BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260222
DTEND;VALUE=DATE:20260223
DTSTAMP:20260603T161604
CREATED:20250218T215629Z
LAST-MODIFIED:20260207T220411Z
UID:7282-1771718400-1771804799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученик Никифор (Беле покладе)
DESCRIPTION:Пролог за 9. фебруар\n22. фебруар по новом календару \n\n\n\nСвети мученик Никифор\n\nЖитије овога мученика показује јасно како Бог одбацује охолост и увенчава славом смерност и братољубље. У Антиохији живљаху два присна пријатеља\, учени свештеник Саприкије и обичан\, прост грађанин Никифор. Њихово пријатељство некако се изврже у страшну међусобну мржњу. Богобојажљиви Никифор покушаваше више пута да се помири са свештеником\, но овај то никако не хтеде. Када наста гоњење хришћана\, свештеник Саприкије би на смрт осуђен и на губилиште изведен. Ожалошћени Никифор беше пристао за Саприкијем молећи га успут да му бар пред смрт опрости\, и да се у миру растану: „Молим те\, мучениче Христов“\, говораше Никифор\, „опрости ми ако ти што сагреших!“ Саприкије се не хте ни обазрети на свога супарника\, него мирно и охоло корачаше ка смрти. Но видећи тврдост срца свештеникова\, Бог му не хте примити мученичку жртву и увенчати га венцем\, него му тајно одузе благодат. И у последњем тренутку Саприкије се пред џелатима одрече Христа и изјави да ће да се поклони идолима. Тако беше ослепљен мржњом! Никифор преклињаше Саприкија да се не одриче Христа. „О брате возљубљени\, не чини то\, не одричи се Господа нашег Исуса Христа\, не губи венца небесног!“ Но све узалуд. Саприкије оста при своме. Тада Никифор узвикну џелатима: „И ја сам хришћанин\, посеците мене место Саприкија!“ Џелати ово јавише судији\, и судија им нареди да пусте Саприкија а да посеку Никифора. Радосно Никифор метну своју главу на пањ\, и би посечен. И тако се удостоји царства и би увенчан бесмртним венцем славе. Ово се догодило 260. године у време цара Галијена. \n\n\n\nСвештеномученик Петар Дамаскин\n\nО овоме светитељу једни мисле да је живео у VIII веку\, а други у XII. Ова различност у мишљењима долази свакако отуда што су била два Петра Дамаскина. Овај о коме је реч\, био је велики подвижник. Несебичан до крајности\, он није имао ниједне своје књиге\, него је позајимао и читао. А читао је неуморно сабирајући мудрост као пчела мед. Био је неко време епископ у Дамаску\, но како је говорио против мухамеданизма и манихејске јереси\, Арапи му одсеку језик и пошљу дубоко у Арабију на заточење. Но Бог му је дао силу говора те је и у заточењу проповедао Јеванђеље и многе обратио у веру Христову. Саставио је и оставио потомству једну драгоцену књигу о духовном животу. Скончао као исповедник и мученик и преселио се у Царство Христово. \n\n\n\n\nОсам врста знања Дамаскин наброја\nЗа људе духовног и божанског соја:\nПрво: знање скорби и свих искушења\,\nДруго: знање суме својих сагрешења\,\nСвојих сагрешења и Божје доброте.\nTpeћe: знање језе\, муке и страхоте\,\nПред смрт и у смрти\, и по разлучењу\,\nКад душа предстане праведном суђењу.\nЧетврто: познање Христа Спаситеља\,\nЊеговог живота\, и свих светитеља\,\nСветитељских дела\, трпљења и речи\,\nШто ко сребрн-звоно кроз векове јечи.\nПето је познање природних својстава.\nСмена и промена физичких појава.\nШесто је познање облика и ствари\,\nСвих чувствених бића\, природних утвари.\nСедмо: знање света умног\, духовнога\,\nАнгелског и адског\, и доброг и злога.\nA осмо је знање – познавање Бога\,\nЈединог Светога. Крепког\, Бесмртнога.\nБогословљем ово знање именују\nДо њега се ретки\, ретки узвисују:\nНајвећа чистота богослову треба\,\nЈер нечисто срце не стиже до неба.\nДамаскин присвоји седам нижих знања\nИ до осмог дође\, до богопознања.\nA осмо се Богом даје и дарује\,\nОно нит се учи\, нит се заслужује. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСвети Петар Дамаскин пише о општим и посебним даровима Божјим па вели: „Општи су дарови четири стихије\, и све што од њих бива\, као и сва дивна и страшна дела Божја\, изложена у Божественом Писму. А посебни су они које Бог даде сваком човеку понаособ: било богатство ради милостиње\, или сиромаштво ради трпљења с благодарношћу; било власт ради правосуђа и утврђивања врлине. или потчињеност и робовање ради брзог спасења душе; било здравље ради помоћи немоћним\, или болест ради венца од стрпљења; било разум и вештину у добитку ради врлине\, или немоћ и неумешност ради покорне смерности… Све ово\, иако изгледа супротно једно другом\, ипак је по намени све врло добро.“ У закључку вели да смо дужни Богу благодарити за све дарове\, а са стрпљењем и надом подносити све недуге и злокључења. Јер све што нам Бог даје или попушта на нас. користи спасењу нашем. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса као извор радости и то:\n1. у мукама живота\, које само Он може заменити радошћу\,\n2. у ропству страсти\, које само Он може заменти радошћу слободе\,\n3. у смрти\, из које нас само Он може васкрснути. \n\n\n\nБеседа\nо речи Божјој јачој од смрти\n\nКо одржи ријеч моју\, неће окусити смрти до вијека. (Јов. 8\, 52) \nАко свећа гори у соби\, неће бити таме докле свећа гори и светли. Ако се јело усоли\, сачуваће се од кварежи. Ако неко држи реч Христову у души својој\, тај држи и со и светлост\, и живот пребиваће у њему. Таква душа неће ни потамнети у овом животу нити трулежну смрт окусити. \nКо држи реч Христову у себи\, тога држи реч Христова; подржава га она изнутра\, и храни\, и осветљава\, и оживљава. Био он у телу или ван тела\, он се осећа подједнако жив од речи Христове. Смрт може одвојити душу му од тела\, али не од Христа\, то јест од неумирућег вечног живота. Смрт тела даће живоносној души његовој само слободнијег полета у загрљај љубљенога Христа Живодавца. \nАли шта значи\, браћо\, одржати реч Христову у себи? То значи: прво – одржати је у уму своме\, мислећи о њој; друго – одржати је у срцу своме\, љубећи је; треће – одржати је у вољи својој\, испуњујући је на делу\, и четврто – одржати је и језиком\, јавно је исповедајући кад је потреба за то. Једном речју\, одржати реч Христову значи – испунити се њоме и испунити је. Ко тако буде одржао реч Христову\, ваистину неће окусити смрт довека. \nО Господе наш\, Господе јаки\, јачи од смрти\, даруј нам јачине и разума\, да одржимо реч Твоју свету до краја. Да не окусимо смрти\, и смрт да не окуси нас – да се не дотакне трулеж душе наше. Милостив нам буди\, Господе свемилосни. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenik-nikifor/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-nikifor.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR