BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.4.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260414
DTEND;VALUE=DATE:20260415
DTSTAMP:20260201T175642Z
CREATED:20250413T213641Z
LAST-MODIFIED:20260201T175642Z
UID:7486-1776124800-1776211199@stsavanyc.org
SUMMARY:ВАСКРСНИ УТОРАК
DESCRIPTION:Пролог за 1. април\n14. април по новом календару \n\n\n\nСвета Марија Египћанка\n\nЖивотопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније патријарх Јерусалимски. Неки Јеромонах\, старац Зосима\, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном он угледа једно људско биће\, суха\, нага тела\, и косе беле као снег\, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао\, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме\, прости ми ради Господа\, не могу ти се обратити\, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог\, жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру\, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији\, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу\, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном крсту\, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој\, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју\, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици\, но у том чу глас: ако пређеш Јордан\, наћи ћеш добар мир! – Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан\, где стиже истог вечера. Сутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих 48 година\, у превеликим мукама\, у страху\, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. После тога\, када стајаше на молитви\, виде је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана\, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем увече на обалу Јордана\, но чуђаше се\, како ће светитељка прећи Јордан. У том виде према месечини\, да она дође реци\, прекрсти реку\, и пође по води као по суху. Кад је причести\, она га замоли\, да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту\, и више главе на песку написано: погреби\, авво Зосиме\, на овом месту тело смерне Марије\, предај прах праху\, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања\, по причешћу Божествених Тајни. Из овога написа дозна Зосима прво њено име\, и друго и страшно чудо\, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток\, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча целу историју њенога живота и чудеса\, која је он лично видео од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Св. Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче верним у те посне дане као узор покајања. Упокојила се око 530 год. \n\n\n\nСвети Мелитон\, епископ Сардијски\, у Малој Азији\n\nЗнаменити пастир Цркве из II столећа. Владајући великом ученошћу\, он се трудио да сабере све књиге Св. Писма у један кодекс. А по кротости и благочешћу своме трудио се опет да унесе мир у Цркву лаодикијску\, узбуркану спором о празновању Пасхе. Осим тога\, бранио је хришћанство пред незнабошцима. Тако\, око 170. год. путовао је у Рим и поднео цару Марку Аврелију једну писмену одбрану (апологију) вере и Цркве хришћанске. Овај учени\, благочестиви и ревносни муж\, св. Мелитон\, упокоји се мирно у Господу 177. год. \n\n\n\nПреподобни Прокопије Чех\n\nРођен у Хотишу у Чешкој од знаменитих родитеља. Постао свештеником и удаљио се у планину\, да живи по примеру источних пустињака. Херцег Улрих случајно га нађе\, и помогне му основати ман. св. Јована Претече при реци Сазави. Упокоји се овај свети муж 1053. год. \n\n\n\n\nПокајница дивна\, самомученица\,\nМарија се сакри од људскога лица –\nО да грешне мене\,\nСтрашћу помрачене\,\nСтрасти су зверови што нам срце ију\,\nУ нама ко змије тајно гнездо вију –\nО да грешне мене\,\nСтрашћу разједене!\nНо да грешне спасеш ти пострада\, Христе\,\nНе гнушај се сада од мене нечисте!\nЧуј вaпаj Марије\nОд свих најгрешније!\nСмилова се Господ\, Марију исцели\,\nПомрачену душу као снег убели\nХвала ти Свеблаги\,\nГосподе предраги!\nСуд нечист очисти\, златом га позлати\,\nНапуни га препун Своје благодати –\nТо је милост права\,\nТеби\, Боже\, слава!\nПа Марија поста Духом обасјана\nИ к’о ангел Божји снагом опасана\,\nСилом Твојом\, Христе.\nМилошћу Пречисте!\nШта мирише тако у страшној пустињи\,\nКао тамјан красан у храмовној скрињи?\nТо Марија дише –\nСветињом мирише! \n\n\n\nРасуђивање\n\nЗашто се увек толико говори и пише о мукама светих људи и светих жена? Зато што се у свете рачунају само победиоци; а зар може бити неко победилац без борбе\, муке и страдања? И у обичном земаљском војевању нико се не рачуна победиоцем ни јунаком ко никад није био у борби\, и ко се није доста намучио и доста пострадао. Тим пре у духовном војевању\, где се зна истина\, и где самоистицање не само не помаже ништа него управо одмаже. Ко нема никакве борбе ради Христа\, ни са светом\, ни са ђаволом\, ни са самим собом\, како се може рачунати у Христове војнике? Како ли тек у Христове сапобеднике? О својој дивовској борби говорила је св. Марија старцу Зосими: „седамнаест првих година проведох у пустињи овој борећи се са мојим безумним похотама као са љутим зверовима. Желела сам да једем меса и рибе\, што имах обилно у Мисиру. Желела сам и вина да пијем\, а овде ни воде не имадох. Желела сам да чујем разблудне песме… И плаках\, и бијах се у прси. Молих се Пречистој Богородици\, да одагна од мене такве помисли. Када довољно плаках и у прси се грувах\, тада видех светлост како ме одасвуд облистава\, и тишина ме нека чудна испуни“. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса у смрти\, и то:\n1. како у гробу лежи мртво тело Онога који је за живота мртве оживљавао;\n2. како и против Њега мртвога ври гнев непријатеља Његових;\n3. како се ученици Његови закључаше у једној кући страха ради јудејскога. \n\n\n\nБеседа\nо испуњеном великом пророчанству\n\nКао јагње на заклање вођен би. (Ис. 53\, 7) \nКроз многа столећа времена прозрео је видовити пророк Исаија страшну жртву на Голготи. Он је видео из даљине Господа Исуса\, вођена на заклање као што се јагње води. А јагње се да водити на заклање исто као и на пашу: без одбране\, без узнемирености\, без злобе. Тако је и Господ Исус ишао на заклање: без одбране\, без узнемирености\, без злобе. Нити рече: не чините то\, људи! Нити упита: зашто то чините са Мном? Нити осуди кога. Нити протестова. Нити се наљути. Нити помисли зла судијама Својим. Кад Га крв обли од трновог венца\, Он ћуташе. Кад Му лице би упрљано од пљувања\, Он ћуташе. Кад Му крст би тежак уз пут\, Он трпљаше. Кад Му болови досадише на крсту\, Он се не пожали људима него Оцу. Кад издисаше\, Он управи Свој поглед и уздах к небу\, а не к земљи. Јер извор Његове снаге јесте небо\, а не земља. Извор Његове утехе у Богу\, а не у људима. Права домовина Његова Царство небеско\, а не земаљско. \nГле\, јагње Божије које узе на се гријехе свијета! То беше први узвик Јована Крститеља кад опази Господа. И ево сад на Голготи тога пророчанства испуњена: ево\, под теретом грехова целога света лежи Јагње Божије заклано и мртво! \nО браћо\, то је скупа жртва и за наше грехе. Крв тога незлобног и кротког Јагњета намењена је свима вековима и свима поколењима од првог до последњег човека на земљи. Христос је осетио болове на крсту и због наших грехова у садашњем времену. Он је оплакао у врту Гетсиманском и нашу злобу\, и немоћ\, и порочност. Крв своју Он је наменио и нама. Не презримо\, браћо\, ту неисказано скупу цену којом смо плаћени. Због те жртве Христове ми управо и имамо неку цену као људи. Без те жртве – или ако одбацимо ту жртву – вредност нас самих по себи равна се нули\, равна се диму без огња\, и облаку без светлости. \nО Господе несравњиви у милости\, помилуј и нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobna-marija-egipcanka/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-marija-egipcanka.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR