BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260226
DTEND;VALUE=DATE:20260227
DTSTAMP:20260421T051157
CREATED:20250218T220654Z
LAST-MODIFIED:20260207T220831Z
UID:7294-1772064000-1772150399@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Симеон Мироточиви
DESCRIPTION:Пролог за 13. фебруар\n26. фебруар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Симеон Мироточиви – Стефан Немања\n\nВелики владалац српског народа\, ујединитељ српских земаља\, творац независне српске државе\, бранитељ Православља\, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви\, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка\, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу\, и веру православну у држави\, тада\, по примеру свога сина Саве\, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин\, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду\, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу\, Бесребреницима\, светом Георгију\, светом Теодору\, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир\, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају\, Сава га\, по његовој жељи\, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године. \n\n\n\nПреподобни Мартинијан\n\nДивно је и предивно житије овога светитеља\, и вреди га прочитати у целини. Шта он све није претрпео само да испуни заповести Господње! У осамнаестој години удаљио се у планину\, звану Ковчежна\, у Кападокији\, и ту провео двадесет пет година у посту\, бдењу\, молитви\, и борби са многим искушењима. Кад је једна жена дошла да га куша\, и он види да ће пасти у грех с њом\, скочи бос у огањ и постоји у огњу док му бол не нагна сузе на очи и не убије у њему сваку пожуду. Кад су настала друга искушења\, он побегне на неку усамљену стену у мору\, и ту је живео. Но кад\, при неком бродолому\, и на ту стену исплива нека жена\, он скочи у море да се удави\, али делфин га дочека на леђа и изнесе на обалу\, по Божјем Промислу. Тада се реши да се више нигде не настањује стално\, него непрестано да путује. И тако за две године прође 164 града\, исправљајући и саветујући људе. Најзад стигне у Атину где и сконча 422. године. \n\n\n\nСвета Зоа и Фотинија\n\nЗоа беше најпре развратница и кушатељка светога Мартинијана\, па када виде овога испосника да скочи у огањ\, да би убио у себи сваку пожуду\, она се горко покаја\, оде у један манастир у Витлејему где се као испосница и затворница јуначки подвизавала. Искајавши све грехе своје\, она доби од Бога дар чудотворства. Свету Фотинију бура морска избаци на острво\, на коме се свети Мартинијан беше усамио. Мартинијан се одмах удаљи с острва\, а Фотинија сконча ту у посту и молитви. \n\n\n\n\nСa ужасом Зоа виде у огњу монаха\nКако гори без жаљења\, страха и уздаха!\nСа ужасом и са стидом Зоа покаја се:\n– O шта овај човек чини тек душу да спасе!\nЗаплака се\, поклони се\, опроштај замоли\,\nИ упита шта да ради те злу да одоли\,\nДа одоли злу и телу\, и да душу спасе.\nОд радости човек Божји – и он заплака се.\nПа je шаље у Витлејем блаженој Павлини:\n– Иди жено\, спасавај се\, иди не погини\,\nСве остало казаће ти блажена Павлина.\nСва скрушена оде Зоа преко мора сиња.\nПавлина је као сестру прими и упути.\nЗоа плаче\, Зоа слуша\, и трпи и ћути.\nДванаест лета тако прошло\, дванаест годиница\,\nПрочула се сестра Зоа као испосница.\nA пред смрт Бога пита\, сузама се мије\,\nДа ли joj је Бог простио? је ли или није?\nУ том жену слепу воде. па пред врата Зои:\n– Да прогледа помоли се! Помоли\, помоли!\nПомоли се плачем Зоа\, и прогледа жена;\nПозна Зоа\, тако позна\, да je опроштена.\nКроз грешнике Бог се слави\, када се покају\,\nТад на земљи чудесима ко звезде сијају. \n\n\n\nРасуђивање\n\nВелики Стефан Немања\, чију владарску реч свак је безусловно слушао\, и од кога су стрепели народи и цареви\, поставши монахом\, служио је монасима светогорским узоритим примером кротости\, смерности\, доброте и молитвености. И смрт његова била је смрт једног истинског Божјег човека и духовника. Пао је у постељу 7. фебруара. Он призва Саву\, положи руке своје на њ и благослови га говорећи: „Чедо моје возљубљено\, светлости очију мојих\, утехо и чувару старости моје! ево приспе време нашег растанка; ево Господ ме отпушта с миром. Но ти се не жалости\, чедо\, због растанка. То је општа чаша свију и свакога; овде се ми растајемо\, али састаћемо се тамо где више нема растанка.“ 12. фебруара св. Симеон нареди Сави да га обуче у самртничку мантију\, да му простре рогозу на земљу\, метне камен под главу и тако положи га. Тада призове све монахе и с њима се опрости. На освитку 13. фебруара\, када су монаси појали јутарње правило у цркви\, и гласови њихови допираху до ћелије самртникове\, св. Симеону се још једном засветли лице\, и он предаде душу своју Богу. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса као јагње Божје и то:\n1. као јагње рођено у стану јагањаца\,\n2. као јагње гоњено од људи вучје ћуди\, као\, Ирода и др.\n3. као жртвено јагње које је трпељиво поднело муке и смрт\,\n4. као победоносно јагње Божје на престолу небеском. \n\n\n\nБеседа\nо љубави изнад сваке љубави\n\nКоји љуби оца или матер више него мене\,\nније мене достојан. (Мат. 10\, 37) \nЦело Јеванђеље учи да треба оставити мање ради већег\, пролазно ради непролазног\, горе ради бољег\, јевтиније ради драгоценијег. Кад не би Јеванђеље обећавало веће вредности\, ко би онда оставио мање? Кад не би откривало сјај драгоценијих блага\, ко би напустио блага јевтинија? Ко би оставио мед и млеко\, ако није нашао нешто слађе? Ко би оставио оца и мајку\, ако није нашао неког сроднијег? Ко би напустио децу и пријатеље\, ако није познао неког милијег? Ко би драговољно предао овај живот мучењу и смрти\, ако није назрео живот бесмртни? Господ Христос је слађи од меда и млека; ближи нам сродник од нашег оца и мајке; милији од деце и пријатеља; драгоценији од свих блага видљивих\, скупљи од овог живота\, јер дарује живот бесмртни. Све је у свету горе од Њега\, и мање и горче\, и слабије\, и јевтиније и пролазније од Њега. Ко Њега прими\, томе је лако све оставити\, све\, зато што је примио најбоље и најбољег. \nО Господе Исусе\, ризницо свих блага непролазних\, помози нам одрешити се од свега и приљубити се Теби\, животе наш и добро наше. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-simeon-mirotocivi/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-simeon-mirotocivi.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR