BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260401
DTEND;VALUE=DATE:20260402
DTSTAMP:20260603T145517
CREATED:20250330T111007Z
LAST-MODIFIED:20260201T174604Z
UID:7433-1775001600-1775087999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Хризант\, Дарија и други; преподобни Симеон Дајбабски
DESCRIPTION:Пролог за 19. март\n1. април по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Хрисант и Дарија\, и други с њима\n\nОвај Хрисант био је јединац син некога великог бољара Полемија\, који се преселио из Александрије у Рим. Као син богатих родитеља Хрисант изучи све светске школе имајући најученије људе за учитеље. Но светска мудрост збуни га и остави у неизвесности\, шта је истина. И он туговаше због тога. Но Бог који о свима и свему промишља ублажи тугу његову: до руку младога Хрисанта дође написано Јеванђеље и дела апостолска. Прочитавши то Хрисант би обасјан истином. Но он жељаше учитеља\, и нађе га у лицу некога Карпофора\, свештеника\, који га и настави и крсти. Но то се не допадне оцу његовом\, који све покуша да би га одвратио од вере Христове. Не успевши ништа\, зли отац га најпре хтеде развратити затварајући га сама са бестидним девојкама. Но Хрисант победи самога себе и у томе\, и одржа се у чистоти. Тада га отац примора да се ожени незнабожачком девојком Даријом. Но Хрисант саветова Дарију да и она прими веру Христову и да живе као брат и сестра\, премда привидно у браку. Када му умре отац\, Хрисант поче слободно исповедати Христа и живети по хришћански\, и он и сав дом његов. У време цара Нумеријана бише и он и Дарија страшно мучени због вере. Но и сам мучитељ Клавдије\, видећи стрпљење ових чесних мученика и чудеса која се пројавише при њиховом мучењу\, прими веру Христову са целим домом својим. Зато и Клавдије би утопљен у воду\, оба сина му посечена\, а жена му на губилишту\, очитавши молитву\, издахну. Дарија толико би истрајна у мукама\, да незнабошци викаху: Дарија је богиња! Најзад би наређено те Хрисанта и Дарију засуше камењем у једном дубоком рову. На том месту доцније подиже се црква. Близу тога рова би нека пећина\, у коју се једном сабраше неки хришћани на молитву и причешће у спомен светог мученика Хрисанта и Дарије. Сазнавши за ово\, незнабошци навалише те затворише ову пећину\, и тако смрћу отераше те хришћане из овога света у бољи свет\, где Христос Господ царује у вечности. Ови славни мученици\, Хрисант и Дарија\, и остали с њима\, међу којима Диодор свештеник и Маријан\, ђакон\, пострадаше за Христа у Риму 283. и 284. године. \n\n\n\nСвети мученик Панхарије\n\nРодом из Вилапате у Германији. Био високи чиновник на двору цара Диоклецијана и Максимијана. Најпре се одрекао Христа\, но усаветован мајком и сестром\, он се поврати вери Христовој и за њу погине 302. године. \n\n\n\n\nСвети Хрисант светује Дарију\,\n– O девице\, остави се лажи\,\nИ кипове не штуј ка’ богове\,\nНит истину ти од земље тражи.\nИстина је у Бога једнога.\nЈединога Бога троичнога\,\nКоји созда васељену целу\,\nИ човека\, круну васељене.\nОн једини\, бесмртни и живи\,\nОн од земље прави завијаче\nИ одеће блага духовнога\,\nДуша наша благо је духовно\nЗавијено у прашину тела.\nДушу треба нежно неговати\,\nК’о невесту за Христа спремати.\nОстави се\, дево\, телесности\,\nОна води муци и жалости.\nБог не гледа у сасуд телесни\nНо у цвеће што у њему расте.\nO девице\, у смрт одевена.\nДанас-сутра смрћу разједена:\nКити душу цвећем од врлина.\nПосеј цвеће вером у Господа\,\nОгради га надом и љубављу.\nЗалевај га Духом животворним\,\nОплеви га од корова греха.\nНек порасте цвеће од врлина\,\nНек порасте цвеће благочешћа\,\nНек порасте цвеће милосрђа\,\nНек порасте цвеће покајања\,\nНек порасте цвеће терпенија\,\nНек порасте цвеће уздржања.\nНек порасте цвеће послушања.\nТвоја душа\, као песма рајска\,\nНек мирише као башта рајска.\nБог да би се у њу уселио\,\nКоји ју је за то и створио. –\nХрисанта је Дара послушала\,\nСвоју душу за Христа венчала\,\nТело своје на муке предала\nСа Хрисантом\, са братом духовним.\nA Бог их је у Рај пресадио\nРајску башту њима окитио. \n\n\n\nРасуђивање\n\n„Ова милост (Божја) – што нас васкрсава и после тога згрешисмо\, већа је од милости којом нам је дао биће онда кад нисмо постојали. Слава\, Господе\, безмерној милости Твојој!“ Тако говори св. Исак Сирин. Хоће да каже: већу је милост показао Бог према нама кад нас је кроз Христа спасао од трулежи греха и смрти него кад нас је ни из чега створио. И ваистину\, тако је. И родитељи земаљски већу милост чине развратном и пропалом сину\, кад га поново приме\, све му опросте\, уљуде га\, очисте га\, излече га\, и поново га учине својим наследником\, него када га роде. Када се млади Панхарије\, облаган почастима царским\, одрече Христа\, написа му његова мајка писмо\, пуно бола и туге. „Не треба се бојати људи\, писаше му мајка\, него се треба бојати Суда Божјега. Пред царевима и великашима требало је да исповедаш веру у Господа Христа\, а не да Га се одрекнеш. Сети се речи Његових: ко се одрече мене пред људима\, одрећи ћу се и ја њега пред оцем небеским (Мат. 10\, 33).“ Син прими савет материн\, застиде се самога себе\, исповеди пред царевима веру своју у Христа\, и мученичком смрћу умре за Христа\, да вечно живи са Њим. Тако блажена мајка Панхаријева проузрокова ново рођење свога сина\, рођење духовно\, важније од првог\, телесног рођења. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:\n1. како се Он на крсту мучи од болова\,\n2. како му дају сирће и жуч да пије\, кад Он рече\, да је жедан\,\n3. како отупели од себичности људи испод крста не мисле на Њега него се отимају око Његове хаљине. \n\n\n\nБеседа\nо знаменију Сина човечјега\n\nИ тада ће се показати знак сина човечјег на небу. (Мат. 24\, 30) \nКакав ће бити овај знак Сина човечјег\, то се једном у маломе већ показало. То је крст\, сјајнији од сунца\, који се показао над Јерусалимом пред долазак једног ранијег олицетворења Антихриста\, на име цара Јулијана Одступника. И место сваке беседе о томе чудесноме знаку\, најбоље је\, да вам се\, браћо\, овде наведе писмо св. Кирила Јерусалимског писано цару Константину\, сину Константина Великог и претходнику Јулијана Одступника. Део тога писма гласи: „У ове свете дане Педесетнице\, седмога дана маја\, около девет часова изјутра\, јави се превелики крст\, сав од светлости\, на небу\, над Светом Голготом\, и пружен до свете Горе Јелеонске\, показа се он сасвим јасно не једном или двојици само\, но свима многобројним житељима града\, и не тако – како би неко могао помислити – брзопролазно као у маштарији\, но видљив очима у току многих часова над земљом. Светлосним блистањем превазилазаше луче сунчане\, јер да не би такав\, он би био побеђен њима (лучама сунчаним) и не би се видео\, да није пред гледаоцима испуштао луче силније од сунца. У том часу журно се сабраше многобројни становници града у свету цркву\, обузети страхом и радошћу од тог боговиђења\, јуноше и старци\, мужеви и жене\, сваки узраст\, чак и најскривеније девице\, овдашњи становници и странци\, хришћани и незнабошци\, који су дошли из других земаља\, – сви једнодушно\, као једним устима\, прославише чудотворног Христа Исуса\, Господа нашег\, Јединородног Сина Божјег\, и стварно и опитом дознаше\, да је хришћанска благочестива наука не у преплетеним речима мудровања но у јављању духа и силе (I Кор. 2\, 4)\, и не само од људи проповедана но с небеса од Бога посведочавана (Јев. 2\, 3-4)… Сматрамо за дужност да не прећутимо ово небесно боговиђење но да и Твоме богопрослављеном благочестију доставимо. Због чега сам ја и пожурио да овим писмом то испуним.“ \nО браћо моја\, све је Богу могуће\, и створено показати људима\, и нестворено створити. Но најважније је за нас\, што Он и може и хоће избавити душу нашу од греха и смрти; и даровати нам живот вечни. Молимо Му се за ово дан и ноћ. Господе свемоћни. Теби слава и хвала вавек. Амин.
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-hrizant-darija-i-drugi-prepodobni-simeon-dajbabski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-hrisant-i-darija.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR