nШто чусмо\, што видјесмо очима\nсвојима\, што расмотрисмо и руке\nнаше опипаше… то јављамо вама. (I Јов. 1) \nЕто каква је апостолска проповед! Апостоли не говоре као светски мудраци\, нити као философи\, а најмање као теоретичари\, који стварају претпоставке о нечем\, да би нешто пронашли. Они говоре о стварима које они нису тражили\, но које су њих неочекивано окружиле\, о факту\, кога нису они нашли него који је њих\, тако рећи\, изненадно нашао и спопао. Они се нису бавили духовним истраживањима\, нити су изучавали психологију\, нити су се још мање занимали спиритизмом. Њихово занимање био је риболов – једно скроз чувствено\, телесно занимање. И кад су ловили рибу\, њима се јавио Богочовек и опрезно и лагано почео уводити их у једно ново занимање\, у службу Себи. Они Му нису одмах поверовали\, него су још опрезније и лаганије\, са страхом и недоумицом и многим колебањем прилазили к Њему и распознавали Њега. Док нису много пута видели очима својим\, и док нису много пута расмотрили и рукама опипали. Њихов доживљени факт је надприродан\, но њихов метод распознавања тога факта скроз је чувствен и позитивно-научан. Ниједан модеран научник не би се могао послужити позитивнијим методом у упознавању Христа. Апостоли су видели не једно чудо него многобројна чудеса; они су чули не једну поуку него толико поука\, колико се не би могло написати у многе књиге; они су гледали васкрслог Господа пуних 40 дана\, с Њим ходали\, с Њим разговарали\, с Њим јели\, Њега додиривали. Речју: они су лично и из прве руке имали хиљаде чудесних факата\, којима су сазнали и утврдили један крупан факт\, на име: да је Христос Богочовек\, Син Бога Живога\, човекољубиви Спаситељ људи и свесилни Судија живих и мртвих. \nО Господе васкрсли\, утврди нас у вери и ревности Твојих светих апостола. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-martin-ispovednik/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-martin.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR