BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260418
DTEND;VALUE=DATE:20260419
DTSTAMP:20260418T062340
CREATED:20250413T214301Z
LAST-MODIFIED:20260201T180059Z
UID:7498-1776470400-1776556799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Агатопод и Теодул
DESCRIPTION:Пролог за 5. април\n18. април по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Агатопод и Теодул\n\nПрви беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином\, а други младићском целомудреношћу. У време Диоклецијанове хајке на хришћане\, ова двојица буду позвати на суд. С радошћу они се одазваше\, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „ми смо хришћани!“ Сви савети судије да се одреку Христа и поклоне идолима осташе узалудни. После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт\, и то потопљењем у море. Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину\, он узвикну: „ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу!“ – Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу\, и хришћани их чесно сахране. Св. Теодул се јави својим познаницима\, као ангел светао\, у белом оделу\, и нареди им да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина\, 303. године. \n\n\n\nПреподобни Марко Трачески\n\nНазива се још и Атинским јер му Атина беше родно место. Када сврши високе школе у Атини\, умреше му родитељи. Он помисли у себи да је смрт и за њега неизбежна\, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога света. Раздавши све имање сиротињи\, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом да га Бог одведе где је Њему воља. И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију)\, у планину звану Траческа. На тој планини подвизаваше се Марко 95 година\, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу\, и жеђу\, и мразом\, и жегом. Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега\, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну\, у виду хлеба\, рибе и воћа. Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка. Упита Марко Серапиона\, да ли сад у свету има хришћана\, који кад би рекли гори овој: „дигни се одавде и баци се у море\,“ – да се тако и збуде? У том часу покрете се планина\, на којој беху\, попут мора. А Марко махну руком и заустави је. Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек. Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба\, која је прихвати. Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400. год. \nМолитва Светога Марка \n\n\n\n\nЕво час последњи на земљи ми куца\,\nОдлазим где Господ сија место сунца\,\nИз прашљиве ризе телесне излазим\,\nИ пред лице Твоје\, о Христе\, полазим.\nЈедну жељу јоште по земљи простирем\nПред престолом Твојим с молитвом понирем;\nСпасења ја желим свему људском роду\,\nСвима и свакоме од греха слободу.\nЖелим да се спасу врли испосници\,\nИ на Твојој њиви вредни работници.\nЖелим да се спасу узници због Тебе\,\nРад љубави Твоје што жртвују себе\,\nИ грешници љути што чине насиља\nИ они што трпе због Тебе насиља\,\nСпасење лаврама с монасима многим\,\nСпасење вернима\, плачним и убогим\,\nСпасење црквама по целој вселени\,\nПастирима цркве\, свима к’о и мени\,\nСвим слугама Божјим и свим слушкињама\,\nКоје ил’ свет знаде\, ил’ крије осама;\nСпасење крштеним и усиновљеним\,\nЖивотворним Духом Божјим оживљеним:\nСпасење смернима и милостивима\,\nВерним царевима\, верним кнежевима;\nСваком срцу људском\, и здраву и бoну\,\nСпасење и брату мом Серапиону.\nО Господе силни\, то је жеља моја\nИ молитва крајња. Буди воља Твоја! \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Живи тако као да те нема у овоме свету\, и имаћеш мир“. Тако је говорио св. Антоније своме ученику. Чудна поука\, но истинита. Највише беде и немира навлачимо ми на себе тиме што желимо да се што више осетимо и припознамо у овоме животу. Што год се пак један човек више повлачи од света\, што год чешће созерцава овај свет као постојећи и без њега\, и што год се јаче удубљује у мисао о својој непотребности овоме свету\, то ће он стајати ближе Богу и имаће дубљи мир душевни. Сваки дан умирем\, куне се апостол Павле (I Кор. 15\, 31)\, т. ј. сваки дан се осећам као да ме нема у овоме свету. Али зато се он осећао духом сваки дан као грађанин небески. Када мучитељ Фаустин упита св. Теодула: „зар није бољи живот од љуте смрти?“ одговори Теодул: „Ваистину и ја тако појмих\, да је бољи живот од смрти\, због чега се и реших да презрем ово смртно и маловремено животарење на земљи\, да би био учасник бесмртног живота.“ \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам васкрсење Господа Исуса\, и то:\n1. како се земља потресе при Његовом повратку у тело као и при Његовом растанку са телом;\n2. како се ангели спустише на гроб да послуже Њему као што су Му служили увек кад је Он то одобравао. \n\n\n\nБеседа\nо испуњењу пророчанства\n\nНећеш оставити душе моје у аду\, нити\nћеш дати да светац твој види трулења. (Пс. 16\, 10) \nТо су речи надахнутог тајновидца\, речи светле\, пророчке. То Давид говори за Христа Господа\, за душу Његову и за тело Његово\, то јест за оно што је човечанско у Њему. Да се ове Давидове речи односе на Христа васкрслога\, то је посведочио апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Духа Светога. (Дела Ап. 2\, 27). Јер вели: Давид умрије\, и укопан би\, и гроб је његов међу нама до овога дана. Не могу се\, дакле\, оне речи односити на Давида\, иако он то говори као од себе и о себи\, него на неког потомка Давидовог по телу. Давидово је тело иструлело\, иструлела су и тела других његових потомака. Христос је пак његов потомак по телу\, који нити оста у Аду нити Му тело виде трулења.\nПредвидјевши говори (Давид) за васкрсеније Христово. Заиста\, сјајно пророчанство! Заиста\, чудесна видовитост! Како су ове речи морале звучати и као неразумљиве и као неразумне за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Господа! Кад се печат скиде са гробне плоче\, скиде се печат и са многих сасвим тамних и нејасних пророчанстава. Христос васкрсе\, и тајне посташе јава. Гробна плоча диже се не само са Његовог светог тела него и са многобројних речи и визија пророчких. Христос васкрсе\, и пророчке речи васкрсоше. Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небесну светлост\, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине. \nХристос васкрсе\, и све што је добро\, праведно и истинито\, пре и после Васкршњега јутра\, васкрсе. \nО васкрсли Господе\, уврсти и нас у васкрсле грађане царства Твога бесмртнога! Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-agatopod-i-teodul/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-marko-traceski.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR