BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.4.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260406
DTEND;VALUE=DATE:20260407
DTSTAMP:20260201T175022Z
CREATED:20250330T112130Z
LAST-MODIFIED:20260201T175022Z
UID:7448-1775433600-1775519999@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Захарије
DESCRIPTION:Пролог за 24. март\n6. април по новом календару \n\n\n\nСвети Артемон\, епископ Селевкијски\n\nУ Селевкији рођен и васпитан. Кад је апостол Павле дошао у тај град\, видео је Артемона\, утврдио га још више у вери Христовој\, и поставио за епископа тога града. Артемон је с љубављу и ревношћу управљао словесним стадом Христовим\, био лекар душа и тела људских\, и преселио се у вечност у дубокој старости. \n\n\n\nПреподобни Јаков Исповедник\n\nПострадао за иконе од цара Лава Јерменина. Био монах и сабрат манастира Студитског. Па кад велики Теодор Студит би у заточењу\, овога Јакова бацише на велике муке\, да би се одрекао иконопоштовања. Но он оста истрајан и веран Православљу до краја. Изубијана и измучена\, врате га назад у манастир\, када зли цар Лав зло заврши живот. У манастиру умре од тешких убоја и пресели се међу небесне грађане. \n\n\n\nСвештеномученик Партеније\, патријарх Цариградски\n\nРодом са острва Митилене. Био је епископ хиоски дуже времена. После буде изабран за патријарха. Но по лажним доставама\, као да је радио против државе\, Турци га најпре нуђаху да се потурчи\, а када он то одлучно одби\, обесе га 1657. године. \n\n\n\nСпомен чуда у Печерском манастиру\n\nДва друга Јован и Сергије\, побратиме се пред иконом Пресвете Богородице у том манастиру. Јован беше богат човек и имаше петогодишњег сина Захарија. Разболе се Јован и пред смрт препоручи свога сина старању Сергијевом\, и остави Сергију на чување доста сребра и злата с тим\, да овај то уручи Захарији када овај одрасте. Но када Захарија одрасте\, Сергије одрече да је ишта примио од умрлог Јована. Тада му рече Захарија\, нека се закуне пред оном истом иконом Пресвете Богородице\, пред којом је ухватио братство са његовим пок. оцем\, да ништа није примио од Јована\, па му ништа неће ни тражити. Сергије пристане. Но када се закле\, хтеде прићи да целива икону\, али га сила нека држаше даље и не допушташе. Тада наједанпут поче бесомучно викати: „Свети оци\, Антоније и Теодосије\, не дајте да ме погуби овај немилостиви ангел!“ То га демон беше напао по Божјем попуштању. Потом проказа сав новац што је Јован оставио. Но када отворише\, нађоше ону суму удвојену. Удвоји се она сума Промислом Божјим. Примивши новац\, Захарије га даде манастиру\, а сам се ту постриже за монаха\, проживе дуго\, удостоји се великих дарова Божјих\, и пресели се мирно у вечност. \n\n\n\nПреподобни Захарија\n\nСин Кариона Мисирца\, који остави жену и децу и замонаши се. Захарију узме отац к себи\, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту\, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци. Од благодати Божје осећао је као да му гори цела унутрашњост његова. На питање светог Макарија\, ко је прави монах\, одговори Захарија: „Онај ко себе непрестано принуђава на заповести Божје“. А на питање авве Мојсеја\, шта значи бити монах\, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече: „Ако човек не буде овако сокрушен\, не може бити монах!“ Био великим светилом међу монасима у пустињи\, и млад се упокојио у Господу. \n\n\n\n\n– Шта човеку вреди. Ти Господе\, рече.\nДа сва свет пространи у својину стече\,\nКада мора данас ил’ сутра умрети.\nA стечено благо њега надживети!\nШта вреди да круну он на главу стави\nКад је иза себе мора да остави!\nШта му вреди злато и хрпа од сребра\nКад прорасте трава кроз суха му ребра!\nШта помаже свила\, бисер и јестива.\nКад га сунце више не сагледа жива!\nИзгуби ли душу\, шта му свет помаже?\nТел’о му без душе у гроб се полаже.\nТело му и душа\, обоје умрли.\nСвако својим путем своме гробу хрли.\nДва мртваца тада људи сахрањују\,\nНи за једним од њих горко не тугују.\nO нек чува душу ко разума има\,\nОпомену јасну Ти си дао свима.\nДуша је једино што се може спасти.\nСве друго у свету – и свет he пропасти.\nO Господе драги\, кад Твој савет знамо.\nЈош и силу Твоју и помоћ требамо.\nO помози\, блаже\, нашој грешној души\,\nДим сујете светске да је не угуши. \n\n\n\nРасуђивање\n\nПутовали негда авва Данило и авва Амој. Авва Амој рекао: „Кад ћемо\, оче\, стићи у ћелију?“ (тј. да би се могли Богу молити). Авва Данило му одговори: „А ко нам сада одузима Бога? И у ћелији је Бог\, и ван ћелије – тај исти Бог.“ Овим се учимо непрекидности молитве\, размишљања о Богу и созерцања Божјег делања у нама и около нас. Храм олакшава и појачава молитву. Тако исто затвореност и усамљеност на свој начин олакшава и појачава молитву. Но ко неће да се моли ни храм ни ћелија неће га везати. Нити ће онога ко је осетио сласт молитве\, моћи природа и путовање одвојити од молитве. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:\n1. бројећи капи Његове пречисте крви и бројећи грехове моје\,\n2. бројећи болне уздахе Његове и бројећи глупе дане смеха мога. \n\n\n\nБеседа\nо верности у страдању и венцу живота\n\nНе бој се ни ода шта што ћеш пострадати…\nБуди вјеран до саме смрти\, и даћу ти вијенац живота. (Откр. 2\, 10) \nСвојим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац; зато Он може нас храбрити у нашем малом страдању. Он је страдао и трпео на правди\, а ми страдамо и трпимо испаштајући своје грехе. Зато Он двоструко може нас опомињати\, да истрајемо до краја\, као што је Он\, безгрешни\, истрајао. Њему нико од нас није помогао нити олакшао муке и трпљења\, а Он стоји уза свакога од нас кад страдамо\, и олакшава нам наше муке и невоље. Зато Он има право да каже сваком страдалнику ради имена Његова: не бој се! Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати\, говори Он\, јер Ја сам поднео сва страдања и познајем их; и ниједног се страдања нисам убојао\, него сам их све примио на Себе и све их на крају – победио. Ја их нисам победио одбацивши их или побегавши од њих\, него примивши их све на Себе драговољно и подневши их све до краја. Тако и ти прими на себе драговољно страдања\, а Ја видим и знам\, колико ти можеш поднети и докле. \nАко ли страдања буду трајала и до саме смрти\, и ако ти она и смрт проузрокују\, не бој се ипак: даћу ти вијенац живота. Крунисаћу те животом бесмртним\, вечним. у коме Ја царујем са Оцем и Духом животворним. Бог те није ни послао на земљу\, да угодно живиш него да се спремиш за бесмртни живот. Жалост би била велика\, кад Створитељ твој не би ти могао дати бољи\, и дужи и светлији живот него што је тај на земљи\, који сав заудара на трулеж и смрт\, и који је краћи него живот гавранова. \nО браћо моја\, послушајмо реч Господа\, и сва ће нам страдања бити олакшана. Ако нам се ударци света сада чине као тврдо камење\, кад послушамо Господа\, они ће постати као пена морска. \nГосподе Победитељу\, научи нас још дуготрпљивости Твојој. И кад малакшемо\, пружи руку Твоју\, и подржи нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-zaharije/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-artemon.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR