BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260415
DTEND;VALUE=DATE:20260416
DTSTAMP:20260502T052815
CREATED:20250413T213758Z
LAST-MODIFIED:20260201T175709Z
UID:7489-1776211200-1776297599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Тит Чудотворац
DESCRIPTION:Пролог за 2. април\n15. април по новом календару \n\n\n\nПреподобни Тит Чудотворац\n\nОд младих година возљуби Христа Господа и омрзе свет сујетни. Тога ради остави свет\, оде у манастир и прими ангелски образ. Не жалећи себе\, он се предаде прискорбном и тесном путу иноческом. Кроз велико стрпљење стече две основне добродетељи: смерност и послушност\, и у овим добродетељима он превазиђе „не само братију него и све људе“. Чистоту душе и тела беше сачувао од младости своје. У време иконоборске јереси показа се као непоколебљиви столп Цркве Божје. Због његове велике смерности и чистоте дарова му се од Бога дар чудотворства и за живота и по смрти. А кад се пресели ка Господу\, остави многобројне ученике своје. Упокоји се мирно у IX веку. \n\n\n\nСвети мученици Амфијан и Едесије\n\nДва младића\, два брата рођена. Из града Патаре\, од родитеља знаменитих но незнабожних. Када учаху светске науке у граду Вириту\, просветише се некако Духом Божјим\, те познавши лаж незнабоштва назреше истину Хришћанства. Па кад се вратише дома\, не могоше живети више са незнабожним родитељима и сродницима него тајно одбегоше у Кесарију Палестинску к презвитеру Памфилу\, познатом по светости и духовној учености. Код Памфила се поучаваху закону Божјем дан и ноћ и упражњаваху у подвизима хришћанским. За Амфијана се каже да телом беше 20 година стар\, а разумом и великодушношћу столетан. Када наста гоњење\, у време Максимина\, многи хришћани побегоше из града и сакрише се\, док се други драговољно и радосно предадоше у руке мучитеља\, да би пострадали за име Онога који је прво за њих пострадао. Амфијан буде међу овим последњим. Он дође небојажљиво у храм незнабожачки\, где кнез Урбан приношаше жртве идолима\, па ухвати кнеза за руку\, којом држаше жртву\, и викну му да одустане од служења и жртвоприношења мртвим идолима\, и да позна Бога истинога. Неки који чуше ове речи и видеше оволику храброст Амфијанову\, покајаше се и примише веру Христову. Но кнез\, ражљућен\, баци Амфијана на муке. Између осталих мука завише му ноге памуком па запалише. Но кад оста жив\, бацише га у море са каменом о врату; а море се узбурка и избаци тело мучениково у град. Едесије би најпре послан у бакарне руднике у Палестину\, по том одведен у Мисир. У Александрији испуни се светом ревношћу против некога кнеза Јероклеа\, који на тргу беше прикупио хришћанске монахиње\, девојке и часне жене\, и раздаваше их најбестиднијим развратницима на поругање – испуни се Едесије светом ревношћу и удари шамар бесчесном кнезу. Због тога би мучен и у море утопљен\, као и брат му Амфијан. Као два невина јагњета жртвоваше се за Христа\, око 306. Год.\, и преселише се у дивне дворе Господње. \n\n\n\n\nДва се брата предадоше Богу на жртву\,\nПрезирући свет трулежни\, лешину мртву\,\nАмфијан и Едесије\, браћа утробна\,\nУ мукама дивна браћа\, Христу подобна.\nКо у Бога веру има\, тај свет не цени\,\nМртвој души може Бога свет да замени.\nКо ка Христу љубав има\, смрти с’ не боји\,\nУ бесмртне и пре смрти тај се већ броји.\nКо смрт сматра крајем мрачним\, крајем беславним\,\nТај и себе сматрат’ мора робом очајним.\nМученици смрт сматраху завесом неба\,\nПример даше да се смрти страшит не треба.\nНе страши се\, о човече\, да неба нема\nНо се страши Суда страшног што небо спрема.\nБило б’ лакше за грешника да неба није\,\nЗато грешник с’ гневом пита: та небо гди је?\nО грешниче\, небо није тамо где и ти\,\nТи и небо никад скупа нећете бити. \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Боље бити незналицом\, а љубављу се приближавати Богу\, него бити многозналицом и уједно непријатељ Богу“. То су речи св. Иринеја\, Лионског свештеномученика. Истинитост ових речи потврђивала се у свима временима\, па се потврђује и у наше време. Само се овоме мора једно додати\, на име\, да љубитељи Бога нису незналице\, пошто они знају за Бога толико\, да Га могу љубити. Од свих знања људских\, ово је знање најважније и највеће. И још се мора додати\, да непријатељи Божји не могу бити многозналице – мада они себе за такве сматрају – пошто је њихово знање неминовно хаотично\, јер нема главе и нема реда. Јер глава и ред свакоме знању јесте Бог. Неки од светитеља – као Павле Прости – нису знали ни читати ни писати\, али су силом духа свога и божанственом љубављу превазилазили сав свет. Ко се љубављу приближује Богу\, тај није способан за злочин. А ученост без љубави к Богу задахнута је духом злочина и рата. Св. Јевтимије Велики учаше: „имајте љубав\, јер што је со јелу\, то је љубав свакој врлини.“ Безукусна је и хладна свака врлина ако није посољена и загрејана божанском љубављу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса у аду\, и то:\n1. како је Његов план спасења свеобиман\, обухвата сва колена и сва времена од почетка до краја;\n2. како је Он дошао на земљу у телу\, не само ради оних који су тада живели на земљи него и ради оних који ће живети\, као и за оне који су живели;\n3. како Он\, док Му мртво тело лежи у гробу\, душом силази у ад да објави спасење и ослобођење окованих. \n\n\n\nБеседа\nо живоме Богу и о живој деци Његовој\n\nАко\, дакле\, живимо ако умремо Господњи смо. (Рим. 14\, 8) \nЧији смо кад живимо? Господњи. Чији смо кад умиремо? Господњи. Чији су праведници? Господњи? Чији су грешници? Господњи. Господ обухвата све\, и живе и мртве\, и садашње\, и прошле\, и будуће. Нико није тако свеобухватљив као Господ Исус. Који од такозваних добротвора човечанства\, од учитеља\, вођа\, просветитеља\, икада покуша да учини неко добро умрлим? Ту се може одлучно одговорити: никада и нико! И сама помисао била би смешна у очима васцелога света – учинити неко добро мртвима! То је смешно свима онима који мисле\, да је смрт моћнија од Бога\, и да оно што она прогута\, уништава за свагда. Но бринути за мртве\, и чинити добро мртвима\, престало је бити смешним од откровења Господа Исуса\, који откри да је Бог – Бог живих\, и који то и на делу показа сишавши у ад\, да ослободи и спасе душе помрлих праведника све од Адама па до Његове смрти на крсту. \nСвеобухватљив је Господ наш преславни како Својом видовитом мишљу\, јер мисли о свима и види све од жене рођене\, и над гробовима и у гробовима; тако и Својом љубављу\, јер грли све душе праведничке\, без обзира које их место или време скрива; тако најзад и Својим трудом\, јер се труди за све њих\, да их све ослободи\, спасе\, уведе у царство и прослави пред лицем Оца Свог небесног\, Духа Светог Животворног и безбројних светих Ангела. Господе\, Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-tit-cudotvorac/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-tit.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR